Složila bi se sa vama, pod uslovom da svi poslanici, koji vas menjaju kada predsedavaju, imaju isti stav, a nemaju. Dakle, nije se dešavalo da svaki put dobijamo reč kada zatražimo, a ne prijavimo govornike na vreme. Hvala vam.

U ime poslaničke grupe hoću da se zahvalim kolegi što nas podseća ko su bili ministri zdravlja u prethodnom periodu, ali zaista za tim nema potrebe. Poslanici URS nemaju političku amneziju, mi vrlo dobro znamo za koje smo resore bili odgovorni i spremni smo da u skladu sa tim, naravno, snosimo odgovornost. Ono što je bilo dobro u radu naših ministara, u skladu sa vrednosnim sistemom koji u našoj zemlji važi, spremni smo da pohvalimo, a za ono što nije bilo dobro spremni smo argumentovane kritike da čujemo. Zato i jesmo ovde, da se stanje popravi, ali danas ne govorimo o dugovima koje su napravili ministri, danas pričamo o dugovima koje je napravio Fond i koje su napravile bolnice. Kao što smo čuli, ti dugovi su 26 milijardi dinara. Na čelu tih institucija bili su kadrovi DS.
Dakle, sabrala sam budžeta 15 velikih gradova u Srbiji, Kragujevca, Jagodine, Čačka, Batočine, Lapova, Knića, Smederevske Palanke, Gornjeg Milanovca i tako redom, došla sam do manje cifre nego što je 26 milijardi dinara. O tome se danas ovde radi. Dakle, odgovornost apsolutno jeste onih koji su se nalazili u tom trenutku na čelu zdravstvenih institucija i Fonda, ne umanjujući, naravno, značaj da i ministri u svemu tome treba da podnesu svoj deo tereta.

Ja sam upravo htela da reklamiram povredu Poslovnika, povređeno je dostojanstvo Skupštine time što ste dozvolili, član 107. da poslanica iz DS na isti način kao što je tumačila povredu Poslovnika poslanici iz URS-a, sada to i ona uradi.
Javljam se u ime te poslaničke grupe za koju se navodi da smo imali ministra, da želimo da sa sebe skinemo odgovornost. Apsolutno sa sebe ne želimo da skinemo odgovornost, sve ono što su ministri zdravlja u Vladi Mirka Cvetkovića i podvlačim, Mirka Cvetkovića, radili, jeste njihova odgovornost, ali sigurno nije odgovornost ministra što je u zdravstvu preko 20.000 radnika zaposleno, za to su krivi kadrovi koji su rukovodili zdravstvenim institucijama. Nije istina da je 95% ljudi koji su rukovodili zdravstvenim institucijama bilo iz URS-a. Javna je tajna da niste mogli da dobijete radnu knjižicu, čak ni čistačica da budete ukoliko niste bili predstavnik one stranke o kojoj smo juče govorili u smislu jedne određene boje da ne bismo izazvali pravo na repliku.

Ponosni smo na to što smo dugo godina na vlasti. Smisao svake političke partije jeste da bude na vlasti. Ne znam da li se vi ponosite time što ste opozicija, a ukoliko se partija ne bori za vlast, onda je ona ili pevačko društvo ili udruženje građana.
Mi ćemo se uvek, dok postojimo kao politička opcija zalagati da budemo na vlasti ili deo vlasti i to je ono što je suština naše borbe i u parlamentu i u svakom drugom mestu.
Što se tiče odgovornosti, već nekoliko puta sam rekla, stojimo i delimo odgovornost sa ministrima za ono što su dobro uradili, kao što delimo odgovornost za ono što nije bilo dobro u zdravstvenom sistemu.
Kada vas slušam, zaista imam utisak da vi uopšte ni učestvovali u vlasti, i mislim da ako je tako lakše da se odgovornost isključivo prenese na jednu političku partiju, mi smo spremni da je podnesemo. Za odgovornost, očigledno je potrebna petlja, a nisam sigurna koliko je baš imate. Vidim da ste imali samo premijera i jedno 15 ministara, ali šta je to spram uloge koju je URS imao u prethodnoj Vladi.

Po drugi put danas reklamiram povredu Poslovnika, član 96. Neću ponovo citirati, na to sam ukazala u prepodnevnim satima predsedniku. Gospodin Dušan Milisavljević nalazi se na 14 mestu liste govornika zato što se nije opredelio da glasa za zakon, ni protiv zakona, a dobio je pravo prvenstva i govorio je peti. Dakle, ovde gospodin Poskurica čeka dva sata da dobije reč, a neki poslanici, očigledno, iz opozicije imaju veću privilegiju. Molim da se ubuduće vodi računa o tome kada koja poslanička grupa govori. Znamo kada se po Poslovniku i na koji način reč dobija, te vas zaista molim da o tome povedemo računa.

Zahvaljujem. Imam dva pitanja i oba su iz oblasti socijalne zaštite te su i usmerena prema ministru koji resorno pokriva ovu oblast. Naime, juče je bio međunarodni dan osoba sa invaliditetom, a danas će i naš skupštinski Odbor za socijalnu politiku posvetiti svoj rad pitanjima i problemima sa kojima se ove osobe sreću u životu. Naravno, moram da kažem da je u prethodnom periodu, bar u zakonodavnom okviru dosta toga urađeno kada je u pitanju ova populacija, ali se oni nažalost i dan danas sreću sa brojnim problemima, posebno egzistencijalne prirode, a među njima je svakako najznačajnije traženja posla. Svi poslodavci koji se odlučuju da zaposle osobu sa invaliditetom odlučuju se za one osobe koje su uglavnom sa invaliditetom prve kategorije, a oni ljudi koji imaju nešto složeniji oblik invalidnosti gotovo je nemoguće da do posla dođu.
Moje pitanje je upućeno ministarstvu, odnosno Sektoru osoba sa invaliditetom, kakvi su efekti primene zakona zapošljavanja osoba sa invaliditetom, odnosno koliko je lica invaliditetom zaposleno od momenta kada je zakon stupio na snagu? Koliko poslodavaca nije otpoštovalo svoje zakonske obaveze i koliko je novca prikupljeno zbog kazni upravo zato što poslodavci nisu zaposlili osobe sa invaliditetom? Naravno, uz jedno pitanje da li se taj novac direktno usmerava u otvaranje novih radnih mesta kada su upitanju ova lica?
Drugi deo pitanja ili drugi paket pitanja inspirisan je jednim stravičnim zločinom koji se pre dva dana dogodio u Kragujevcu. Nažalost jedna mlada žena brutalno je pretučena, stradala je kao žrtva porodičnog nasilja na očigled svoje dvoje maloletne dece, bačena je sa prvog sprata svoje porodične kuće, a zatim izbodena nožem. Kragujevac, neka mi oproste ostale kolege, a znam da se i u drugim gradovima puno toga radilo u ovoj oblasti, ali Kragujevac zaista spada u red gradova koji je mnogo u ovoj oblasti uradio i na prevenciji nasilja, u radu sa žrtvama, ali i u radu sa počiniocima ovog krivičnog dela, ali nažalost očigledno to nije bilo dovoljno. Taj čovek je juče dok je bio privođen u sudnicu mahao i slao poljupce okupljenim građanima, njegova deca završiće nekoj od hraniteljskih porodica, a o traumama koje su doživeli ne smem ni da razmišljam. Nama očigledno ostaje da se pitamo koja je sledeća.
Dakle, moje pitanje je upućeno Ministarstvu rada i socijalne politike, policije i pravosuđa, šta još država može da uradi da se zaustavi ovako stravičan zločin? Dakle, da se spreči nasilje u porodici, da se pojačaju mere prevencije i da se nateraju nadležne institucije da blagovremeno primene mere koje već postoje kako ne bismo imali ovakve fatalne posledice. Nažalost ovakvi događaji se ne dešavaju odjednom, mnogo toga na njih ukazuje pre, ali očigledno da smo još jednom kao društvo zatajili. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, iako je još uvek budžetski i kalendarski 2012. godina, pred nama je sigurno najznačajniji bazični zakon za 2013. godinu, onaj koji predstavlja okvire u kojima će država funkcionisati i bez obzira što je veliki broj poslanika već pohvalio ovu činjenicu da je predlog budžetskog zakona pred nama u novembru mesecu i ja ću iskoristiti priliku da ukažem na ozbiljnost Vladinog rada i da pohvalim takođe to što je budžet došao u parlament na vreme, što smo kao poslanici imali sasvim dovoljno vremena da ovaj dokument koji ima skoro hiljadu stranica potpuno detaljno pogledamo i proučimo.
Kao što reče predsednik moje poslaničke grupe o budžetu se vrlo često govori ili kao razvojnom ili kao socijalnom ili kao investicionom, a o ovome sigurno možemo da kažemo da jeste od svega pomalo, ali ako bismo hteli da ga u nečemu okarakterišemo kao posebnom onda jeste svakako ravnoteža između potrebnog i mogućeg u 2013. godini.
Da bismo realno sagledali ovaj budžet za 2013. godinu moramo da se podsetimo uslova u kojima je on stvaran, a on je stvaran u uslovima izuzetno teške ekonomske krize u kojoj se naša zemlja nalazi, u uslovima izuzetno nagomilanih problema, katastrofalnog stanja u javnim finansijama, ogromnom javnom dugu, nagomilanih obaveza o kojima je i koleginica govorila, a podsetiću da 90 milina koji su predviđeni za kamate jesu obaveze koje Vlada mora da realizuje zato što je takvo stanje zatekla, takođe u uslovima vrlo posrnule privrede, ogromne nezaposlenosti i niskog životnog standarda.
Ono što je prethodilo donošenju ovog budžeta jeste i čitav set mera i zakona preduzetih da se zaustavi propast u koju je naša zemlja krenula i najvažnije svakako u ovoj budžetskoj godini jeste činjenica što je taj vrtoglavi rast budžetskog deficita zaustavljen, kao i da su već sada jasno definisane i merljive aktivnosti kojima će budžetski deficit i javni dug u 2013. godini da budu znatno umanjeni. Za nas koji svoje mesto izvorno vidimo u lokalnim samoupravama postoji nekoliko razloga zbog kojih ćemo podržati Predlog ovog budžeta, jer je bilo od izuzetnog značaja da pogledamo na kakav će način Vlada tretirati lokalne samouprave.
Uzimajući u obzir da se nalazimo u vrlo teškom ekonomskom trenutku kada je neophodna štednja na svim nivoima za svaku je pohvalu što su lokalne samouprave tretirane u partnerskom a ne u vazalnom odnosu i od nemerljivog je značaja što se 2013. godine ne dovodi u pitanje finansiranje lokalnih samouprava, te je onaj predlog da se u procentu 80 prema 20 prihoda od poreza na zarade koristi za lokalne samouprave i dalje ostao na snazi, čime smo zapravo uvažili i potrebe i prava lokalnih zajednica i da samostalno planiraju, organizuju i razvijaju svoje sredine, ali da odgovaraju za ono što je učinjeno. Ovo je ne tretira zakon koji danas donosimo. Tretira ga jedan drugi zakon, onaj za koji su URS dobili podršku pola miliona građana i upravo primenom tog zakona uspeli da mnogim lokalnim zajednicama vrate život.
Druga značajna stvar za lokalne samouprave jesu ova planirana sredstva za održavanje lokalne putne infrastrukture, ona mreža koja je izuzeta od državnih puteva prvog i drugog reda. Kao što smo čuli od ministra za ove namene planirano je oko četiri milijarde dinara i to predstavlja veliko olakšanje lokalnim samoupravama zato što smo u prethodnom periodu navikli da dobijamo nove obaveze kao lokalne samouprave, a da te nove obaveze ne prate i adekvatna sredstva. Ovim planiranjem predviđeno je doduše da jedan deo novca ide za zimsko održavanje puteva, a drugi deo i to onaj većinski od preko tri milijarde dinara kao podrška gradovima i opštinama za investiciono redovno i povremeno održavanje. Time lokalne samouprave već u ovom trenutku apsolutno jasno znaju na koji novac mogu da računaju i da pri takvoj količini novca mogu da planiraju i odnos svojih radova.
Treća važna stvar jesu uvećana transferna sredstva za lokalne samouprave za 145 gradova i opština. Ta transferna sredstva u narednoj godini iznosiće nešto više od 35 milijardi dinara. Razlikuje se transfer od opštine do opštine, od grada do grada ali je apsolutno potvrđena politika podrške manje razvijenim sredinama, lokalnim samoupravama u čemu će poslanici URS morati da vide primenu načela ravnomernijeg regionalnog razvoja.
Ne treba da ponavljamo bar u ovom domu kolika je ta neujednačenost u različitim delovima Srbije. Ne treba da govorimo o tome koliko je ta ne razvijenost dovela da čitavi delovi Srbije izumiru i da se iz takvih krajeva ljudi iseljavaju.
Preduslov zaustavljanja takvog stanja jeste da se ujednačeno razvijaju različiti delovi, da se podiže nivo zaposlenosti i da se, privlačenjem novih investicija, ta područja stavljaju na noge.
Verujemo da i "Fijat" i "Jura" i nova fabrika u Pećincima, koja treba da zaposli oko 600 radnika i nova fabrika u Vranju, koja treba 1250 radnika i očekivanje da probleme "Smederevske železare" reši uskoro nov strateški partner i 220 potpisanih ugovora sa kompanijama, koje će u naredne tri godine otvoriti oko 5000 radnih mesta, ali i širom Srbije uložiti oko 120 miliona evra zapravo daju nadu da nam tek predstoji taj uravnotežen ekonomski razvoj.
Značajno u ovom budžetu za poslanike iz Šumadije ili, da budem određenija, za poslanike Ujedinjenih regiona i poslanike Zajedno za Šumadiju unutar Ujedinjenih regiona jeste upravo ova činjenica da je Vlada predvidela veća izdvajanja za poljoprivredu. Dakle, ne samo za subvencije, nego uopšte ulaganja u ovaj sektor i da će za narednu budžetsku godinu to biti oko 4,5% projektovanog budžeta.
Takođe, u uslovima teške ekonomske krize i niskog životnog standarda nije zanemarljivo što su povećana izdvajanja za socijalnu zaštitu. Podsetiću da je rebalansom dodato oko 10 milijardi za sva davanja i za narednu godinu predviđeno je dodatno povećanje za oko osam milijardi dinara, čime se zaista pokazuje socijalna odgovornost Vlade i posebno Ministarstva finansija.
Činjenica da je Vlada u ovom trenutku obezbedila stabilno finansiranje državnih obaveza za prvu polovinu godine jeste svakako ohrabrenje, jer je u najmanju ruku bilo depresivno stanje u kome se zemlja nalazila tokom leta, kada se gotovo dnevno obezbeđivala likvidnost.
Ako znamo da je neupitna isplata plata, penzija, socijalnih davanja, dečijih dodataka, naknada za porodilje, za nezaposlene, za subvencije u poljoprivredi, roditeljski dodatak, tuđa nega, funkcionisanje zdravstva, sudstva, vojske, kulture, policije, onda možemo da kažemo da se već u ovom trenutku lakše diše, ali da je pred ovom Vladom i pred Ministarstvom finansija vrlo veliki zadatak i vrlo velika odgovornost.
Ono što treba da budu ključne reči za naredni budžet jesu štednja, racionalno trošenje i kontrola, a ako bilo šta od ovoga izostane, svakako će izostati i očekivani efekti. Kako to izgleda imali smo prilike da vidimo u prvoj polovini godine.
Uz Predlog budžeta, pred nama će se naći i nekoliko važnih pratećih zakona, koji će bitno pomoći privredi, privrednicima, malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima, jer predviđaju olakšice za nagomilana dugovanja i rasterećenje u radu. Zapravo predstavljaju odgovor na krizne situacije u kojim su se ta preduzeća našla.
Kao što je ukidanje 138 parafiskalnih nameta bila značajna olakšica za mnoge, i ovaj novi paket mera treba da bude podsticaj za one koji rade i koji mogu da zapošljavaju i druge.
Poslanici Ujedinjenih regiona podržaće donošenje ovog zakona, a naročito ćemo podržati Vladu u njenim nastojanjima da uvede red i kontrolu u javnim finansijama i uvede red i uopšte kontrolu na svim nivoima.
Naravno, zamolićemo ministra da nikako ne povećava PDV na 40%, makar da je to i u šali bilo rečeno, nego da ozbiljnost pokaže u programima koje je već zacrtao i kroz ovaj budžet. Hvala.

Gospodine predsedavajući, zaista mislim da su dve poslednje diskusije bile vrlo kvalitetne, ali smo raspravu u načelu o zakonu završili. Sada ovde govorimo o amandmanu na član 2. koji je podneo gospodin Janko Veselinović i molim vas da se vratimo temi. Dakle, raspravu u načelu smo završili, a i gospođa Malović i predstavnik iz SPS su govorili o zakonu u načelu.

Gospodine predsedniče, uz poštovanje što ste ovde, sa članovima svoje vlade, spremni da odgovorite na naša pitanja, ja ću se sa visoke politike vratiti u prizemnu Srbiju i stoga vam upućujem pitanje, pre svega kao ministru unutrašnjih poslova.
Skupština je ne tako davno usvojila zakon, odnosno dopunu Zakona o vanparničnom postupku kojim se jednom broju pravno nevidljivih lica omogućava da lakše, brže i efikasnije reše svoj pravni subjektivitet, ali, isto tako je ova skupština prošle godine usvojila za ova lica još jedan važan zakon, a to je Zakon o prebivalištu i boravištu. Zakon, između ostalog, tretira kategoriju lica koja ne mogu uredno i po zakonu predviđenom načinu da reše prebivalište, omogućavajući im da to urade na adresi centra za socijalni rad. Dakle, zaista jedna izuzetna stvar, posebno za ljude koji su u stanju socijalne potrebe, stanovnike "kartonskih naselja", romske porodice ali i za veliki broj ljudi koji se vraćaju sa odsluženja zatvorskih kazni jer, po pravilu, najčešće oni imaju problem da izvade lična dokumenta, a time naravno uđu i u sistem socijalne, zdravstvene, obrazovne zaštite i svih drugih kategorija.
Nažalost, ovaj zakon, iako se primenjuje od novembra meseca, u ovom članu nije zaživeo u praksi. U stručnoj javnosti kažu da se očekuje donošenje podzakonskih akata i propisivanje obrasca putem koga će se građani prijavljivati centru za socijalni rad, a da je upravo za to nadležan ministar unutrašnjih poslova, uz saglasnost ministra za socijalna pitanja.
Dakle, moje pitanje se upravo odnosi na ovaj završni deo – kad se očekuje donošenje tog podzakonskog akta, jer zaista verujem da ćemo punom primenom zakona za ova lica naći najbolje rešenje. Hvala vam.

Samo ću kratko. Mi smo razumeli da je povećanje stope PDV zapravo odgovor na cunami koji je prošao kroz budžet i na nekontrolisanih 5 meseci trošenja budžetskih para, tako da je povećanje PDV od 2% bila jedna zaista nužna mera. Ali, sa druge strane zadržana stopa PDV na najosnovnije životne namirnice od 8% zapravo je pravi odgovor Vlade na zaštitu najšireg sloja stanovništva. Neki precizni analitičari, a o tome sam i juče govorila, izračuna li su da će ovako kombinovano povećanje PDV prosečnu srpsku porodicu dodatno koštati, ili uvećati njihove životne troškove prosečno za 0,9%.
Ne mislimo da je to dobro, ne mislimo da treba na bilo koji način ugrožavati standard građana Srbije jer je on inače vrlo opterećen i ljudi jako dugo trpe teret krize, ali ne smatramo da je to povećanje poreza toliko bitno uticalo na životni standard građana. Na kraju čuli smo da će to biti jedan od glavnih prihoda do kraja 2012. godine, a posebno cifru koliko će povećanje PDV uticati na budžet za 2013. godinu i zato ćemo biti protiv amandmana.

Ne, reklamiram povredu Poslovnika član 104. i pitam vas, gospođo predsedavajuća, po kom ste osnovu dali repliku gospođi Jerkov? Nije bila pomenuta, niti se na bilo koji način diskusija nekog poslanika ili ministarke odnosila na njenu poslaničku grupu ili nju lično.
Što se tiče izlaganja gospodina Dinkića i vremena koje je on ovde potrošio, očigledno da njegov nastupa ovde mi vidimo mnogo drugačije nego neki opozicioni poslanici. Za nas je to što je ministar Dinkić 20 sati gotovo proveo sa poslanicima u Narodnoj skupštini, braneći zakone koje je predložio, prvo, dokaz ozbiljnosti situacije u kojoj se zemlja nalazi, drugo, njegova ozbiljnost kao ministra i očigledno posvećenost poslu na koji mu je poverenje dato i, sa treće strane, očigledno da je potpuno svestan da je osim Vladi odgovoran i ovom parlamentu.
Posao ministra je da obrazlaže zakone, naš poslanički da slušamo, postavljamo pitanja, dajemo predloge i sugestije, i to ćemo valjda da radimo i ubuduće. Činjenica da neki ministri u prethodnoj Vladi za četiri godine ovde nisu proveli 20 sati, za razliku od gospodina Dinkića, koji je povodom nekoliko zakona i paketa koji je predložen ovde to uradio, zaista je njemu za pohvalu.

Zahvaljujem se na objašnjenju. Vi ste pročitali stav 3, a preskočili ste ona prethodna dva, gde se kaže po kom osnovu narodni poslanik može da dobije …

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi već nekoliko dana u kontinuitetu razgovaramo o čitavom setu zakona koji imaju karakter i ekonomskih i finansijskih i među kojima je i ovaj predlog rebalansa budžeta.
Za sve ove zakone možemo da kažemo da oni svakako nose karakter antikriznih i nužnih mera koje je Vlada morala da preduzme kako bi zaustavila sunovrat u koji je zemlja krenula, izazvan doduše i ekonomskom krizom, ali i rasipništvom koje je obeležilo prvih pet meseci ove godine.
Mislim da nema neprijatnijeg i nezahvalnijeg zadatka ni za Vladu ni za nas poslanike, nego da u tekućoj godini korigujemo budžet koji nismo projektovali, budžet za koji nismo ni glasali, niti ga usvajali, niti za njega možemo da snosimo odgovornost.
Pomalo ovo što mi danas ovde radimo meni liči na pacijenta u poslednjem stadijumu bolesti, koga je dugo godina lečio nadri lekar, pa ga u tom urgentnom stanju dovode na operacioni sto, a onda od lekara očekuju čudo.
Šta je sve bila polazna osnova za podnošenje predloga ovog rebalansa? Prva i osnovna činjenica je da je najveći deo budžeta za ovu godinu potrošen. Sve ukazuje da je budžet i bio planiran za prvih pet meseci, odnosno do maja meseca, a nakon toga da se snalazimo i radimo šta možemo. Zato mi se čini da mi danas ovde radimo zaista jedan sizifonvski težak posao.
Zato je naša uloga danas kao poslanika i da što realnije sagledamo uslove iz kojih se ovaj rebalans pripremao, okolnosti koje su bitno diktirale da neke mere budu predložene i definisane i ne tražeći opravdanje, ali ipak građane podsetimo na neke važne činjenice. Prvo, da se zemlja danas nalazi u velikom problemu, pred bankrotstvom i da situacija nikad nije bila ozbiljnija. Drugo, da je budžetski deficit najveći koji je Srbija ikad imala, da je javni dug prevazišao sve moguće granice i da je u poslednje dve godine u Srbiji ponovo jako naraslo siromaštvo.
Uvek kada se govori o nekom budžetu, bilo da se radi o lokalnom ili republičkom, traže se u političkom žargonu reči kojima će taj budžet da se okarakteriše, pa su neki razvojni, neki investicioni, neki socijalni, neki odgovorni, a za ovaj jedino možemo da kažemo da je nužni, odnosno iznuđeni i da on predstavlja kompromis između potrebnog i mogućeg.
U uslovima ekonomskog, socijalnog, privrednog, društvenog kolapsa, pred ovu vladu je očigledno postavljen veoma težak zadatak da spase što se spasiti može. Ono što ne može svakako jeste da se povrati onaj veliki deo novca koji je iz budžeta potrošen, novac potrošen, a ostale obaveze, da se za još čitav kvartal i nešto jače od toga obezbedi redovnost budžetskih isplata, plata, penzija, subvencija, redovno servisiranje socijalnih davanja, dečijih dodataka, naknada za nezaposlene, funkcionisanje zdravstva, vojske, policije, kulture, pravosuđa, nauke, obrazovanja i čitavog niza drugih subjekata koji su od vitalnog interesa za život i rad građana.
Sigurno da bi ovaj rebalans bio puno drugačiji da je prethodna Vlada realnije planirala svoje obaveze, a već smo čuli na koje se sve segmente ta nebudžetirana sredstva i odnosila. Naknada za nezaposlene, planirano samo sedam naknada, tek naknada u budžetu nije. Plate rudara, nedostaje milijardu i 700 miliona. Devet milijardi je obaveza prema "Fijatu", dve milijarde za vojsku, 10 milijardi za poljoprivredu i tako redom.
Najveća izdvajanja koja ovaj rebalans predviđa jesu izdvajanja tamo gde ne može da bude ušteda, a to su socijalna davanja. Jutros smo od ministra čuli da je predviđeno 10 miliona, a u razgovorima sa njegovom službom sam dobila informaciju da se to kreće oko 13,4, naravno, kad saberemo ne samo pozicije socijalne zaštite, nego i naknade za nezaposlene.
Drugo najveće izdvajanje jesu kamate za nepovoljne kredite. Izračunato je da nam u ovom trenutku nedostaje 11 milijardi. Samo ću da napravim poređenje da sa predviđenih 55, koliko ima u budžetu, dobijamo da osam godišnjih budžeta grada Kragujevca treba izdvojiti za plaćanje kamata. Dakle, skoro decenijsko funkcionisanje jednog grada koji ima 200.000 stanovnika i obezbeđuje rad i škola i obdaništa i gradskog prevoza i izgradnju puteva, infrastrukture, održavanje komunalne higijene, samo u jednoj godini dajemo za kamate.
Treća najveća izdvajanja su izdvajanja za poljoprivredu. Nominalno uvećanje je 10 milijardi, dakle, i zbog planiranih subvencija, obećanih a neisplaćenih i zbog suše oko 60% je uvećan osnovni budžet. Otuda se i povećanje prihodne strane budžeta od 20 milijardi nije baš pozitivno odrazilo na rast budžeta, ali sigurno da bih bez tih 20 milijardi ušteda i prihoda situacija bila još gora. Zato i mislimo da je ono predloženo povećanje PDV od 18 na 20% zaista bila krajnje nužna mera. O tome čak nije bilo ni mnogo razmimoilaženja u ovoj skupštini. Ali, ono što je dobro je da su osnovne životne namirnice ostale na nivou PDV od 8% i da se on nije korigovao, tako da je time zaštićen najširi sloj stanovništva.
Neki ljudi koji se bave ispitivanjem životnog standarda izračunali su da će na prosečnu srpsku porodicu ovako kombinovan PDV uticati da njihovi životni troškovi budu povećani za svega 0,9%. Ne mislimo da je dobro bilo kakvo novo opterećenje, jer građani previše dugo trpe teret ove krize, ali zaista mislimo da je ona u ovom trenutku minimalna.
Imala je Vlada, doduše, i drugu mogućnost da ono što je našla da nije izbudžetirano a ugovoreno ostavi takođe neisplaćenim, da se pravda time da su to krivice nekih drugih, ali se onda ponovo otvara krug nezadovoljstva, štrajkova, sudskih procesa, kamata. Verujte, ti su procesi mnogo skuplji nego da se u budžetu planiraju za to sredstva, a nisam sigurna da bismo time poslali i ozbiljnu poruku EU, pred čijom smo budnom pažnjom i ozbiljnošću za rad ove vlade.
Ovo je svakako tek početak. On je jako težak. Možda nas u budžetskom smislu očekuje još teža, budžetski teža naredna godina. Najteže je da se napravi red u praznoj kući, ali ono što sigurno znamo da neće biti, neće biti nikakve mimikrije postojećeg stanja, niti namere da se stvari prikažu boljim nego što jesu.
Čuli smo od ministra vrlo precizne parametre kojima se mere i uspeh i neuspeh i svaka mera koju je ova vlada predložila kvantifikovana je kroz određene iznose. Dakle, i povećanje PDV, čuli smo koliko se sredstava po tom osnovu očekuje za budžet i za ukidanje 138 parafiskalnih nameta i kroz gašenje nepotrebnih agencija i fondova, sve je izraženo u ciframa, čak i koliko će biti smanjen budžetski deficit i javni dug do 2015. godine, dakle, jedna srednjoročna mera.
Moram da kažem da postoje, pored svih ovih opštih razloga, i dva posebna razloga zbog kojih će URS, a moram da kažem i poslanici Zajedno za Šumadiju, unutar URS, da podrže donošenje ovog rebalansa. Prvo, to je čvrsto obećanje ministra Dinkića da neće biti izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava. To je onaj zakon koji je omogućio da 80% poreza na zarade bude vraćeno lokalnim samoupravama. To je zakon za koji su se URS vrlo zdušno zalagali u prethodnom periodu i za šta su dobili podršku preko pola miliona građana. Tih pola miliona građana nije davalo vetar u leđa URS, nego je potpuno bilo svesno da su lokalne samouprave u vazalanom položaju i da je njihov položaj vrlo težak ukoliko finansiranje ne bude bilo onakvo kako je to URS predložio.
Povraćaj tih sredstava zapravo je bio veštačko disanje za mnoge male ali i velike lokalne samouprave. I bez obzira što se zalažemo za decentralizaciju, podržaćemo i predlog ministra za uvođenje pojačane kontrole u okviru lokalnih samouprava, odnosno trošenja para, jer nisu sve lokalne samouprave podjednako odgovorne.
Drugi poseban razlog zbog koga ćemo podržati, jeste ovaj predlog da se ugovorne a neplaćene obaveze prema "Fijatu" realizuju. Dakle, "Fijat" je najveća srpska investicija. U "Fijat" je danas zagledan ceo Kragujevac. Uz "Fijat" dolaze, pored njega, i svi oni koji prate proizvodnju "Fijata", ali i mnogi drugi i u koliko Vlada ne bude ispunila svoje obaveze, oni svakako uz "Fijat" neće ni doći. Dakle, ovo nije važno samo za Kragujevac važno je za ceo region, važno je za celu zemlju, jer je to ulaganje i u infrastrukturu i u puteve i u nova radna mesta.
Na kraju neću ništa novo reći. Mi ćemo rad, pravi rad ove vlade oceniti tek krajem godine kad oni budu u prilici ili neprilici da kreiraju budžet za 2013. godinu. Imamo vrlo ozbiljna obećanja da će budžetski deficit biti sveden na 3,5%, da će subvencije biti ukinute, osim u poljoprivredi, odnosno subvencija je umanjena, osim subvencija u poljoprivredi, da će se racionalizovati mnogi nepotrebni troškovi države, ukinuti nepotrebna tela koja su jela budžetske pare, mislim na agencije i fondove i da će se posebno teret krize prelomiti preko onih koji to mogu da podnesu.
Poslanici URS podržaće donošenje ovog zakona, a na Vladi i na vama ministrima je da ovom narodu, posle kolektivne depresije u koju su nas doveli, date malo nade da će biti bolje. Hvala.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 96. Po drugi put danas slušamo kritike na račun predlagača, a znamo da je po našem Poslovniku vrlo precizno definisano da predlagač može da dobije reč kad god je zatraži i da se na njega ne odnosi nikakvo vremensko ograničenje, te zaista smatramo da se ministar Dinkić ponašao ne samo odgovorno kao ministar, nego i potpuno u skladu sa našim Poslovnikom. Takođe znamo da su poslanici nekih poslaničkih grupa, nažalost, možda u prethodnom periodu imali više priliku da svoje ministre viđaju na savetovanju ekonomista u "Grand" hotelu na Kopaoniku, nego ovde u Skupštinu, ali očigledno je da se, na svu sreću, ta praksa menja. Mislim da je za svaku pohvalu to što je ministar Dinkić danas proveo pet sati sa nama, od toga, verovatno, kako je kolega precizno izmerio, dva sata i govorio. To je bilo od vrlo velikog značaja ne samo za nas poslanike nego i za građane Srbije. Za nas poslanike svakako jeste jer smo dobili detaljna obrazloženja i o merama i o stanju u kom se država nalazi, ali smo mi kao poslanici imali priliku i da pročitamo zakone i da budemo na odborima i da eventualno prisustvujemo raznim drugim mestima gde su se zakoni tumačili i objašnjavali, a građani to nisu. Mislim da je ovo bilo vrlo važno za njih.
Danas su dobili potpunu priliku da čuju koji se to paket mera predlaže, jer se on u krajnjoj instanci tiče njih i njihovog životnog standarda. Zamoliću ministra Dinkića i prisutnu ministarsku i sve ostale ministre da nastave sa ovom praksom, jer verujem da većina poslanika deli ovo mišljenje.