Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa JS će podržati sve zakone koji su danas na dnevnom redu, a u prvom delu ove sednice, imali smo priliku da čujemo jedan, mogu da kažem mali ekspoze, ili jedno dobro predavanje koje ste imali, a vezano je za sva tri zakona o kojima ste pričali.
U stvaranju preduslova za dolazak investitora, naravno da je bitna infrastruktura i najbitnije od svega su te neke zakonske norme, a zakon o kome danas raspravljamo je samo jedan u nizu zakona koji trebaju da olakšaju takve situacije.
Iz vaše diskusije se videlo da se u nekom periodu više vodilo računa o investitorima nego o državi i o novcu koji je njima dat na korišćenje, pod pitanje kakvim uslovima. Na žalost, kako po pravilu u Srbiji i niko za to nije odgovarao.
Rekli ste da je danas već definisano tačno kako se sredstva daju, kakve obaveze ima onaj ko ta sredstva primi i ko vrši kontrolu. Reorganizovali ste agencije, to je dobro, meni lično taj izraz agencija poprilično smeta zato što ih u Srbiji nažalost ima možda i više nego što treba, ali svakako će biti jedna agencija koja je osposobljena kako ste nam danas rekli, da vodi računa o svim ovim stvarima.
Predložili ste da se nove investicije, investitori uvezuju i da deluju sinhronizovano i da onda taj podsticaj koji država daje ima sve više smisla. Da uposle one koji mogu da im pripreme određene resurse ili repromaterijale za eventualno njihovu proizvodnju ili da im daju neku lokalnu logistiku, kada je u pitanju davanje neke usluge. Dobar primer za to je svakako grad Jagodina i ono što je gospodin Dragan Marković Palma, predsednik naše Poslaničke grupe uradio i radi zadnjih osam godina, a to je dovođenje investitora i popunjavanje te industrijske zone.
Zašto to kažem? U jednom trenutku ste danas rekli da trebamo da definišemo i da smo već ovim na neki način i definisali ko su ljudi koji ispred lokalnih samouprava preuzimaju obavezu komunikacije sa ministarstvom, sa tim investitorima i ko su ljudi koji bi njima, uslovno rečeno, trebali da budu na usluzi i da sve to iskoordiniraju.
Možda jedan od predloga koji niste trebali da uvažite i trenutno osposobljenost ljudi koji se bave lokalnim ekonomskim razvojem po gradovima i po opštinama i da se napravi neka klasifikacija njihovog iskustva ili znanja da mogu uopšte takvim poslovima da se bave.
Nisam siguran da smo sada u mogućnosti da kažemo da je svaki grad ili svaka opština spremna da odgovori jednom takvom izazovu. U skladu sa tim, možda i nije loše da se to iskustvo koje je Dragan Marković stekao za ovih osam godina i dokazao da jedna industrijska zona može da se popuni, nađete način i podelite ga preko ministarstva ostalim lokalnim samoupravama.
Vi ste ti koji moraju da prepoznaju takve ljude. To su, pre svega, veštine. Neke stvari ne mogu ni da se nauče, prosto postoje ljudi koji neke stvari mogu da urade. Možda trebate da se pozabavite formiranjem i jedne grupe ljudi koja može na kraju krajeva da bude komunikator između ministarstva i takvih privrednih društava.
Ja hoću da vas zamolim da obratite pažnju na šest amandmana koje je podneo ekonomski KOKUS Republike Srbije. Ja sam ujedno i član tog KOKUS-a, u pojedinostima ćemo verovatno da pričamo o svim ovim amandmanima, ali za sada, eto, samo da vas zamolim da ih uvažite.
Drugi zakon, koji je danas na dnevnom redu je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika.
Sebi sam danas dao za pravo da kada ukucam jednu takvu stvar na guglu vidim šta će da se pojavi i na žalost ono što se pojavilo, meni uopšte ne izgleda dobro, a to su naslovi koje možemo da pronađemo u našim dnevnim štampama.
To je otprilike ovako – kako li se ne umore dva upravnika, a vode 52 stečaja, a dole je objašnjenje da je maksimalna isplata 43 miliona.
Prema podacima Agencije za licenciranje stečajnih upravnika iznos od 43 miliona dinara je najveći ikad isplaćeni na ime nagrade stečajnom upravniku.
Radi se o preduzeću čija je imovina imala likvidacionu vrednost od preko milijardu dinara, a bruto nagrada upravnika po zakonu je naravno 4%.
Sledeći, stečajni upravnici se bogate, preduzeća propadaju. Stečajni upravnici zarađuju milione. Koliko su državu koštali stečajni upravnici, pa onda kaže da su na bankrotu zaradili 2,3 milijarde dinara.
Sledeći u nizu naslova je – stečajni upravnici ne sahranjuju, možda je ovaj i najblaži, kažu oni samo opevaju opelo na kraju. U narodu ne vlada dobro mišljenje o njima.
Ja ne kažem da je tu Agencija napravila neke svoje propuste, prosto tamo su definisana pravila kako stečajni upravnik postaje to što jeste, ali sami ste danas rekli da Zakon o stečaju moramo da menjamo.
Ja bih vas zamolio da taj zakon u proceduru uđe što pre. Zato što svaki dan i sve više ovakvih naslova ne nanose samo ljagu na pojedine ljude koji se bave tim poslom, nego pre svega se pravi jedna velika šteta ekonomiji i privredi.
Treći Zakon je sporazum o finansijskom restrukturiranju. Usvojen je 2011. godine. Na osnovu ovog iskustva od četiri godine, koliko se njime bavimo, podatak koji ste nam izneli je da je do sada podneto 37 zahteva. Da je 13 zahteva rešeno i da su tri zahteva u toku. Vrlo mali broj zahteva.
Ja računam da će upravo olakšicom, gde ste rekli da će preduzetnici moći da koriste ovakvu vrstu usluga, ovaj broj svakako da bude veći. Bitno je i to da dug svakako miruje uz saglasnost obe strane da više nije obaveza da miruje, nego, prosto, ako se oni usaglase da on može da miruje.
Moje pitanje je, obzirom da ste rekli i da u Privrednoj komori Srbije, i da svim ljudima koji su uključeni u ovaj proces, postoji jedno veliko iskustvo, da su njih druge stvari usporavale, da tih zahteva ne bude više, da će ovaj zakon da omogući da ih bude više.
Moje pitanje je da li ste imali iskustva i da li ste mislili i na javna preduzeća kada ste ovaj zakon predlagali, u stvari, 2011. godine je on usvojen kada ste radili izmene.
Mi imamo veliki broj javnih preduzeća koja imaju slične ili iste probleme kakva imaju i privredna društva u realnom sektoru.
Moje pitanje je da li postoji mogućnost da na isti način pomognemo i tim preduzećima, jer konkretno iz mesta iz koga ja dolazim imamo javna preduzeća koja su u vrlo teškim finansijskim situacijama, jedno je u malo dužoj blokadi, a drugo je na pragu da bude u sličnoj situaciji.
Da li postoji mogućnost da se odreaguje i da se spreči da oba preduzeća ne dožive istu sudbinu.
Još jednom ponavljam, za ove predloge zakona koji su danas na dnevnom redu, poslanička grupa JS će glasati.

Uvaženi predsedavajući i gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, sva tri zakona koja su danas na dnevnom redu imaju veze sa programom Jedinstvene Srbije i naravno mi iz Jedinstvene Srbije ćemo podržati sva tri zakona.
Gospodine ministre, jednom prilikom ste rekli da je za radnike u Srbiji najveći stres kada ostanu bez posla ili kada ne primaju platu. Ja samo dodajem na tu vašu konstataciju i slažem se sa njom da možda je još veći stres onima koji nemaju nikakav posao. Ministarstvo za rad poklanja veliku pažnju bezbednosti na radu i ovaj danas zakon je dokaz za to, ali u praksi i na terenu ono što se razlikuje od ovog zakona i sami ste svesni, su u stvari sa kojima se svi ovde ne slažemo.
Namera ovog zakona je da radnik na svom radnom mestu bude apsolutno siguran, obezbeđen, da se zna šta je šteta na radu, ko plaća nastalu štetu i kako se sprečava. Zbog ovog dobrog zakona, ponavljam, mi iz JS daćemo podršku.
U segmentu bezbednosti na radu veliku ulogu imaju inspekcijske službe i pre svega, neophodna je jedna preventiva, zato što u budućnosti može da smanji veliki broj nastalih troškova. Potrebno je da se unapred uloži kako bi se sačuvalo ono najvažnije, a to su život i zdravlje tih radnika i ljudi.
Pročitao sam da je i direktorka Uprave za bezbednost, danas ovde prisutna sa nama, jednom prilikom navela da u otklanjanju stresa veliku ulogu ima razgovor poslodavca i zaposlenog i 100% ste u pravu. Ja samo hoću da dodam da, nažalost, toga u Srbiji ima vrlo malo, retke su te kompanije. To možemo da vidimo u nekim američkim filmovima. Obzirom da ja dolazim iz jednog turističkog mesta gde je taj tim bilding prisutan, iz Vrnjačke banje, gde te firme koje su ozbiljne dolaze sa svojim radnicima, imao sam priliku da vidim kako to izgleda i to je odlična stvar. Ali, ponavljam, takvih situacija u Srbiji, nažalost, ima vrlo malo.
Jedan moj predlog bi bio da bi mogli da uradimo jednu dobru analizu i da proverimo šta to inspekcije koje se ovom tematikom bave rade na terenu. Predlažem da uradimo jednu analizu da znamo koliko radnika radi u javnom sektoru, koliko ih radi u realnom sektoru, koliko ih radi u tim kompanijama iz filmova o kojima smo pričali, koliko ih radi a da uopšte nisu prijavljeni, znači, taj rad na crno, a koliko ih ima da nigde ne rade. Takve analize sigurno mogu da nas uplaše, ali ja vam predlažem da ih uradite, jer bi one trebalo da se poklapaju sa izveštajima inspektora koji se nalaze na terenu. Ja bih voleo da i mi jednom prilikom dobijemo neki sličan izveštaj, da možemo da uporedimo šta je to što vi sa ovim dobrim zahtevom od njih zahtevate, šta je to što treba da bude njihova sfera interesovanja i na terenu, a šta je to što oni vama dostavljaju u papiru.
Ne bih da citiram predstavnike sindikata, jer ih ima 22 hiljade i svi kažu da se zalažu za prava radnika. Samo bih da kažem da iz sredine iz koje ja dolazim, bez obzira na sve te urgencije silnih sindikalnih vođa, ljudi uglavnom rade za minimalni lični dohodak, sretni su ako ga imaju, a ima onih koji, nažalost, nigde ne rade.
Jedan od primera koji je možda specifičan, a tiče se bezbednosti na radu i ove materije, jedno JKP iz Vrnjačke Banje, zove „Borjak“ i bavi se uređenjem gradskog zelenila. Postavlja se pitanje kako možemo da kontrolišemo njihovu bezbednost na radu ako su jedini koji moraju da održavaju najlepše parkove u Srbiji, u Vrnjačkoj Banji, a nisu prijavljeni na penziono i zdravstveno osiguranje? Tu se ne dovodi samo u pitanje bezbednost na radu tih radnika, nego po pravu koje im sleduje i bezbednost njihovih porodica, obzirom da nisu osigurani.
Zamolio bih ministra da obrati pažnju na to i ukoliko bude u mogućnosti, da nam sa svojim stručnim službama da neki predlog i rešenje kako da izađemo iz tog nastalog problema, koji se pre svega desio nemarom nekih rukovodioca koji su godinama unazad vodili ta javna preduzeća. Kao po pravilu u Srbiji, niko od njih nikada nije odgovarao, a i danas je ostalo 250 radnika koji bez osiguranja rade.
Nije ni poslodavcima lako da svaki put ispoštuju sve uslove o bezbednosti na radu, zato što i oni rade u nekim turbulentnim vremenima. Svesni smo činjenice šta je svetska ekonomska kriza uradila velikim sistemima, a ne samo tim malim poslodavcima. Ali, moramo da se borimo da napravimo razliku između onih poslodavaca koji se na uštrb neprijavljenih radnika i umanjene njihove bezbednosti na radu drastično bogate i onih koji se bore da bi sačuvali ta preduzeća i koliko-toliko ta radna mesta za te radnike koji u njima rade.
Još jednom vam čestitam na tom dobrom zakonu. Želim da skrenem pažnju svima da je zadatak svih nas koji se bavim politikom, da bi vama koji donosite ovakve zakone, a pre svega radnicima, bilo lakše da se borimo da u ovom ambijentu otvaramo nova radna mesta tako što ćemo da dovodimo investitore. Dobar primer je ono što se desilo pre dva dana u Jagodini, gde su premijer Aleksandar Vučić, ministar spoljnih poslova gospodin Ivica Dačić, ambasador Italije i predsednik Skupštine grada Jagodine gospodin Dragan Marković Palma, otvorili još jednu u nizu fabrika u industrijskoj zoni u Jagodini. Zašto je to bitno? Zato što otvaranjem novih radnih mesta i one radnike koji nemaju hrabrosti da prijave svoje poslodavce ili da se sklone sa tog mesta na kojem im je ugrožena bezbednost na radu, a nemaju drugu alternativu, ovako svima njima indirektno i direktno pomažemo.
Mi iz JS, ponavljam još jednom, zalažemo se za prava radnika i to će biti taj još jedan dodatni momenat da glasamo za ove zakone koje ste danas izneli ovde ispred nas.
Drugi zakon je Predlog zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvu i njihovoj zaštiti. Rekli ste nam danas, ministre, na početku, da tačnu evidenciju koliko ih ima i gde se nalaze nemamo. Jedan od podataka koji smo dobili u materijalu da ih samo u Ruskoj Federaciji ima negde oko 15 hiljada koji rade na crno, ali to ne možemo da potvrdimo jer se veliki broj uglavnom tamo nalazi na nekim turističkim vizama i to su ograničeni vremenski rokovi koliko tamo mogu da ostanu. Ali, činjenica je da oni svi tamo rade.
Bili smo svedoci raznih prevara koje su doživeli naši radnici koji su na rad u te zemlje odlazili putem nekih poslodavaca koji su to zloupotrebili. Znamo, malopre ste naveli neke primere koliko je bilo onih koji su stradali, a da nikakva prava nisu mogli da ostvare. Zato je dobro što ovaj zakon iz 1998. godine konačno upodobljujemo sa stanjem na terenu, sa jednom realnom slikom. Siguran sam da će se bar nešto na bolje promeniti u narednom periodu.
O ovom zakonu ste sasvim dovoljno podataka izneli, tako da ne bih da ponavljam ono što ste već rekli.
Želim da napomenem da je pred nama i zakon o potvrđivanju Konvencije o nadležnosti, neredovnom pravu, priznanju izvršenja odluka i saradnji u materiji roditeljske odgovornosti i mera za zaštitu dece. Svakako, rekao sam, mi se zalažemo za ovakve konvencije i nju ćemo isto podržati.
Ako mi dozvolite, predsedavajući, samo malo ću skrenuti sa teme, a opet ima veze sa ovom konvencijom i ima veze sa decom. To je situacija u kojoj želim da pohvalim i ovde prisutnog ministra, situacija u kojoj želim da pohvalim Vladu Srbije i sve građane Srbije, koji su u ovoj situaciji gde imamo veliki talas emigranata koji dolazi u Evropu, možda bez nekih zakona i nekih velikih zakonskih obaveza, pre svega iz nekog morala i lične etike, dali sve od sebe da pokažemo svetu jednu pravu sliku, sliku Srbije i kako se to na terenu zalažemo i borimo upravo za ono što danas predstavlja ministar i ministarstvo koje je predložilo ove zakone.
Još jednom ponavljam, mi iz JS ćemo podržati sva tri zakona. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas ispred nas imamo tri zakona koji tretiraju dve vrlo ozbiljne materije.
Treći zakon je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima. On se tačnije samo bavi preciznijim definisanjem nadležnosti pojedinih ministarstava.
Predlog zakona o zapaljivim i gorivim tečnostima i zapaljivim gasovima je zakon koji je donet 1977. godine. Zadnji put smo imali reviziju tog zakona 1994. godine i zbog opšteg trenda u kome živimo, a pre svega energenata koji su sada sastavni deo svih sfera života, sazrelo da ovaj zakon mora da se uredi.
Ja nisam stručan u toj materiji ali onoliko koliko sam uspeo da se informišem, da pročitam i da uporedim sa prethodnim zakonom definitivno se vidi ta ozbiljnost i usklađivanje sa evropskom praksom.
Ono što meni danas privlači najviše pažnje, a to je Predlog zakona o dobrani od grada.
I ovaj zakon na žalost nije ozbiljnije tretiran zadnjih dvadesetak godina i evo danas, posle insistiranja i stručnih ljudi i ljudi koji su iskazivali potrebe sa terena imamo priliku da raspravljamo o ovom zakonu, a do kraja nedelje da ga usvojimo. I ono što je naravno vrlo bitno je da će posle ovog usvajanja ovaj zakon biti primenjen po hitnom postupku u praksi.
Ono što sam juče imao priliku da čujem ministre od vas, od vaših saradnika koji su bili na sastanku gde ste nam dopustili da se još jednom dodatno informišemo pre današnjeg plenuma.
Informacija da danas imamo više raketa nego bilo kad u zadnjih 20 godina što je dobra stvar ili bar da imamo značajniju količinu da više ne moramo da strepimo da li nam protivgradne stanice imaju ili nemaju rakete.
Iz primera Vrnjačke Banje, mesto odakle ja dolazim, je situacija takva da u pojedinim trenucima na raketnim stanicama su ljudi bili bez ijedne rakete. Ako se desi da imaju četiri-pet onih kao partizani u Drugom svetskom ratu, podele između sebe računajući koje je to mesto, odakle će lakše da se dejstvuje. Znači, jedna vrlo neozbiljna situacija koja može da prouzrokuje veliku štetu.
Imali smo situaciju gde su kolege, danas smo čuli njihove diskusije, da su se opštine organizovale same i od svojih sredstava uspele da kupe određene količine raketa. Ispostavilo se da ni to nije bilo dovoljno rešenje u nekim trenucima, tako da jednu od najozbiljnijih stvari, evo vidim upravo to što ne moramo više da se sekiramo da li raketa ima ili ih nema.
Juče ste rekli da bi trebali da apelujemo na građane i da se naprave neke kampanje koje će ljude da motivišu da lakše osiguravaju svoja poljoprivredna gazdinstva. Ja sam imao priliku da na terenu razgovaram sa ljudima iz osiguravajućih kuća, koji su obilazili teren i poljoprivredna gazdinstva. Njihova iskustva su daleko od onog o čemu ste vi juče pričali. Ne radi se ovde uopšte o kampanji da motivišemo ljude da osiguravaju svoja gazdinstva, već po rečima onih koji su ih obilazili i nudili im konkretno osiguranja, povratne informacije da ljudi na terenu nemaju novac.
To ministre verovatno jeste jedan problem sa kojim se suočavamo, ali na različite načine. Nije isto taj problem tretiran u Vojvodini, u centralnoj Srbiji ili u južnoj Srbiji. Svakako čuli smo malopre od kolega da i Pokrajinski fond utiče, tj. pomaže da se lakše finansiraju te aktivnosti, ali u Vojvodini su ljudi opredeljeni upravo na poljoprivredu i njihova gazdinstva i površine zemlje koju obrađuju i novac koji za sve to koriste je daleko ozbiljniji od površina koje obrađuju u centralnoj ili južnoj Srbiji i apsolutno su drugačiji i načini osiguranja, tako da iz iskustva koje smo mi imali 2010. godine u jednoj lokalnoj sredini koju je pogodila jedna velika poplava, isto kao elementarna nepogoda, nismo imali ni jedno osigurano poljoprivredno gazdinstvo.
Te godine je opština Vrnjačka Banja donela odluku da ćemo pored onih 40% sredstava koje daje Republika mi dati još 50, tako da onom osiguraniku ostaje da plati 10% od vrednosti osiguranja. Išli smo u kampanju bukvalno od vrata do vrata po svim selima. Posledica te kampanje su bile samo dva zaključena ugovora o osiguranju. Nažalost, maler se desio i posle dve godine. Imali smo ponovo jednu veliku poplavu i ponovo smo išli na razgovore sa svim tim ljudima da ih ubedimo da trebaju da se osiguraju.
Ponavljam, to definitivno jeste najveći problem. Narod nema novca da se osigura ni za tih 10%. Onda jedini način da zaštitimo sve te useve i ta mala gazdinstva koja se ne bave profesionalno time, nego bukvalno i te površine koriste za svoje lične, porodične potrebe, štitimo na ovakav način. Zato će poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržati ovaj zakon, naravno i sve zakone koji su danas na dnevnom redu.
Imali smo i situaciju da zbog nerešenog statusa protivgradnih strelaca, predsednik opštine, pošto sam nekada bio u izvršnoj vlasti i na lokalu, morao je da plati prekršajnu kaznu zato što je uz odluku veća i pristanak svih odbornika, svih stranaka vlasti i opozicije dozvolio da se protivgradnim strelcima isplate određena sredstva. On je popio tu prekršajnu prijavu i morao je da plati kaznu.
Mislim da to nije fer i da to nije korektno, da smo svi zajedno možda i ranije ovim trebali da se bavimo. Vama hvala što ste i sada podvukli liniju i upravo jedan ovakav problem i definisali i dali predlog kako možemo da ga rešimo u budućnosti.
Dobra stvar je, rekao sam, što se ovim zakonom preciziraju nadležnosti Republike, pokrajine, lokalnih samouprava, način obuke protivgradnih strelaca, način izbora protivgradnih strelaca i koordinacija između svih njih.
Strelaca na teritoriji Republike Srbije ima negde oko 3.000, 3.300, na svako mesto, tj. na jednu raketnu stanicu kojih ima oko 1.500 rade po dva strelca.
Moj predlog juče vama je bio da bi u toj meri restrikcije i štednje mogli da napravimo možda neku drugačiju organizaciju, da dođemo do nekih značajnijih ušteda, bio je da pokušamo da ljude koji se prijavljuju za dobrovoljno služenje vojnog roka upravo angažujemo na ovakvim stvarima, jer vojska ima mogućnosti da te ljude obuči upravo za jedan ovakav posao, napravi jednu klasifikaciju da više ne pričamo da li su tamo ozbiljni ili neozbiljni ljudi i ima mrežu koja bi sve to mogla da pokrije. Naravno i ono što je vrlo bitno, komunikacije između svih ovih radarskih centara sa ovim bazama se obavlja preko radio stanica.
Vi ste mi juče objasnili jednu stvar i razbili tu moju ideju da li to treba raditi na takav način, jer ste rekli da upravo to što nismo imali definisane nadležnosti između Ministarstva unutrašnjih poslova, Republičkog hidrometeorološkog zavoda, ovog puta bi napravili možda još veću gužvu, ako bi ovog puta uključili i Ministarstvo odbrane. Juče sam prihvatio to vaše objašnjenje i prihvatam da ovakav zakon kakav ste dali uz izmene, čuli smo danas predloge od kolega koji su dali amandmane za koje smo juče konstatovali da su smisleni, ako podržimo i te amandmane imaćemo jedan ozbiljan i dobar zakon.
Još jedanput ponavljam, poslanička grupa Jedinstvene Srbije će glasati za sva tri zakona. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa JS će podržati obe ove izmene i dopune zakona. To je danas rekao i zamenik šefa naše poslaničke grupe, gospodin Petar Petrović koji je možda onako ostavio, bar na mene, utisak dana kada su u pitanju kolege koje su pre mene pričale.
To vaše nadahnuće u današnjem izlaganju sa toliko emocija, kako je i on rekao, definitivno uliva neko poverenje da ste spremni da jedan posao iznesete do kraja.
Nisam ni ja shvatio da ste se vi žalili kada ste spomenuli taj vrući krompir nego da ste prosto slikovito hteli da kažete kakav je problem u pitanju. Onako realno ako sagledavamo situaciju, pored svih ostalih problema koje imamo u državi mislim da ministarka Kori Udovički i vi ovog trenutka definitivno imate najveće zadatke ispred sebe, a koliko vidim MMF je upravo zainteresovan ponajviše za te dve teme u narednom periodu šta će tu da se dešava.
Izneli ste dosta činjenica danas i vi i dosta toga su rekle i moje kolege i teško je naći danas nešto što ovde nije spomenuto, ali činjenica svakako koja stoji posle svih ovih godina neuspešnih privatizacija, duplih privatizacija i svih problema o kojima smo danas pričali su sudbine radnika koji su u istim tim preduzećima ostali bez posla. To je veliki broj ljudi.
Isto tako, veliki broj ljudi se nalazi i u ovih 500 firmi koje čeka neka slična sudbina, ja verujem da će da bude bolje od ovih koji su kroz privatizacije prošli prethodnu deceniju zato što ja bar lično, mogao bih na prste jedne ruke da kažem koje su uspešne privatizacije urađene u tom periodu.
Ono što ljudi traže od nas poslanika, bar ja imam takva iskustva na terenu kada se sa njima sretnem, traže nečiju odgovornost, ne željni neke osvete, nego zbog neke lične pravde i sudbine koja je njih zadesila ni krive ni dužne samo zato što su radili svoj posao.
Mi danas ovde imamo predstavnike Agencije za privatizaciju. Ja danas neću prema njima kritički da nastupim zato što su prosto ovo novi ljudi koji su od skoro na funkcijama, koliko sam ja upoznat od pre dva-tri meseca.
Isto tako, i vi ste tu sedam meseci, tako da ne možemo u vama da tražimo krivca, a dokaz da radite su upravo ove izmene koje su danas ispred nas i ono što ste danas pričali, ali postavlja se upravo to pitanje – šta se dešava sa čuvarima kapitala? Šta se dešava sa menadžmentom tih firmi i tih 502 preduzeća o kojima pričamo, 17 danas, i svih ostalih koji su u tom paketu?
Vi ste danas rekli da ste u Smederevu u Livnici promenom menadžmenta, tj. cela Vlada promenom menadžmenta, napravljena je jedna poslovna klima gde se sada vide po prvi put pozitivni rezultati.
Da li prepoznajete još neko preduzeće, ovo je moje pitanje, da li prepoznajete još neko preduzeće u Srbiji koje u narednih koliko meseci do isteka ovog zakona, do tog, hajde da kažem zadnjeg roka privatizacije može da doživi istu sudbinu kao Železara? Slažem se da tu ima i malih firmi, da ima firmi koje definitivno ne može ni najbolji menadžment ovog sveta da pokrene, ali ja dolazim iz Vrnjačke Banje, tu je najveće ugostiteljsko preduzeće u staroj Jugoslaviji, HTP „Fontana“. Mi imamo šansu, oni i sada rade i sada se bore.
Vi ste danas rekli u jednom trenutku da se kao problem javlja i procena vrednosti kapitala tih preduzeća koja treba da idu u prodaju. Čak ste pre tri-četiri dana kada smo imali sastanak pojedinačno sa poslaničkim grupama rekli da su vam se dešavale situacije da jedna agencija da procenu preduzeća na tri-četiri miliona, a od istog preduzeća jedna druga agencija, koja je opet sertifikovana za takav posao, da procenu vrednosti 10 miliona dinara, 10 miliona evra. Definitivno da na tržištu i to stvara određenu pometnju i onda oni ljudi koji su zainteresovani za takva ulaganja se nalaze u jednoj nezgodnoj situaciji.
Isto tako, voleo bih još jednom da mi potvrdite, to ste danas rekli, ja sam to ovde i zapisao, da citiram da nećete dozvoliti tajkunima da kupi imovinu sa namerom da je rasparčaju i da je preprodaju a da osnovne delatnosti koje ta preduzeća imaju zanemare.
Još jedan predlog vama, ja sam, opet ponavljam, konkretno za „Fontanu“, interesuje me, bez želje da to sada iznosim kao političke poene za jednu sredinu iz koje dolazim nego kao situaciju koju je možda teško ispraviti pred kraj, „Fontana“ je podeljena na četiri celine, na četiri grupe objekata. Mi smo bili dominantni u tom kongresnom turizmu, baš zato što imamo velike kapacitete.
Ako jedno takvo preduzeće podelimo na celine, mi nemamo više mogućnost da ponudimo kapacitete velikim seminarima, velikim sindikatima, tako da vas molim da to uzmete u razmatranje. Za sada koliko znam da nema zainteresovanih, ali ukoliko se neko javi, to mu predstavlja problem, treba mu izaći u susret.
Početna cena tih celina, to je ono što ste vi rekli, to sam definitivno ja video kao problem je upravo visoka cena. Jedna celina od četiri košta kao nekad čitavo preduzeće u jednom kompleksu.
Ponavljam, MMF očekuje rezultate, prati šta se dešava. Verujem da ćete vi dati sve od sebe da se ti rezultati vide.
Ono što je danas gospodin Petar Petrović, moj kolega iz poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, rekao je i to da ne trebaju sve lokalne sredine, opštine i gradovi da sačekaju da vi ponudite rešenja, da vi dovedete investitore ili da se investitori jave, nego da prosto svi uložimo malo truda da ih dovedemo i da tako olakšamo vama i svima nama zajedno.
Još jednom, ja verujem da ćete da istrajete u ovome. Imaćete podršku poslaničke grupe Jedinstvene Srbije i kažem još jedanput, poslanička grupa će glasati za obe izmene i dopune zakona. Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Jedinstvena Srbija je i 2013. godine učestvovala kao parlamentarna stranka u donošenju ovog zakona. Danas, posle dve godine, imamo izmene, ali ja bih ih okarakterisao kao tehničke izmene. Suština zakona i dalje ostaje ista, što znači da smo i tada doneli jedan dobar zakon .
Ono što je najbitnije, od četiri ili pet stvari, koliko se sada menja ovim zakonom, su rokovi za početak primene. Znači, sada idu na 1. januar 2016. godine, i po meni ima sasvim logičnih i objašnjivih razloga. Teško da ste mogli da napravite procenu za obuku dovoljnog broja ljudi, tj. zainteresovanih kandidata za pripremu svih pratećih organizacija i kada je u pitanju Ministarstvo i kada su u pitanju pravna lica koja trebaju da rade na obuci ovih ljudi.
Zakon tretira veliki broj ljudi, u ovom trenutku, koliko sam ja došao do informacija, barata se sa cifrom od 40 hiljada do 60 hiljada ljudi koji se trenutno nalaze na ovim poslovima.
Ono što je vrlo bitno, to je da se u ovom sektoru nalazi preko 40.000 registrovanog oružja, 40.000 komada, tako da sa nekim stvarima ne treba žuriti. Ipak se ovde daju ozbiljne licence, ljudi dobijaju legitimacije i sutra će se nalaziti verovatnije i u nekim rizičnim situacijama. Svakako, ukoliko se dobro odrade ove pripreme, pre svega obuka o kojoj se dosta priča, velike su šanse da će incidentnih situacija da bude vrlo malo u budućnosti.
Olakšavajuća okolnost vama za obrazloženje danas upravo zbog pomeranja ovih rokova je i taj period od 20 godina. Znači, od 1993. do 2013. godine, za razliku od svih zemalja i okruženju, mi nismo radili ništa. Onda je, slobodno mogu da kažem, u jednom presingu i želji da se izjednačimo sa zemljama u okruženju, 2013. godine i donet ovaj zakon.
Vi ste do sada, koliko je meni poznato, izdali 17 ovlašćenja centrima koji mogu da rade obuku, a da imamo 27 zahteva. Vidim da ste radili određene procene po broju zainteresovanih ljudi u odnosu na broj časova koji je obavezan da svaki kandidat prođe. Ako uzmemo i obavezu da je u komisiji pet ljudi iz Ministarstva unutrašnjih poslova, verujem da ste došli do optimalnog roka i da 2016. janura možemo i da očekujemo u primeni ovaj zakon.
Ono na šta sam ja obratio pažnju u razgovoru sa ljudima koji se bave ovim poslom i u komentarima koje su davali na različitim forumima su sledeće stvari. U trenutku kada se raspisuje tender za određeni broj izvršilaca u ovim sektorima, obično se kalkuliše sa cifrom koja je mnogo manja od minimalnog ličnog dohotka. Sasvim je nelogično da imate obučenog čoveka koji je uniformisan, koji je opremljen sa sredstvima neophodnim za izvršavanje jednog takvog zadatka, a da dovodimo preduzetnika ili pravno lice koji ga angažuju u situaciju da faktički treba da donira određena sredstva da bi taj posao mogao da dobije.
Ono što je moj odgovor svima njima bio ovih dana, a verujem da se slažete sa tim, je upravo primena ovog zakona, jer u tom trenutku svako će morati da ima obaveznu uniformu. Znači, to su neki troškovi koji su kod svih jednaki. Svako će morati da ima prijavljenog radnika i neće moći da se kalkuliše sa cifrom da li je radnik na obuci ili nije. Ovog puta će imati svoju licencu. Postojaće jedna evidencija o svim licenciranim ljudima. Tako da, mislim da ćemo 2016. godine da uvedemo ovaj red po prvi put posle 20 godina u jednoj ozbiljnoj branši, a to je privatno obezbeđenje.
Što se tiče poslaničke grupe JS, svakako ćete i ovog puta u ovim izmenama imati podršku. Pred nama je i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom priznavanju vozačkih dozvola. Naravno, mi ćemo i ovo podržati. Samo još jedanput hoću da vam skrenem pažnju, naravno da ćete zbog uspeha, koji ste do sada i vi i vaše ministarstvo i vaši saradnici iskazali u obavljanju izuzetno odgovornih poslova, i dalje uživati podršku poslaničke grupe JS.

Gospođo guverner, uvaženi predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici.
Ja ću vam objasniti zašto će Poslanička grupa JS podržati ovaj set od šest zakona i mogu da kažem, možda jedini koji se nije uklopio u današnju temu, ali svakako vrlo bitan da se donese i zakon o javnim nabavkama, tako da ću prvo početi od njega da bih ostalo vreme posvetio setu zakona.
U ovom zakonu možemo da vidimo da je došlo do tih brojčanih iznosa u smislu pondera koji silaze sada, smanjuju se sa 10 na 5% i procenata koji sa 15 silaze na pet. Ja kažem zašto Poslanička grupa JS podržava ovaj zakon. Zato što je gospodin Dragan Marković predsednik Poslaničke grupe JS, više puta izneo šta su mane zakona o javnim nabavkama. Ovo što danas, ovu izmenu koju danas imamo, ne vidim kao veliku manu iz prostog razloga jer našim proizvođačima i dobavljačima koji se nadmeću u tenderima sa kolegama iz iste branše iz inostranstva, nikada nije bila problem cena, nego mogućnost da uopšte stanu u red i da budu u mogućnosti da učestvuju u javnim nabavkama. Tako da i ovaj momenat je nešto što mislim da utiče svakako na 1.5 milijardi uštede, koliko ste planirali da ćemo izmenom ovog zakona da ostvarimo i da uštedimo, a obzirom da smo duboko već zašli u reforme, ovo nije ni malo beznačajna cifra i pre svega zato podržavamo ovaj zakon.
Ostali zakoni, ili set zakona, ne bih se složio sa kolegama da nisu trebali da idu svi zajedno, prosto oni moraju da se donose zajedno zato što su uzajamno povezani i naslanjaju se jedan na drugi. Kao prvi po nekom našem dnevnom redu je bio i zakon o dopuni Zakona o ministarstvima, kao kruna svih ovih zakona. To je zakon koji se, pre svega, usaglašava sa Zakonom o Agenciji za osiguranje depozita, a onda se sve ostalo lančano i dešava. Ovom dopunom propisani su novi poslovi državne uprave koje obavlja Ministarstvo finansija. Pored ostalog, učestvovanje u upravljanju bankama, društvima za osiguranje i drugim finansijskim institucijama čiji je akcionar Republika Srbija, kao i organizovanje i sprovođenje postupaka prodaja akcija istim. Ono što je bitno da u jednom vremenu, ajde da kažem svetske ekonomske krize za koju niko sa sigurnošću ne može da kaže da li još traje ili je prošla, svakako je najveći udar iza nas. Mnoge banke su posrnule u tom trenutku, a upravo zakoni o kojima danas raspravljamo i mehanizmi kojima su oni raspolagali bili su dovoljno uspešni da mogu da sačuvaju poverenje građana u finansijski sistem Srbije.
Ja koristim priliku samo da postavim možda jedno pitanje ministarki, u stvari, izvinjavam se, guverneru - da li je MMF nama izašao u susret kroz pomoć sa 200 miliona dolara, ili je to bio kredit da bi mogli da zaključimo „stend baj“ aranžman, tj. da uopšte dobijemo jedan rok u kome smo trebali da donesemo sve ove zakone. Da li je to bio kredit ili je to bila njihova pomoć našem monetarnom sistemu?
Sledeći zakon je zakon o osiguranju depozita, i ovim zakonom uređuje se obavezno osiguranje depozita fizičkih lica, preduzetnika, mikromalih srednjih lica kod banaka radi zaštite depozita istih tih lica.
Preuzeti rok ili obaveza za usvajanje ovog zakona od Evropske banke za obnovu i razvoj i Međunarodne banke za obnovu i razvoj upravo zbog ovog momenta koji sam malopre postavio kao pitanje je kraj 2014. godine, a sada i novi rok, a to je kraj januara 2015. godine, i dokaz da ovo trebamo da uradimo, pre svega, ne u kratkom roku, ne bih se sa tim složio. U ovom roku u kom i donosimo, jeste, opet ponavljam, taj momenat da smo ušli u reforme i da su pred nama obaveze i rokovi koje moramo da poštujemo da bi i na tom putu reformi istrajali.
Ono što je najbitnije za građane Srbije, to je momenat da, kada su u pitanju osiguranja depozita fizičkih lica do 50.000 eura, ništa se naravno nije promenilo. Ja još jedan put mogu da pohvalim i Narodnu banku i Ministarstvo finansija zato što su u teškim trenucima ekonomske krize uspeli da zaštite svoje građane i kako je to ministar finansija malo pre i rekao, da sačuvamo poverenje svih tih građana i da to malo štednje, možda je nekom puno, možda je nekom malo, u vremenu u kome živimo, 50.000 je ozbiljan iznos. Prosto, damo dodatnu sigurnost ljudima da i dalje imaju poverenje u Narodnu banku Srbije, da i dalje imaju poverenje u ovu državu, Ministarstvo finansija.
Izglasavanjem ovog zakona, ponavljam, dobijamo efikasnosti, bolje osiguranje, poverenje istih tih deponenata kroz neke mehanizme koji do sada nisu bili dostupni.
Što se tiče zakona o stečaju, likvidaciji banaka i društava za osiguranje, ovaj zakon je opet kao i ovi svi prethodni uslovljen, inicirana je njegova izmena upravo svetskom ekonomskom krizom, u kojoj su finansijske institucije i bankarski sektori mnogo većnijih i moćnijih sistema i zemalja, kao što je kolega Bauer malo pre i rekao, svima naneo određene poteškoće, ali svako se na svoj način borio sa tom krizom i ja još jedan put kažem, mogu da pohvalim način na koji se sa mnogo skromnijim sredstvima i Republika Srbija, tj. naša Narodna banaka Srbije izborila sa tim problemom.
Ponavljam, ono što povezuje sve ove zakone, to je upravo taj momenat efikasnosti i stabilnosti i održivosti funkcionalnog sistema našeg bankarskog sistema. Jedan od bitnijih efekata za dovođenje investitora u Srbiju je naravno i upravo sistem o kome pričamo, sistem finansija. On mora da uliva sigurnost svakom investitoru koji dolazi u Srbiju i zato trebamo da budemo svesni i momenta zašto se ovo radi, kojom brzinom se radi, i kakvu sigurnost svim tim investitorima ovaj zakon donosi. Ja kao i uvek ponavljam da nije premijer jedini koji trba da se bavi dovođenjem investitora, da to ne trebaju da rade ni samo ministri, da to trebaju da rade svi oni koji se nalaze na funkcijama izvršne vlasti, mislim i na gradonačelnike, i na predsednike opština.
Jedan od primera kako to treba dobro da se radi, upravo je gradonačelnik Jagodine, predsednik naše poslaničke grupe, gospodin Dragan Marković Palma. Ovih dana smo imali, dozvolićete mi da samo malo skrenem sa teme, gospodine predsedavajući, najnovija istraživanja koja su pokazivala i pokazala popularnost ljudi koji se bave politikom u Srbiji.
Na prvom mestu po popularnosti je gospodin Aleksandar Vučić, iza njega na drugom mestu je gospodin Dragan Marković Palma. To je još jednom dokaz da se rezultati u ovoj zemlji prepoznaju i da svakako trebamo da podržimo i ovo što vi danas radite, jer to niko ne radi zbog neke svoje lične promocije, kao što imamo priliku da vidimo da neke određene kolege u sali rade. Ovo se radi za dobrobit svih građana Srbije i pre svega, ovim dokazujete da ste ozbiljni i odgovorni u poslovima koje vi sprovodite.
Zakon o agenciji osiguranja depozita je svakako zakon koji u ovom setu nije uopšte manje bitan od svih prethodnih zakona, a zašto, vraćam se na činjenično stanje i situaciju kroz koju smo prošli, a to je da zbog delom ekonomske krize, a delom i zbog nekog neodgovornog vođenja poslovne politike određenih banaka, imali smo situaciju da su neke banke ostale bez licence i da su im oduzete dozvole za rad.
Takve banke su bile Poljoprivredna banka, Agrobanka, Nova Agrobanka, Razvojna banka Vojvodine, Privredna banka Beograd i Univerzal banka. Upravo da nije bilo jednog ovakvog sistema koji je uspeo da sačuva deponente i da obezbedi sigurnost njihovih depozita u ovim istim bankama, nastao bi jedan, slobodno mogu da kažem, tehtonski poremećaj u finansijskom smislu na tržištu.
Država je, ponavljam, stala iza svojih deponenata, uspele su i agencija i sve institucije koje su imale direktnu vezu sa očuvanjem tog sistema da svoj posao odrade na najbolji mogući način.
Zajedno sa ovim zakonima, mi danas imamo izmenu Zakona o NBS, i izmenu i dopunu Zakona o bankama. Opet dolazimo na to da je ovo uzročno posledično sve vezano. Ovim se daje jedno veće ovlašćenje NBS što je sasvim normalno da, pre svega može pojedinačno da se bavi slučajem svake banke da od situacije može da reaguje, da prosto ne postoji jedan sistemski način po kome reaguje, nego u odnosu na to s kakvim problemima se sreću banke pojedinačno. Izglasavanjem tog zakona NBS će pre svega kao telo nadležno za restrukturiranje raspolagati takvim instrumentima koji omogućavaju taj individualan pristup.
Još jednom ponavljam, Poslanička grupa JS će u Danu za glasanje podržati set ovih zakona o kojima sam pričao. Hvala na pažnji.

Gospodine predsedavajući, želim da postavim pitanje ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u ime 39 radnika HTP „Fontane“. HTP „Fontana“, a.d. iz Vrnjačke Banje zapošljava 140 radnika, od kojih se 39 prijavilo za socijalni program. Podsećam vas da je HTP „Fontana“ jedno od preduzeća u restrukturiranju za koje, na sreću, postoji velika zainteresovanost od strane investitora.
Napominjem da su u prethodnim godinama uspešno i bez problema realizovana tri socijalna programa. Na osnovu dopisa Ministarstva i dopisa državnog sekretara Ministarstva za rad je pokrenut socijalni program. Tada su poslati popunjeni anketni listići, kao i zahtev za socijalni program. Rok za dostavu kompletne dokumentacije bio je 31.12.2014. godine.
Kadrovska služba je na vreme pripremila svu potrebnu dokumentaciju. Nadzorni odbor je potpisao saglasnost na Predlog programa i ostalo je još da izvršni direktori potpišu i izdaju nalog za slanje dokumentacije. Tada je nastao problem, jer su izvršni direktori prećutno bez ikakvog obaveštenja i obrazloženja jednostavno čekali da istekne rok koji je dalo Ministarstvo i na taj način osujetili socijalni program. Niko od radnika nije obavešten o tome.
Kada su nakon isteka roka saznali da dokumentacija nije poslata, pokušali su da dobiju odgovor zašto to nije urađeno i dobili su nekoliko naivnih i toliko višeznačnih odgovora, od kojih nijedan nije konkretno opisao razlog.
Evo par odgovora koje im je rukovodstvo dalo - šta će vam program, ionako bi neki odustali; nismo znali da treba da potpišemo i pošaljemo; mi ništa nismo dobili od kadrovske službe; država to nije planirala za nas, to je samo bilo predviđeno za „14. oktobar“ iz Kruševca, itd.
Svi ovi odgovori vređaju zdrav razum. Jedini odgovor koji je po malo imao smisla je bio kada su pogledali spisak radnika koji se prijavio i videli da bi im posle toliko teško bilo da nastave da obavljaju poslove, jer ne bi mogli da nabave sezonsku radnu snagu. I ovaj odgovor je dosta nejasan.
Glavno pitanje je za ministra, gospodina Vulina, je sledeće – ako su zvanično dobili od Ministarstva da mogu da učestvuju na konkursu i ako je država obezbedila novac za socijalni program koji bi pomogao ne 39 ljudi, već 39 porodica, kako je moguće da rukovodstvo ovakvom samovoljom uskrati zaposlenima pravo na socijalni program koji je država i zvanično omogućila? Zahvaljujem na pažnji.

Gospodine predsedavajući, uvaženi predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, ja pre svega želim da kažem da osuđujem ponašanje koje smo danas u jednom trenutku, posle ovoliko kvalitetne rasprave koja traje već skoro 13 sati, imali jednu situaciju koja bi možda mogla da pokvari sve ovo.
Želim da vam kažem da poslanička grupa JS uvek podržava kritičare zato što i mi znamo da uputimo kritiku, ali nikako ne podržavamo kritizere. Danas ste od gospodina Dragana Markovića - Palme čuli da će poslanička grupa JS podržati i rebalans i budžet za 2015. godinu i set pratećih zakona.
Trudiću se da, kao i moj predsednik, što manje danas koristim brojeve iako raspravljamo o budžetu gde svakako više ima brojeva nego u bilo kom drugom zakonu koji smo radili.
Budžet je toliko široka tema da svakako ne čudi to što ima puno onih koji mogu da ga pohvale i naravno ima onih koji mogu da upute kritike na ovaj budžet. Ja prvo želim da pohvalim rebalans budžeta koji je danas pred nama u vrlo kratkim crtama zato što je ovo jedna dobra stvar. Dobra je zato što smo uspeli, pre svega, vi kao Vlada ste uspeli da za kratko vreme uštedite 50 milijardi i to je ono što trebamo da pričamo i to je ono što treba da dođe do svakog građanina Srbije.
Upravo ta štednja treba da bude i potencijal koji će ovaj budžetski, ovaj reformski budžet, ovo je prvi reformski budžet od početka do kraja, znači, koji pored ovih ušteda i racionalne potrošnje ima i plan za podsticanje proizvodnje investicija.
To je jedini put da Srbija ide ka nekoj ekonomskoj stabilnosti i finansijskoj konsolidaciji. Najveći deo ovih ušteda će se svakako koristiti za plaćanje nekih starih dugova koji nije napravila ova Vlada, a ono što građani trebaju da znaju je svakako da su sastavni deo tih dugova,dugovi prema ljudima koji su imali po službenoj dužnosti obavezu da u sudovima brane određene građane, da ovim izmirujemo i subvencije u poljoprivredi iz ranijih godina koje se odnose na isplatu regresa za gorivo i đubrivo i različite podsticaje za biljnu proizvodnju, premiju osiguranja i podsticaje za priplodna grla.
Običnim građanima ovo svakako znači. Preuzeli smo veliki teret svi zajedno jednu veliku odgovornost sa restriktivnim merama štednje ali evo vidite da upravo ta štednja koju smo već napravili rezultirala je sa prvih 50 milijardi. Konkretno se koristi i vraća se dobrim delom opet građanima Srbije.
Ja kod novog budžeta mogu da iskažem jedno samo svoje malo lično nezadovoljstvo, a to je kada je upitanju pozicija subvencija za turizam zato što je rekordno mala, ali kako sam danas razumeo ministra finansija, mi ne možemo svaku pojedinačnu poziciju ovako da gledamo i da tumačimo zato što je ovo jedna kompleksna stvar, kompletan budžet.
Ono što mogu danas da iskoristim priliku da zamolim premijera, da zamolim vas ministra finansija i ministra privrede je, upravo ono o čemu smo svi danas dosta pričali, a to je privatizacija 500 preduzeća koja se nalaze u restrukturiranju.
Ja dolazim iz Vrnjačke Banje, turističkog mesta i upoznati ste da se tamo ide u privatizaciju HTP „Fontane“.
Mi smo nažalost u nekim prethodnim Vladama imali situaciju da su određeni ministri zagovarali privatizaciju na taj način da preduzeća trebaju da kupe oni koji nemaju novac ali imaju znanje, oni donose „knou hauver“.
Svi mi koji živimo u mestima koja bukvalno zavise od takvih preduzeća kako i HTP „Fontana“ to je „žila kucavica“ najlepšeg turističkog mesta u Srbiji, se nismo sa time složili.
Danas imamo jednu drugačiju situaciju. Pokazalo se da se već prijavio veliki broj zainteresovanih lica za kupovinu tog velikog turističkog kompleksa i ja vas molim da ukoliko je moguće, upravo tim ljudima pomognemo da što lakše i što brže obave taj svoj posao, tu svoju namenu za koju su i spremili novac, a to je ulaganje u Vrnjačku Banju.
Ako smo već imali, hajde da kažem, malu, ne mogu da kažem štetu, ali ukoliko smo imali jedno uskraćenje u tim subvencijama koji nisu veš od 1,2% ja vas molim da nam pomognete da ova privatizacija bude određena na pravi način i ja verujem da će to biti i najveća investicija u turizam u Srbiji u 2015. godini.
Pričali smo danas i o radnim mestima. Radna mesta i kada se otvore u broju od par stotina su ozbiljne priče i ozbiljne investicije u današnje vreme. Rešavanjem ovog velikog turističkog kompleksa, jedan grad, turistički grad od 30 hiljada ljudi bi svakako mnogo kvalitetnije i radio i živeo.
Niko nije ni licitirao danas kada pričamo o svim privatizacijama kolika će ta cifra da bude. Vrlo odgovorno ste pristupili tom poslu i to je još nešto što treba pohvalite. Ovo kako sam ja danas tumačio dok sam čita budžet vide sam da u zavisnosti od tih prihoda koliko se budu ostvarili, znači proporcionalno o tome trebamo da smanjujemo kreditne izvore i emisije državnih hartija od vrednosti na domaćem međunarodnom tržištu.
To što neko kritikuje veličinu ovog budžeta koji je danas ovde pred nama, u stvari treba da bude pohvala, pre svega vama, koji ste na ovom budžetu radili, zato što je u ovom budžetu sve transparentno. Možda treba malo više vremena i želje, pre svega, da se čovek udubi i da ga pogleda, ali toliko je sve transparentno, i mislim, po prvi put ima toliko indikatora u samom budžetu da vrlo lako možemo da gledamo transparentno da pratimo kako se budžet po različitim pozicijama ostvaruje, što je dobro. To nam daje vreme da možemo da reagujemo, a u svakom slučaju opoziciji koja bi trebala da prati budno šta se dešava u realizaciji budžeta 2015. godine, i lakše je i olakšano maksimalno da tim poslom mogu da se bave.
Naravno, kako je malopre premijer rekao, možda sada to ne zvuči lepo, ali je vrlo praktično pre svega, za građane, želim vam da u 2015. godini imate što više rebalansa budžeta kakav je ovaj koji danas radimo sa uštedom koju smo ovog puta pokazali u cifri od 50 milijardi dinara.
Ono za šta mi iz JS dajemo podršku ovom budžetu to je što ste ostali dosledni onim obećanjima koje su građanima data na početku ovog mandata, to je da se socijalni program drastično ne smanjuje, socijalni program se uvećava i pre svega se odnosi na izdvajanje za porodilje i za decu. Svi mi koji se bavimo politikom, mislim da u tome upravo i vidimo smisao i da možemo da pomognemo drugima. Ovo je jedan od najkonkretnijih načina i upravo ono što je možda veći problem Srbije, i od trenutne situacije u kojoj se nalazi naša privreda i svih ostalih problema koji su nas za kratko vreme stisli, ja mislim da je upravo taj problem nataliteta, nešto na čemu najviše treba da radimo.
Verujem u ono što je premijer rekao, a to je kada u jednom trenutku stanemo na noge i kada budemo imali konkretne stvari i opipljivije u smislu finansija da ćemo svakako kao najveći zadatak ispred sebe staviti borbu protiv bele kuge. To je ono, gospodine premijeru za šta JS podržava i rebalans i ovaj budžet i sve ono što ste do sada uradili.
Obzirom da smo danas čuli dobre predloge, ja ću vas podsetiti, ministre finansija, na samo jedan od tih predloga, predlog koji je dao gospodin Dragan Marković Palma, a to je da pored otvaranja firmi i dovođenja investitora u gradove, svi zajedno treba da se pozabavimo i dovođenjem investitora na sela. Vi ste danas to prihvatili kao predlog. Video sam da ste konkretno odgovorili upravo i gospodinu Markoviću, da ćemo se svi zajedno potruditi da i ovo rezultira određenim brojkama u narednom periodu.
Još jednom kažem da ćemo iz svih tih razloga koje sam pobrojao, mi iz JS iz naše poslaničke grupe podržati i rebalans i budžet za 2015. godinu i set pratećih zakona.

Predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja možda nisam najkompententniji za ovu temu ispred poslaničke grupe JS, a nažalost mislim da je inače u Narodnoj skupštini RS zastupljen vrlo mali broj poljoprivrednih proizvođača. Mogu da istaknem i pohvalim Odbor za poljoprivredu koji zadnjih meseci vrlo aktivno radi, a to pokazuje i njihov prosek zasedanja, koja su otprilike negde oko četiri sata po sednici. Među nama je jedan do sada već i svakako prepoznatljiv poljoprivredni proizvođač, naš kolega Marijan Rističević.
Ono što smo do sada čuli od uvaženih kolega ovlašćenih predstavnika političkih partija koji su imali priliku do sada da se oglase je veliki broj činjenica. Svakako, sve su to tačne stvari i one koje nam se svide i one koje nam se manje svide i pre svega vi koji sedite ovde ispred nas ste ti koji trebate da razumete te probleme i da nam ponudite određena rešenja, a mi eventualno da ih popravimo i pomognemo da se ona izglasaju.
Danas su pred nama četiri zakona i poslanička grupa Jedinstvene Srbije će podržati sva četiri zakona. Ono na šta ću se ja fokusirati je Predlog zakona o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje.
Kako ste vi ministarka danas u vašem obrazloženju rekli, ovo je jedan model koji je do sada primenjen, i to vrlo uspešno, u Brazilu, u Ukrajini, u Rusiji i mi smo prva zemlja u okruženju koja će nešto slično primeniti na našim prostorima. Svakako je dobro što se nešto radi, evidentno da zakon ima svoje kvalitete i to je u pripremi skoro tri godine, znači da se na njemu temeljno i ozbiljno radilo.
Situacija u kojoj se danas nalaze naši poljoprivredni proizvođači nije ni malo sjajna, ne samo zato što su do sada bili otežani uslovi kreditiranja, već i razlozi zbog čega su te kredite poljoprivredni proizvođači morali da koriste. Pitanje je šta staviti tu u prvi plan? Fakat da je taj mašinski park koji je u poljoprivrednom gazdinstvu, prosečnom poljoprivrednom gazdinstvu stariji od 25 godina je jedan od razloga zašto možda sa cenom ne možemo da budemo konkurentniji, a da ne pričam i tamo gde su mašinski parkovi toliko stari, koliko je eksploatacija takvih mašina otežavajuća u odnosu na sve one konkurentske zemlje u okruženju koje imaju mogućnost da sa savremenim mašinama pristupe poljoprivrednoj proizvodnji.
Jedan od problema su svakako imovinski odnosi kada su u pitanju gazdinstva na kojima se odvija poljoprivredna proizvodnja i možda je to i najbitniji momenat ovog zakona, ono o čemu ste vi pričali ministarka, a to je momenat da sa izmenama, tj. sa ovakvim Predlogom zakona poljoprivredni proizvođači neće morati da stavljaju hipoteku na nekretninu koju imaju ili da nju stavljaju u bilo kakav zakon, nego će se stvoriti mogućnost da u planu, u nekom njihovom biznis planu sa planiranim gotovim finalnim proizvodom upravo obezbede garanciju za isplatu takvih kredita. To je dobra stvar.
Ono što je interesantno za sve nas koji se bavimo politikom i ona priča oko koje mi iz Jedinstvene Srbije vrlo često takvu priču propagiramo, a to je da niste samo vi iz Ministarstva zaduženi da se bavite organizacijom poljoprivrede u Republici Srbiji, već to mogu da rade i predstavnici lokalnih samouprava, znači i gradonačelnici i predsednici opština. Jedan od takvih gradonačelnika koji se fokusirao sa konkretnim predlozima i merama upravo na poljoprivredne proizvođače je gospodin Dragan Marković, za koga znate da je u dva navrata lokalna samouprava podelila junice, znači, obnovili su stočni fond na teritoriji grada Jagodine i da su više puta vodili različite delegacije poljoprivrednika u Evropu, da vide kako se to u Evropi radi, da vide šta je to što nas u budućnosti čeka i da mogu da uporede taj neki svoj rad i neke svoje planove da usmere upravo prema iskustvima koja mogu da dobiju sa takvih putovanja. To bi trebalo da bude jedan signal svima koji se bave politikom, opet kažem, na lokalnom nivou, da pomognu koliko je to u njihovoj mogućnosti.
Kada ste vi iz Ministarstva u pitanju, neko je rekao da imate jednu dobru šansu, i ja tvrdim da imate dobru šansu i da je možda pravi trenutak. Nismo uspeli, vi niste uspeli i neki pre vas da osmisle jedan novi model pomoći poljoprivrednim gazdinstvima i u proizvodnji i u plasmanu gotovih proizvoda.
Mislim da smo u istoriji imali jedan dobar model, to je primer zadruga koje su odlično funkcionisale. Meni, obzirom da sam od ovih mlađih generacija, nije baš najjasniji razlog zašto se prekinulo sa jednom tako dobrom praksom, ali smatram da nije kasno, u stvari smatram da je sada pravo vreme da upravo pomognete da jedan takav modalitet ponovo oživi i da zemljoradnici, poljoprivrednici imaju nekoga ko je u direktnom kontaktu sa njima, a to bi upravo bile te zemljoradničke zadruge, tako da bi one vodile računa o kreditima, ali na jedan drugačiji način. To ne mora svaki put da bude novac, to može da bude veliki broj proizvoda koji bismo u kompenzaciji vraćali poljoprivrednim gazdinstvima, počevši od semena, naftnih derivata, pa možda čak i te mašine i oprema. Naravno, kao sigurnost za plasman upravo bi bio taj mehanizam otkupa, koji bi zadruge u direktnom kontaktu sa svima njima mogle da ostvare.
Slušao sam priče o „Geneksu“ i sličnim firmama koje su nekada objedinile sve te zadruge i na kraju su od njih otkupljivale sve što mogu da im ponude, to su plasirali u svetu i omogućili da naše robne rezerve nikada nisu pod znakom pitanja, da se ne dovodi u rizik punjenje sa takvim namirnicama.
Još jedanput vam kažem, poslanička grupa JS svakako će podržati sva četiri zakona, a vas molim da jedan od ovih predloga koje sam izneo, najviše ovaj sa ponovnim vraćanjem u funkcionisanje zemljoradničke zadruge, istupite u nekom narednom periodu pred nas. Hvala vam.

Uvažena predsedavajuća, gospodine Babiću, zakon koji ste predložili mislim da je apsolutno na mestu i, što se tiče poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, našu podršku ćete svakako o ovom zakonu imati.
Možda smo trebali samo ovo da radimo nekim obrnutim redom. Možda smo ovo trebali da stavimo na početku svih ovih krupnih koraka koji smo i do sada preduzeli, ali, u svakom slučaju, nije kasno da ovo stigne na dnevni red zato što znam da će ovo stupiti na snagu odmah.
Ovo su stvari koje možda ne trebamo da obrazlažemo sa puno pompe. Ja sam imao potrebu samo da izađem i da vam kažem da računate na podršku Jedinstvene Srbije. Kad kažem ne treba sa puno pompe i komentara ovo sve raditi, to je zato što donosimo jedan zakon koji apsolutno ima smisla i kada uradite nešto od čega se lično odričete, to ne treba da se stavlja u prvi plan. To treba, onako, da ostane negde u senci, ali da svi znaju da smo u ovim merama reforme i mi preuzeli određene korake.
Kada je u pitanju izmena člana u istom zakonu koji se odnosi na trošenje novca u periodu neke kampanje, ovde ste to fino obrazložili i jasno je da je vaša intencija da se kampanja vodi u vreme izbora, da se kampanja ne vodi čitave godine.
Kada je u pitanju poslanička grupa Jedinstvene Srbije i naš predsednik, mi smo se uvek i zalagali da u kampanje ne idemo sa bilbordima, kako ste malopre rekli, i sa posterima, nego da idemo sa rezultatima i sa delima koja se nalaze iza nas i koja smo ostvarili u nekom našem radu, tako da i kada je u pitanju izmena ovog člana, mi je svakako podržavamo.
Ono našta hoću da iskoristim priliku još jedanput da skrenem pažnju, nije prvi put, imao sam priliku ovo da pričam ispred ministara koji su obrazlagali neke svoje zakone, je situacija da, koliko god mi ovde štedimo ili se trudimo da donosimo zakone koji će svakako ići kao podrška u pravcu ovih naših reformi, moramo svi zajedno da utičemo, pre svega, na direktore javnih preduzeća i na vršioce lokalnih vlasti.
Zakon o javnim nabavkama, koji je transparentniji od onog koji je ranije bio na snazi, svakako je mnoge stvari doveo u red, ali i dalje postoji ono što ljudi koji sprovode tu izvršnu vlast oslikavaju u nekom svom moralu i nekoj svojoj etici. Zato pozivam pre svega vas kao najveću i najodgovorniju stranku u ovom parlamentu da skrenete pažnju tim ljudima. To isto ćemo učiniti mi gde imamo mogućnosti, a onda u zbiru svih ovih ušteda koje pravimo, evidentno je da ćemo u budžetu da pokažemo neki, hajde da kažem, neočekivani rashod i, ako ništa drugo, stvari koje smo uštedeli očekujemo da će se potrošiti na pravi način.
Još jedanput kažem, poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržaće ovaj vaš zakon.

Uvaženi predsedavajući, gospodo ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, moj prethodnik Petar Petrović, zamenik poslaničke grupe JS je već rekao da će naša poslanička grupa podržati i ovaj rebalans i dva prateća zakona.
Meni je drago da danas pored vas koji ste obavezni da tako kažem, da budete prisutni u jednoj ovakvoj raspravi, do pre par minuta, ovde je bio i premijer Vlade i još tri ministra i to ukazuje na ozbiljnost samog rebalansa i teme koja je danas pred nama.
Pred nama je danas rebalans budžeta i dva prateća zakona koji sami po sebi nisu popularni i o tome se komentariše čitav dan.
Na kraju krajeva, ni vi kao predstavnici Vlade, ni mi narodni poslanici, nismo ovde da bismo samo radili popularne stvari, već moramo da radimo neke neophodne, neodložne i odgovorne stvari. Jedna od takvih je upravo i ovaj rebalans budžeta i ova dva prateća zakona.
Ne želim da se ponavljam sa prethodnim govornicima, jer danas smo mogli svašta da čujemo u ovoj raspravi. Hoću da vam kažem da JS nije od onih koji će da budu kritizeri. Mi možda damo neku kritiku, ali u svakom slučaju smo protiv kritizera i podržavamo vas u jednoj takvoj borbi.
Te dobronamerne kritike bi mogle da budu u sledećem, pre svega, moramo da shvatimo da onaj deo ljudi koji će, odnosno građana koji će da bude direktno pod merama ova dva zakona, je na sreću jedan manji deo našeg građanstva. Isto tako, kada su u pitanju penzioneri, čuli smo da preko 60% penzionera neće ni da bude obuhvaćeno sa ovim zakonima.
Jedna druga stvar na koju želim da vam ukažem, to je pitanje pravde i nepravde.
Mi smo juče, sinoć na Odboru za finansije, u jednom trenutku komentarisali zakon iz 2012. godine.
Znate na šta se odnosi taj zakon. Sinoć smo otvorili polemiku, ali nismo završili, Zakon o ograničenju zarada u državnim organima i javnom sektoru i on je tačno definisao da ni jedna zarada ne može da bude veća od 164.000 dinara.
Upravo je tu momenat kada kažem, pravde i nepravde.
Svi ovi ljudi koji će biti pogođeni ovim merama će lakše ovo da podnesu, odnosno da podnesemo, pošto smo svi uključeni u ove mere, ali taj deo nepravde da i dalje postoje ljudi koji primaju plate od 200, 250, ili 300.000 i čuli smo da nije mali broj onih koji imaju veću platu od predsednika države, veću platu od premijera, veću platu od vas ministara.
Mislim da biste tu trebali da reagujete, a i moje pitanje vama gospodine ministre finansija je – da li znate šta se dešava sa tim zakonom i koji je razlog, zašto se on ne primenjuje, ili zašto se ne sankcionišu oni ljudi koji su taj zakon kršili?
Da vam pomognem još u jednoj stvari, na Odboru za finansije, sinoć smo konstatovali da još nije do kraja utvrđena metodologija kojom ćemo da ispratimo korektnost u sprovođenju svih ovih zakona, a kao primer navedena su neka javna preduzeća koja su, znajući šta nas čeka u budućnosti, iskoristila priliku i svoje plate su već povećala, računajući da, kada dođe onaj trenutak da se plate na ovakav način koriguju, ne budu oštećeni.
Ja sam od onih koji insistira, a lako je doći do tih javnih preduzeća i tih funkcionera koji su to zloupotrebili, da oni budu najstrožije sankcionisani, upravo zbog te zloupotrebe koju su uradili.
Naravno, ja sam rekao da za sve ovo što sprovodite, vi i premijer naše Vlade, nije popularno, ali nismo tu da radimo popularne stvari.
Sa druge strane, za jednu ovakvu akciju, ulaska u ozbiljne reforme koje su pred nama, svakako treba dosta energije, dosta znanja. Ono što je najbitnije, potrebna je velika podrška, ne samo građanstva, nego podrška u parlamentu koju evidentno ova vlada ima.
Dok je tako i dok Vlada bude imala upravo taj cilj, put ka reformama, JS će biti ona od stranaka koja će je podržavati na tom putu, ali za razliku od nekih mi nećemo to svoje pravo samo deklarativno izraziti, već smo od onih stranaka koje su praktično na terenu i kada je u pitanju domaćinsko poslovanje i kada je u pitanju dovođenje različitih investitora ili na kraju krajeva jedna briga o ozbiljnom socijalnom programu, biti zajedno sa vama.
Još jednom ponavljam, JS će podržati i ovaj rebalans budžeta i dva prateća zakona. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, uvažena ministarsko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku reći ću da će poslanička grupa JS podržati sva ova četiri predloga koja su danas na raspravi.
Vrlo kratko ću se osvrnuti na njih, zato što planiram malo drugačije od mog prethodnika, koji je vrlo konkretan i sa vrlo dobrim predlozima obrazlagao na njemu jedinstven način. Pohvaljujem ga na tome.
Prvi Zakon o državnim službenicima u najkraćem prvenstveno smanjuje nivo javnih rashoda i stvara pretpostavku za njegovo finansiranje iz realnih izvora, istovremeno se izvršavaju obaveze iz Sporazuma iz 2012. godine sa EU o podršci, unapređenju i stručnom usavršavanju državnih službenika.
Treći zakon je Zakon o platama državnih službenika i nameštenika. Tiče se onih 0,4% o kojima se ovih dana više posvećuje pažnja nego o ostala tri zakona. Ljude to najviše interesuje i svi misle da će time biti ugroženi. Ja to malo drugačije vidim i mislim da neće biti ugroženi. Na kraju krajeva, to je jedna tekovina vremena koga smo se svi brzo odricali i očekivali smo da ulazimo u neko novo vreme gde možda za razliku od prethodnog neće morati da se radi, a da će moći lakše da se živi. Nažalost, sa promenom tog sistema i tog vremena ulazimo u trendove koji su apsolutno primereni današnjem vremenu, a to je da za svoj rad budete i nagrađeni onoliko koliko radite. Tako da ta kategorija minulog rada je na ovakav način postojala samo kod nas. U svetu se to određuje na jedan drugačiji način. Vašu visinu zarade i plate određuje vaš kvalitet i poslodavac sa kojim pregovarate o uslovima pre nego što počnete da radite.
Tu je i Zakon o državnoj upravi koji je predložen u ovom članu. Vrši se redefinisanje statusa direktora i zamenika poslovnih organizacija. Vrši se promena statusa načelnika upravnog okruga tako što načelnik upravnog okruga iz statusa državnog službenika na položaju prelazi u status funkcionera, što je i logično, jer ga imenuje Vlada.
Predloženim rešenjem se prevazilaze problemi u dosadašnjoj praksi tako što se menjaju uslovi za vođenje upravnog postupka i odlučivanje o pravima i obavezama fizičkih i pravnih lica.
Ovih dana kada smo imenovali nove ministre finansija i privrede, rekli smo da sedaju u vruće fotelje. Iskren da budem, ako treba da merimo čija je fotelja u ovom trenutku vruća, ni vaša nije daleko od ove dve fotelje. Mislim da je saradnja vašeg ministarstva sa Ministarstvom finansija i Ministarstvom privrede najbitnija i mislim da je jedina mogućnost ta kombinatorika, uz pomoć čitave Vlade kako bi razrešila ovaj Gordijev čvor u kome se nalazimo već više od deset godina.
Činjenica je da u realnom sektoru u Srbiji radi oko 600 hiljada ljudi, a preko 800 hiljada radi u javnom sektoru, državnim organima ili kako god. To je poražavajuće i zastrašujuće. Činjenica da je u realnom sektoru u privredi od 2008. godine preko 280 hiljada ljudi ostalo bez posla i još opasnije da je u tom periodu preko 245 hiljada ljudi zaposleno u javnom sektoru je nešto što najviše u narednom periodu treba da optereti vas kao resornog ministra, a onda i sve ostale.
Ono što je interesantno jeste da je nekada u saveznoj državi sa svim republikama kompletna državna administracija zadužena za rad svih tih bivših republika bila je smeštena u zgradi SIV-a. Danas imamo samo Srbiju, imamo prepunjenu zgradu SIV-a, imamo prepunjenu zgradu u Nemanjinoj, pored toga imamo još dosta objekata koje plaćamo u zakupu da bi uspeli da smestimo sve te činovnike. Nije bolja situacija ni u opštinama ni u gradovima, tamo važi jedno pravilo – ko zadnji dođe na posao, nema gde da sedne. To je ste smešno, ali to je poražavajuće za sve ove godine i za one ljude koji su imali obavezu i prihvatili izazov da to dovedu u red i da to stanje reši.
Verujem da ćete rešiti ovo. Upravo u tome vidim jednu veliku šansu da se naprave uštede o kojima premijer priča. Svesni smo da je javna potrošnja u zadnjih par meseci sa raznim restrikcijama možda dovedena bliže optimumu nego maksimumu, ali moramo još mnogo i možemo da štedimo.
Upravo ovaj segment o kome sada pričamo vidim kao jednu veliku mogućnost za uštedu. Tu uštedu i taj resurs koji budemo napravili reorganizacijom i pre svega vašim zalaganjem i zalaganjem ministarstva privrede i finansija, trebamo da usmerimo opet ka istoj toj privredi.
Želim da kažem, pre nego što otvorim tu temu, svakako treba nagraditi one činovnike i državne službenike koji svoj posao rade odgovorno. Svesni smo da je veliki broj ljudi upravo u tom službama, što građani najviše zameraju svim vladama, upravo politički primljeni. To su bili momenti kako su se ljudi zapošljavali. Ne treba to da gledamo globalno i da sve ljude tu svrstamo zato što tu postoje ljudi koji vrlo odgovorno rade svoj posao, ljudi koji su za te poslove stručni. Sam zakon kaže da morate da imate najmanje pet godina radnog iskustva da biste mogli da obavljate takve poslove. Mislim da njih treba izdvojiti iz nekog sistema, nagraditi i dati im šansu da se dalje usavršavaju i da napreduju u karijeri. O tome je pre neki dan pričao i gospodin Marković kada je rekao da isto tako i u javnom sektoru kada imamo uspešne direktore, kada imamo ljude koji odgovorno rade svoje poslove koji prihoduju, koji pune budžet moramo da ih izdvojimo od ostalih i moramo da ih nagradimo.
Opet se vraćam na ovu vašu saradnju sa ministrom privrede i ministrom finansija, evidentno je kada kažemo da 600.000 ljudi radi u realnom sektoru da je prosto nemoguće i neverovatno da oni uspeju da pokriju preko 800.000 ljudi koji rade u javnom sektoru u državnoj upravi, a nisam siguran da i danas imamo tačan popis koji možemo da kažemo koliko to tačno ljudi tu radi, kada imamo ovako veliki broj nezaposlenih, naravno, broj penzionera i svih onih koji još nisu u mogućnosti da rade. Znači, mi imamo 600.000 ljudi koji na svojim leđima nose ceo ovaj jedan sistem i celu našu državu.
Njima treba izaći u susret tako što trebamo da ih rasteretimo, tako što moramo svi zajedno da radimo na dovođenju novih investitora i sa te strane, iskren da budem realno bez ikakve potrebe mogu da uputim i pohvalu i kritiku svakom ko se bavi politikom u ovoj zemlji, ali ono što moramo da priznamo da je premijer sebe maksimalno uložio u ovaj posao, prepoznao je probleme. Vrlo često ga srećemo na različitim destinacijama po Evropi i po svetu. Njegova želja da sve ovo pokrene i verovatno želja da sve uradi na najbolji mogući način je teška za realizaciju ukoliko se svi ne uključimo, a pre svega mislim na sve vas koji sedite u Vladi, mislim na sve one funkcionere koji vode ozbiljne sisteme u Republici Srbiji i isto tako mislim na gradonačelnike i predsednike opština. Ovo o čemu vam ja sada pričam je evidentno kao problem. To ne treba nikog da plaši. Znači, evidentno je da mi imamo viška ljudi koji rade u javnom sektoru.
U toj reorganizaciji koju očekujemo da vidimo ovde u parlamentu, predloge koje ćete vi da nam pošaljete, stvoriće se svakako jedan višak, ali ako svi pomenuti, daju neki svoj maksimum u dovođenju investitora, u rehabilitovanju ovih preduzeća, firmi koje se trenutno nalaze u fazi privatizacije, svih ovih firmi koje se nalaze u restrukturiranju.
Mislim da ti viškovi neće da budu osetni, čak šta više, treba će nam još ljudi da sva ta mesta popunimo. Ali, primer kako to treba da se radi ne može da da samo Dragan Marković koji je gradonačelnik Jagodine i svi znate da je industrijska zona popunjena sa pet novih investitora, industrijska zona koja će vrlo brzo uposliti 3.000 ljudi. To je samo jedan grad.
Mi imamo preko 150 gradova i opština. Molim vas da sa vaše pozicije nekoga ko ima direktnu vezu sa lokalnim upravama, pod vašom su upravom, državni organi, načelnici državnih uprava, pa čak i u komunikaciji sa predsednicima opština i gradonačelnicima vi budete jedan od ministara koji će bukvalno da im da nalog i da ih uputi da te poslove koje rade nisu samo i da tu trebaju da izigravaju neke fikuse i primaju plate od prvog do prvog, nego moraju da ulože sebe, da ulože svoje vreme, ako ništa drugo, bar onako kako to radi premijer i na lokalu kako to radi Dragan Marković. To nije nemoguće. Dokaz za to je da svi ti kontakti koji se urade u nekim evropskim zemljama za posledicu imaju nekog investitora. Možete da napravite 20 kontakata. Ni to nije lako da se uradi, ali naći ćete jednog investitora. Ako sedite i čekate, nećete da nađete nijednog. Zato eto moje sugestije da se u tom pravcu angažujete.
Sa druge strane, malopre je kolega rekao kolike su plate u javnom sektoru. Državni sektor, javni sektor to možemo sve da raščlanimo, ali ruku na srce, plate kakve danas imaju prosveta, policija, zdravstvo, da ne nabrajam dalje nisu velike. One nisu velike i svakako se divim svakom onom ko uspe sa takvom platom od prvog do prvog da zatvori kućni budžet.
Ono što je paradoks i što me više opterećuje je da su u realnom sektoru plate niže od ovih o kojima pričamo. To su onih 600.000 ljudi koji nose ceo naš sistem. Vaš zadatak je da u vašem timu, timu ministara, pre svega, privrede i finansija zajedno sa vama, napravite mehanizam da ove plate u javnom sektoru bude veće, a da se potrudite, to je još teže, da u realnom sektoru plate budu veće od ovog javnog sektora, da mladim ljudima pošaljemo poruku da ne morate danas svakoga da vučete za rukav da vas zaposli u javnom preduzeću, da vas zaposli u neku državnu instituciju, nego da im pošaljemo poruka da ako završe škole, ako su sposobni i osposobljeni da rade to za šta su se školovali, trebaju posao upravo da potraže u realnom sektoru, a to je početak one moje priče – kad kaže neko minuli rad oduzimaju, ne.
Kada imate iskustvo i kada imate znanje, vi se sa vašim poslodavcem dogovarate kolika vam je plata i to je poruka svima, pre svega mladim ljudima. Istrajte, za one koji trenutno studiraju, na tom putu, završite specijalizacije, fakultete. Mislim da je zadnje vreme da se u Srbiji nešto preokrene.
Kada sam pričao o tome koja je i čija je fotelja vruća, mislim da je za razliku od ovih ostalih ministarstava vama ovo, ne mogu da kažem poslednja, ali u ovom trenutku jedina šansa da nešto uradite u javnom sektoru. Sve ovo drugo što ostali ministri rade, a ne napravimo te uštede u javnom sektoru, pre svega u državnoj upravi, mislim da pada u vodu.
Što se tiče sva četiri zakona, još jedanput kažem poslanička grupa JS će podržati sva četiri zakona. Vas ću da zamolim da ono o čemu se u medijima pričalo, a to su platni razredi, konačno dođe na dnevni red, da je to isto jedan od momenata gde malo možemo da razdvojimo ljude koji rade i ljude koji ne rade. Hvala još jedanput.

Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas je bilo dobrih diskusija o ovoj temi i mislim da je rekordan broj zainteresovanih da nešto kažu o ovom zakonu, zato što se prijavilo preko 60 i nešto govornika da iznesu svoje mišljenje, neki savet ili možda neku kritiku. Ono što je meni uvek prihvatljivo, to su kritičari, a ne kritizeri. Iskren da budem, danas ovo što sam ovde čuo, nisam video da je bilo onih koji su zainteresovani da budu kritizeri.
Mislim da je i opozicija vrlo tolerantno komentarisala o svemu, a mislim da su pravi kritizeri van ove sale i da su to oni ljudi koji ne žele da napravimo neko zajedničko rešenje, nego da unesu pometnju u sve ove dobre namere koje je Vlada imala izmenama i dopunama ovog zakona.
Možda ovo nije najidealniji zakon, bolji je od prethodnog. Nije najidealniji ni za zaposlene. Možda nije najidealniji ni za poslodavce. Samim tim što je bolji od prethodnog, poslanička grupa JS će podržati ove izmene i dopune zakona.
To što je transparentniji, što je jasniji je jedan dokaz da smo krenuli u reforme. Evidentno je da je ovo možda i najkrupniji korak ka tim reformama i ulasku u EU.
Narod boli neravnopravnost između javnog i privatnog, realnog sektora, ne samo što su u javnom sektoru plate dva puta veće u odnosu na realni sektor, već zato što su ljudi koji su bili u javnom sektoru stvarno imali u nekim trenucima ozbiljnu zaštitu nekih sindikata, a ljudi koji su radili u realnom sektoru vrlo često iza sebe nisu ni imali sindikate.
Demokratski jeste, ali je možda malo poražavajuće i to što u Srbiji postoji 23 hiljade organizovanih sindikata. Mislim da ta proporcija odskače u odnosu na region i na zemlje ka kojima težimo.
Meni je danas bilo drago što su u jednom trenutku ovde zajedno sa nama bili i ministar odbrane, ministar policije, a dobro je što ste vi i dalje tu sa nama, kao neko ko ima veliko iskustvo sa naše teritorije Kosova. Zašto vam to kažem?
Danas su uglavnom rečene sve stvari i dotakli smo se i najsitnijih detalja kada je u pitanju ovaj zakon. Meni lično je jedna stvar privukla pažnju, a to je član 9. ovog zakona. Daću vam jedan predlog zašto mislim da bi možda njega trebalo izmeniti. Da li u ovom trenutku ili u nekom drugom, to ćete vi da procenite. Zašto je bitno vaše iskustvo sa naše teritorije Kosova? Zato što znate da smo prošle godine potpisivali Briselski sporazum, između Beograda i Prištine. U tom trenutku smo konstatovali da ukoliko nešto ne preduzmemo po pitanju nacionalne strategije za borbu protiv bele kugle u budućnosti može da se desi vrlo lako da potpišemo još takvih sporazuma. Zato vas molim, ako ne sada, onda u nekim budućim izmenama i dopunama, zato što verujem da ćemo o ovom zakonu razgovarati posle određene primene istog, da obratite pažnju na član 9.
Iz tehničkih razloga nisam podneo danas amandman, ali prosto da vam skrenem pažnju. Čuo sam u jednom trenutku da je neko to spomenuo, ali neka ostane to vama na pažnji. To je da u članu 9. možemo da promenimo član 60. zakona, gde stav 2. menjamo, po meni, upravo iz jednog zahteva vama, ministrima u Vladi, da napravite jednu nacionalnu borbu ili nacionalnu strategiju za borbu protiv bele kuge i da uradite sledeću izmenu, a to je da osiguraniku, ženi uračunavamo u posebni staž vreme u trajanju od tri godine za svako dete koje je rodila.
Sada imamo izjednačavanje radnog staža žena i muškaraca. Sada će im biti potreban jednak broj radnog staža ili godina da idu u penziju, ali mislim da ovaj član ili amandman, kako god ga budete prihvatili ili u nekoj budućnosti implementirali u neku novu izmenu, može da utiče na to.
Ponavljam još jedanput, poslanička grupa JS će svakako podržati ovaj zakon. Hvala.

Uvažena predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas u objedinjenoj raspravi tri zakona – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o izmenama i dopunama Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Jermenije o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Na početku bih rekao da će poslanička grupa JS podržati sva tri zakona.
Gospodine ministre, nema naroda koji voli da plaća porez i nema države koja bez istog tog poreza može da funkcioniše. Ambijent u kome danas radi naša privreda i poreski obveznici godinama je turbulentan. U ovakvom okruženju se dešavalo vrlo često da firme i preduzeća odlaze u stečaj zato što im neke druge firme iz raznoraznih razloga kao dobavljačima ne izmiruju svoje obaveze i onda treba da napravimo razliku upravo između te dve vrste privrednika, preduzetnika, kako god.
One preduzetnike koji su svesno izbegavali porez i koji su na takav način izbegavanjem poreza dolazili do jeftinih obrtnih sredstava na mestu gde im nije mesto, znači, nisu ih povlačili sa tržišta kapitala nego su izbegavanjem poreza imali neka obrtna sredstva koja su, za razliku od drugih, vrteli, pravili su jedan ambijent gde nije bilo poštenog poslovanja. Kada su u pitanju takva preduzeća, svakako treba primeniti sve zakonske mere da se kazne, ali treba voditi računa i o onim drugim preduzećima koji je, nažalost, stečaj u nekom trenutku bio jedini izlaz iz trenutnog problema. Ali, takvi ljudi su uglavnom opstajali u svom poslu, zadržavali su radnike i nastavljali su da rade, nažalost, sa nekim novim preduzećem i sa nekim novim PIB-om.
Nisam siguran koliko sada možemo da izađemo u susret svim tim ljudima. Ja sam čak i na Odboru, u razgovoru sa predstavnicima ministarstva, dao jedan predlog da pokušamo da nađemo neki način kako će poreske kontrole, bar oni koji su ranije radili taj posao, ne mislim na ovih novih 500 ljudi koji će da budu preraspoređeni na mesto poreskih inspektora, svojim iskustvom uspeti da naprave razliku između tih firmi.
Kada bude usvojen ovaj zakon, to će biti jedanaesti put da se u ovoj Skupštini raspravlja o njegovim izmenama i dopunama ZPP od njegove primene, a to je bio 01. januar 2003. godine. Čak smo pet puta u zadnjih 30 meseci imali sličan posao. To dokazuje da stvarno na tržištu nije lako napraviti neki mehanizam kojim možemo da držimo pod kontrolom, a da se ne nalazi mogućnost za njegovu zloupotrebu ili da nismo sposobni da ga pravilno primenjujemo. Ovog puta se radi o ne malom broju izmena i dopuna, jer ovaj zakon ovog puta tretira 86 članova.
Na odboru smo dobili informaciju da smo od 189 zemalja na 161. mestu po administrativnim troškovima, tj. poreskom opterećenju. To je još jedan od razloga zbog koga će poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržati ovakav zakon.
Ja ću ukratko da se osvrnem na najvažnije predložene izmene i dopune ZPP, zato što je moj kolega Zoltan Pek u jednom trenutku vrlo detaljno, a i vi u vašem izlaganju objasnili skoro sve.
Najvažnije je da je napravljena sada nova dinamika podnošenja poreskih prijava, isključivo elektronskim putem, to važi za sve poreske obveznike, osim za velike; preciznije se definiše pojam sporednih poreskih davanja; preciziraju se ovlašćenja Poreske uprave, kao i izdavanje prekršajnog naloga; proširuje se krug lica koja mogu da izmire poresku obavezu; proširuje se broj slučajeva u kojima se ne može dodeliti PIB; nove obaveze banaka u pogledu dostavljanja podataka Poreskoj upravi; nova pravila u pogledu dostavljanja poreskih akata; preciziranje pravila kod plaćanja poreza putem preknjižavanja; novi redosled namirenja dugova poreske obavez; izmene u pogledu odlaganja plaćanja poreskog duga, zastoj zastarelosti. Imamo novi pravni institut, u Poresku upravu se uvodi posao poreskog kontrolora, novi rokovi za podnošenje primedbi na zapisnik.
Ono što možda i nije dobro, ali verovatno je mehanizam koji ste iz prakse uočili, drastično se pooštravaju kazne, kao i uvođenje novih vrsta poreskih prekršaja.
Predložena rešenja imaće uticaj na sve subjekte, kako na Poresku upravu, tako i na ljude koji se nalaze u poslovnom okruženju na koje se ovaj zakon i odnosi.
Borba protiv sive ekonomije svakako ostaje dominantna i sa sadašnjih 30%, dobili smo informaciju na Odboru za finansije, ideja je i plan da se u narednom periodu ovo svede na nekih 20%, što je slično sa zemljama u okruženju.
Veći broj poreskih inspektora treba da dovede do zdrave konkurencije. Ja to bar tako vidim. Treba uticati na sve poreske inspektore da i preventivno i edukativno deluju u svojim terenskim kontrolama, a da ne izlaze samo po svaku cenu da bi nekog kaznili. U ovoj situaciji u kojoj se nalazimo mislim da je i upozorenje nekom velika pomoć od automatske kazne, kakvo je stanje sada trenutno na terenu.
Nikada se narod ne protivi plaćanju poreza, jer je to osnov za funkcionisanje države, ali svakog boli ako se taj zakon ne primenjuje isto za sve i ne koriste se isti aršini, pa bih vas zamolio, ukoliko budete u prilici, da skrenete pažnju i poreskim inspektorima da nanose gnev naroda na državu tako što će nekoga da preskoče, a nekoga će da kazne možda i na silu, samo da bi ispunili svoju normu.
Posao i naplata su, nažalost, opali u svim segmentima privrede, pre svega, mislim tu na finansijske tokove. Mi iz Jedinstvene Srbije ćemo se boriti da se ta klima promeni bar na onaj način koji je za sada nama dostupan i to ćemo raditi onako kako to radi Dragan Marković Palma, dovođenjem novih investitora.
Ono što je možda malo poražavajuće, ali u razgovoru sa svim ljudima na terenu, kada ih pitamo kako je, uglavnom sada kažu – slušajte, teško je, došla nam je voda do guše, kao skoro onim ljudima u Obrenovcu. Ali, da se vratim na temu.
Ključni efekti ovog zakona bi bili: smanjenje administrativnih troškova, unapređenje efikasnosti i kontrole naplate i jačanje pravne sigurnosti. To i jeste razlog zašto će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala vam.

Uvažena predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas su pred nama tri zakona: Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Vlade Republike Srbije kao zajmoprimca i Vlade Emirata Abu Dabija, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija i Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora „Apeks zajam za mala i srednja preduzeća i druge prioritete“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke.
Na početku, pošto su sva tri ugovora, bez obzira što su teme različite, manje-više slična, da kažem da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije da podrži sva tri zakona.
Gospodine ministre, žao mi je samo što juče nisam dobio odgovor od vas na onaj moj predlog koji sam vam dao, a tiče se poreza na plate i vezan je za lokalne samouprave.
Ova situacija u kojoj se sada nalazimo svi mi zajedno, a kada su finansije u pitanju, sa vama na čelu, definitivno nije laka i situacija je takva da mora brzo da se reaguje. U takvim situacijama puno alternative nema. U ovom trenutku nam ostaje izbor – da li nastavljamo sa daljim zaduživanjem ili prodajemo nešto od javnog sektora, za šta su neki strani partneri zainteresovani.
Ovo sa uzimanjem kredita već decenijama unazad polako za Srbiju je postala i noćna mora. Sve više ličimo na nekog prosečnog građanina Srbije koji nikako da izađe iz kredita. Stalno iz jednog ulazimo u drugi, a nikako da stanemo na noge. Ono što mi daje nadu da neke stvari mogu da se promene, to je informacija koja je ovih dana bila aktuelna u medijima, a to je da je Turska uspela da otplati zadnju ratu duga prema MMF i uspela je konačno da stane na noge. To je jedan dobar signal i dokaz da i danas u ovoj turbulentnoj ekonomskoj situaciji, ukoliko ste dobro organizovani, ukoliko ulažete u privredu onako kako to treba da se radi, imate šansu da se iščupate iz kredita. Prioritet im je, naravno, bio razvoj privatnog sektora i privrede, a ovi krediti koji su danas pred nama imaju upravo tu namenu. Zato, ponavljam još jedanput, poslanička grupa Jedinstvene Srbije će ih podržati.
Ono što je bitno za one ljude koji bar malo poznaju bankarski sistem, a ja sam imao i tu sreću da sam jedno vreme radio u jednom takvom sistemu i znam da ne postoje dobri krediti. Ne postoje povoljni krediti. Svaki kredit je nužno zlo, ali u odnosu na sve kredite koje je do sada Srbija imala, mislim da su ovo krediti koji, ako u budućnosti budemo imali šansu i dalje da dobijamo pod ovakvim uslovima, definitivno mogu da promene našu finansijsku situaciju.
Kredit koji se odnosi na produktivnost i efikasnost u sektoru poljoprivrede je uglavnom baziran na nekih 11 lokacija u Vojvodini i dve lokacije u Srbiji. Verovatno da je ovo sistematski sagledano pre nego što su se opredelile ovakve lokacije, ali i dalje želim da skrenem pažnju, pa u nekom trenutku se tu nešto možda i promeni, da morate malo više pažnje da obratite i na centralnu Srbiju, zapadnu, istočnu, južnu, jer se i dole ljudi bave poljoprivrednom i u velikoj meri od poljoprivrede žive. Možda su znatno manja sredstva potrebna upravo u ovim sredinama, za razliku od Vojvodine koja je definitivno naša najveća oranica.
Ono što mi malo bode oči, ministre, ne kažem da može da dođe do bilo kakve zloupotrebe, ali to su ove dve stavke koje se odnose na konsultantske usluge koje su nekih skoro 15 miliona dolara i treća stavka su nepredviđeni troškovi u iznosu od 46 miliona. To je skoro 15% od ukupnih sredstava koja su opredeljena ovim kreditom. Obzirom da je kredit izuzetno povoljan, kredit je od 2,5%, molim vas da se obrati pažnja na ovih 15% koji se odnose na ove stavke o kojima sam vam pričao. Jer, ukoliko tu dođe do nekog nestručnog poslovanja i postupanja, može da nam se desi da ovaj izuzetno povoljan kredit bude skup.
Sledeći kredit koji se odnosi na konsolidaciju budžeta, ako tako smem slobodno da kažem, u visini od milijardu dolara, definitivno je najbolji kredit koji mislim da je Srbija u istoriji svojoj dobila. Posle ovakve kamate uliva se jedno poverenje i svim ostalim fondovima koji su spremni u budućnosti sa nama da sarađuju, a ujedno se i najavljuje jedna stabilnost naše privrede. Onda nije ni slučajno da i Evropska investiciona banka već prema nama nastupa sa ovakvim kamatnim stopama, za koje je ministar malopre rekao da su negde oko 4%.
U ovom delu oko Evropske investicione banke treba obratiti, naravno, pažnju da se kapilarno proprati podela svih ovih sredstava i da se potrudimo, a u stvari to trebaju da urade poslovne banke, da se potrude da ne bude nekih protekcija, kao što se to ranije dešavalo, jer se to uvek posle nekako svima nama obije o glavu.
Sa ostalim merama koje se donose, a vezane su za privredu, kao ovi zakoni koje smo juče imali ovde kod nas u plenumu, definitivno se pravi jedna dobra atmosfera i mislim da oni koji su sposobni i spremni da se na ovo brzo prilagode mogu da očekuju neke pozitivne efekte.
U finansijskoj stabilizaciji naše zemlje otprilike je situacija kao i sa ovim poplavama koje su nas zadesile ovih dana. Ovim poslom ne može da se bavi samo država. Ovim poslom treba da se bavi ceo sistem. Mislim i na finansijski sistem koji predstavljaju banke, sistem privrede i na kraju nekako svi mi zajedno koji u ovoj državi živimo. Ako se sublimišu naše snage i energija kao u ovim nesretnim okolnostima u kojima smo bili prethodnih dana, mislim da su efekti koji trebaju da budu očekivani u svakom slučaju pozitivni.
Zadnjih godina vas niko ne pita više, a mislim da je to jedan od najvećih momenata ove finansijske krize u koju smo zapali, za neki posao u realnom sektoru. Pogotovo kada su u pitanju političke stranke i sve ostale urgencije, svi nekako traže i pitaju - da li postoji mogućnost da budu zaposleni u nekom državnom ili javnom sektoru? Mislim da je to velika greška i veliki promašaj, a razlog za to je zato što su plate u ovom sektoru u odnosu na privredu izuzetno velike. Ne kažem da su plate kao plate velike, ali u odnosu na privredu i realan sektor te plate su znatno veće. Ako se budemo potrudili da ovo ujednačimo, mislim da će to da bude jedan od prvih koraka u početku rešavanja jedne opšte krize u kojoj se nalazimo.
Ponavljam još jedanput, poslanička grupa JS će podržati sva tri zakona. Hvala.