PETAR PETROVIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođen 2. oktobra 1951. godine u selu Loćike, opština Rekovac. Živi u Jagodini.

Diplomirao je na Pravnom Fakultetu u Kragujevcu (bio je stipendista “Zastave”). Nakon diplomiranja radio je dve godine u “Zastavi”, kasnije u Fabrici kablova u Jagodini. Radio je i kao direktor Direkcije za izgradnju Jagodine.

Politikom je počeo da se bavi kao član Saveza komunista. Savez komunista se 16. jula “pretopio” u SPS iz koga je Petrović izašao 1993. godine. U politiku se vratio na poziv Dragana Markovića Palme i ušao u Stranku srpskog jedinstva. Kao kandidat koalicije predvođene od strane SSJ izabran je za poslanika Narodne skupštine u sazivu od 22. januara 2001. godine.

Februara 2004. godine napušta SSJ, u kojoj je obavljao funkciju potpredsednika, i pridružuje se Draganu Markoviću Palmi u Jedinstvenoj Srbiji. Po drugi put postaje narodni poslanik nakon parlamentarnih izbora 2007. godine kada je JS nastupila u koaliciji sa Demokratskom strankom Srbije i Novom Srbijom i dobila dva poslanička mesta. U svom trećem mandatu Petrović je poslanik Jedinstvene Srbije koja je na parlamentarne izbore 2008. godine izašla u koaliciji sa Socijalističkom partijom Srbije i Partijom ujedinjenih penzionera Srbije.

Kao poslanik u sazivu od 2008. bio je član Delegacije u parlamentarnoj skupštini Mediterana i član parlamentarne grupe prijateljstva sa Austrijom.

Petrović je 2008. godine izabran za zamenika gradonačelnika Jagodine, a 2011. godine je dao ostavku kako ne bi istovremeno obavljao dve nespojive funkcije.

U devetom sazivu (2012-2014) obavljao je funkciju zamenika predsednika poslaničkog kluba JS u Narodnoj skupštini, a na mesto narodnog poslanika izabran je i u sledećem mandatu (2014-2016.godine).

Zamenik predsednika Jedinstvene Srbije i član Glavnog odbora Jedinstvene Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Oženjen je, ima dvoje dece.

Osnovne informacije

  • Jedinstvena Srbija
  • Jagodina
  • Loćike (Rekovac)
  • 02.10.1951.
  • pravnik

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Trinaesto vanredno zasedanje , 08.07.2019.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici DVT i VSS, ja ću sa par rečenica samo da obavestim uvažene kolege i koleginice, narodne poslanike, da je Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, na svojim sednicama raspravljao o predloženim kandidatima za izbor za sudije osnovnih sudova i prekršajnih sudova u Republici Srbiji i za zamenike osnovnih tužilaštava i jednoglasno je doneo odluku da predloži Narodnoj skupštini da prihvati predložene kandidate, koje je predložilo DVT i VSS.

U međuvremenu od održavanja sednica Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, stiglo je jedno obaveštenje, odnosno izjava od strane jedne kandidatkinje koja je predložena za zamenika Osnovnog tužioca u Kruševcu, a radi se o gospođi Veljković Mirjanu, koja je pismenim putem, overeno sve, povukla svoju kandidaturu i izrazila je želju, odnosno molbu, da odustaje od kandidature za izbor zamenika Osnovnog javnog tužioca u Kruševcu i da ne želi da bude izabrana, pa ja ovim putem molim da ona bude izuzeta od glasanja za sve kandidate kada budemo glasali o jednoj, drugoj, trećoj i četvrtoj listi i da se gospođa Veljković Mirjana ne izglasa za zamenika Osnovnog javnog tužioca u Kruševcu, jer je to sama izjavila, odnosno pismenim putem, da tako kažem, izrazila želju da ne bude izabrana na mesto za koje je predložena.

Za sve ostale kandidate ostaje predlog kakav je dat u predlozima Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, a koje je potvrdio Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, pa ja pozivam sve uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice i narodne poslanike, da u danu za glasanje podrže predložene kandidatkinje i kandidate za prvi izbor za sudije osnovnih i prekršajnih sudova, odnosno za zamenike osnovnih javnih tužilaca u Republici Srbiji. Hvala.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.05.2019.

Gospodine potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je više tehnička stvar o čemu danas razgovaramo i treba da donesemo odluku.

Naime, velikoj većini predsednika sudova opšte nadležnosti i posebne nadležnosti i prekršajnih sudova je isteklo vreme na koje su birani, tokom maja, odnosno sada u ovom periodu, između 22. i 29. maja. Iz tog razloga Narodna skupština mora da donese odluku o prestanku funkcije predsednika sudova tim licima zato što je prošlo, proteklo vreme, kao što sam rekao, na koje su izabrani, a u međuvremenu, u zakonu, raspisani su konkursi za izbor predsednika sudova opšte i posebne nadležnosti. Konkursi su okončani. U toku su razgovori sa kandidatima za predsednike koji su konkurisali, pa će doći pred ovu Skupštinu u jednom narednom periodu predlog za izbor novih predsednika sudova opšte i posebne nadležnosti.

Kada se radi o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Kruševcu, predsednik, odnosno predsednica je podnela ostavku na lični zahtev, tako da je to jednostavno, samo se mora konstatovati i odlukom Narodne skupštine da joj je prestala funkcija predsednika Prekršajnog suda.

Kada je u pitanju predsednik Osnovnog suda u Pirotu, on je izabran pre izvesnog vremena za sudiju Višeg suda u Pirotu i iz tog razloga mora mu prestati funkcija predsednika Osnovnog suda u Pirotu i Skupština mora da donese takvu odluku o prestanku funkcije predsednika Osnovnog suda u Pirotu.

Dakle, radi se o nečemu što je predviđeno Ustavom i zakonom. Ova Skupština samo treba da donese odluku o onome o čemu sam pričao. Znači, o prestanku funkcije predsednika osnovnih sudova i sudova posebne nadležnosti i prestankom funkcija ova dva predsednika Prekršajnog suda u Kruševcu i Osnovnog suda u Pirotu. Hvala lepo.

Uz put da kažem, ako ja budem odsutan iz sale, član Odbora će biti Neđo Jovanović koji će odgovarati na eventualno neka pitanja, ukoliko uopšte ima nekih pitanja, nekih nesuglasica, nejasnoća itd.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 14.05.2019.

Gospođo predsednice, uvažena ministarko Kuburović sa saradnicima, gospodine Pantiću, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu je juče na održanoj sednici prihvatio sve predložene predloge zakona i predlaže Narodnoj skupštini da ih usvoji u danu za glasanje, u načelu.

Takođe, Odbor je prihvatio i predlog Visokog saveta sudstva koji se odnosi na izbor dva predsednika sudova, kao i na izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, pa je, takođe, uputio predlog Narodnoj skupštini da u danu za glasanje izabere predložene kandidate za predsednike sudova, odnosno sudije koji se prvi put biraju. To bi bilo što se tiče Odbora.

Gospođo predsednice skupštine, ako mi dozvolite, pošto sam već ustao i dobio reč, ja bih nekoliko reči da kažem i kao predstavnik poslaničke grupe JS o predloženim tekstovima zakona.

Poslanička grupa JS, odmah na početku da kažem, će u danu za glasanje glasati za sve predložene zakone, kako iz oblasti pravosuđa, tako i iz oblasti finansijskih ugovora koji su danas na dnevnom redu.

Dozvolite mi da se u nekoliko reči osvrnem na svaki od predloženih zakona. Svakako da najveću pažnju javnosti u Republici Srbiji, već duži vremenski period, izaziva Predlog izmena i dopuna Krivičnog zakonika Republike Srbije. Ovo je iz razloga što u ovom Predlogu zakona predložena jedna nova kazna za izvršioce najtežih krivičnih dela, a to je doživotni zatvor koji menja raniju odredbu Krivičnog zakonika koja je predviđala da se izriču kaznene mere od 30 do 40 godina strogog zatvora.

Što se tiče poslaničke grupe JS, tu nema dileme. Mi u potpunosti podržavamo ovakvu izmenu Predloga zakonika i smatramo da je možda trebalo još ranije da se krene u izmenu ovog zakonika, imajući u vidu da mnogo zemalja EU, kojoj mi težimo i na čije pravosuđe u mnogo čemu želimo da se ugledamo, ima predviđenu ovu vrstu najteže kazne.

Ono što nas iz JS, poslaničkog kluba JS pomalo, biram reči, ne znam kako bih našao adekvatnu reč, iritira jeste da mnoga tzv. udruženja, neka strukovna, građanska itd. pominju jednu reč, a to je da bi usvajanjem ovog predloga zakonika, usvajanjem mogućnosti da se izriče za najteža krivična dela doživotni zatvor nehumano. Sada ja pitam, kao građanin, kao poslanik, kao član JS, poslaničkog kluba JS – da li ti koji kažu da je ta kazna nehumana razmišljaju o tome kakva je humanost prema žrtvama koje su nastupile usled činjenja tog krivičnog dela? Da li je humanost prema njihovim roditeljima, braći, sestrama, familiji itd? Da li mi treba više da brinemo o izvršiocima teškim krivičnih dela i da budemo humani prema njima ili treba više da brinemo o posledicama koje takva dela imaju za širu javnost u Srbiji?

Iskren da budem, kao pojedinac, ovo nije stav JS, odavno sam, još od 2002. godine, kada sam bio poslanik, zagovarao smrtnu kaznu za najteža krivična dela. Nije to prihvaćeno iz razloga što je u Evropi odavno ukinuta smrtna kazna, ali mislim da je pandan toj najtežoj sankciji ipak doživotni zatvor.

Ono što je takođe u zakonu predviđeno jeste i ta neka vrsta humanosti, a to je da posle protoka 27 godina od izdržavanja kazne, to lice ima pravo da traži uslovni otpust. Doduše u zakonu je predviđeno da taj uslovni otpust mora da traje maksimalno 10 godina. Ja sam intervenisao jednim amandmanom, mislim da će ga Vlada prihvatiti, da taj rok bude 15 godina. Videćemo šta će na kraju biti.

Ono što takođe podržavamo jeste da se u članu 55, odnosno u članu 8. postojećeg Predloga zakonika, a koji se odnosi na član 55. izvornog zakona, onim licima koja su ranije osuđena na krivična dela, koja su urađena sa umišljajem, ne može im se izreći kazna kraća od minimuma predviđenog za tu vrstu dela za koju se optužuju.

Takođe, kod višestrukih povratnika je dobro što je Ministarstvo prepoznalo to i predložilo u članu 9. novi član, da se kod dva i više povratnika, a ranije su osuđivani za dela izvršena sa umišljenim da im se mora izreći kazna minimum 50% od kazne predviđene zakonom.

Jednostavno, mi moramo kao društvo i zakonodavac da stanemo na put povratnicima sa učinjenim krivičnim delima da bar zaprećenom kaznom na neki način im stavljamo do znanja da će biti strožije kažnjavani, jer u praksi se dešava da su sudovi nažalost u više puta za ista ili slična krivična dela donosili takve presude gde su maltene bile blage, da ne kažem nešto drugo, odnosno bile su uslovne ili sa minimalnim kaznama.

Još ono što bih pohvalio, zbog mog uvaženog kolege Neđe Jovanovića, da je učinjeno to da je sada formirano, da kažem tako, i zaprećena kazna za krivično delo - napad na advokata, odnosno na članove njegove porodice i mislim da na taj način štitimo tu profesiju koja je takva kakva je, nažalost, nekad bude i sa posledicama, da budu koliko toliko zaštićeni, time što će biti zaprećeno, odnosno što je zaprećena kazna za napad na advokata, odnosno na članove njegove porodice.

Ne bih se više zadržavao na ovom zakonu, s tim da ću reći samo da je ovaj zakon u potpunosti u saglasnosti sa stavovima poslaničke grupe JS. Još jednom kažem, mi ćemo ga podržati.

Kada je u pitanju drugi zakon koji je danas na dnevnom redu, a to je Zakon o krivičnom postupku, samo jednu rečenicu da kažem, da s obzirom da se radi o usaglašavanju teksta ovog Zakona sa već predloženim Krivičnim zakonikom, da je to jednostavno, da kažem, tehničko pitanje.

Ne bih se dalje zadržavao na ovim drugim zakonima, kao što su Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, kao i Zakon o izvršenju krivičnih sankcija, ali bih sebi dao za pravo samo da sa par rečenica prokomentarišem novi Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije.

Ono što se nama iz JS dopada jeste što je Ministarstvo smoglo snage da prevaziđe neke, ja bih rekao, čak i pritiske od raznoraznih uticaja, da kada je u pitanju prijavljivanje imovine funkcionera, jer znam da je u nekim ranijim radnim materijalima bilo nagoveštaja, pa čak i predloga, da javni funkcioner mora da prijavljuje imovinu i punoletne dece, snaje, prijatelja, kumova itd. i mislim da je to prihvaćeno da bismo otišli u jednu opasnu situaciju, jednu opasnu krajnost, gde ne bismo mogli da izađemo na kraj. Ipak smo zadržali, ipak je Ministarstvo u predlogu zadržalo, da kažem uslovno postojeća rešenja, da javni funkcioner mora da prijavi imovinu bračnog ili vanbračnog druga i maloletne dece koja sa njim žive u domaćinstvu i mislim da se tu krug dobro završava. U slučaju da ima sumnji da postoje povezana lica sa javnim funkcionerom, da imovina je, da tako kažem, sticana na neki drugi način koja nije u okviru pozitivnih propisa, onda postoji način i da se to proveri od strane Agencije.

Još nešto je za pohvalu, kada je u pitanju ovaj zakon, a to je da sada odbornici u lokalnim parlamentima, skupštine opština gradova, gradskih opština, ne moraju da prijavljuju imovinu, ako sam ja dobro razumeo. Da kažem nisu javni funkcioneri, ne moraju da prijavljuju imovinu, jer ima mnogo, i to bi mnogo opterećivalo mnogo Agenciju za borbu protiv korupcije ili kako se sad bude zvala. Iz tog razloga pozdravljamo taj zakonski predlog u članu 70. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, odnosno o sprečavanju korupcije.

Time bih ja moje izlaganje završio, ne bih dalje dužio, da ne prepričavam druge odredbe postojećih zakonskih predloga.

Na kraju još jednom da kažem da će poslanička grupa u danu za glasanje podržati ove zakone, a istovremeno još jedno naglašavam da ćemo podržati Predlog Jedinstvenog saveta sudstva kada su u pitanju predlozi za izbor dva predsednika sudova u ovom trenutku i nekoliko sudija kako Upravnog suda, tako i drugih koji se prvi put biraju na ovu sudijsku funkciju. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 28.03.2019.

Poštovani članovi Vlade, u ime poslaničke grupe JS postaviću par pitanja. Prvo pitanje koje imam nameru da postavim uz prethodno objašnjenje i obrazloženje odnosi se na Ministarstvo obrazovanja. Vidim, ministar Šarčević je verovatno morao zbog ranije preuzetih obaveza da ranije ode, ali se nadam da će neko od predstavnika Vlade ovde na čelu sa premijerkom moći da odgovori na to pitanje.

Naime, unazad više godina u Srbiji je sve manje đaka u osnovnim školama. Taj trend se nešto u poslednje vreme počeo pozitivno menjati unazad godinu-dve i zbog populacione politike Vlade Republike Srbije i uopšte dolazi do blagog porasta novorođene dece, a to znači biće i više đaka u osnovnim školama.

Ono što nas iz JS interesuje jeste da li Vlada planira, odnosno Ministarstvo obrazovanja, normalno preko Vlade, da u nekim narednim izmenama Zakona o obrazovanju uzme u obzir sledeće činjenice, naime prema sada postojećim propisima osnovne i srednje škole plaćaju materijalne troškove, plaćaju socijalna davanja, plaćaju jubilarne nagrade na teret lokalnih samouprava.

S obzirom da naročito u onim sredinama koje su manje razvijene lokalne samouprave, gde priliv sredstava nije toliko velik da mogu da isplate sve te troškove, da li Vlada planira da te troškove preuzme, i Ministarstvo obrazovanja, kako bi na neki način pomogli tim osnovnim i srednjim školama, naročito, kažem, u ruralnim sredinama, gde je ekonomska situacija da nema dovoljnog priliva u budžet lokalne samouprave da bi mogli na vreme da isplaćuju te troškove, pa dolazi vrlo često, ovo govorim na osnovu pokazatelja koje imam, da mnoge škole budu blokirane tužbama prosvetnih radnika za isplatu putnih troškova, za isplatu jubilarnih nagrada, itd?

S druge strane, takođe se pitanje odnosi na Ministarstvo obrazovanja – da li se razmišlja, da se vratimo u neko vreme, da se planiraju kadrovi, naročito u srednjem obrazovanju i na fakultetima, da se školuju naši mladi ljudi za ona zanimanja koja ova zemlja traži, za koja ima potrebe, a ne samo da se stekne diploma neke srednje škole ili nekog fakulteta koja, nažalost, sutra služi samo kao diploma, kao dokaz da je neko negde završio neku srednju školu ili fakultet, ali u tom svom stečenom obrazovanju i zvanju, nažalost, skoro da nikada neće moći da bude zaposlen? Mislim da bi trebalo ozbiljno razmišljati u tom pravcu i o tome imati, da kažem, rešenje u nekim zakonskim predlozima.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 28.03.2019.

Moje sledeće pitanje odnosi se na energetiku i postavljam ga ministru Antiću.

Unazad nekoliko godina sa zadovoljstvom možemo da konstatujemo, ne samo mi iz Jedinstvene Srbije, nego i svi građani u ovoj zemlji, da je energetska situacija u Srbiji stabilna, da je snabdevanje strujom stabilno, da je snabdevanje gasom stabilno i u to ime ja vam čestitam, ministre, na tome da ste vrlo uspešan ministar u toj oblasti za razliku od nekih vaših prethodnika kada su imali goleme probleme u energetskoj situaciji u zemlji.

Ono što nas interesuje, a verovatno interesuje sve građane Srbije, kakva je trenutna situacija sa Južnim tokom, gasovodom? Da li smo blizu realizacije, s obzirom da ima i ovakvih i onakvih vesti, jer sam siguran da realizacijom tog projekta, izgradnjom tok Južnog toka ne samo da će Srbija biti stabilnija u snabdevanju gasom, nego će verovatno, pretpostavljam, pored toga što će država zaraditi, gas za krajnje potrošače biti, hajde da kažem, ne jeftiniji, nego imati stabilnu cenu i građani se neće plašiti poskupljenja?

Sa druge strane, postavio bih pitanje i ministru poljoprivrede gospodinu Nedimoviću, koji me ne sluša, a to je da li će Ministarstvo poljoprivrede na vreme preduzeti određene korake da ne dođe, kao što svake godine dolazi, do razmimoilaženja između proizvođača i kupaca maline i ostalih jagodičastih proizvoda, odnosno da se već sada zna neka približna cena koju će proizvođači dobiti, da ne bi bilo blokiranja puteva, protesta, itd?

Sa druge strane, već je kraj marta, za par dana počinje i mesec april, kada će početi, odnosno stvaraju se mogućnosti za razne oluje, gradonosne oblake, itd, da li Ministarstvo preduzima neke mere u cilju boljeg snabdevanja lokalnih samouprava protivgradnim raketama, bolje plaćanje onih ljudi koji rade na tim protivgradnim sistemima?

S druge strane da se sve to na vreme obezbedi da ne bude posle ono da lečimo, bolje da sprečimo. Mi iz JS smatramo da uvek bolje delati, preduhitriti neke stvari, nego posle toga isplaćivati naknade štete, itd, poljoprivrednim proizvođačima koji budu oštećeni u ne daj Bože, nekoj nepogodi. Hvala lepo.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2018.

Gospođo predsednice, poštovani članovi Vlade na čelu sa premijerkom, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću u ime poslaničke grupe Jedinstvena Srbija da postavim par pitanja na koja očekujem odgovor.

Jedno od prvih pitanja za večeras jeste, a odnosi se na isplatu naknade osobama, odnosno ženama koje se nalaze na trudničkom i porodiljskom bolovanju. Naime Jedinstvenoj Srbiji je posebno zadovoljstvo što je Vlada i predsednik Republike, gospodin Vučić, prepoznali problem koji je u Srbiji višedecenijski, a to je da se u Srbiji unazad nekoliko decenija, ne bih rekao godina, rađa manje dece nego što umire, pa nam je Srbija iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu sve manja i manja.

Pre nekoliko meseci mi smo doneli zakone koji idu za tim da se pospeši rađanje dece u Srbiji, da se nagrade sve majke koje se opredele da rode jedno, dva, tri ili više dece i da se nagrade, da tako kažem, posebnim naknadama iz budžeta Republike Srbije, a plus ono što im pripada ako su u radnom odnosu po osnovu primanja iz radnog odnosa.

Međutim, u praksi, ja moram to da kažem, počele su da se dešavaju po malo čudne stvari, pa očekujem da Vlada preduzme određene, ja bih rekao, energične mere da se spreči to kašnjenje u isplatama naknada ženama koje se nalaze na trudničkom i porodiljskom bolovanju. U ovom trenutku ta kašnjenja su od dva, tri i četiri meseca. Evo, imam primer od pre podne gde mi se obratila gospođa iz Beograda da se porodila 25. juna, a da do dana današnjeg još nije dobila prvu naknadu za porodiljsko odsustvo.

Mislim da tu nije problem u Vladi, nije problem u zakonu, nije problem u uredbama i u uputstvima za primenu ovih zakona, ja bih rekao da je osnovni problem u činovnicima koji rade i obrađuju predmete po lokalnim samoupravama po sistemu – stavi predmet u fioku, pa će doći jednog dana na red.

Zato mislim da ministarstvo nadležno za ove poslove mora pod hitno da reaguje i da se takve stvari ne dešavaju, jer nisu sve trudnice i nisu sve porodilje u takvom materijalnom stanju da mogu da izdrže par meseci bez primanja. Mislim da je, bar mi iz Jedinstvene Srbije mislimo, da je mnogo praktičnija bila ona prethodna isplata bez obzira, znam i znamo šta je rukovodilo ministarstvo i Vladu da posegnu za izmenama ovih zakona, zato što je bilo pojedinačnih zloupotreba u povećavanju plata pred porođaj ili zapošljavanje nezaposlenih trudnica da bi ostvarile pravo na budžetska primanja.

Dakle, da bi smo to…(Isključen mikrofon)

Imovinska karta

(Beograd, 20.09.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Zamenik Predsednika Skupštine Grada Skupština grada Jagodine (Volonterski rad) Bez prihoda - RSD 28.05.2012 - 20.05.1016.
Član Visoki savet sudstva Republika Mesečno 15177.00 RSD 01.08.2012 -
Član Državno veće tužilac Republika Mesečno 15177.00 RSD 01.08.2012 -
Predsednik odbora Narodna skupština Republike Srbije (za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu) Republika - RSD 01.08.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Član nadzornog odbora Javno vodoprivredno preduzeće Srbijavode Republika Mesečno 41413.00 RSD 11.12.2014 -
Zamenik Predsednika Skupštine Skupština grada Jagodine Grad Bez prihoda RSD 20.05.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner - Prva isplata u decembru 2016) Republika Mesečno 58500.00 RSD 01.11.2016 -
Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39