Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Vojislav Vujić

Vojislav Vujić

Jedinstvena Srbija

Govori

Uvaženi predsedavajući, ministre vojni …
Uvaženi predsedavajući, ministre vojni sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, meni je žao što smo proteklih minuta skrenuli sa ovako ozbiljne teme i ovako ozbiljnih zakona. Žao mi je što ja ovako počinjem posle opomena koje je dobio kolega.

Srbija je oduvek volela vojsku, srpski narod je oduvek voleo vojsku. Moj prethodnik, imenjak je rekao da je služio vojni rok i ja hoću da kažem u ime svoje poslaničke grupe Jedinstvene Srbije da smo svi mi u svoje vreme odslužili vojni rok i kako zakletva nalaže stavili se na raspolaganje ovoj državi kad god to zatreba.

Tačno je to da se Srbija naoružava ili bolje rečeno, Srbija ulaže u naoružanje. Predsednik JS Dragan Marković Palma inače i šef naše poslaničke grupe je rekao da država ulaže u naoružanje, ali to ne znači da će Srbija bilo koga da napadne. To ne znači ni da će bilo ko da napadne Srbiju zato što je u Srbiji trenutno politička stabilnost. Mi želimo iz Jedinstvene Srbije da Srbija nikada više ne ratuje i da naša deca nikada više ne odlaze u rat.

Zakoni koji su danas na dnevnom redu, a većina se odnosi na Vojsku Republike Srbije su prihvatljivi za nas iz JS, mi ćemo svakako glasati za sve ove zakone i dati vam podršku. Vojska je u srpskom narodu uvek bila prihvaćena i kada bi trebali da je uporedimo sa bilo kojom drugom institucijom, naš narod je uvek stavljao u sam vrh. Tako je i danas. Najzaslužniji za takvu situaciju u ovom trenutku su realno predsednik Aleksandar Vučić i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, koji su svojim angažovanjem zadnjih godina učinili dosta da zemlje u okruženju i neke druge ozbiljnije, veće vojne sile nego što smo mi, prihvate takvu situaciju.

Vrlo je bitno po mom mišljenju, da ono što ste vi rekli, Srbija ostane neutralna i da Srbija ima i dalje politiku mira. U tome moramo da budemo istrajni. Mi sarađujemo sa NATO, to je tačno, sarađujemo i sa ODKB i to tako treba da ostane.

Deo Kosova nam je trenutno okupiran i vaš zadatak, zadatak svih nas, zadatak Vlade je da ne smemo da dozvolimo i da priznamo vojsku Kosova i da nikako ne smemo ni da priznamo nezavisnost Kosova. Dijalog je najbolje oružje koje Srbija trenutno ima i koristi u ostvarenju svojih ciljeva, ali za zemlju koja nikada nije vodila osvajačke ratove, za Srbiju i danas mogu da kažu da je zemlja koja ima čime da se brani. I posle dužeg vremena, na našu sreću, šta kod ko pričao, mi ćemo da dobijemo jednu ozbiljnu eskadrilu. Mi ćemo da imamo i ozbiljne helikoptere, tako da Srbija definitivno u regionu, u okruženju vraća onaj svoj status koji je nekada imala.

Srbija je zadnjih par godina u vojnoj industriji napravila ozbiljan iskorak sa inovacijama. Napravili ste „Lazara“, „Miloša“, oklopna vozila, napravili ste dobre bespilotne letilice, naša odbrambena industrija i dalje prednjači u proizvodnji različitog pešadijskog naoružanja, različitih kalibara i Srbija i dalje ima tradiciju staru dug niz godina pravljena odličnom municijom.

Ono što je svakako za pohvalu i hoću da pohvalim sve ljude koji imaju direktne veze sa tim i vas ministre, a to je da se Srbija bliži skoro milijardi dolara izvoza vojne opreme i naoružanja. Nekada stara Jugoslavija, u svoje vreme kada smo bili jedna ozbiljna sila, dok smo bili kompletna država, izvozili smo četiri milijarde, u ozbiljnoj konkurenciji. Danas kada je ta konkurencija još jača, Srbija ide ka milijardu dolara izvoza i to je odličan rezultat.

Ono na čemu radite ministre, a ne smete da stanete, to je i dalje poboljšanje uslova rada života svih pripadnika Vojske Srbije. Morate da nastavite tim putem, a vas bih zamolio da mi objasnite zašto je 2002. godine i 2004. godine pripadnicima Vojske Srbije prestao da se isplaćuje topli obrok, tačnije od 2004. godine i 2002. godine regres?

Vas hoću i da zamolim da u skladu sa članom 25. nađete, iznađete neki način, model, da ponovo počnemo da uplaćujemo i topli obrok i regres pripadnicima Vojske Srbije. Mi naravno i imamo obavezu prema Republici Srpskoj, kao i oni za nas da uvek možemo da računamo jedni na druge i da nikada ne dozvolimo da se ponove progoni i stradanja srpskog naroda. Sa opremom i ulaganjem u naoružanje to će svakako biti lakše, ali naravno uvek kažem, ne daj bože, da do takve situacije ikada dođe.

Danas na dnevnom redu imamo 14, tj. 13 zakona. Prvi je Predlog odluke o usvajanju godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2018. godini. Čuo sam različite komentare danas na ovu temu.

Činjenica je da smo mi kroz istoriju, to sam nekada već ovde i govorio, imali uvek vojsku koja je prepoznatljiva bila u tom nekom bližem ili daljem okruženju. Naša Vojska je i pod zastavama drugih država, zato što je vreme u kojem smo tada živeli tako nalagalo, išlo i u neke osvajačke pohode. Naša Vojska je uvek bila prepoznata u tim ratovima.

Danas imamo jednu drugačiju situaciju, da u 2018. godini preko 700 pripadnika Vojske i 11 pripadnika policije idu u neke operacije, ali to su ovog puta pre svega mirovne operacije i mi iz Jedinstvene Srbije to podržavamo. Pre svega, zato što će ti ljudi i ti kadrovi koji odu da vremenom postanu kompatibilni sa tim nekim drugim vojskama, da neko iskustvo donesu u našu zemlju.

Drugi je Predlog odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2018. godini. Ja ću samo kratko, naravno ne zbog vas ili zbog kolega ovde prisutnih, nego pre svega zbog građana koji gledaju ovo što danas radimo i ove zakone koje danas izglasamo, da kažem da u multinacionalnim operacijama u 2018. godini, naša vojska, naši vojnici će biti u Liberiji, u Republici Kongu, Libanu, Kipru, na bliskom Istoku, u zapadnoj Sahari, Republici Mali, u Južnom Sudanu, u DŽami, u Kašmiru, u Centralnoafričkoj Republici, u Somaliji, u različitim humanitarnim operacijama i naravno spomenuću MUP. Oni učestvuju u mirovnoj operaciji UN u Republici Kipar i u civilnim misijama EU za upravljanje krizama.

Vrlo kratko, ponoviću ono što ste i vi rekli, da je za ovakve operacije iz budžeta potrebno obezbediti dve milijarde 337 miliona dinara, od toga Ministarstvo odbrane milion 755, MUP 66 miliona i 515 miliona će obezbediti UN.

Treći je Predlog zakona o vojnom obrazovanju. Moramo da usvojimo ovaj zakon kako bi se uskladili propisi o vojnom obrazovanju sa propisima o obrazovanju u Republici Srbiji da bi vojno-školske ustanove mogle da postanu integralni deo obrazovanog sistema u Srbiji.

Kada je u pitanju kadar koji je obrazovan u našim vojno-školskim ustanovama mi svakako, vi koji nas predstavljate i ljudi koji su otišli na ove misije o kojima sam pričao ili u bilo kakvom nekom drugom angažovanju, u nekim vojnim operacijama dobijaju najbolje ocene. Znači, oni tamo nisu otišli samo da preuzmu neko znanje, nego su odavde poneli odlično znanje. I to je svakako pohvala za naš nastavni kadar.

Sledeći je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani. Dugo se priča da su u plan rada srednjih škola vrate časovi prve pomoći, civilne zaštite. Mi smo ovde menjali skoro i Zakon o saobraćaju koji sada to malo ozbiljnije tretira i svako ko ode da polaže neki vozački ispit ima obavezu i polaganje te prve pomoći. Ja sam od onih generacija koje su imale tu mogućnost da u srednjoj školi uče, ali nove generaciji se sa tim po prvi put sreću. Tako da je svakako dobro i treba imati intenciju u tom pravcu da se ipak takve veštine vrate u srednje obrazovanje.

Slažem se sa vama, to ste rekli da smo vojno-neutralna zemlja, a to automatski upućuje i da možemo da računamo samo na sebe i na svoje stanovništvo i to ste apsolutno u pravu.

Dalje, peti je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije. Vrlo kratko. Ovo je po mom mišljenju možda jedna od najozbiljnijih izmena i vrlo kratko ću samo zbog onih koji prate ovo reći o čemu se radi.

Obezbeđuju se povoljniji položaj profesionalnih vojnika, podoficira i oficira, vrši se usaglašavanje zakonskih rešenja sa odredbama novog Zakona o policiji, predložena je izmena kojom je civilnim licima na službi u vojsci omogućeno da zastupaju, odnosno da budu postavljena na formacijskim mestima profesionalnih vojnih lica u Ministarstvu odbrane. To pravo omogućeno je oficirima i podoficirima koji ubuduće mogu biti postavljeni na formacijskim mestima, odnosno zastupiti civilna lica na službi kao i državne službenike na njihovim radnim mestima.

Takođe, stvara se mogućnost utvrđivanja profesionalnih pripadnika Vojske u drugi državni organ, mogućnost njihovog angažovanja u strukturama međunarodnih organizacija i regionalnih inicijativa. Oficirima sanitetske službe, oficirima u zvanju nastavnika na Univerzitetu odbrane i oficirima u naučnom zvanju omogućava se produženje službe u Vojsci. Preciznije se uređuje školovanje i usavršavanje profesionalnih pripadnika Vojske. Predloženim izmenama i dopunama vrši se usaglašavanje sa odredbama zakona koji uređuje plate i druga novčana primanja u javnom sektoru, utvrđuju se razlozi i uslovi za prestanak službe profesionalnih lica za vreme ratnog stanja i proširuje se krug lica koja mogu biti sudije, porotnici Višeg vojnog disciplinskog suda.

Ponavljam, poslanička grupa JS će svakako podržati i ovaj zakon.

Predlog zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme. Rekao sam na početku, činjenica da se vojna industrija Srbije bliži milijardi dolara izvoza vojne opreme i oružja je dovoljan pokazatelj da u tom sektoru sve funkcioniše kako treba. Kada vi nama pošaljete na izmenu i dopunu jedan ovakav zakon, smatram da ne treba puno da komentarišemo, nego kad već nešto dobro radite da to i podržimo.

Cilj ovog zakona je kontrola unapređenja oblasti proizvodnje i prometa naoružanja i vojne opreme radi ostvarivanja zaštite odbrambenih, bezbednosnih, ekonomskih i spoljnopolitičkih interesa Republike Srbije, njenog međunarodnog kredibiliteta, integriteta, kao i razvoj i unapređenje odbrambene, tehnološke industrije baze Republike Srbije.

Sedmi je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o upotrebi Vojske Republike Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije. O ovome sam već komentarisao kada su bili u pitanju prvi i drugi zakon. Znači, naravno da podržavamo i ovo.

Osmi je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vojnoj radnoj i materijalnoj obavezi. Ovaj zakon se primenjuje od 2011. godine. On uređuje vojnu obavezu, regrutnu obavezu, obavezu služenja vojnog roka i dobrovoljnog služenja vojnog roka sa oružjem, rezervni sastav, putovanje i boravak vojnih obaveznika u inostranstvu, pravo na naknade za vršenje vojne obaveze, evidenciju vojnih obaveza, radnu obavezu u državnim organima i pravnim licima od značaja za odbranu, materijalna obaveza građana, privrednih društava, drugih pravnih lica i preduzetnika u vanrednom ratnom stanju. Ovde je dosta stvari usklađeno u odnosu na dosadašnje iskustvo, sa željom da se preciznije definišu neke odredbe.

Deveti je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o BIA. O ovome je sasvim dovoljan komentar ono što nam piše šta je osnovni razlog, ono što smo dobili od ljudi iz BIA, a oni kažu – predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku, s obzirom da bi u protivnom bila dovedena u pitanje mogućnost BIA da delotvorno zaštiti ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije, a to bi moglo da ima štetne posledice po bezbednost građana i ostvarivanje i zaštitu njihovih sloboda i prava.

Mi iz JS smo državotvorna stranka, apsolutno razumemo ovakvu poruku i ovde nema šta puno da se komentariše. Ako ljudi koji se brinu za bezbednost svih nas koji imamo dobre namere kažu da je ovo hitno, mi ćemo bez velikih komentara ovo i da prihvatimo.

Imamo još tri memoranduma i jedan sporazum. To je Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade države Izrael, u vezi sa vojnom, odbrambenom i odbrambeno-industrijskom saradnjom, Predlog o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Grčke o saradnji u okviru Atinskog multinacionalnog strateško-pomorskog koordinacionog centra i Memorandum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Srpske o saradnji u oblasti vazduhoplovstva i tu je još jedan sporazum, između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Rumunije o saradnji u oblasti odbrane.

Ponavljam još jednom, poslanička grupa JS će podržati sve zakone koji su na današnjem dnevnom redu, a vas ću da zamolim da, shodno stvarima koje sam rekao na početku svog govora, budete istrajni i nastavite ovim putem, jer Srbija se kreće u dobrom pravcu. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, nije korektno da danas u toku rasprave neke kolege kažu, citiram, moramo da kritikujemo jer smo opozicija. Lično smatram da je opozicija i ljudi koji su u poziciji kada se donose ozbiljni zakoni, a imaju smisla, mogu jedni drugima da pomognu. Naravno, ako postoji neka situacija u kojoj treba da se kritikuje to je pravo svakog poslanika, a pogotovo opozicionog, ali ako imamo zakone koji su kao ovi koji su danas na dnevnom redu, ovako dobri zakoni, eventualno neko može da ih popravi, red je da podnese amandman.

Mi iz JS smo danas, iako smatramo da su ovo dobri zakoni, podneli određene amandmane sa kojima želimo da ovi zakoni budu još bolji. Bez obzira na to što je većina ovih zakona prosto usklađivanje sa propisima EU, činjenica je da su svi oni korisni za građane Srbije i da svakako posle usvajanja svih ovih zakona građani Srbije postaju i sigurniji i bezbedniji.

Danas je bitno da ponovimo bar na kratko svaki od zakona da bi građani koji prate rad ove Skupštine kraj malih ekrana bili upoznati šta je to o čemu danas ovde razgovaramo i da bar na kratko mogu da stvore sliku kakvi su zakoni u pitanju i kakva su zakonska rešenja.

Prvi na redu je Predlog zakona o strancima. Osnovni cilj donošenja zakona o strancima je unapređenje nacionalnog sistema u oblasti legalnih i regularnih migracija, preciznije definisanje prava i obaveza stranih državljana koji ulaze, borave i kreću se preko teritorije Republike Srbije. takođe, cilj koji se postiže donošenjem zakona je usaglašavanje nacionalnog zakonodavstva u oblasti legalnih i regularnih migracija sa direktivama EU koje uređuju ove oblasti.

Drugi je Predlog zakona o azilu i privremenoj zaštiti. Najbitnije je da građani znaju da jedan od glavnih problema na teritoriji Republike Srbije je zloupotreba prava na azil. Izražavanjem namere za traženjem azila migranti izbegavaju prekršajnu odgovornost zbog ilegalnog prelaska državne granice ili nezakonitog boravka, legalizujući svoje kretanje preko teritorije Republike Srbije u naredna 72 sata. Ovim zakonom se, naravno, ovaj problem rešava.

Treći je Zakon o graničnoj kontroli, postojeći pravni okvir zaštite državne granice zbog protoka vremena, potrebno je inovirati i dodatno uskladiti sa pravnim tekovima EU i ovim Zakonom o graničnoj kontroli uređuje se oblast granične kontrole saglasno obavezujućim propisima EU.

Četvrti je Zakon o evidenciji i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova. Osnovni cilj zakona o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova je da svakom pojedincu obezbedi zaštitu podataka o ličnosti radi nesmetanog ostvarivanja prava na privatnost i ostalih prava i sloboda.

Ovim zakonom treba uspostaviti jasan pravni okvir za obradu podataka o ličnosti, u oblasti unutrašnjih poslova, prikupljanja u svrhu obrade podataka o ličnosti, prava lica čiji se podaci obrađuju, razmenu podataka o ličnosti, video nadzor i evidencije koje se vode u ovom ministarstvu.

Peti po redu Predlog zakona je o nacionalnom DNK registru. Donošenjem ovog zakona na jednom mestu bi se sabirali podaci o svim materijalnim tragovima koji sadrže DNK koji su analizirani u raznim sudskim postupcima i služili bi za formiranje jedinstvene nacionalne baze podataka.

To znači da bi se podaci ove vrste praktično sakupljali u registru. Bitno je da se naglasi da u izradi ovog zakona sagledana su i rešenja zastupljena o uporednom zakonodavstvu EU, a vodilo se računa o usklađenosti odredba ovog zakona sa odredbama Krivičnog zakona, Zakona o krivičnom postupku i Zakona koji reguliše zaštitu podataka o ličnosti.

Šesti po redu je Predlog zakona o jedinstvenom matičnom broju građana. Postojeći Zakon o jedinstvenom matičnom broju građana donet je 1978. godine, sasvim je logično da posle svih dešavanja u bivšoj SFRJ, nešto treba da se menja.

Dešavalo se da su lica iz bivših republika, prilikom prijave prebivališta dostavljali izvod iz matične knjige rođenih u kojima nije bio evidentiran matični broj, pa im je određivan matični broj prema prebivalištu u Republici Srbiji, dok su ista kasnije od inostranih organa dostavljala izvode iz matične knjige rođenih, su upisanim matičnim brojem određenim u republikama bivše SFRJ, što je dovodilo do duplih unosa lica u različitim matičnim brojevima elektronske evidencije.

Kako u skladu sa postojećim Zakonom o jedinstvenom matičnom broju građana ne može poništiti pogrešnom i greškom određen matični broj u bivšim republikama SFRJ, neophodno je doneti novi zakon o jedinstvenom matičnom broju građana koji će stvoriti pravni osnov da se ovi matični brojevi pasiviziraju, ponište od strane nadležnih organizacija jedinica ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.

Sedmi po redu je Predlog zakona o dopunama Zakona o državljanstvu. U najkraćim predloženim dopunama Zakona omogućiće se centralizovano vođenje u elektronskom obliku osnovnih podataka o građanima, što će biti od višestruke koristi građanima prilikom ostvarivanja svojih prava pred organima državne uprave i drugim upravnim postupcima.

Osmi po redu, po mojoj proceni je jedan od najbitnijih Predloga zakona koji danas donosimo je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Postavka fotografija koje imamo u centralnom holu ove naše Skupštine, jasno, svako ko je imao vremena i prilike da ih pogleda, ukazuje koliko je ovo jedan, u stvari, ozbiljan zakon.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije je na ovaj zakon podnela nekoliko amandmana i oni se, pre svega, odnose na auto škole, najviše na instruktore, gde smo pored njihovih stalnih usavršavanja tražili da svi instruktori ne moraju stalno da polažu testove i da tako dokazuju da znaju da rade posao kojim se bave. Znači, oni su obavezni da idu na stalna usavršavanja i samim tim dok se ljudi usavršavaju a konstantno nešto rade, logično je da to rade ispravno.

Podatak koji kaže da je preko 8.000 oduzetih vozačkih dozvola od kada je stupio na snagu ovaj zakon, govori da su to možda i najbitniji efekti i najbolji rezultati ovog zakona. Za ovako kratko vreme oduzeto je 8.000 vozačkih dozvola podrazumeva da su ljudi saobraćajne policije konstatovali 8.000 teških prekršaja koji su uslovili oduzimanje vozačkih dozvola.

Kada imam priliku da sa mojim prijateljima u Evropi, budem njihov gost i oni me svojim automobilom voze po zemljama EU, znači naši ljudi koji tamo žive, poštuju svako ograničenje i svaki propis. Isti ti ljudi dođu ovde kod nas, voze me ovde svojim automobilom, piše 50, voze 80, na auto putu 120, voze 190. Ja ih pitam – o čemu se radi? Tamo poštujete propise, kada dođete ovde vidite jasan znak a ne poštujete propis? Oni kažu, znate šta – ovde, kada smo u Srbiji, toliko su jeftine kazne da se nama ne isplati da poštujemo zakonske propise.

Zato podržavamo ovaj zakon jer ovim izmenama, pre svega, te kazne više nisu male. Pored onih 8.000 oduzetih vozačkih dozvola, ovaj trend bi trebao posle svega da se dovede u neku normalu, ali ako se nastavi svakako će doprinos bezbednosti dati i kazne i ja želim da pročitam te kazne, gde kaže da će se skoro sve kazne duplirati – korišćenje mobilnog telefona sa 5.000 ide na 10.000, vezivanje bezbednosnih pojaseva, tj. nevezivanje sa 5.000 na 10.000, zabrana preticanja od 6.000 do 20.000 povećana je sad od minimalnih 10.000 do 20.000.

Ako mogu da zamolim samo vreme da bih znao u kom okviru mogu da pričam, pošto ga ne vidim na ekranu.
Znam da ćete da mi kažete kad je kraj, ali ja pre kraja moram da znam kako ću da završim.
Hvala.
Što se tiče prekoračenja brzine, takođe i tu su bukvalno duplirane sve kazne.
Da ne ulazim u sve ostale detalje, jer su ih kolege danas pomenule, smatram da je ovo jedan dobar zakon i da pozicija i opozicija trebaju da glasaju za zakone koji idu u korist i prilog svim građanima.
Deveti po redu je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o policiji. Što se tiče ovog zakona, ja bih samo da pročitam neke statističke podatke koje sam uspeo da pronađem, a oni zvuče ovako – Pripadnici MUP Srbije, u protekloj godini napravili su rekordne rezultate u više oblasti. Tokom 2017. godine, policija je zaplenila 4,1 tonu narkotika, što je najbolji rezultat u poslednjih 10 godina. Zbog prodaje i držanja droge, procesuirana je 1.668 osoba. U godini kada je u pitanju kriminalitet, u 2017. godini izvršena je 91.283 krivična dela, što je najmanji broj u poslednjih 10 godina. Prema navodima MUP, gledajući ovaj period, počinjeno je i najmanje krivičnih dela ubistava, dok je broj saobraćajnih nezgoda smanjen za 17%. Pripadnici MUP su u 2017. godini ugasili i sprečili širenje 31.328 požara.
Izdali su više od 2,4 miliona pasoša, ličnih karata, vozačkih i saobraćajnih dozvola, a na graničnim prelazima izvršena je kontrola skoro 69 miliona putnika.
Znate šta, kada od ministarstva stigne zakon koji treba da izmeni i dopuni Zakon o policiji, a vidimo kakve rezultate MUP ima, smatram da svi treba da ga podržimo, jer su oni konstatovali šta je to što ih usporava da mogu još bolji i efikasniji da budu u odnosu na ove odlične rezultate.
Deseti zakon koji je pred nama je Predlog zakona o izmenama iz Zakona o javnom redu i miru. Usvajanjem zakona i izmenama Zakona o javnom redu i miru i činjenicom da postoji veća izvesnost kažnjavanja protiv pravnog ponašanja, koji uznemirava građane i narušava javni red i mir, podiže se nivo bezbednosti građana na mestima na kojima su izloženi upotrebi pirotehničkih sredstava.
Ja sam izdvojio samo dva naslova u novinama, „Novosti“ saznaju – Napokon red. Sto hiljada dinara kazna za onog ko baci petardu ili zapali baklju, za šenlučenje i do dva meseca zatvora. Drugi naslov – Za pucanje na svadbama dva meseca zatvora. Kako ste danas rekli, postoje mnogi načini na koje neko želi svoju radost da podeli sa nekim drugim. To može da uradi, da nađe mnogo pristojniji način, a ja svakako podržavam sve ove kazne koje su povećane.
Naravno, građani trebaju da znaju da je kazna za prosjake do 30 hiljada dinara, kazna za pirotehniku 50 hiljada dinara, vika i preglasna muzika kazna do 30 hiljada dinara, za tuču je kazna do 150 hiljada dinara i sada je ovo možda najsmešnije, ovo neću da čitam, vračanje i proricanje sudbine, ali i tu je isto kazna 50 hiljada dinara.
Što se tiče seta ovih zakona, ja sam bio brz, pokušao sam da ih sve spomenem. U nastavku imamo još osam predloga zakona o potvrđivanju različitih sporazuma. Samo kratko ću da kažem, da su u tih osam sporazuma, sporazum sa Ruskom Federacijom, sporazum sa Slovenijom, sporazum sa Bosnom i Hercegovinom, sporazum sa Vladom Kraljevine Španije, sporazum sa Republikom Grčkom i Vlade Kraljevine Švedske.
Naravno, svaki sporazum je različit na svoj način, ali ono što je bitno, to je da je ovo jedan dobar pokazatelj da sa svim ovim sporazumima Srbija sarađuje, kako sa zemljama u okruženju, tako i sa zemljama EU i, naravno, Rusije.
Gospodine ministre, što se tiče Poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, ja sam to rekao i na početku, podržaćemo sve ove sporazume i sve predloge zakona koji su danas na dnevnom redu. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, Dragan Marković Palma, predsednik poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, juče je izneo stav Jedinstvene Srbije da ćemo mi da podržimo ovaj budžet i to je jedan od razloga zašto nismo stavljali nijedan amandman na ovaj zakon.

Moram da vam kažem da sam u politiku ušao iz realnog sektora. Vlasnik kompanije u kojoj sam radio vrlo često je na operativnim sastancima znao da kaže – kolo vodi Đura kolo se tetura, kolo vodi Vasa kolo se talasa. Moram da vam kažem i to da je „Srpsko kolo“ od juče na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa, ali ja hoću da pričam o ovom prvom kolu, ovo koje se tetura ili leti. Iskren da budem, pratim ove budžete od 2012. godine i kada je premijer bio Aleksandar Vučić, 2016. i 2017. godine, on je ovde bio prisutan i jednako je davao odgovore i poziciji i opoziciji. Ritam kojim je tada radila Skupština je bio mnogo drugačiji od ovog danas. Imam osećaj da se nekako teturamo. Ne znam šta je problem.

Ali, kako je predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma juče rekao, a to ste mogli da čujete, da je skoro svim ministrima pojedinačno dao podršku, i ja kažem – poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržava sve ministre. Moram da vam kažem, kada je u pitanju budžet, nije ovo prvi budžet koji donosimo. Ovo je jedan dobar budžet i svi zakoni koje ovde donosimo su dobri zakoni. Ali imamo jedan drugi problem. Na nekim nižim nivoima, pre svega mislim na lokale i na jedan deo javnih preduzeća, uvek nekako umesto da čuvaju te budžete lokalne i gradske, oni traže neke rupe u zakonu i pokušavaju, možda nesvesno, ali uspevaju da naprave ozbiljnu štetu.

Hoću da kažem ministru Vulinu da kada je bio ministar rada i socijalne politike pre dve godine, ja sam mu rekao – ministre, želim da vas informišem da dva javna preduzeća ne plaćaju poreze i doprinose, a ni socijalno radnicima. Rekli ste mi tada – to sigurno nije tačno, proveriću. Posle toga se više, naravno, nismo čuli, vi ste danas ministar odbrane, čestitam vam na tome.

Sada hoću da kažem ministru Đorđeviću – gospodine Đorđeviću, u Vrnjačkoj Banji postoje dva javna preduzeća u kojima se ni dan-danas ne plaćaju porezi i doprinosi. Jedno je preduzeće koje ima tradiciju i traje nekih 30-ak godina, a drugo preduzeće je osnovano sa idejom da zameni ovo prvo, da se ti dugovi oproste i da nestanu. Nažalost, i u ovom novom preduzeću se ne plaćaju. To je transparentno. Zašto vam to kažem? Siguran sam. Ja sam, gospodine ministre, poslanik pod zakletvom i ovde nikada nisam pričao neistinu. To možete da proverite. Vidite sa saradnicima. Znači, hoću da vam kažem da radnici koji imaju obavezu da odu kod lekara to ne mogu da urade, tj. mogu ako imaju čime da plate. Zato vas molim da izađete u susret, nađete način i pomognete ljudima u lokalnoj samoupravi da se te stvari više ne dešavaju.

Juče smo imali, kada je lokalna samouprava, još jedan dobar predlog Dragana Markovića Palme, i to gospodinu Vujoviću hoću da kažem, sasvim je logično, čuli ste juče da kada se rade velike investicije, a investitor prihvati da mu se plati u nekim ratama, onda ne možemo da se pozivamo na RINO. Ali, problem je da u Vrnjačkoj Banji, lokalnoj samoupravi, RINO ništa ne znači i da u ovom trenutku imamo mnogo veće obaveze od realne situacije koju možemo da platimo.

Pre dve godine sam, ovde smo isto imali budžet ispred nas, gospodinu Vukoviću rekao dve stvari, ponoviću ih sada. Prva stvar je da, gospodine Vujoviću, vodite jedan od najodgovornijih resora u ovoj Vladi. Znam da vam nije lako i razumem vas i za ono prekjuče što se desilo, kada vas isprovociraju sa strane zato što ja koliko znam celu situaciju, vi ste ovde došli kao ekspert, a ne kao političar i trebalo bi da nam svima na čast služi to što pričate, a mi ako mislimo da negde grešite, da to argumentovano kažemo. To mislim i danas.

Druga stvar koju sam vam tada rekao je da nemačka privreda u svakom trenutku kada im se desi neki veliki kolaps u sistemu posegne za privrednim resursima, a to su uglavnom bile šume, to je veliko bogatstvo koje ima i Srbija. Mi u Vrnjačkoj Banji imamo 8.600 hektara kojim gazdujemo van „Srbijašuma“ već 27 godina. ja sam uvek to hvalio, ali sada hoću da kritikujem. Zašto? Zato što se neka organizovana kriminalna grupa potrudila da za tri, četiri godine unazad napravi takvu štetu u šumama kojima gazduje Vrnjačka Banja da je pitanje, to je i za ministra ekologije interesantno, da li ćemo ikada moći da nadoknadimo tu štetu.

Pošto ovde vidim i gospodina Stefanovića, ministra policije, njega hoću da pohvalim zato što je policija zadnjih mesec i po dana prvi odreagovala i uhapsila nekoliko ljudi koji, slobodno mogu da kažem, učestvuju u organizovanom kriminalu. Gospodina Stefanovića hoću da pohvalim i na tome što je policija dobila nove automobile i na njegovom obećanju da će vrlo brzo da stignu i nove uniforme. To vam poručujem, ali verovatno i sve kolege koje putuju do Beograda, kad nas zaustave, prvo što nas pita policija je kada stižu uniforme. Evo, ministar je obećao da će uniforme vrlo brzo da stignu.

Slavica Đukić Dejanović, ministarka koja može da ostane i mora da ostane upisana u istoriji srpskog parlamentarizma, kada je u pitanju ministarstvo kojim se ona bavi i problematikom koju ona treba da reši. Naravno, vi ste to juče rekli, ne radite to sami, postoji jedan tim veliki gde verovatno učestvuju svi ministri i to je stvar koja je možda preča od svih stvari o kojima ovaj budžet govori. Hoću da vam kažem da ne bi bilo ni Briselskog sporazuma ni mnogih drugih stvari da smo na vreme, da su neke generacije pre nas vodile računa o natalitetu i o prirodnom priraštaju.

Tako da, ministre, zamoliću vas, budžet je ovakav kakav je, glasaćemo za njega. Zamoliću vas da nađete način da se ovom ministarstvu, ovom resoru, dodatna sredstva daju ministarki Đukić Dejanović, zato što je ovo problem koji sigurno ne može da se reši sa ovoliko novca koliko je na raspolaganju, ali svakako ima vremena i mogućnosti, kao što je juče rekao Dragan Marković Palma, ne moraju svi ministri da troše novac da bi došli do dobrih ideja i realizovali neke dobre planove.

Evo završavam, predsedavajući. Zato onda hoću još jednom kratko samo da kažem, a moram da informišem i ministre, izvinjavam se, Ružića jednu stvar. Gospodine ministre, ministar lokalne samouprave pre vas je otvorio pre izvesnog vremena u Vrnjačkoj Banji jedan elektronski sistem opštinske uprave. Mogu da vam kažem da je radio celih 12 minuta. Vas, kao sadašnjeg ministra lokalne samouprave, hoću da obavestim o tome i da vas zamolim da taj sistem u Vrnjačkoj Banji ponovo profunkcioniše.

Znam da nemam više vremena. Znači, ponavljam još jedan put, poslanička grupa jedinstvene Srbije će podržati i budžet i kompletan set zakona. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, povodom za moje postavljanje pitanja je jučerašnja presuda srpskom generalu Ratku Mladiću. To je bitna tema za nas iz JS, a siguran sam i većeg broja građana Srbije.

Haški tribunal, najveća sramota u istoriji svetskog pravosuđa, slobodno mogu da kažem jedna genocidna tvorevina, citiram gospodina Dragana Markovića Palmu – jučerašnjom presudom generalu Ratku Mladiću, Haški tribunal spušta zavesu na najveću sramotu u istoriji svetskog pravosuđa. Rezultat rada Haškog tribunala je da su oni koji su najviše stradali, najviše i osuđeni. Srbi su ukupno osuđeni na 12 vekova robije, a Hrvati, Muslimani i Albanci na oko 200 godina, s tim da su Hrvati uglavnom osuđeni za zločine nad Muslimanima i obrnuto.

To znači da za zločine nad Srbima niko nije kriv. Od ubistva porodice Zec u Zagrebu, „Kristalne noći“ u Zadru, proterivanja Srba iz hrvatskih gradova, preko Miljevaca, Medačkog džepa, Ravnih Kotara do „Bljeska“ i najvećeg etničkog čišćenja u Evropi od Drugog svetskog rata, „Oluje“, pa preko Podrinja, Kravica, Bratunca, Sarajeva do Starogradskog, Podujeva, Obilića, Kosova i Metohije. To je juče izjavio predsednik JS, Dragan Marković Palma.

Vrlo je bitno da se zna da je Ratko Mladić bio poslednja brana stvaranju jedne islamske države u Evropi. Preko 10.000 mudžahedina sa Bliskog istoka je klalo u BiH Srbe i stvaralo svoju državu. Klinton i njegovi evropski savetnici su to znali, da bi kasnije dobili terorističke napade u NJujorku, u Londonu, Parizu, Briselu, Madridu, Berlinu i celoj Evropi.

Da nije bilo Ratka Mladića i Republike Srpske, danas bi u Evropi imali Raku, Mosul i El Bagdadi. Pored toga, u BiH i dalje postoje islamistički centri, a šef muslimana Bakir Izetbegović i danas poziva na rat.

Pitanje i za holandskog sudiju Alfonsa Oria – gde su Srbiji iz Zagreba, Sarajeva i Prištine, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Kosova i Metohije? Haški tribunal i njegovi finansijeri i naredbodavci su odgovorni za terorističke akcije islamista po Evropi, jer su im to dozvolili u BiH. To građani Evrope, SAD i celog svega treba da znaju. Ovo je juče izjavio naš predsednik.

Zašto sam ovo pročitao? Vezano je za pitanje koje želim da postavim. Da bude jasno, ne postoje dobri i loši ratovi, svaki rat nosi svoje tragedije i smrti. Niko od mojih prijatelja iz Bosne, Hrvatske, Srbije nije želeo rat i danas svi trpimo posledice tih ratova. Za ratove glavni krivci po pravilu ostaju nekažnjeni.

Pitanje za ministarku pravde – kakve je napore do sada uložila Srbija da Ratko Mladić ovu kaznu zbog lošeg i narušenog zdravlja odsluži u Srbiji? Hvala.
Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre, juče sam imao priliku, kao ovlašćeni, u prvom delu rasprave da se sa vama dotaknem jedne teme, koja je vezana za zakon o medicinskim sredstvima, a to je Centar za dijalizu u Vrnjačkoj banji.Vi ste mi juče dali jedan odgovor, nisam siguran da su vaši saradnici imali prave informacije, pa ste mi dali taj odgovor. Zato, hoću, sada ja vama da dam povratnu informaciju i da opet postavim jedno pitanje. Ne moram da vam objašnjavam sve od početka, znate o čemu se radi.

Centar postoji osam godina, nekoliko stotina hiljada evra je verovatno koštalo sve što se do sada uložilo, da ne pričam o trošku, kakav je nastao samo zato što centar nije radio. Znači, kompletna oprema je nova, stoji u celofanu već osam godina. Nisam siguran da su dve licence problem, da bi se centar pokrenuo, zato što su primljena dva nefrologa, primljeno je pet medicinskih sredstava, primljeno je jedno tehničko lice. Svi oni su prošli obuku u Kraljevu, obuku je glavna sestra završila u Beogradu, svi primaju platu tih osam godina. Ja nemam ništa, apsolutno protiv tih ljudi, da neko ne shvati pogrešno. Moja ideja je samo da centar počne da radi. Čak ljudi imaju i neki dodatak na platu, po osnovu posla kojim se bave.

Ako su problem dve licence, a mislim da nisu, ispravićete me, onda je trebao neko pre godinu, dve, tri, pet, šest, sedam da kaže – ljudi problem su dve licence, dajte da to nađemo. Znam da, bez obzira na to što je lekarski kadar ili ljudi koji su opšte u zdravstvu kvalifikovani da se bave tim poslom, uvek postoji neki deficit. Ja verujem da ukoliko u unutrašnjosti postoje dva mesta koja su neophodna da se taj centar pokrene, a možete da mi kažete koja su ta dva, verujem da će i to vrlo brzo da se nađe, da bi se stvorili uslovi.

Znači, ponavljam još jedanput, verovatno su vam saradnici dali pogrešnu informaciju, ja vas ne krivim zbog ove situacije. Pre dve i po godine kada sam bio kod vas i kada sam vam doneo dokumentaciju, koja je bila u jednom buntu papira, tabak kao „Vreme smrti“, ovakva gomila papira, ako se sećate, vaš šef kabineta je rekao da je i on iznenađen da to ne radi, da će u kratkom roku da se pokrene.

Verovao sam da su u pitanju budžetska sredstva. Imali smo tada dva budžeta. Treći budžet je pred nama. Zato insistiram dok još nije kasno, ako treba da dođe do nekih izmena eventualno, da ubacimo u budžet za sledeću godinu, ali mislim da je velika šteta da to ne radi. Ako je nešto drugo u pitanju, da iz nekog drugog razloga država to ne želi da otvori, ne znam kakav bi to razlog bio, dajte onda da tu opremu damo nekog drugom centru. To stoji, a znamo da su kapaciteti na dijalizi svuda zauzeti. Malopre sam čuo i koleginicu koja je rekla da je sada kod njih olakšana situacija otvaranjem novog centra za dijalizu. Isto to tražim i kod nas u Vrnjačkoj Banji. Toliko. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, po struci nisam iz oblasti medicine ali čitajući ovo obrazloženje ovih predloga koji su danas na dnevnom redu, a saslušao sam i ministra šta nam je sada ispričao, apsolutno sam svestan da ove zakone trebamo da podržimo. Tako da znate, ministre, da će poslanička grupa JS glasati za sve predloge koji se danas nalaze na dnevnom redu.

Prvi predlog je Zakon o medicinskim sredstvima. Do sada je Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima tretirana ova oblast ali je naravno započeto i usaglašavanje pre početka primene ovog zakona i do donošenja jednog ovakvog zakona. Taj period je bio dovoljan, kako sam video u obrazloženju, da svi oni privredni subjekti koji se bave proizvodnjom medicinskih sredstava imaju dovoljno vremena da izvrše usaglašavanje sa propisima EU i tako budu spremni po donošenju ovog zakona i da nastupaju na tržištima EU, što znači da će svakako i naša privreda dobiti jedan novi pokretač.

Najbolje od svega koliko sam ja, kao neko ko ne dolazi iz oblasti medicine video u ovom obrazloženju, da smo do sada imali situaciju da veliki broj nekvalitetnih i nesigurnih sredstava iz oblasti zemalja iz okruženja je u poslednje vreme dolazio kod nas u Srbiju zato što su zemlje u okruženju već usvojile, izglasale ovakve zakone. Od trenutka kada su ti zakoni počeli da se primenjuju takva sredstva su završavala u Srbiji. Na sreću donošenjem ovakvog zakona smatram da takve stvari se više neće moći dešavati.

Stvar koja je vezana za medicinska sredstva, ministre, imam obavezu da vam ovo prenesem, jer smo vi i ja razgovarali pre tri godine na ovu temu i Odeljenje za dijalizu u Vrnjačkoj Banji. Mislim da se sećate tog razgovora i tražili ste mi da pripremi kompletnu dokumentaciju što sam i uradio, od fotografija do finansijskog plana. Predao sam ljudima u vašoj službi i na žalost, dve i po godine prošlo je od tada i ništa se po tom pitanju nije uradilo. Kažem, pošto je Zakon o medicinskim sredstvima, podsećam da je u pitanju Odeljenje za dijalizu koje je kompletno opremljeno u Vrnjačkoj Banji na površini većoj od 200 kvadrata, od pločica do plafona, sa novom opremom koja osam godina stoji u celofanu, sa ljudima koji su pre osam godina zaposleni da obavljaju taj deo posla, sa informacijama da svi ljudi iz Vrnjačke Banje za takvu uslugu putuju do Kraljeva, a da svi ljudi iz Trstenika koji je od nas 10 km putuju u Kruševac. Troškove koje imamo samo po osnovu prevoza svih tih pacijenata su ogromni.

Obzirom da imamo kompletno opremljeno ovo odeljenje, molim vas, možda je i ovaj zakon bio jedan okidač ili momenat da krenemo da rešavamo jednu takvu stvar i zato nisam hteo da prejudiciram, i evo sačekao sam ovaj zakon, samo da vas još jednom podsetim da bi bilo dobro da to privedemo nameni. Vrnjačka Banja je inače i turistički centar, veliki broj ljudi koji imaju obavezu da idu na dijalizu možda bi se i uputili u Vrnjačku Banju kada bi znali da ustanova, bolnica koja inače pripada Centru „Studenica“ u Kraljevu ima mogućnost da vrši dijalizu u Vrnjačkoj Banji. Bez obzira na to, ja verujem, i kažem da je ovo jedan dobar momenat i mislim da ste razumeli moju poruku, a poslanička grupa JS će glasati za ovaj predlog zakona.

Drugi predlog zakona koji danas imamo na dnevnom redu je Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva. U stvari, to je jedna dopuna u dva člana Zakona koji smo izglasali i doneli u ovom parlamentu. Sasvim je normalno da jedan zakon koji se pusti u primenu posle nekog vremena može da se vidi šta je to što eventualno treba korigovati. Ova dva člana koja se menjaju apsolutno su prihvatljiva za Poslaničku grupu Jedinstvene Srbije.

Treći zakon je Zakon o potvrđivanju finansijskog ugovora između Kliničkog centra Republike Srbije i Evropske investicione banke. Obzirom da se sredstva koja nisu tako mala, ona su u vrednosti 430 miliona evra i ono što je bitno je da je Vlada Republike Srbije u svom budžetu izdvojila 165 miliona evra za primenu jednog ovakvog zakona, sredstva Evropske komisije su 38 miliona, Svetske banke 15 miliona, bilateralni donatori 10 miliona i kredit banke 200 miliona.

Smatram da je ovo jedna dobra stvar, ne samo što ovo već traje u kontinuitetu od 2006. godine, žao mi je što se pre nije sve završilo, ali, ovo je dobar trenutak da se povuče ova treća faza, ova treća tranša i svakako svima nama koji dolazimo iz provincije, gde je većina ljudi, nažalost, preko 70% takvih pacijenata ima potrebu da u toku svog života bar jednom ili dva puta dođe do Beograda zbog neadekvatnih uslova u kliničkim centrima koji se nalaze van Beograda ili nekih drugih zdravstvenih ustanova i to je jedna dobra poruka svima da Ministarstvo sa ovom trećom fazom, otvaranjem tog kliničkog centra novog bloka u Nišu, renoviranja u Novom Sadu i Kragujevcu, građanima Srbije svakako izlazi u susret. Verujem da će troškovi koje ima država, a svakako i njeni građani, biti svedeni na minimum.

Neko može da dobacuje i da mu se ovo ne sviđa, a to su uglavnom ljudi koji žive u Beogradu. Ja nisam siguran kako se oni u ovoj gužvi snalaze da dođu do posla, a možete da zamislite kako je ljudima iz provincije koji dolaze da se leče u Beograd, koji prvi put dođu i ne znaju ni gde treba da odu, ni gde je Klinički centar, niti gde je VMA. Zato, kolega, smatram da to nije umesno što se radi, da se dobacuje dok neko priča.

Kao dobar primer prakse i ono što predlažem svim kolegama koji se bave politikom na lokalu je ono što radi grad Jagodina, a to je da su službene automobile stavili na uslugu građanima koji imaju potrebu da dođu do kliničkih centara, a ne znaju jer nikada nisu u njima bili, kako mogu da se snađu, čak su za tu priliku kupili jedan autobus, tako da su to stvari koje treba da se pozdrave.

Što se tiče Poslaničke grupe, ponavljam još jednom, ministre, glasaćemo za sva tri ova predloga. Još jednom vas molim da sugestiju koja je vezana za dijalizu u Vrnjačkoj Banji usvojite i da konačno to odeljenje pustimo u rad. Hvala.
Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ministre, vama je poznato da poslanička grupe JS podržava sve što je dobro za građane Srbije. Danas zakon i izmene zakona koje imamo na dnevnom redu ćemo podržati, zato što je svaki na svoj način dobar.

Danas ću se najviše fokusirati na Predlog zakona o dualnom obrazovanju. Smatram da nije moguće i da nije realno ni da predškolske ustanove ni ustanove srednjeg i osnovnog obrazovanja same utiču i da same daju maksimalan kvalitet koji može da se očekuje od svakog učenika, ili od svakog deteta. Lično smatram da je porodica vrlo bitan faktor i da je ona ta koja treba da bude najbliži partner Ministarstvu prosvete u realizaciji vaših ciljeva.

Mi iz JS smo više puta spominjali zakon o dualnom obrazovanju. Gospodin Dragan Marković naš predsednik je sa vama u ovom parlamentu više puta razgovarao na tu temu i drago mi je da je ovakav zakon konačno došao u Skupštinu. Lično mislim, da je ovo jedan od zakona, ako bude primenjen u praksi kako treba, po kome ćete vi ostati ubeleženi u ovoj istoriji našeg parlamentarnog života.

Sistem prakse kroz školske ustanove je, u mestu odakle ja dolazim iz Vrnjačke Banje, poprilično dobro poznat i dobro izreklamiran, zato što Ugostiteljsko-turistička škola, a to ste imali i sami priliku da vidite prošle nedelje, postiže zapažene rezultate, a godinama unazad upravo koristi jedan ovakav dobar primer. Znači, praksu kroz obrazovanje učenika.

Direktorka te ustanove Jelena Čeperković, sa svim profesorima sa kojima sprovodi nastavu, je postigla odlične rezultate, ne samo kod nas u Srbiji, nego i u zemljama u regionu. Sva ta deca su ostavila jedan dobar trag u svim zemljama i mestima gde su bila, i oni su jedan dobar promoter i Vrnjačke Banje, a verujte mi, i Ministarstva prosvete.

U Vrnjačkoj Banji imamo i Fakultet za turizam i hotelijerstvo. Zašto to spominjem? Danas pričamo o dualnom obrazovanju, i mi imamo situaciju da studenti tog fakulteta imaju obavezu da tri godine idu na praksu, i to im je uslov da bi izašli na ispit, na diplomski ispit. Ali, situacija koja njima ne ide u korist, je upravo ta, što za razliku od učenika srednje škole koji će imati neku nadoknadu za taj rad, oni nemaju nikakvu nadoknadu. Znači, imaju obavezu.

Smatram da bi trebali da pored ovog zakona o dualnom obrazovanju koji se odnosi na srednje škole, da uradimo nešto slično i za dualno obrazovanje za studente koji se nalaze na fakultetima, jer taj uslov koji oni ispoštuju i pošteno odrade sve ono u turističkim centrima u Srbiji, a znam da su išli i van Srbije, te studente smo mogli da sretnemo i na Zlatiboru i na Kopaoniku, Vrnjačkoj Banji, Aranđelovcu, u svim turističkim mestima, nažalost, nisu imali priliku da zakonski budu adekvatno nagrađeni.

Hoću da vas zamolim, kada već pričamo o tom fakultetu, da obzirom da je od 2011. godine, cifra studenata koja se nalazi na tom fakultetu već preko 700, kapaciteti koje imamo prevazilaze interesovanje studenata, molim vas da se tu zauzmete i da pomognete da proširimo te kapacitete. Vidim da imate i podršku jednog sekretara koji dolazi iz Vrnjačke Banje i verujem da će to biti jedan plus više Vrnjačkog Banji.

Što se tiče dualnog obrazovanja, mi smo pedesetih godina imali jednu dobru praksu u to vreme. Doduše, bila je drugačija zemlja, velika zemlja, industrija je bila moćnija, tako da svi učenici koji su bili u školama učenika u privredi ili industrijska škola imali su skoro zagarantovan posao. Naravno razlika između ovog zakona i prednost ovog zakona u odnosu na taj je što će svi učenici koji budu radili kod nekih privrednih subjekata u ovom slučaju imati neku nadoknadu. Tada to nisu imali.

Ovaj zakon će svakako kroz neku svoju primenu doći u situaciju da se možda ponovo pojavi ovde kod nas u parlamentu, da radimo neke izmene i dopune itd. što apsolutno nije ništa nenormalno. Ovo je jedno novo iskustvo i nov zakon.

Ono što ja sada, a juče ste i vi u jednom trenutku spomenuli, možda kao jedan, ne nedostatak, nego trenutak primene, ta neka sinhronizacija je momenat gde nisam siguran da ćemo imati dovoljno instruktora koji u privrednim subjektima mogu da rade sa studentima, a da po ovom zakonu imaju obavezu da budu i obučeni za rad sa decom. To je jedan od problema.

Drugi problem na koji možemo da naiđemo jeste situacija zašto bi privredni subjekti uzimali te đake kod sebe na praksu. Zato hoću da dam jedan predlog, da ovo nije samo posao za Ministarstvo prosvete, ovo je odličan zakon, ali podršku jednom ovakvom zakonu treba da daju u i Ministarstvo privrede i Ministarstvo finansija. U kom smislu? Morate da smislite neke olakšice ili neke stimulanse upravo za te privredne subjekte koji će da otvore vrata ovim učenicima da dođu na njihova radna mesta.

Ono što je vrlo bitno, naravno i učenici moraju da budu svesni obaveze koju preuzimaju. Znači, u tom trenutku nastava postaje više nego obavezna. Bilo bi nezgodno da učenik dobije jednu takvu šansu, a da se svaki drugi ili treći dan ne pojavi na poslu.

Imamo i situaciju koja je suprotna ovoj, a to je primer u Jagodini gde se razvijanjem industrijske zone došlo u takvu situaciju da je potreban veliki broj usko specijalizovanih zanimanja. Konkretan problem imaju sa nedostatkom krojača, nedostatkom varioca. Znači, što se njih tiče nije problem da sva ta deca počnu da rade. Ono što je dobar i interesantan podatak, a meni je to bilo malo nestvarno da varioci u Srbiji obzirom da je totalni deficit za njima, imaju čak i startnu platu koja je oko 500 evra i više. Startna plata, a nema ih dovoljno na tržištu.

Možda sada da otvorimo i jednu novu temu, a to je pitanje kako smo klasifikovali decu kada sebe opredeljuju šta će u životu da budu. Sve je manje dece koja se opredeljuju da rade neke, mogu slobodno da kažem i fizički teške poslove, ova dva zanimanja koja sam nabrojao, fizički jesu teška bez obzira na to što je dobro plaćeno. To je jedna druga tema kojom treba da se bavimo, da motivišemo decu da se vratimo upravo na te poslove gde se radom nešto zarađuje, da im pokažemo, a to je ovaj zakon, zato ga i hvalim. Ovaj zakon je jedan od tih zakona koji će mladim ljudima upravo to da pokaže i eto u najranijem školovanju da pored toga što mogu da uče da se školuju da nešto i zarade i da im to možda bude jedan od motiva da ostanu u Srbiju i da ne idu dalje, iako ima situacija i toga smo svi svesni, da mladi ljudi u potrazi za prihodima odlaze iz ove zemlje. Znači, ovaj zakon je jedan dobar mehanizam koji se upravo bori protiv toga.

Što se tiče ostalih zakona, neću puno pričati o njima, to su dopune Zakona o predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju. U principu krovni zakon, sistem obrazovanja koji smo skoro imali ovde kod nas u raspravi je nešto što je uzrokovalo da se sve ove izmene i dopune urade.

Mogu da pohvalim o onome što sam primetio, a to je da ste dosta pažnje posvetili inkuluziji, to je jedna dobra stvar. Što se tiče sve te tri dopune Zakona o obrazovanju, poslanička grupa Jedinstvene Srbije će, naravno, i za njih glasati.

Pred nama je danas jedan Sporazum, Međunarodni sporazum između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Tim Sporazumom se zadužujemo, ali zadužujemo se na jedan dobar način pod vrlo povoljnim uslovima, a sami efekti tog Sporazuma i zaduženja je preko 17.000 mesta u predškolskim ustanovama za decu.

Još jedna stvar, možda nelogična, mi stalno u Srbiji pričamo o problemu bele kuge i borbi protiv bele kuge, a onda imamo situaciju da u velikim gradovima, čak i u nekim manjim mestima, roditelji imaju problem zato što ne postoje dovoljni kapaciteti koji mogu da prihvate tu decu. Ovo je jedna poruka svima njima da niko ne sedi skrštenih ruku, da se na tu temu radi i da ovaj sistem od novih 17.000 mesta za tu decu, otvara i neka nova radna mesta za realan sektor, upravo za te ljude iz prosvete. Naravno, i ovo ćemo podržati.

Što se tiče još dva zakona i jedne izmene, to je Zakon o konvenciji jednoj nuklearnoj sigurnosti i konvencija o sigurnosti upravljanja istrošenim gorivom i o sigurnosti upravljanja radioaktivnim otpadom. Naša zemlja nije tako velika zemlja, mi nemamo, mogu da kažem i na sreću, nuklearke, ali u okruženju u kome se nalazimo ih ima i prosto ovo je jedno usaglašavanje i više podržavanje tog okruženja i potpisivanje jednog ovakvog Sporazuma.

U svakom slučaju, podršku Jedinstvene Srbije imate za sve ovo što je danas na dnevnom redu. Hvala vam.
Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kolega Bićanin je baš ovako bila konkretna, direktna i temeljno je prišla ovoj temi. Ovo generalno tema o kojoj ne može puno da se priča, ali mislim da vam je dala dobre smernice i za rad u budućnosti.
Kada je u pitanju poslanička grupa JS, i mi ćemo, naravno, podržati izmene i dopune ovog zakona. Ali se slažem, čuo sam da će određene stranke, a kako čujem i Odbor za obrazovanje da podnese neke amandmane koji će da idu u prilog i ovima koji se trenutno nalaze na magistarskim i doktorskim studijama, kada je u pitanju njihov rok, naravno, i to ćemo svakako podržati.
Za razliku od koleginice Bićanin, ja ću biti konkretniji samo u jednoj stvari kada su u pitanju određeni kriterijumi određenih profesora sa Beogradskog univerziteta. Vi svakako znate, ako ništa drugo, bar je po novinski naslovima bila prepoznatljiva jedna profesorka sa Geografskog fakulteta koja već drži preko 900 studenata sa samo jednim ispitom koji nisu položili.
Zamoliću vas da i tom problemu nađete neki način za sistemsko rešenje. Zašto kažem sistemsko? To nije samo jedan ispit i to nije samo jedan profesor. To je 900 mladih ljudi koji sigurno ne mogu da nađu posao u svojoj struci zbog tog jednog ispita. To je 900 mladih ljudi koji pitanje je da li se upuštaju u bračne vode. To je preko 900 dece u nekom narednom periodu, a svi vrlo često se pozivamo na borbu protiv bele kuge. Ako Ministarstvo prosvete bar u nekom delu može da pomogne, to je kada su u pitanju ovi studenti, a nema ih mali broj, imaju ovakav jedan problem. Naravno, o studentima ne treba da vodimo računa i o mladim ljudima samo sa ovakvim zakonima, bar mi koji dolazimo iz JS, ne samo deklarativno, mi se uvek pozivamo na to da su mladi zakon. Hoću da vas informišem, verovatno već znate i pre nego što ste postali ministar da je u organizaciji grada Jagodine preko 600 studenata već šesti put za redom obilazilo Beč, obilazili su svoje kolege i visokoškolske ustanove u evropskim zemljama, imali su priliku da sa njima razmene neka iskustva i naravno, svaki put kada studenti odu tamo, poruka im je da se vrate, da usvoje neka nova znanja i neka nova iskustva, ali da ih donesu nazad u Srbiju.
Poenta je da se potrudite da u ovom mandatu, a verujem da hoćete, što više sredina van velikih gradova, znači, nekih manjih gradova i manjih opština dobijaju fakultete. Ja dolazim iz Vrnjačke Banje. Mi smo 2011. godine imali sreću da otvorimo Fakultet za turizam i hotelijerstvo. Iako smo prepoznatljivi svima kao jedno visoko razvijeno turističko mesto, tek onog trenutka kada smo dobili studente, te 2011. godine, pa evo već pet godina unazad, grad je oživeo. Sada živimo nekako 365 dana u godini.
Zašto vam to kažem? Zato što neke manje sredine mogu da naprave ne male prihode upravo od fakulteta. Mi u ovom trenutku imamo preko 600 studenata koji su smešteni u Vrnjačkoj Banji, koji nekim drugim 600 porodica imaju direktnu korist upravo od njih. To može da bude jedan mehanizam gde poprilično može da se utiče na privredu, a s druge strane, možemo i da zadržimo veliki broj mladih ljudi da ne napuštaju mala mesta i opštine.
Neka statistika koju sam imao priliku da vidim kaže sledeće, da od sto ljudi koji odu i završe fakultete u velikim sredinama, tek 10 se vrati u svoja matična mesta ili manje opštine iz kojih su otišli.
Evo, s ovom idejom, naravno, uz svu podršku koju sam rekao da će poslanička grupa svakako glasati za izmene i dopune ovog zakona, zamoliću vas da ovo na kraju što sam spomenuo bude jedna bar inspiracija za vaš mandat i da nam pomognete da i mi u Vrnjačkoj Banji dobijemo bar još jedan fakultet zato što s ovim jednim videli smo da nam se grad, tj. opština drastično promenila na bolje. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici i svi vi strpljivi građani Republike Srbije koji ste pratili ovu maratonsku sednicu, dobro veče.
Ja hoću da iskoristim početak ove moje diskusije da gospođi Bogosavljević, ministarki poljoprivrede čestitam slavu. Doduše, sa malim zakašnjenjem zato što je slava bila juče. Usput hoću da vam kažem da je danas već počeo 10. decembar, to je međunarodni dan ljudskih prava…
Molim vas gospodine Šutanovac da ne dobacujete, stvarno nema razloga. Ja se trudim da završim u jednom korektnom duhu, bez rasprave i provokacija koje ste čitav dan ovde bez ikakve potrebe izazivali. Prekinuli ste me na tom bitnom delu da kažem da je danas međunarodni dan tolerancije ljudskih prava i ja vas zato i pozivam da budete međusobno tolerantni.
Danas smo u jednom delu ove sednice imali konkretne razgovore, odlične odgovore ministara, pre svega, ministra finansija koji je branio danas, pored svih ostalih, ovaj zakon.
Ovaj zakon o budžetu je u stvari nastavak, ministre, zakona o budžetu iz 2015. godine, gde je došlo do jednog strukturnog i trajnog smanjenja deficita. I u ove kasne sate ja ne želim više da pričam o svim tim brojkama koje smo danas spomenuli, zato što mislim da je teško naći neku stvar koju danas kolege nisu spomenule, a vi niste dali korektne odgovore na to.
Hoću da iskoristim ovu priliku, opet naravno, vezanu za budžet, da pored pohvala svim ministrima, uputim i dva kratka pitanja. Zamoliću vas i ti odgovori da budu kratki, a to je pre svega ministru Lončaru, ministru zdravlja. Šest godina Vrnjačka banja čeka na odeljenje sa dijalizom i svaki put je rečeno - to nije planirano u republičkom budžetu.
U julu mesecu ove godine, obećali ste nam da će Vrnjačka banja konačno da dobije i da joj budu opredeljena ta sredstva za to odeljenje za dijalizu, pa vas samo molim da mi kažete da li je to konačno posle šest godina, uz vaše obećanje došlo na dnevni red.
Hoću da se zahvalim opet i ministru Vujoviću, zato što je prepoznao, i celoj Vladi, naravno na čelu sa premijerom, zato što ste prepoznali značaj turizma u Srbiji i kao jednu od stavki koju ste povećali u ovom budžetu, to je i stavka koja se odnosi na turizam. Povećali ste je za 500 miliona dinara. Ja verujem da će Vrnjačka banja, kao jedna od viđenijih turističkih mesta, sigurno da dobije jedan deo tog novca.
Ono na šta želim da sugerišem i da skrenem pažnju, a to je ono što ste danas pričali, pre svega kada je Ministarstvo poljoprivrede u pitanju, da će ove godine malo konkretnije da se dele sredstva koja su namenjena za subvenciju i za podsticanje radova u poljoprivredi i zato smatram da upravo poljoprivreda i privreda, kao nosioci i motor svakog društva, na kraju krajeva, ozbiljnog činioca u punjenju budžeta mogu da pokažu i svoj maksimum.
Predsednik Poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, Dragan Marković Palma, je danas kao ovlašćeni rekao da će Poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržati ovaj budžet. Ja vam još jednom ponavljam – podržaćemo ga zato što ovaj budžet ima smisla. Pokazali ste u 2015. godini da ako se dobro organizujemo možemo da napravimo neki boljitak. To će verovatno po svim očekivanjima, pošto i Fiskalni savet pohvalio maksimalno, tj. minimalno je kritikovao, a to se u njihovom smislu već računa kao pohvala, imati jedan kvalitetan budžet i u 2016. godini. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega Srđan Kružević, koji je bio danas ovlašćen ispred poslaničke grupe JS, je rekao da ćemo podržati ovaj zakon. Naravno, ja se slažem sa tim i smatram da je ovo stvarno jedan dobar zakon.
Sa vama i sa svima želim da podelim jedno iskustvo. Pošto dolazim iz Vrnjačke banje, a Vrnjačka banja je imala sreću da je 1989, 1990. i 1991. godine imala poslanika, gospodina Rodoljuba Džamića, tada poslanika ispred Socijalističke partije Srbije, koji se zalagao i uspeo u tome da jedan veliki prostor, preko 8.600 hektara šume koje se nalaze na planini Goč iznad Vrnjačke banje, pređe pod našu upravu, opštine Vrnjačka banja, i da naše JP „Borjak“ krene da gazduje sa tim šumama.
Pre svega, to je bilo bitno zato što su sve te šume očuvale izvore koje ima Vrnjačka banja, izvore kako pitke vode, gradske vode, tako i naših mineralnih izvora. Ali, kada je u pitanju samo gazdovanje šumom, ispostavilo se da u nekom periodu od 2000. godine pa ka ovom periodu u kome se nalazimo danas, u poređenju sa snimcima koji su nekad rađeni iz satelita i snimcima koje sada možemo lako preko Google earth da uporedimo, vidi se da je ta površina pod šumom sve manja i manja.
Naravno da se i Šumarski fakultet uključivao i davao smernice kako treba da se gazduje, ograničavana je količina koja treba da se seče, ali se to svaki put zloupotrebljavalo od strane nekih ljudi. Čak i to javno preduzeće koje je dobilo pravo da upravlja sa 8.600 hektara šume, a u kraju iz koga dolazim kažu da je domaćin onaj koji ima dva ili tri hektara šume, a ono je gazdovalo sa 8.600 hektara šume. Zbog ljudi koji su se nemarno odnosili prema tom poslu, to preduzeće, verovali ili ne, umesto plusa koji je trebalo da se meri u milionima evra, je dospelo u situaciju da je u gubitku više od milion i po evra. I to vam je verovatno neshvatljivo, možda i svima ostalima, ali, nažalost, još niko za to nije odgovarao.
Verujem da se kod ostalih kolega koji će sutra imati priliku da upravljaju sa jednim ovakvim resursom, obzirom da im zakon to dozvoljava, neće desiti ista situacija, a da će se i kod nas stanje u vrlo kratkom vremenskom roku popraviti.
Rekli ste da treba da se, hajde da tako kažem, da i neko ko će da upravlja sa desetinama hiljada hektara šuma, sa kojima sada niko ne gazduje, ali ja navodim jedan primer, gde i kada se loše gazduje, može da se napravi problem, pa to prosto imajte u vidu pošto je Vlada ta koja treba da da ovlašćenje nekome da gazduje sa tolikim površinama.
Jedno fino iskustvo je bilo iskustvo onog prošlog vremena, koje sada, meni lično je žao što je iza nas, a to je bilo vreme kada je veliki broj radnih akcija, veliki broj mladih Gorana upravo radio na tome da se ne desi da taj resurs, veliki resurs šuma nestaje, nego onoliko koliko se poseče, da se više od toga uvek zasadi. Malo pre je kolega Rističević rekao da su nam te šume kroz istoriju uvek pomagale, ne samo kroz te nesretne ratove koje smo vodili i na taj način što je veliki broj ljudi mogao neku svoju bezbednost tamo da nađe, već upravo i taj resurs u situacijama kada je državi teško, lako ga je iskoristiti. Neko je danas rekao da je Nemačka to radila posle Drugog svetskog rata i ja sam proverio i to je bilo tačno. Veliki resurse su iskoristili i to je svakako imalo uticaja da se jedan deo njihove privrede oživi. Apelujem na vas da pokušate da organizujete nešto slično. Vi kao neko ko je ministar u Ministarstvu poljoprivrede i ekologije, možda u dogovoru sa Ministarstvom prosvete, daje jednu dobru ideju da se ožive te radne akcije, iako se neko ne slaže sa njima, ja opet još jedno iskustvo hoću da podelim sa vama.
Godine 2010. sam uspeo u Vrnjačkoj Banji da organizujem jednu sličnu radnu akciju, preko tri brigade smo ugostili i bili su kod nas nepunih mesec dana i to su bile brigade iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Slovenije.
Dokaz da je to moguće i danas da se uradi, a opet naša ingerencija i ovlašćenje sa pozicije lokalnih samouprava, nisu tako velike, resursi i sredstva kojima smo raspolagali su nas ograničili da smo to mogli da uradimo jedanput i više nismo mogli da se bavimo takvom organizacijom. Zato, apelujem na vas da se potrudite i da slične akcije ponovo ožive u Srbiji i da ne pričamo više o seči šuma, nego da pričamo o pošumljavanju.
Još jednom ponavljam, poslanička grupa JS će podržati ovaj dobar zakon. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa JS će podržati sve zakone koji su danas na dnevnom redu, a u prvom delu ove sednice, imali smo priliku da čujemo jedan, mogu da kažem mali ekspoze, ili jedno dobro predavanje koje ste imali, a vezano je za sva tri zakona o kojima ste pričali.
U stvaranju preduslova za dolazak investitora, naravno da je bitna infrastruktura i najbitnije od svega su te neke zakonske norme, a zakon o kome danas raspravljamo je samo jedan u nizu zakona koji trebaju da olakšaju takve situacije.
Iz vaše diskusije se videlo da se u nekom periodu više vodilo računa o investitorima nego o državi i o novcu koji je njima dat na korišćenje, pod pitanje kakvim uslovima. Na žalost, kako po pravilu u Srbiji i niko za to nije odgovarao.
Rekli ste da je danas već definisano tačno kako se sredstva daju, kakve obaveze ima onaj ko ta sredstva primi i ko vrši kontrolu. Reorganizovali ste agencije, to je dobro, meni lično taj izraz agencija poprilično smeta zato što ih u Srbiji nažalost ima možda i više nego što treba, ali svakako će biti jedna agencija koja je osposobljena kako ste nam danas rekli, da vodi računa o svim ovim stvarima.
Predložili ste da se nove investicije, investitori uvezuju i da deluju sinhronizovano i da onda taj podsticaj koji država daje ima sve više smisla. Da uposle one koji mogu da im pripreme određene resurse ili repromaterijale za eventualno njihovu proizvodnju ili da im daju neku lokalnu logistiku, kada je u pitanju davanje neke usluge. Dobar primer za to je svakako grad Jagodina i ono što je gospodin Dragan Marković Palma, predsednik naše Poslaničke grupe uradio i radi zadnjih osam godina, a to je dovođenje investitora i popunjavanje te industrijske zone.
Zašto to kažem? U jednom trenutku ste danas rekli da trebamo da definišemo i da smo već ovim na neki način i definisali ko su ljudi koji ispred lokalnih samouprava preuzimaju obavezu komunikacije sa ministarstvom, sa tim investitorima i ko su ljudi koji bi njima, uslovno rečeno, trebali da budu na usluzi i da sve to iskoordiniraju.
Možda jedan od predloga koji niste trebali da uvažite i trenutno osposobljenost ljudi koji se bave lokalnim ekonomskim razvojem po gradovima i po opštinama i da se napravi neka klasifikacija njihovog iskustva ili znanja da mogu uopšte takvim poslovima da se bave.
Nisam siguran da smo sada u mogućnosti da kažemo da je svaki grad ili svaka opština spremna da odgovori jednom takvom izazovu. U skladu sa tim, možda i nije loše da se to iskustvo koje je Dragan Marković stekao za ovih osam godina i dokazao da jedna industrijska zona može da se popuni, nađete način i podelite ga preko ministarstva ostalim lokalnim samoupravama.
Vi ste ti koji moraju da prepoznaju takve ljude. To su, pre svega, veštine. Neke stvari ne mogu ni da se nauče, prosto postoje ljudi koji neke stvari mogu da urade. Možda trebate da se pozabavite formiranjem i jedne grupe ljudi koja može na kraju krajeva da bude komunikator između ministarstva i takvih privrednih društava.
Ja hoću da vas zamolim da obratite pažnju na šest amandmana koje je podneo ekonomski KOKUS Republike Srbije. Ja sam ujedno i član tog KOKUS-a, u pojedinostima ćemo verovatno da pričamo o svim ovim amandmanima, ali za sada, eto, samo da vas zamolim da ih uvažite.
Drugi zakon, koji je danas na dnevnom redu je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika.
Sebi sam danas dao za pravo da kada ukucam jednu takvu stvar na guglu vidim šta će da se pojavi i na žalost ono što se pojavilo, meni uopšte ne izgleda dobro, a to su naslovi koje možemo da pronađemo u našim dnevnim štampama.
To je otprilike ovako – kako li se ne umore dva upravnika, a vode 52 stečaja, a dole je objašnjenje da je maksimalna isplata 43 miliona.
Prema podacima Agencije za licenciranje stečajnih upravnika iznos od 43 miliona dinara je najveći ikad isplaćeni na ime nagrade stečajnom upravniku.
Radi se o preduzeću čija je imovina imala likvidacionu vrednost od preko milijardu dinara, a bruto nagrada upravnika po zakonu je naravno 4%.
Sledeći, stečajni upravnici se bogate, preduzeća propadaju. Stečajni upravnici zarađuju milione. Koliko su državu koštali stečajni upravnici, pa onda kaže da su na bankrotu zaradili 2,3 milijarde dinara.
Sledeći u nizu naslova je – stečajni upravnici ne sahranjuju, možda je ovaj i najblaži, kažu oni samo opevaju opelo na kraju. U narodu ne vlada dobro mišljenje o njima.
Ja ne kažem da je tu Agencija napravila neke svoje propuste, prosto tamo su definisana pravila kako stečajni upravnik postaje to što jeste, ali sami ste danas rekli da Zakon o stečaju moramo da menjamo.
Ja bih vas zamolio da taj zakon u proceduru uđe što pre. Zato što svaki dan i sve više ovakvih naslova ne nanose samo ljagu na pojedine ljude koji se bave tim poslom, nego pre svega se pravi jedna velika šteta ekonomiji i privredi.
Treći Zakon je sporazum o finansijskom restrukturiranju. Usvojen je 2011. godine. Na osnovu ovog iskustva od četiri godine, koliko se njime bavimo, podatak koji ste nam izneli je da je do sada podneto 37 zahteva. Da je 13 zahteva rešeno i da su tri zahteva u toku. Vrlo mali broj zahteva.
Ja računam da će upravo olakšicom, gde ste rekli da će preduzetnici moći da koriste ovakvu vrstu usluga, ovaj broj svakako da bude veći. Bitno je i to da dug svakako miruje uz saglasnost obe strane da više nije obaveza da miruje, nego, prosto, ako se oni usaglase da on može da miruje.
Moje pitanje je, obzirom da ste rekli i da u Privrednoj komori Srbije, i da svim ljudima koji su uključeni u ovaj proces, postoji jedno veliko iskustvo, da su njih druge stvari usporavale, da tih zahteva ne bude više, da će ovaj zakon da omogući da ih bude više.
Moje pitanje je da li ste imali iskustva i da li ste mislili i na javna preduzeća kada ste ovaj zakon predlagali, u stvari, 2011. godine je on usvojen kada ste radili izmene.
Mi imamo veliki broj javnih preduzeća koja imaju slične ili iste probleme kakva imaju i privredna društva u realnom sektoru.
Moje pitanje je da li postoji mogućnost da na isti način pomognemo i tim preduzećima, jer konkretno iz mesta iz koga ja dolazim imamo javna preduzeća koja su u vrlo teškim finansijskim situacijama, jedno je u malo dužoj blokadi, a drugo je na pragu da bude u sličnoj situaciji.
Da li postoji mogućnost da se odreaguje i da se spreči da oba preduzeća ne dožive istu sudbinu.
Još jednom ponavljam, za ove predloge zakona koji su danas na dnevnom redu, poslanička grupa JS će glasati.
Uvaženi predsedavajući i gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, sva tri zakona koja su danas na dnevnom redu imaju veze sa programom Jedinstvene Srbije i naravno mi iz Jedinstvene Srbije ćemo podržati sva tri zakona.
Gospodine ministre, jednom prilikom ste rekli da je za radnike u Srbiji najveći stres kada ostanu bez posla ili kada ne primaju platu. Ja samo dodajem na tu vašu konstataciju i slažem se sa njom da možda je još veći stres onima koji nemaju nikakav posao. Ministarstvo za rad poklanja veliku pažnju bezbednosti na radu i ovaj danas zakon je dokaz za to, ali u praksi i na terenu ono što se razlikuje od ovog zakona i sami ste svesni, su u stvari sa kojima se svi ovde ne slažemo.
Namera ovog zakona je da radnik na svom radnom mestu bude apsolutno siguran, obezbeđen, da se zna šta je šteta na radu, ko plaća nastalu štetu i kako se sprečava. Zbog ovog dobrog zakona, ponavljam, mi iz JS daćemo podršku.
U segmentu bezbednosti na radu veliku ulogu imaju inspekcijske službe i pre svega, neophodna je jedna preventiva, zato što u budućnosti može da smanji veliki broj nastalih troškova. Potrebno je da se unapred uloži kako bi se sačuvalo ono najvažnije, a to su život i zdravlje tih radnika i ljudi.
Pročitao sam da je i direktorka Uprave za bezbednost, danas ovde prisutna sa nama, jednom prilikom navela da u otklanjanju stresa veliku ulogu ima razgovor poslodavca i zaposlenog i 100% ste u pravu. Ja samo hoću da dodam da, nažalost, toga u Srbiji ima vrlo malo, retke su te kompanije. To možemo da vidimo u nekim američkim filmovima. Obzirom da ja dolazim iz jednog turističkog mesta gde je taj tim bilding prisutan, iz Vrnjačke banje, gde te firme koje su ozbiljne dolaze sa svojim radnicima, imao sam priliku da vidim kako to izgleda i to je odlična stvar. Ali, ponavljam, takvih situacija u Srbiji, nažalost, ima vrlo malo.
Jedan moj predlog bi bio da bi mogli da uradimo jednu dobru analizu i da proverimo šta to inspekcije koje se ovom tematikom bave rade na terenu. Predlažem da uradimo jednu analizu da znamo koliko radnika radi u javnom sektoru, koliko ih radi u realnom sektoru, koliko ih radi u tim kompanijama iz filmova o kojima smo pričali, koliko ih radi a da uopšte nisu prijavljeni, znači, taj rad na crno, a koliko ih ima da nigde ne rade. Takve analize sigurno mogu da nas uplaše, ali ja vam predlažem da ih uradite, jer bi one trebalo da se poklapaju sa izveštajima inspektora koji se nalaze na terenu. Ja bih voleo da i mi jednom prilikom dobijemo neki sličan izveštaj, da možemo da uporedimo šta je to što vi sa ovim dobrim zahtevom od njih zahtevate, šta je to što treba da bude njihova sfera interesovanja i na terenu, a šta je to što oni vama dostavljaju u papiru.
Ne bih da citiram predstavnike sindikata, jer ih ima 22 hiljade i svi kažu da se zalažu za prava radnika. Samo bih da kažem da iz sredine iz koje ja dolazim, bez obzira na sve te urgencije silnih sindikalnih vođa, ljudi uglavnom rade za minimalni lični dohodak, sretni su ako ga imaju, a ima onih koji, nažalost, nigde ne rade.
Jedan od primera koji je možda specifičan, a tiče se bezbednosti na radu i ove materije, jedno JKP iz Vrnjačke Banje, zove „Borjak“ i bavi se uređenjem gradskog zelenila. Postavlja se pitanje kako možemo da kontrolišemo njihovu bezbednost na radu ako su jedini koji moraju da održavaju najlepše parkove u Srbiji, u Vrnjačkoj Banji, a nisu prijavljeni na penziono i zdravstveno osiguranje? Tu se ne dovodi samo u pitanje bezbednost na radu tih radnika, nego po pravu koje im sleduje i bezbednost njihovih porodica, obzirom da nisu osigurani.
Zamolio bih ministra da obrati pažnju na to i ukoliko bude u mogućnosti, da nam sa svojim stručnim službama da neki predlog i rešenje kako da izađemo iz tog nastalog problema, koji se pre svega desio nemarom nekih rukovodioca koji su godinama unazad vodili ta javna preduzeća. Kao po pravilu u Srbiji, niko od njih nikada nije odgovarao, a i danas je ostalo 250 radnika koji bez osiguranja rade.
Nije ni poslodavcima lako da svaki put ispoštuju sve uslove o bezbednosti na radu, zato što i oni rade u nekim turbulentnim vremenima. Svesni smo činjenice šta je svetska ekonomska kriza uradila velikim sistemima, a ne samo tim malim poslodavcima. Ali, moramo da se borimo da napravimo razliku između onih poslodavaca koji se na uštrb neprijavljenih radnika i umanjene njihove bezbednosti na radu drastično bogate i onih koji se bore da bi sačuvali ta preduzeća i koliko-toliko ta radna mesta za te radnike koji u njima rade.
Još jednom vam čestitam na tom dobrom zakonu. Želim da skrenem pažnju svima da je zadatak svih nas koji se bavim politikom, da bi vama koji donosite ovakve zakone, a pre svega radnicima, bilo lakše da se borimo da u ovom ambijentu otvaramo nova radna mesta tako što ćemo da dovodimo investitore. Dobar primer je ono što se desilo pre dva dana u Jagodini, gde su premijer Aleksandar Vučić, ministar spoljnih poslova gospodin Ivica Dačić, ambasador Italije i predsednik Skupštine grada Jagodine gospodin Dragan Marković Palma, otvorili još jednu u nizu fabrika u industrijskoj zoni u Jagodini. Zašto je to bitno? Zato što otvaranjem novih radnih mesta i one radnike koji nemaju hrabrosti da prijave svoje poslodavce ili da se sklone sa tog mesta na kojem im je ugrožena bezbednost na radu, a nemaju drugu alternativu, ovako svima njima indirektno i direktno pomažemo.
Mi iz JS, ponavljam još jednom, zalažemo se za prava radnika i to će biti taj još jedan dodatni momenat da glasamo za ove zakone koje ste danas izneli ovde ispred nas.
Drugi zakon je Predlog zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvu i njihovoj zaštiti. Rekli ste nam danas, ministre, na početku, da tačnu evidenciju koliko ih ima i gde se nalaze nemamo. Jedan od podataka koji smo dobili u materijalu da ih samo u Ruskoj Federaciji ima negde oko 15 hiljada koji rade na crno, ali to ne možemo da potvrdimo jer se veliki broj uglavnom tamo nalazi na nekim turističkim vizama i to su ograničeni vremenski rokovi koliko tamo mogu da ostanu. Ali, činjenica je da oni svi tamo rade.
Bili smo svedoci raznih prevara koje su doživeli naši radnici koji su na rad u te zemlje odlazili putem nekih poslodavaca koji su to zloupotrebili. Znamo, malopre ste naveli neke primere koliko je bilo onih koji su stradali, a da nikakva prava nisu mogli da ostvare. Zato je dobro što ovaj zakon iz 1998. godine konačno upodobljujemo sa stanjem na terenu, sa jednom realnom slikom. Siguran sam da će se bar nešto na bolje promeniti u narednom periodu.
O ovom zakonu ste sasvim dovoljno podataka izneli, tako da ne bih da ponavljam ono što ste već rekli.
Želim da napomenem da je pred nama i zakon o potvrđivanju Konvencije o nadležnosti, neredovnom pravu, priznanju izvršenja odluka i saradnji u materiji roditeljske odgovornosti i mera za zaštitu dece. Svakako, rekao sam, mi se zalažemo za ovakve konvencije i nju ćemo isto podržati.
Ako mi dozvolite, predsedavajući, samo malo ću skrenuti sa teme, a opet ima veze sa ovom konvencijom i ima veze sa decom. To je situacija u kojoj želim da pohvalim i ovde prisutnog ministra, situacija u kojoj želim da pohvalim Vladu Srbije i sve građane Srbije, koji su u ovoj situaciji gde imamo veliki talas emigranata koji dolazi u Evropu, možda bez nekih zakona i nekih velikih zakonskih obaveza, pre svega iz nekog morala i lične etike, dali sve od sebe da pokažemo svetu jednu pravu sliku, sliku Srbije i kako se to na terenu zalažemo i borimo upravo za ono što danas predstavlja ministar i ministarstvo koje je predložilo ove zakone.
Još jednom ponavljam, mi iz JS ćemo podržati sva tri zakona. Hvala.