SAŠA MILENIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 1967. godine. Diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

U politiku je ušao 1996. godine sa „Koalicijom Zajedno“. Jedan je od osnivača i potpredsednik stranke „Zajedno za Kragujevac“. Na mestu zamenika gradonačelnika Kragujevca je od 2004. godine.

Na parlamentarnim izborima 2008. godine izabran je za narodnog poslanika u Skupštini Srbije. Zbog sukoba interesa, odnosno obavljanja duplih funkcija, povukao se sa mesta narodnog poslanika septembra 2011.

Oženjen je pijanistkinjom Sanjom Vukosavljević sa kojom ima troje dece.
Poslednji put ažurirano: 06.05.2016, 09:50

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 13.12.2013.

Poštovani gospodine ministre, ja sam Saša Milenić, jedan od dobronamernih, naivnih i glupih građana Srbije, koji nema neku realnu političku moć, ni neko stvarno bogatstvo, ali imam iskreno uverenje da je Republika Srbija parlamentarna demokratija zasnova na Ustavu i zakonu.
Iskreno verujući u to, znam da možda na tarabi može koje šta da stoji napisano, ali nipošto ne i u Ustavu i zbog toga vrlo ozbiljno, doslovno shvatam sve ono što u Ustavu piše. Tako i podatak da je ovo najviše predstavničko telo građana Republike Srbije snabdeveno ekskluzivnim pravom da isključivo ono donosi budžet Republike Srbije.
Zbog toga sam pomislio dobronamerno da ima smisla delovati amandmanski na Predlog budžeta, rezdeo 28. o kulturi, dosta vremena je utrošeno sa moje strane i od strane poslaničke grupe da se ovako kompleksan amandman predloži. Koliko sam glup shvatio sam juče na sednici Odbora za kulturu kada sam shvatio da smo amandman podnosili na tekst koji se zove Predlog zakona o budžetu. A ovo je u stvari budžet za kulturu.
Vlada je iskoristila pravo da podnese amandman kojim je potpuno promenila u celini i konceptualno Predlog budžeta za kulturu, a mi nemamo prava amandmanskog delovanja na amandmane, pa smo ostali bez prava amandmanskog delovanja na budžet o kulturi.
Toliko sam regredirao i još nosim magareće uši od juče da ponovo čitam Erazma i Pohvalu ludosti, zato što znam da su u lažu kratke noge, manipulativnom tehnikom se ne stiže daleko, a kada taj dan sudara sa stvarnošću bude došao, ispostaviće se da je manipulativna mudrost bila ludost, a ova moja glupa naivnost, zapravo mudrost. Ali će tada biti kasno za dobronamerne sugestije, kao što je to želeo ovaj amandman.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 10.12.2013.

Na osnovu člana 107. i upotrebe kvalifikacije ne samo narodnog poslanika nego i diskusije najvišeg predstavnika Vlade Republike Srbije, danas smo čuli da su demokratske promene u Srbiji uzrok ekonomskog sloma ove zemlje, a da su valjda 80-te i 90-te, protiv kojih je narod ustao revolucionarnim sredstvima, bile godine privrednog procvata na koje će nas ova Vlada vratiti.
Tražimo neopozivo izvinjenje za uvredljive diskriminacione poruke, uvredljive po inteligenciju i samopoštovanje nacije. U suprotnom, ja ću inicirati napuštanje parlamenta u kojem se 90-te proglašavaju sa stanovišta Vlade merodavnim godinama ciljeva i ekspanzije kojoj težimo.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 10.12.2013.

Uz izvinjenje kolegama, u polemici ovo je zaista reklamacija povrede Poslovnika i malo odvraća sa teme. Ali, ovo je samo ilustracija prekidanja diskusije prethodnog diskutanta za sistematsko kršenje Poslovnika koje ne činite samo vi kao predsedavajući, ali najčešće vi.
Član 106. stav 2. - niko nema pravo da prekida narodnog poslanika i stoji – izuzev predsedavajućeg, ali odmah zatim – u slučajevima predviđenim ovim Poslovnikom. Narodni poslanik samo jednu stvar nema pravo, da vređa na ličnoj osnovi nijednog prisutnog. Narodni poslanik nije hostesa. On ne mora da bude ljubazan. Ne mora da ima osećaj poštovanja ni prema kome kome se obraća. Ne sme da vređa. Može da bude ciničan, može da bude maliciozan, može da bude ironičan, sarkastičan, neprijatan, dramatično neprijatan i niko nema pravo da ga prekida dok izlaže neprijatno sročenu političku istinu koju zastupa.
Ona je utoliko važnija i doprinosi slobodi govora, što je nekome neprijatnija. To je sistematsko gušenje slobode govora na mestu iz kojeg ona mora da izvire zloupotrebom prava predsedavajućeg koje je vrlo diskretno, u krajnjem slučaju dopustivo, kada je reč o uvredama. Čak i ono skretanje sa teme se ovde zloupotrebljava jer predsedavajući uzima neovlašćeno diskretno pravo da u toku druge, treće rečenice procenjuje šta je skretanje sa teme.