Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo, Stranka srpskog jedinstva smatra da je Vlada imala dobru nameru, ali nije jednim domaćinskim redom krenula, kako da reguliše ovu oblast.
Vlada je požurila da proda prvo sve one fabrike koje su dobre i one fabrike koje rade. Znamo da su dali vremenski period od četiri godine da se započne privatizacija. Ukoliko proda ove fabrike koje su dobrostojeće, ove fabrike koje sada rade sa malim kapacitetom ili uopšte ne rade za četiri godine će same po sebi da se zatvore.
To je isto, gospodo, jedan konkretan primer, kao kada jedan seljak u štali ima pet krava, a treba mu određeni deo novca, i on treba da proda dve krave on prvo proda one krave koje mu daju najmanje mleka, a ostavi one tri krave koje će da mu izdržavaju porodicu.
Vlada nije iskoristila svoju popularnost, jer Srbija nikada nije bila popularnija nego zadnjih sedam meseci, da je toliko državnika došlo u Srbiju, toliko privrednika, a da je veoma mali broj ino-ugovora sklopljeni, možda nekoliko, može da se izbroji na prstima jedne ruke, da su napravili neke poslovne ugovore i saradnju.
U ovom zakonu nije predviđeno da član tenderske komisije bude neko iz sindikata i neko iz te fabrike. Takođe, mi iz stranke SSJ smatramo da treba neko da bude iz fabrike, ukoliko ta fabrika treba da se proda - da li će to biti neko iz sindikata te fabrike, neko iz skupštine, neko iz upravnog odbora, ali mislimo da i oni budu jedan od članova, koji će odlučivati po kojoj će to ceni da se proda njihova fabrika.
Ovo iz razloga što su u jednom članu ministar i Vlada predvideli da na tenderu fabrika neće možda biti prodata onome ko da najviše para, ponudi najviše para. Biće prodata onome ko ima najbolji investicioni program. I jeste ministar rekao da će dati bančinu garanciju, da je to kao neka garancija, da sutradan on ne može da prestane da proizvodi, da ugasi proizvodnju u toj fabrici. Ali, gospodine ministre, niste izrazili u procentima - kolika bi ta bančina garancija bila, da li je to procenat na osnovu vrednosti te fabrike, pa tako da vi možete u slobodnoj pogodbi da se dogovorite sa tim kupcem i da fabrika ode po veoma niskoj ceni?
Ne samo što će Vlada dobiti mali broj sredstava, već će izgubiti radnici one akcije i vrednost akcija, a retko ko, dame i gospodo, od radnika koji rade u proizvodnji ima neki kapital - on računa da su mu jedini kapital te akcije i uvek počinje sa nekim kapitalom, od pet do petnaest hiljada maraka, kad se proda fabrika, da će primiti taj novac.
Stranka srpskog jedinstva takođe je dala jedan amandman. U ovom zakonu nije predviđeno da, ukoliko se jedna fabrika proda u jednom gradu, da ni jedan procenat ne ostane u tom gradu, da se ostavi za razvoj drugih preduzeća, ili za razvoj infrastrukture tog grada.
Mi smo predložili jedan amandman, gde tražimo da 10% ostane tom gradu. Naša Vlada kaže da će biti decentralizacije. Na ovaj način, mislim da neće biti decentralizacije, i daću vam jedan primer - Fabrika cementa u Popovcu, koja ima i prirodno bogatstvo, zadnjih dvadeset godina je ta fabrika napravila toliko mostova, zgrada, stadiona, a da građani u tom gradu i građani Pomoravskog okruga od toga ništa nisu imali.
A u tom istom gradu, i u gradovima Pomoravskog okruga, ima veliki broj fabrika, koje su u veoma teškom stanju, pa da deo procenta ide za razvoj tih fabrika, kako bi za ove četiri godine povećali svoju proizvodnju, skinuli paučinu, i samim tim, povećali tržišnu vrednost, da sutradan na tenderu mogu da uzmu veće pare.
U Predlogu zakona se kaže da sredstva od prodatih fabrika idu za razvoj drugih fabrika ili drugih preduzeća, koja su od strateškog značaja za Srbiju. Koje su to druge fabrike?
Takođe se u zakonu konkretno ne vidi - u kom gradu su te druge fabrike i gde će otići sredstva? Ponovo se vraćam na Pomoravski okrug, pošto sam ja u Pomoravskom okrugu.
Trenutno, ima 27% nezaposlenih u Srbiji i Jugoslaviji. Kada se bude završila privatizacija sigurno će biti preko 60% viška radne snage. Šta ćemo sa tim ljudima i gde ćemo da ih zaposlimo? Kažemo da ćemo izvršiti edukaciju i prekvalifikaciju. U koja to preduzeća će oni biti zaposleni i koje su to nove fabrike koje mogu da prime ove ljude, koji će biti proglašeni kao višak radne snage? Kao privrednik ovog trenutka ne vidim da će moći u Srbiji da se zaposle i od čega će ti ljudi sutra da žive?
Takođe smo predložili da ukoliko se proda jedna fabrika, konkretno sada da uzmemo Rasinski okrug, da se deo sredstava od te fabrike preusmeri u izgradnju jedne male fabrike ili nekog malog preduzeća sa programom koji do sada nije bio zastupljen u tom okrugu ili u Srbiji i da višak radne snage prebacimo u tu fabriku. Takođe, to je jedan veliki problem, jer ti ljudi ne mogu da očekuju neku dobru budućnost.
Stranka strpskog jedinstva neće glasati za ovaj zakon iz pomenutih razloga jer se bojimo da će samo pojedinci imati interesa. Dođe neko iz Mađarske i kupi našu "Fabriku kablova", a u Mađarskoj ima istu fabriku, sa istim programom i ukoliko predvidi da tehnologija proizvodnje u ovoj fabrici nije rentabilna, a ne samo da nije rentabilna proizvodnja u ovoj fabrici, nego tehnologija proizvodnje u svim našim fabrikama je zastarela, on sutra može da zatvori tu fabriku i da 40% radne snage, radnika koji su ostali u toj fabrici, sutra ostanu bez posla. Garancija banke ne predviđa u procentima koliko obavezuje tog kupca i budućeg vlasnika, koja su to sredstva i kako će ta sredstva moći sutradan da mu se skinu sa žiro računa i gde će ta sredstva biti usmerena.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi smatramo da ovaj zakon nije dobar i da će veliki broj građana Srbije i radnika ostati bez posla i zato nećemo glasati za ovaj zakon.