Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, valjda ćemo posle ove diskusije ući u malo mirniji tok razgovora i polemike.
Predlog rebalansa budžeta je deo sveobuhvatnih ekonomskih reformi koje će se simultano sprovoditi a koje podrazumevaju pod broj 1) stabilizaciju državnog budžeta, pod broj 2) reformu javnog sektora i pod broj 3) unapređenje poslovne klime.
Usvajanje izmena Zakona o budžetskom sistemu stvara se osnov za dodatne uštede i bolju kontrolu trošenja novca kroz uvođenje centralnog registra zaposlenih u javnom sektoru.
Tekst rebalansa pokazuje da će najveće uštede biti postignute smanjenjem kapitalnih investicija i kresanjem subvencija za privredu i poljoprivredu. Ustanove kulture i policija su se našle na oštrom fiskalnom rezu, a slično su prošli i projekti navodnjavanja kao i troškovi putovanja.
U samom vrhu najveće uštede podneo je kabinet vicepremijera dr Jovana Krkobabića, sa 21 milion, uzgred rečeno, to je inače bio i najmanji budžet kabineta, smanjen je na 16,5 miliona dinara.
Država takođe mora dodatno da izdvoji od ukupno predviđenih 12,4 milijardi dinara, 6,9 milijardi dinara za kamate po osnovu aktiviranih garancija, dok se prethodno računalo da za ovaj trošak neće preći 3,65 milijardi. To znači da su preduzeća, odnosno subjekti kojima je država garantovala za uzete kredite lošije poslovala nego što se očekivalo. Ovo je vrlo bitno.
Imam ovde jedno pitanje za ministra, pa bih da me sasluša samo, ako može? Hoće li vaše ministarstvo, odnosno Vlada dozvoliti kroz saglasnosti podizanje kredita lokalnim samoupravama za nove investicije? U zadnje vreme je tendencija, ko prati, da se lokalne samouprave zadužuju i da povećavaju ovaj procenat. Mislim da je supstanca iz koje se vraćaju krediti, pogotovo krediti za inostranstvo, vezana za državu. Ovim ćemo anulirati ove uštede sa kojima računamo da ćemo smanjiti rupu u budžetu. Molio bih ministra, ako je moguće, da večeras odgovori na ovo pitanje.
Rebalansom se smanjuju subvencije sa 91,7 milijardi na 83,8 milijardi dinara, pri čemu će najveći teret poneti subvencije za privredu, smanjenje za 3,3 milijarde, sa 18,3 milijardi na 15 milijardi. Subvencije za poljoprivredu će pasti za isto toliko, sa 41 milijardi na 37,7 milijardi dinara.
Nacionalna služba za zapošljavanje dobija manje para – 10,1 milijardu umesto 13,7 milijardi. Takođe i PIO fond ostaje sa samo 16,5 milijardi, mada bi ova institucija nedavnim poreskim izmenama trebala da nadomesti taj gubitak.
Povećanjem sa 1,6 milijardi na 5,25 milijardi dinara tranzicioniom fondu će se rešavati radno-pravni status zaposlenih kojim će biti utvrđen kako višak u privrednim društvima, čiji se konačni status rešava kao i isplata otpremnina zaposlenima koji će dobiti otkaz kada Vlada počne da gasi brojne gubitaše koji su trenutno u stečaju. To što su ta sredstva odvojena baš sada, ukazuje da bi to moglo da dođe već u narednim mesecima. Ovde moram da kažem da se radi o 179 preduzeća koja se nalaze u restrukturiranju sa 54.000 radnika.
Ministar je u današnjim diskusijama dosta obrazložio i dosta je toga sada jasno, ali je ostalo nejasno, ministre, samo da nam kažete – kako ćemo stečaj smanjiti sa 10 godina, koji ne odgovara ni državi ni radnicima, da ga smanjimo i da bar traje samo jednu godinu, ili do jedne godine? Ima li mogućnosti, ima li mehanizama ova država da reši ta pitanja? Znači, oni koji mogu da se prodaju ili mogu da se nađu investitori, strateški partneri, da se uđe u taj posao, a oni koji idu u stečaj, da se to završi što pre. To će biti dobro i pozitivno i za radnike i za državu.
Najveći deo ušteda dolazi na smanjenju kapitalnih investicija, čak 13,1 milijarda dinara. Svoje kapitalne investicije je MUP smanjio za dve trećine. Troškovi za turističku infrastrukturu su, praktično, izbrisani i svedeni – sa 1,4 milijarde na 215 miliona dinara. Napola su smanjena i sredstva za navodnjavanje – sa 500 miliona na 250 miliona. Ova sredstva su i inače bila mala. Nadam se da će iz ovih nepovučenih kredita biti nadomeštena i obezbeđena sredstva i da ćemo ovome pridati veću važnost.
U proces štednje su se takođe uključila i ostala ministarstva. Kada su u pitanju kapitalne investicije, Ministarstvo saobraćaja je budžet smanjilo sa dve milijarde i 65 miliona dinara, umesto tri milijarde i 450 miliona dinara, što preti da ugrozi već započetu deonicu puta u Ub-Lajkovac na magistrali, odnosno Koridoru 10 Beograd-Južni Jadran. Za to će sada biti izdvojena tek polovina od planiranih 2,23 milijarde dinara.
Ministar je ovde isto objasnio i mislim da je ovo dosta jasnije. ovo je mnogo važno zbog naroda koji sluša, odnosno za slušaoca našeg programa, da će povlačenjem iz odobrenih kredita određena sredstva biti nadomeštena, gde se skidaju sredstva, pogotovo kad su bitne kapitalne investicije, a ovaj Koridor 11 za Srbiju je, pogotovo za zapadnu Srbiju je, prozor u svet.
Realno je očekivati da se do kraja godine budžetski deficit zadrži na rebalansiranom nivou, a moguće je da bude i dvadesetak milijardi niži, ako budemo domaćinski poslovali.
Finansije su najosetljiviji deo u budžetu uopšte, pogotovo kada je vreme krize i zato ovakvu raspravu sa pozicijom, žao mi je što nas nisu ni saslušali dalje nego su izašli, vrlo je bitno da to shvatimo pozitivno i da njihova nastojanja budu ubedljiva, samo da smo na dobrom putu da razrešimo, da se više neće u Ministarstvu prelivati iz praznog u šuplje. Prvo ćemo pokušati da začepimo rupe, pa ćemo onda puniti budžet kako treba i do 2015. godine dovesti budžet da nemamo ovolikih rupa u budžetu i da obezbedimo narodu normalno funkcionisanje države.
Poslanička grupa PUPS – Ujedinjenih penzionera Srbije, glasaće za ovaj rebalans. Hvala.

Gospodine ministre, odgovorili ste mi na prvo pitanje. Hteo sam da mi još pojasnite da ako je stara vlast dala garancije u neko dobro vreme, da li te garancije važe i sada i da li će proći ponovo kroz ministarstvo? To je prvo.
Niste mi na drugo pitanje odgovorili, pa bih zamolio da mi se odgovori. Ako ide pod stečaj preduzeće, može li stečajni postupak da ne traje 10 godina, može li da traje godinu dana? To je vrlo bitno i za državu i za radnike i firme koje dođu u tu poziciju. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, članovi ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo hteli samo ovde da pridodamo na ove potrebne subjekte koji učestvuju u procesu obrazovanja starijih, još -  - i drugi stručni saradnici pod tačkom 5. u skladu sa posebnim zakonom. Ovo nas je navelo zato što ubrzani razvoj celokupnog društva, nauke, tehnologije i svega ostalog koji nas navodi da damo u zakonu mogućnost da se šire sagledaju primene onih ljudi koji mogu doprineti bržem i celishodnijem razvoju kompletne, pa i same spoznaje kod starih ljudi. Zato smo intervenisali sa ovom tačkom i žao nam je ako ne bude prihvaćena. Hvala.

Uvaženi predsedniče, poštovani gospodine ministre, članovi ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, kratko ću se osvrnuti na Zakon o srednjem obrazovanju.
Oblast srednjeg obrazovanja važna je u sveukupnom obrazovnom sistemu. Ona je više po činjenici što u ukupnoj kvalifikacionoj strukturi stanovništva srednje obrazovanje ima najviše i što se mnogi po okončanju ovog ciklusa opredeljuju da uđu u svet rada. Samim tim, kvalitetnim zakonskim okvirom koji bi regulisao ovu oblast, stvorili bi se preduslovi za podizanje kvaliteta stručnog znanja, kompetencija koja je trenutno, kako su međunarodni testovi u kojima su učenici iz Srbije uzeli učešća, nisu na potrebnom zahtevanom nivou.
Predloženim zakonom menja se 20 godina star Zakon o srednjoj školi koji je odavno prestao da bude adekvatan zakonski okvir. Novim zakonom u duhu savremenih rešenja, koja utvrđuje sistemski Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja utvrđuju se obaveze srednjih škola da donose razvojne planove, kao i školske programe koji predstavljaju okvir u kome se izvodi obrazovno-vaspitni proces i svojevrstan putokaz i učenicima i roditeljima, a obuhvata sve procese i aktivnosti koje su usmerene na postignute ciljeve iskazane kako u zakonu, tako i u samim tim programima.
Obzirom da su učenici srednjih škola lica koja se nalaze u dobu adolescencije, zakon posebnu pažnju pridaje podnošenju programa zaštite od nasilja i drugih oblika rizičnih ponašanja, uz aktivno učešće lokalne zajednice i svih relevantnih institucija, kao i obavezu resornog ministarstva da jednom godišnje objavljuje listu lica obučenih za obustavljanje ostvarivanja programa prevencije rizičnih ponašanja na svojoj internet stranici.
Ono što zakon prvi put uvodi jeste postojanje tzv. model centra, koji bi predstavljao školu koja svojim radom posebno doprinosi razvoju obrazovnog procesa, ostvarujući programe i aktivnosti kojima se unapređuje obrazovno-vaspitni rad. Na ovaj način će se stimulisati one škole čiji kolektivi posebnim zalaganjem uspostavljaju nove vrednosti u sistemu srednjeg obrazovanja i predstavljaju primere dobre prakse, koji su od interesa za ceo sistem.
Takođe, ovaj zakon, kao i u slučaju osnovne škole, uvodi mogućnost učenja kod kuće i kod učenja na daljinu, što predstavlja novost u našem obrazovnom sistemu, u skladu sa materijalnim u drugim mogućnostima kojima škole trenutno raspolažu.
Novina koju zakon uvodi jeste obavezno izvođenje pripremne nastave za polaganje popravnog ispita, najmanje 10% godišnjeg fonda časova iz predmeta iz koga se polaže popravni ispit, kao i pripremnu nastavu za polaganje maturskog završnog ispita za sve učenike, najmanje 5% godišnjeg fonda časova iz predmeta iz koga se polaže maturski završni ispit.
Predlog zakona zadržava postojeće odredbe u pogledu upisa učenika koje su se u praksi pokazale dobrim. Međutim, ni ovaj put nije učinjen iskorak u pogledu prilagođavanja upisne politike, potrebama tržišta rada, imajući tu u vidu, pre svega, srednje stručne škole iz kojih najveći broj učenika po završetku istih, završi čekaju zaposlenje na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.
U tom smislu smo intervenisali amandmanom, nastojeći da škola prilikom predlaganja resornom ministarstvu za broj učenika za upis u narednu školsku godinu, mora pribaviti mišljenje područne organizacije, organizacijske službe Nacionalne službe za zapošljavanje na čijoj teritoriji ima sedište, i to mišljenje i svoj predlog dostaviti ministarstvu, koje konačno odlučuje o broju učenika koji će biti upisani. Na taj način bi se omogućilo da u određenoj meri, prilikom određivanja broja učenika rizičnih obrazovnih profila budu sagledane potrebe tržišta rada i mogućnosti za njihovo kasnije zapošljavanje.
Kao jedna od ključnih novina, zakon definiše ispit kojim se okončava srednji ciklus obrazovanja, kao i prva i druga nastava školovanja, koju učenici stiču prilikom polaganja tih ispita. Kao ispiti kojima se okončava srednje obrazovanje su definisani opšta matura, stručna, odnosno umetnička matura, završni ispit kao i specijalistički i majstorski ispit, kao završni ispit po okončanju četvorogodišnjeg opšteg obrazovanja u gimnaziji, četvorogodišnjeg stručnog, odnosno umetničkog obrazovanja u srednjoj stručnoj ili umetničkoj školi, trogodišnjeg obrazovanja, za odgovarajuća zanimanja, jednogodišnja ili dvogodišnja specijalistička ili majstorska obrazovanja za određene posebne struke.
U pogledu prava koja se stiču prilikom polaganja ispita, po prvi put se ustanovljava pravo lica koja polažu opštu maturu, da bez polaganja prijemnog ispita, upisuje osnovne akademske ili strukovne studije, dok se kod lica koja su položila stručnu, odnosno umetničku maturu, to pravo se ograničava na one strukturne programe koji odgovaraju naučnim i stručnim, odnosno umetničkim poljima u kojima su završili srednje obrazovanje.
Na ovaj način se usmeravaju lica koja su u okviru srednjeg obrazovanja stekla već određena znanja, da nastave sa produbljivanjem istih na tercijalnom nivou obrazovanja, kako bi se izbegla negativna pojava da mladi ljudi koji su završili srednje stručne škole iz jedne oblasti, kasnije upisuju fakultete koji sa tom oblašću nemaju gotovo nikakve dodirne tačke, što im neretko predstavlja ogromno opterećenje i uslovljava dugo studiranje.
Predloženi zakon predstavlja set rešenja kojim se suštinski ne menja koncepcija srednjeg obrazovanja u našoj zemlji, ali se u velikoj meri modernizuje zakonski okvir, produbljavanjem postojećih rešenja sa savremenim trendovima i potrebama.
Ovde bih završio sa ovim srednjim obrazovanjem, sa Zakonom o srednjem obrazovanju i malo bih se osvrnuo na današnje potenciranje kupovine ovih šest aviona, MIG 29 MM2.
Godina 2013. je stogodišnjica od prve pogibije Mihajla Petrovića, prvog srpskog avijatičara i početka avijacije u Srbiji. Navršava se i 12 godina, odnosno 12.9.2001. godine je na Ist Riveru u Menhetnu su, ako se sećate, srušene one dve zgrade bliznakinje.
Zašto upoređujem ova dva događaja? Između ta dva perioda postoji čitav niz godina. Tehničko tehnološkim i stručnim veštinama je Srbija spadala u red najrazvijenijih zemalja po pitanju razvoja i tehnike pilotiranja u svetu. Srbija je između dva svetska rata proizvodila najsavremenije avione. Piloti iz ratnog vazduhoplovstva su dugo vremena leteli i bili osnovice i JAT pilota i pilota po svetu.
Zanemarivanjem sada tog tehničko tehnološkog razvoja, nanešena je velika šteta. Samo šest aviona obezbeđuju tanku nit u produžavanju te stručne obučenosti i tehničkog dostignuća na kojem je ova zemlja počivala u zadnjih sto godina.
Kupovinom ovih šest aviona postigle bi se dve stvari. U obučenosti i uvežbanosti bi se postigao određen nivo sa određenim tehničkim dostignućima, gde bi bili u mogućnosti da u određenom vremenskom intervalu izvozimo i znanje. Drugo, mnogo bitnije i mnogo važnije, protiv vazdušna odbrana zemlje se plaća velikim parama, mi bi bili u poziciji i naša država je bila u poziciji da to prepusti nekoj drugoj državi da štiti vazdušni prostor iznad Srbije, što ćemo mi sada raditi iznad određenih država u našem okruženju. Takav vid ima i svoju finansijsku potporu, što će ovoj zemlji doprinositi da ćemo praktično time moći da plaćamo te kredite koje budemo digli za ove avione.
Na kraju bih da kažem da će poslanička grupa PUPS glasati za ovaj set zakona.

Poštovani predsedniče, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, objedinjeno ću govoriti, ako dozvolite, o članu 40. stav 15. koji se briše i o članu 43. stav 2. koji se takođe briše jer je istovetna materija, pa se po članu 43. neću javljati.        
Oba ova člana govore o brisanju subjekata iz registra, uz jedan uslov da se obavezno dostavi uverenje poreske uprave o izvršenim poreskim obavezama ne starije od pet dana. Dosadašnja praksa je pokazala da ovako restriktivne odredbe, kao što je ova, su necelishodne i ne ispunjavaju svrhu.
Zašto ne ispunjavaju svrhu? Zato što se ovim odredbama ne mogu do kraja regulisati svi subjekti. Recimo, osnivači privrednih društava ili tzv. društva kapitala, kod kojih postoji uslov za likvidaciju, a ne mogu dobiti uverenje od poreske uprave da su ispunili poreske obaveze, oni ostaju i dalje u registru i čine jedan balans, a da ne kažem da elektronska baza podataka pričinjava još veći balast i kompletno opterećenje, pa nam se već desilo pre godinu dana, to nije prošlo, da smo morali da brišemo i da uslovno otpisujemo kamate o mirovanju poreskog duga na ta fiktivna preduzeća. Ta preduzeća samo postoje na papiru, odnosno tavi privredni subjekti postoje samo na papiru.
Želja nam je da postignemo veću preglednost, realnost i utemeljenost u sistemu javnih funkcija. Zato bih predložio poslanicima i ministru da još jedanput razmislimo da ovako nešto, u cilju pojednostavljivanja zakona, dođemo do rešenja. Imamo prerogativa za one koji su dužnici, a treba da ih izbrišemo i da dug možemo naplatiti ako je naplativ. Ako nije naplativ, u svakom slučaju ga ne možemo naplatiti.
Imam još jednu obavezu. Poslanici PUPS se nisu izjašnjavali o setu ovih zakona. Mislim da je na jučerašnjoj sednici pogrešno protumačena pozitivna inicijativa naših poslanika da učestvujemo i podržimo one amandmane koji, po nama, daju pozitivne rezultate i da sami predlažemo i borimo se za amandmane. To može samo poboljšati određene zakone i zakonska rešenja, a ni u kom slučaju nismo za opredeljenje, kroz to nismo pokazali da nećemo podržati neka zakonska rešenja, suprotno tome. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre i članovi ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, predloženim izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i o poreskoj administraciji nastoji se da se poreski postupak učini što efikasnijim, uz istovremene maksimalne uštede, kako na strani poreske uprave kao državnog organa nadležnog za utvrđivanje, naplatu i kontrolu poreza i drugih javnih prihoda, tako i na strani poreskih obveznika.
Predloženim izmenama preciziraju se nadležnosti Poreske uprave i utvrđuje se položaj lokalnih poreskih administracija, koje ovaj zakon primenjuju u postupku utvrđivanja, naplate i kontrole svojih izvornih javnih prihoda, na taj način što se predviđa da u tim postupcima one imaju isti položaj, ovlašćenja i dužnosti koja ima Poreska uprava kada pokreće i vodi postupke u okviru svoje nadležnosti.
Predviđa se obaveza Poreske uprave da u svom poslovanju primenjuje mišljenja i uputstva koja izdaje ministar nadležan za poslove finansija, kako bi se stvorila jednakost primene poreskih propisa.
Kao ključnu novinu ovaj zakon uvodi jedinstvenu poresku prijavu za poreze koji se plaćaju po odbitku, a koji će se podnositi elektronskim putem.
Predviđa se da Poreska uprava testira u periodu od 1. oktobra softverski sistem koji će obveznicima omogućiti da poresku prijavu podnesu u elektronskom obliku i koji će istovremeno vršiti matematičku i logičku ispravnost podnete prijave.
Prijava se smatra podnetom kada Poreska uprava obvezniku dostavi potvrdu o prijemu sa evidencijom, brojem i pozivom na broj koji se upisuje u nalog za prenos novčanih sredstava, koje obveznik dodaje svojoj poslovnoj banci radi plaćanja obaveza po osnovu javnih prihoda. Na taj način znatno se ubrzava postupak utvrđivanja poreza, jer poslovni softver omogućava Poreskoj upravi automatsku kontrolu podnetih poreskih prijava. Obvezniku se pruža mogućnost da neće doći do greške prilikom plaćanje poreske obaveze i kasnijeg vođenja posebnog postupka za povraćaj pogrešno uplaćenog poreza.
Propisuju se obaveze lokalnih poreskih administracija da Poreskoj upravi dostavlja podatke od značaja za utvrđivanje tržišne vrednosti nepokretnosti sa područja njihovih nadležnosti zbog formiranja objedinjenog registra.
Propisuje se i obaveza organizacija nadležnih za registraciju privrednih društava, preduzetnika i drugih pravnih lica da podatke o registraciji tih subjekata dostave Poreskoj upravi u roku od pet dana od dana izvršene registracije.
Propisuje se i obaveza državnog organa nadležnog za vođenje registra prebivališta, da podatke o prebivalištu i boravištu građana dostavlja Poreskoj upravi ili joj omogući pristup bazi podataka.
Ono što se predviđa kao novina jeste obaveza organizacija nadležnih za registraciju privrednih društava, preduzetnika i drugih pravnih lica da odbiju zahtev za brisanje tih subjekata iz registra ukoliko isti nisu priložili uverenje Poreske uprave o izmirenim poreskim obavezama ne starije od pet dana.
Ovakvu odredbu smatramo necelishodnom, jer je praksa pokazala da takve restriktivne odredbe uglavnom ne ispunjavaju svrhu radi kojih bivaju donete. Naime, takva odredba mogla bi dovesti do toga da osnivači privrednih društava, pre svega onih koja spadaju u tzv. društva kapitala, ne pokreću postupke likvidacije, jer ne mogu dobiti uverenje da su izmirili potrebne poreske obaveze, a da istovremeno postoji razlog za likvidaciju. Na taj način dobili bismo mnogo fiktivnih preduzeća i potraživanja države po osnovu javnih prihoda koja postoje samo na papiru i istovremeno se gomilaju, a ne mogu biti naplaćena.
Ne tako davno donet je Zakon o uslovnom otpisu kamate i mirovanju poreskog duga, kojim se nastojalo da se upravo tako nešto izbegne i uvede preglednost i realna utemeljenost u sistemu javnih finansija. S toga smo u tom delu intervenisali amandmanom kojim se brišu pomenute odredbe, kao i odredbe kojim se za te radnje predviđaju prekršajne kazne.
Takođe, predložene su i odredbe kojim se menja postojeći postupak i način donošenja poreskih akata. Smatramo da se predlogom da se poreski akti smatraju dostavljenim obvezniku i drugim učesnicima postupka protekom roka od 15 dana od dana predaje istih pošti, posebno ograničava pravo tih lica na ulaganje pravnog leka, odnosno na žalbe, a odgovornost za donošenje akta prebacuje se sa poreskog službenika, koji vodi postupak, na radnike pošte.
Naime, budući da se može dogoditi ta pošta taj akt uopšte ne uruči, a da istovremeno Poreska uprava o tome ne traži nikakvu povratnu informaciju, nastavi sa postupkom, to bi neminovno dovelo do toga da poreski obveznik ili drugi učesnik u postupku propusti rok za žalbu. Time bi se u slučajevima u kojima bi žalba bila osnovana, poreskim obveznicima nanela šteta.
U ovom delu smo predložili amandman kojim se predviđa brisanje navedenih odredbi budući da smatramo da su postojeće odredbe zakona prikladan kompromis između nastojanja da se postupak ubrza iz poštovanja prava i interesa poreskih obveznika. Nizom odredaba zakona se vrši pravno tehničko usaglašavanje istog sa u međuvremenu usvojenim izmenama pojedinih zakona i aktuelnih odluka Ustavnog suda, preciziraju odredbe kojim se uređuje kamata na dospele neplaćene javne prihode, uređuje pravo poreskog obveznika da podnese izmenjenu poresku prijavu i to najviše dva puta, da uređuje tzv. informativna poreska prava.
Takođe se vrše izmene odredbi koje uređuju postupak javne prodaje, oduzetih stvari u postupku prinudne naplate poreza. S obzirom da iskustva pokazuju da su dosadašnja pravila javne prodaje bila neefikasna i proizvodila visoke troškove koji su pak naplaćivani iz vrednosti te imovine, te su na taj način najviše trpeli sami obveznici.
Menjaju se odredbe koje uređuju ovlašćenja Poreske uprave u pogledu oduzimanja stvari u slučaju kontrole lica koje neovlašćeno obavlja dužnost u tom smislu da se sada ovlašćuje Poreska uprava da te stvari ostavi kontrolisanom licu na čuvanje u određenom roku, kako bi se izbegli veliki troškovi transporta i skladištenja tih stvari. Takođe, proširuje se obim akcizne robe koja može biti i predmet zaplene i oduzimanja.
Konačno, odrediće se i tehnički pitanja same Poreske uprave, te se preciziraju odredbe o platama i nagrađivanju poreskih službenika i namesnika. Jednom rečju, predloženim zakonom, odredbama, nastoji se da se u meri u kojoj postojeći uslovi to dozvoljavaju, poreski postupak učini što efikasnijim, a odredbe zakona preciziraju radi lakše i efikasnije njihove primene. Hvala.

Uvaženi predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, postojećim rešenjima sadržanim u Zakonu o objavljivanju zakona, drugih propisa i opštih akata o izdavanju "Službenog glasnika RS", materija objavljivanja zakona i drugih propisa je površno i načelno regulisana. Njime je definisano koje su vrste službenih glasila na nivou Republike Srbije kojima se objavljuju propisi, koji se propisi obavezno objavljuju u službenom glasilu, koji su organi nadležni za redakciju propisa i izdavanje naloga za objavljivanje i odgovorni za tačnost teksta objavljivanja propisa.
Pomenuti zakon više se bavi osnivanjem, položajem i nadležnošću javnog preduzeća koje obavlja delatnost objavljivanja propisa, nego samim postupkom i načinom objavljivanja tih propisa. Nužno je napomenuti da taj zakon donet pre 20 godina, uz samo jednu redakciju za sve ovo vreme vezanu za uspostavljanje nadležnosti za objavljivanje potvrđenih međunarodnih ugovora i propisa iz oblasti odbrane koji su do prestanka postojanja Savezne Republike Jugoslavije, odnosno državne zajednice Srbija i Crna Gora, potvrđivani, tj. donošeni na saveznom nivou.
Novi zakon nastavlja kontinuitet sa prethodnim zakonom u pogledu vrsti i naziva službenih glasila, vrsti propisa koji se obavezno objavljuju u nadležnosti organa za pravno-tehničku redakciju propisa i izdavanje naloga za objavljivanje propisa, kao i za tačnost objavljenog teksta propisa. Predložena rešenja ne odstupaju bitno od onih koja su sadržana ranijim zakonom, sem par izmena u pogledu pravno-tehničke redakcije. U prvom delu zakona nije ponuđeno ništa što predstavlja posebnu novost. Primetno je da je u uvodnom delu izostavljena odredba o predmetu, odnosno o oblasti koja se tim zakonom reguliše, kao i odredba o nadležnosti autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, da urede način na koji će se objavljivati propisi koje oni donose, a koje je raniji zakon sadržao.
Naime, ustavni osnov za donošenje ovog zakona je član 196. Ustava Republike Srbije koji propisuje da se Ustav i zakoni i drugi republički propisi objavljuju u Republičkom službenom glasilu, pokrajinski statuti, odluke i druga akta u Pokrajinskom služenom glasilu, a statuti, odluke i druga akta jedinica lokalnih samouprava u lokalnim službenim glasilima. S tim u vezi možemo konstatovati da je intencija zakonodavca da uređenje postupka i načina objavljivanja propisa autonomnih i samoupravnih jedinica ostaju u celosti njima samima.
Međutim, uzevši u obzir da ovaj zakon uvodi dve velike novine, a to su objavljivanje propisa u elektronskom obliku, kao zvaničnih izdanja, uvođenjem takozvanog pravno-informacionog sistema smatramo da bi bilo na opštu korist svih pa i samih jedinica teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave da se u tekst zakona unese odredba po kojoj bi jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave mogle poveriti izdavanje svojih službenih glasila javnom preduzeću koje se osniva radi izdavanja republičkog službenog glasnika.
Ovo rešenje bi s jedne strane pojeftinilo postupak objavljivanje propisa, jer bi te jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave iz svojih budžeta izdvajale sredstva za obavezno objavljivanje propisa u službenom glasilu i finansiranjem pravno-informacionog sistema, a sa druge strane postigao bi se mnogo veći efekat pravno-informacionog sistema, jer bi njegovi korisnici na jednom mestu imali sve propise na svim nivoima. Dužni smo podsetiti da ovakvo rešenje u pogledu pravno-informacionog sistema već funkcioniše kod niza takozvanih pravnih baza, koje su na komercijalnoj osnovi izdale privatne kompanije.
Novine koje ovaj zakon uvodi, kao što je već rečeno, su objavljivanje propisa u elektronskom obliku, kao zvaničnih izdanja i uvođenje pravno-informacionog sistema. Te novine smatramo dobrim i preko potrebnim. Naime, štampana izdanja se sve više potiskuju elektronskim, jer su ista znatno jednostavnija za pretragu, preglednija i dostupnija mnogo većem brojem ljudi uz minimalne troškove. Mi smo uveliko ušli u eru interneta, informacionog društva, te je krajnje vreme da se i ovaj segment koji je veoma bitan za svakodnevni život i funkcionisanje građana i privrede, uredi na ovaj način.
Ujedno, predloženo rešenje da primerci službenog glasila u kojima su objavljeni osnovni tekstovi, sve kasnije izmene, dopune istih, kao i nezvanično pročišćeni tekstovi propisa budu besplatni za pregledanje smatramo i više nego dobrim iz razloga što su već izneti. Poznata pravnička praksa, nepoznavanje zakona ne izvinjava, na ovaj način još više dobija na težini, jer bi veliki broj ljudi putem interneta mogao da dođe do željenog teksta zakona i upozna se sa istim.
Ujedno, uvođenje pravno-informacionog sistema danas predstavlja nužnost u funkcionisanju državnih organa, javnih službi i privrednih preduzeća, jer im omogućava da se na jednom mestu upoznaju sa svim relevantnim propisima koji regulišu njihov rad i to uz garanciju države da se radi o autentičnom tekstu propisa.
Međutim, zamerka koju možemo izneti na predloženi tekst zakona u domenu pravno informacionog sistema tiče se toga ko ima pravo besplatnog pristupa tom sistemu. Ukoliko se već predviđa da se deo sredstava za obavezno objavljivanje propisa i funkcionisanje pravno-informacionog sistema obezbeđuje u budžetu Republike, u tekstu zakona treba jasno precizirati da državni organi, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave treba da imaju i pravo besplatnog pristupa na pravno-informacionom sistemu.
Konačno, kao što je i ranije istaknuto, svesni smo da štampana izdanja svuda u svetu, pa i u našoj zemlji polako gube bitku sa internet izdanjima i da se od toga sve manje mogu pokriti troškovi poslovanja, te ćemo stoga podržati i odredbe koje se tiču finansiranja obaveznog objavljivanja propisa iz budžeta Republike. Ujedno, to važi i za finansiranje kreiranja i uvođenja pravno-informacionog sistema, jer isti smatramo nužnim i neophodnim.
Iz gore navedenog, uz dopune koje će proisteći iz diskusija u načelu i pojedinačnom, kroz amandmane, poslanici PUPS će podržati ovaj zakon.
Da kažem još nekoliko rečenica. Podržavamo i izmene i dopune Krivičnog zakonika. Pooštravanjem mera smanjiće se kod građana strah i povećati sigurnost u pravni sistem, da će se efikasno štititi građani, a pogotovo deca i nemoćni, od višestrukih počinioca ovih krivičnih dela. Stoga i ovaj zakon ćemo podržati sa dopunama i izmenama koje će Skupština usvojiti. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, članovi ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, važeći Zakon o železnici donet je 2005. godine. U toku sedmogodišnjeg praćenja kontrole primene ovog zakona od strane Ministarstva saobraćaja, kao i primene i analize efekata primene ovog zakona od strane Direkcije za železnicu ustanovljeno je da je neophodno pristupiti donošenju novog zakona u cilju efikasnog obavljanja poslova u oblasti železničkog saobraćaja. Ministre, mi vam na tome čestitamo. Ovo je jedan među prvim zakonima u ovom sazivu koji je celovit. Ne gasimo požare i idemo na jednu sasvim novu celinu.
Novim Predlogom zakona o železnici vrši se usklađivanje propisa u oblasti železničkog saobraćaja sa relevantnim propisima EU, hoću reći direktivama i uredbama evropske zajednice vezanih za železnicu. Ne bih sve nabrajao da ne gubim vreme.
Pre početka izrade Predloga zakona doneta je odluka o promeni pravne forme Javnog preduzeća "Železnica Srbije – Beograd". Odluka je o izmenama i dopunama osnivačkog akta Javnog preduzeća "Železnica Srbije". Navedenim odlukama Javno preduzeće "Železnica Srbije" je reorganizovano na potpuno novim i savremenim osnovama u Akcionarsko društvo "Železnica Srbije", što omogućava efikasniji rad i poslovanje u skladu sa tržišnim uslovima. Puna primena navedene odluke nije bila moguća bez donošenja novog zakona kojim se uređuje železnički saobraćaj i kojim će se stvoriti potrebno okruženje za rad i poslovanje tog privrednog društva. Vlada Republike Srbije je dala saglasnost na odluku o organizovanju Akcionarskog društva "Železnica Srbije – Beograd" radi usklađivanja sa Zakonom o privrednim društvima i saglasnost na Statut Akcionarskog društva "Železnica Srbije".
Zaostajanje u usklađivanju propisa Republike Srbije, koji se odnose na železnički saobraćaj u odnosu na propise EU, kao i zaostajanje u restrukturiranju navedenog železničkog preduzeća, odnosno celokupnog sistema železničkog saobraćaja na teritoriji Republike Srbije već je dovelo do njegove nekompatibilnosti i neusklađenosti sa železnicama zemalja u okruženju i sa železnicama zemalja EU. To je dovelo do disproporcije u investiranju u železnicu u poređenju sa drumskom infrastrukturom. Železnica naglo zaostaje. Razlog tome je što ni jedan investitor ne želi da ulaže u nerestruktuiranu, zastarelo organizovanu i neefikasnu železnicu. Neke posledice već sada osećamo, a to je zaobilaženje Koridora 10 kao prirodno najpogodnijeg i najkraćeg puta iz zapadne Evrope u Tursku i Bliski Istok i skretanje tokova roba na alternativne pravce kroz Rumuniju i Bugarsku.
U okviru usklađivanja propisa RS sa propisima EU, što se i vrši ovim zakonom, zauzeti su rezultati restrukturiranja železnice koji daju Republici Srbiji veliku šansu da obrazuje efikasan i efektivan železnički saobraćaj. Imajući u vidu da su železnice vitalni deo transportnog tereta države, efikasnost železničkog sistema treba da se poboljša da bi se taj sistem integrisao u konkurentno tržište prevoznih usluga, kao i da železnički saobraćaj treba da se učini efikasnijim i konkurentnijim u odnosu na druge vidove saobraćaja. Neophodno je da država železničkim prevoznicima omogući status samostalnih operatera koji će poslovati na komercijalan način u skladu sa zahtevima tržišta.
Budući razvoj i efikasno poslovanje železničkog sistema može se unaprediti ako se pravi razlika između pružanja transportnih usluga sa jedne strane i upravljanja infrastrukturom sa druge strane, s tim da je neophodno da se ovom koncepcijom upravlja sa ovim dvema delatnostima i da one imaju svoje račune, što je predviđeno ovim zakonom. To je vrlo bitna stavka.
Jedan od glavnih ciljeva razvoja železnice kroz restrukturiranje je da kada konkurencija zaista dođe ta privredna društva železnice budu u jakoj poziciji da mogu da opstanu na tržištu. Novim zakonom o železnici osavremeni su i precizirani delova zakona koji uređuju pristup i korišćenje železničke infrastrukture u cilju postizanja konkurencije u pogledu pružanja usluga korisnicima u železničkom saobraćaju u smislu poboljšanja konfora i usluga uopšte. Država zadržava odgovornost za razvoj odgovarajuće železničke infrastrukture. Predviđeno je da upravljač infrastrukture uz saglasnost Vlade bude dužan da utvrdi pravila kojima se propisuju naknade i cene usluga železničkog prevoznika za korišćenje železničke infrastrukture.
Država treba da obezbedi zdravu finansijsku konstrukciju, naročito postojećem železničkom prevozniku koji je u državnom vlasništvu.
Značajna novina predviđena ovim zakonom odnosi se na uvođenje nacionalnog programa železničke infrastrukture koji na predlog Vlade donosi Narodna skupština Republike Srbije. Ovaj nacionalni program predstavlja planski akt od nacionalnog značaja u oblasti železnice. Rešenja predviđena ovim predlogom zakona će imati pozitivan uticaj na sve učesnike u procesu odvijanja železničkog saobraćaja, Direkciju za železnice i privredu Republike Srbije, pa zbog toga poslanička grupa PUPS će podržati ovaj zakon uz poboljšanja koja će proisteći kroz raspravu u načelu i u pojedinostima, izražene u amandmanima. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, članovi Vlade i ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, grupa poslanika iz PUPS podnela je ovaj amandman. On je, uglavnom, više terminološki, ali je bitan za uređenje ovakvog jednog zakona.
U postupku za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina, reč "branioca" zamenjuje se rečju "advokata", može da zameni advokatski pripravnik. Ovaj stav 2. u članu 73. ima i novi kvalitet, gde se daje mogućnost da advokatski pripravnik svoj pripravnički staž obavlja kvalitetno i poučno i da se za vreme advokatske pripreme za advokata osposobljava kao advokatski pripravnik.
Ovde smo mi insistirali da se branilac, koji u funkciji sudskoj ima svojstvo u postupku, a advokat, odnosno advokatski pripravnik, to je profesija ili zanimanje i u tome je bitno uređenje kompletnog zakona. Zamolili bi ministra, a nadam se da će Skupština ovaj amandman usvojiti, da se u celom zakonu pretrese i ovo usaglasi po usvajanju ovog amandmana. Recimo, imamo odmah u ovom članu – branilac možem biti samo advokat. U ovom slučaju, branilac može biti i advokat i advokatski pripravnik. Toliko, hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, poštovani prisutni članovi ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku je zakon kojim se uređuje krivična procedura i svojevrsni je test demokratičnosti i poštovanja zajamčenih prava građana u jednoj državi.
Novim Zakonom o krivičnom postupku, koji je usvojen 2011. godine a još uvek nije stupio na snagu jer je njegova primena odložena, u potpunosti je zamenjen dosadašnji sistem krivične procedure koji je u Srbiji postojao od njenog prvog normativa, krajem 19. veka.
Pravnička i stručna javnost iznela je mnogobrojne kritike na sveukupnost sistema rešenja tog zakona, te je isti ocenjen kao svojevrsni hibrid "američke krivične procedure" koju sprovode organi krivičnog gonjenja, urađeni prema sovjetskom sistemu. Taj zakon je ukinuo do sada postojeće načelo materijalne istine u krivičnom postupku, obavezavši sud da odlučuje samo na osnovu onih dokaza koji su tužilac kao i optuženi i njegov branilac izneli u toku postupka. Uveo je tužilačku istragu na čudan način, istovremeno predviđajući postojanje predistražnog i istražnog postupka kojim u oba slučaja rukovodi tužilac, pa se jednom od njih potpuno gubi svrha. Dalje, totalno je paralizovao sud u postupku, svodeći njegovu ulogu na nemog posmatrača. Po redosledu izvođenja radnji i karakteru i ulozi učesnika postupka u glavni pretres na kome se izvode dokazi i sud materijalno odlučuje o odgovornosti i kazni optuženog, gotovo je poistovetio sa parnicom.
Sveukupna ocena toga zakona od strane stručne javnosti na kraju se svela na opšti zaključak, gotovo konsenzusom zauzet – da je zakon loš iz osnova i da ga treba promeniti.
Ovaj zakon od početka prošle godine primenjuju organi nadležni za suzbijanje dela organizovanog kriminala, korupcije i naročito teških krivičnih dela. Njihova dosadašnja iskustva govore u prilog tome da je potreban ozbiljan i studiozan rad, ili na ispravkama, izmenama i dopunama postojećeg teksta zakona, ili na izradi potpuno novog rešenja koje bi zadržalo pojedine novouvedene institute, ali iste prilagodio evropskoj kontinentalnoj pravnoj tradiciji kojoj pravni sistem Srbije neosporno i pripada, kao i razjasnio masu nedorečenosti koje postojeći zakon sadrži.
S tim u vezi, javnost je već upoznata da je Ministarstvo pravde formiralo radnu grupu koja ima za cilj da pripremi nacrt izmena i dopuna kojim bi se to i učinilo. Međutim, sada pred sobom imamo jedan predlog izmena i dopuna koji sadrži samo par odredbi iz seta mera koje je ta radna grupa pripremila i prezentovala javnosti.
Jasno nam je da se ovim predlogom zakona interveniše u onom delu koji ne trpi odlaganje, kako bi se organima nadležnim za suzbijanje organizovanog kriminala i korupcije omogućilo zakonito postupanje u pogledu onih naročito teških krivičnih dela koja su predviđena izmenama Krivičnog zakonika iz 2012. godine.
Takođe, prethodno rečeno važi i za odredbe koje se tiču odlučivanja o pritvoru okrivljenog posle objavljivanja presude, kao najteže mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog u toku krivičnog postupka koji sud mora često preispitivati. U tom smislu, predloženo rešenje je dobro jer postavlja jasne uslove kada se pritvor mora ukinuti i dokle može trajati, što postojeći tekst zakonika nije sadržao, gde bi se stvorio pravni vakuum.
Ujedno, izmenama se vraća i ranija odredba da advokata može zameniti advokatski pripravnik u svojstvu branioca u krivičnim postupcima za dela za koja je zaprećena kazna do pet godina zatvora, što smatramo dobrim jer omogućava tim licima da steknu potrebna praktična iskustva radi kojih uopšte i postoji zakonom propisani pripravnički staž.
Smatramo da je, makar i u ovom obimu, dobro da se radi na izmeni tako bitnog zakona, te ćemo u očekivanju sveobuhvatnog rešenja kojim će se ova materija urediti, podržati Zakon o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku, uz jednu korekciju koju smo amandmanom predložili.
Gospodine ministre, predlažemo da treba što pre izaći iz faze gašenja požara odnosno pisanja dopuna i izmena na kratkoročno vreme i ući u fazu celovitih rešenja, odnosno pisanja i rešavati zakone u celini, primerene demokratskim dostignućima 21. veka. Hvala.

Uvaženi predsedniče, poštovani gospodine ministre, PUPS, odnosno poslanici ove grupe, ne učestvuju često u ovakvim raspravama. Smatramo ih necelishodnim i neproduktivnim. Za nas je ovo izgubljeno vreme, pogotovo vreme kada treba da razrešimo pitanje jednog zakona koji je leks specijalis, koji treba da reši nešto što nije rešavano u dugom vremenskom periodu i nemoguće je apsolutno rešiti pravično. Opterećuje nas način na koji pristupamo ovom problemu. Ovaj zakon je dugo vremena bio u javnim medijima, propraćen je sa svim novinama i na televiziji.
Prvo, moram da kažem, gospodinu Konstantinović, odnosno vama, da gospodin Konstantinović nije govorio istinu, mi nismo dali nikakav amandman na ovaj član, ali podržavamo amandman gospodina Antića i smatramo da sve ono što može poboljšati da se ovaj problem reši, a mi nemamo pred sobom mnogo vremena, vidite i sami da se svakih šest meseci ispituje naš rad i podržavam inicijativu da se ispita rad svih nas ovde.
Oni koji opstruišu rad parlamenta i govore prazne priče, jednom im se mora stati na rep i kazati tačka tome, to se mora uraditi, ako treba i da se dopuni pravilnik o radu. Sa ovim ne želim da kažem, da sterilišemo ovaj parlament, ali da učinimo i da produktivno svi učestvuju u tome da se doprinosi radu u napretku zemlje, jer nemamo mi mnogo vremena za mnogo priče.
Ni novi izbori, ni nova rekonstrukcija Vlade neće dati neke pozitivne rezultate, ako se svako od nas ne očisti svoj ispred sebe, šta to treba da uradi i u svojoj glavi raščisti, šta je bitno za ovaj parlament, a šta nije.
Na kraju bih želeo da zamolim sve poslanike da poštujemo vreme svih nas ovde i time ćemo poštovati i ovaj parlament i učiniti ovaj parlament efikasnijim, što je nama vrlo bitno.
Hajde da se vratimo na temu i to je apel PUPS.

Uvaženi predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pridružujem se čestitkama predsedavajućeg i ministra i svim ženama želim da čestitam 8. mart, a posebno damama koje sede ovde i prate ovaj tok i aktivno učestvuju u ovoj sednici, znači provode dan radno.
Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole je krunski ili krovni zakon. On je prvi, i u ovom našem slučaju je leks specialis, na njega će biti nastavljen zakon o legalizaciji. To su dva zakona. Zakon o legalizaciji će izaći u junu i o njemu ću nešto kasnije o drugom delu. Sada ću preći na ovaj zakon koji sada usvajamo.
Smatramo da je ovo prvi korak ka pojednostavljenju postupka legalizacije, ali i stvaranju efikasnijeg investicionog ambijenta. To je za nas vrlo bitno, ova prva rečenica. On u svakom slučaju nije ni dovoljan i treba već sada pri analizi zakona imati viziju kako legalizaciju završiti do kraja. Mi ovde imamo više tih varijanti, pa ćemo se konstruktivno uključiti u rešavanje ovog, jer imamo vremena do juna za ovaj drugi zakon.
Treba imati u vidu ustavni princip jednakosti građana. Ne sme se stvarati utisak u javnosti da je u pitanju legalizacija objekata. Ovo je mnogo bitna rečenica zato što i ovde među nama ima konfuzije.
Agencija za borbu protiv korupcije dala je niz suštinskih, formalnih, ali antikoruptivnih primedbi na Nacrt zakona. Predlagač je uložio veliki napor da se u zakonu izbegnu ovakve mogućnosti, pre svega, sa imovinskog aspekta. U tom smislu, zakonom se predviđaju mere radi zaštite trećih lica i prava na naknadu obrađenoj u članu 11.
Uvek treba uzimati u obzir i Zakon o premeru i katastru. Pravilnikom treba definisati tačna uputstva za upis u katastar nepokretnosti, da se u praksi ne desi odlaganje postupka zbog različitog tumačenja administracije organa koji vrši upis. Zakonodavac potpuno ispravno uzima u obzir ograničenja koja definiše urbanizam, član 1, i ograničenja iz odredbe o konverziji, član 3. stav 2. i član 4. stav 4.
Plaćanje naknade za opremanje građevinskog zemljišta ostaje obaveza vlasnika i ona će biti naknadno regulisana u sledećem zakonu o legalizaciji.
Porez na imovinu kao naknada državi ostaje kao obaveza i za upisane nelegalne objekte. Posle razumnog roka najaviti veće poreze za imovinu nelegalnih objekata, da bi time stimulisali da svi uđu u proceduru, završnu proceduru legalizacije.
Opšti i društveni interes je brza uknjižba kolektivnih stabilnih objekata i stanova. Ovo se odnosi na objekte koji su zidani na osnovu dozvola. Useljeni stanovi su prodati ili otkupljeni i plaćen je porez na promet apsolutnih prava. Plaća se i porez na imovinu i računi, ovo što je koleginica iznosila – struja, voda, kanalizacija, telefon itd. Zakon predviđa i upis prava svojine ovih nekretnina, a to je regulisano članom 6.
Efikasnost i izbegavanje preteranog administriranja ogleda se u tome da se podneti zahtevi za legalizaciju smatraju dovoljnim u ovom postupku jer su detaljniji nego što se traži po ovom zakonu.
Brzi efekti koji se sada po nama postižu. Preciziranjem prava i obaveza svih učesnika u postupku izbegava se arbitriranje, izbegavaju se sudovi, izbegavaju se duge parnice koje se vuku po sudovima, pojednostavljuje se administracija procedure i smanjuje se potrebna dokumentacija.
Sada ću nekoliko reči reći o Zakonu o legalizaciji. Legalizacija objekata građenih bez građevinske dozvole mora da uredi nezakonitu radnju, da obezbedi sredstva za opremanje građevinskog zemljišta, da obezbedi jednakost svih građana, zaštitu javnih interesa, ali i da reši ovaj društveni problem.
Zakon o legalizaciji bespravno izgrađenih objekata mora da bude poseban. Deo državne uprave koji se bavi legalizacijom mora da ima posebnu obuku u vezi sa primenom Zakona o legalizaciji, sa naglaskom na efikasnost i pragmatičnost. I pravo na ispravljivu grešku mora da postoji. Sudovi ove predmete treba da dodeljuju specijalistima za ovu oblast radi efikasnosti, jer je sama specifična.
Nepravovremeno donošenje planskih dokumenata i nepoštovanje zakonskih rokova podsticalo je divlju gradnju. Dalje sprečavanje divlje gradnje treba ustrožiti uvođenjem privremenih mera u lokalne samouprave koje ne kontrolišu divlju gradnju i sankcije prema svim delovima državne uprave, koji svojim nečinjenjem nanose štetu državi.
Potrebna je i reforma uprave. Iskustva iz prethodne prakse, aktuelni predlozi iz ovog zakona i korišćenje mogućnosti konvalidacije privatnih ugovora koji nisu overeni u sudu treba da se pretoče u imovinski deo Zakona o legalizaciji. Neophodna je potom edukacija dela državne uprave radi efikasnijeg i usaglašenog vođenja imovinskih postupaka.
Zakonodavac mora da nađe modus sa lokalnom samoupravom, kako bi se naknada za opremanje građevinskog zemljišta utvrdila i sprovodila po istim principima, a pri tome se mora uzeti u obzir da li je na predmetnoj lokaciji bilo urbanističkih planova ili nije. Tamo gde je bilo urbanističkih planova ne bi trebalo da bude popusta ni za individualnu gradnju. Takođe, za komercijalnu stambenu gradnju i za poslovne objekte ne treba odobravati popust. Za individualnu stambenu gradnju gde nije bilo urbanističkih planova treba odmeriti popust od redovne utvrđene cene. Razlog za ovo je rešenje stambenog pitanja investitora, plaćanja poreza na ugrađeni materijal i često učešće u izgradnji sekundarne infrastrukturne mreže i puteva. Uzevši u obzir standard stanovništva, omogućiti rok plaćanja do 20 godina.
Svu dosadašnju praksu treba sagledati i novim zakonom, leks specijalis, ovo je drugi koji predlažemo, ovaj zakon o legalizaciji koji bi trebao da izađe do juna, koji se odnosi samo na legalizaciju bespravno izgrađenih objekata, urediti ovu oblast, ali tako da ne bude sukobljena sa najvišim pravnim aktima ove zemlje. Smatramo da ovim prvim zakonom, o kojem danas raspravljamo, treba da stvorimo uslove da se do juna meseca završi, odnosno donese novi zakon o kompletnoj legalizaciji, gde će biti sve kompletno upotpunjeno i privedeno svetskim normama.
Ovaj prvi zakon, Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine, mora da bude prvi i početni korak koji treba da da prve efekte i da naše građane naučimo da poštuju zakone, ne samo građane, nego i jedinice lokalne samouprave, da se svi ponašamo odgovorno. Tvrdim da ovaj zakon ima izgleda i PUPS će glasati za donošenje ovog zakona. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, drage kolege oficiri, dame i gospodo poslanici, po nama je ovaj amandman vrlo važan i vrlo interesantan. Zakonski je moguć, tako kažu bar naši stručnjaci, da se u određenim momentima preskoči postupnost u primeni radnih mera i postupaka radi dolaženja do optimalnih rešenja.
Navešću jedan školski primer, generalu Vladisavljeviću je to verovatno poznato, primer "Kikaša". Početkom 90-ih godina došli smo do podataka koji su bili bitni, da će biti Hrvatima dostavljen avion sa oko 35 tona municije i oružja. Ovo sada više nije vojna tajna, ovo je javno sada. Mi smo tada, ili naša služba je tada donela odluku da ne poštujemo, iako u ovom zakonu nije bilo, ovo nas je i dovelo da ovako odlučimo i predložimo, odnosno spustili smo na teritoriju bivše Jugoslavije, na aerodrome, na kojem smo mi koristili, osam letelica. Osmi avion je bio "Kikaš" sa oružjem, a pre toga su bili avioni jer nismo imali 100% tačne podatke, jer nismo mogli da ispoštujemo kompletnu metodologiju.
Zato smo za varijantu da se određenim momentima primeni skraćeni postupak. Onda se ne ide metodološki, nego da se ide sa merama i postupcima koji će dati brze rezultate. U savremenom svetu, ovaj amandman je mnogo važan pogotovo sada što se u vazdušnom prostoru, u kompletnoj atmosferi. U bezvazdušnom prostoru se kreće ogroman broj letelica, bespilotnih i raznih. Nikad ne znamo kad ko može izvršiti dejstvo ili ispoljiti dejstvo na određene infrastrukturne objekte i nanese veliko zlo državi.
Ovaj amandman obezbeđuje i daje sigurnost onome ko takve odluke donosi da neće biti pokrenuti protiv njega nikakvi postupci, a i da hoće, tvrdim da ljudi koji se bave ovim poslom su i stručni i kadri i kvalifikovani i birani. U vojnoj organizaciji postoji subordinacija, uvek potčinjeni pretpostavljenom je dužan da ga izvesti blagovremeno o preduzetim merama. Što sudije stavljamo u neki veći položaj od ovih ljudi kada rade isto tako težak zadatak? Neću da merim koji je teži, ali oba su izuzetno teška. Zašto te ljude ne učinimo do kraja odgovornim jer jesu to i tu ni malo ne manjka demokratije ni ljudskih prava da to tako radimo. Dobro organizovana država mora dobro sebe štititi. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, drage kolege oficiri, dame i gospodo poslanici, po nama je ovaj amandman vrlo važan i vrlo interesantan. Zakonski je moguć, tako kažu bar naši stručnjaci, da se u određenim momentima preskoči postupnost u primeni radnih mera i postupaka radi dolaženja do optimalnih rešenja.
Navešću jedan školski primer, generalu Vladisavljeviću je to verovatno poznato, primer "Kikaša". Početkom 90-ih godina došli smo do podataka koji su bili bitni, da će biti Hrvatima dostavljen avion sa oko 35 tona municije i oružja. Ovo sada više nije vojna tajna, ovo je javno sada. Mi smo tada, ili naša služba je tada donela odluku da ne poštujemo, iako u ovom zakonu nije bilo, ovo nas je i dovelo da ovako odlučimo i predložimo, odnosno spustili smo na teritoriju bivše Jugoslavije, na aerodrome, na kojem smo mi koristili, osam letelica. Osmi avion je bio "Kikaš" sa oružjem, a pre toga su bili avioni jer nismo imali 100% tačne podatke, jer nismo mogli da ispoštujemo kompletnu metodologiju.
Zato smo za varijantu da se određenim momentima primeni skraćeni postupak. Onda se ne ide metodološki, nego da se ide sa merama i postupcima koji će dati brze rezultate. U savremenom svetu, ovaj amandman je mnogo važan pogotovo sada što se u vazdušnom prostoru, u kompletnoj atmosferi. U bezvazdušnom prostoru se kreće ogroman broj letelica, bespilotnih i raznih. Nikad ne znamo kad ko može izvršiti dejstvo ili ispoljiti dejstvo na određene infrastrukturne objekte i nanese veliko zlo državi.
Ovaj amandman obezbeđuje i daje sigurnost onome ko takve odluke donosi da neće biti pokrenuti protiv njega nikakvi postupci, a i da hoće, tvrdim da ljudi koji se bave ovim poslom su i stručni i kadri i kvalifikovani i birani. U vojnoj organizaciji postoji subordinacija, uvek potčinjeni pretpostavljenom je dužan da ga izvesti blagovremeno o preduzetim merama. Što sudije stavljamo u neki veći položaj od ovih ljudi kada rade isto tako težak zadatak? Neću da merim koji je teži, ali oba su izuzetno teška. Zašto te ljude ne učinimo do kraja odgovornim jer jesu to i tu ni malo ne manjka demokratije ni ljudskih prava da to tako radimo. Dobro organizovana država mora dobro sebe štititi. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ova konvencija ima važan uticaj za naše pridruživanje evropskoj zajednici.
Čuli ste od ministra da su Bliski istok i Evropa direktno povezani. Ta veza vodi preko naše zemlje. Srbija i Koridor 10, pogotovo železnički Koridor 10 povezuju Evropu i Bliski istok, a poznato nam je da železnica najjeftiniji i najrentabilniji način prevoza prtljaga, ljudi i roba.
Ova konvencija za našu zemlju ima izuzetan značaj zato što smo već ušli u ovaj sistem i ovaj sistem bi trebalo po svaku cenu zadržati, pogotovo što imamo u ovoj varijanti mogućnosti izjave rezervi.
To znači da sve one odluke koje donesi OTIF organizacija koja pravno prati COTIF Konvenciju, možemo uvek pozitivno uticati da se ni jedna odluka ne sprovede na štetu naše zemlje.
Nadležna ministarstva i Direkcija za železnicu su dužni da prate stalno i permanentno sve odluke koje donosi OTIF, organizacija koja prati ovu konvenciju. Pogotovo što ovakav zakon nema nikakvih finansijskih poteškoća. Inače, plaćamo redovnu godišnju kotizaciju koja utiče pozitivno na sveukupno stanje železnica u našoj zemlji.
Ako gledamo Srbiju na geografskom položaju istoka i zapada, govorimo o Bliskom Istoku jer su skoro sve zemlje članice OTIF bilo bi štetno po ovu zemlju ispustiti zbog stanja u železnicama, pogotovo na Koridoru 10 i ova sredstva koja sada pripremamo da opredelimo iz ovog kredita koji je pripremljen od Ruske Federacije.
Mi iz poslaničkog kluba Ujedinjenih penzionera Srbije da težište treba na ovom koridoru izraziti da ne dozvolimo stalnim usporavanjem brzina na našim prugama dok Evropa i ostali svet ubrzavaju i stvaraju brze pruge, da dozvolimo da se zbog toga obiđe ova naša zemlja i naša povoljnost koju sada imamo na ovom geografskom položaju.
Osim Koridora 10, smatramo da prvenstveno treba dati težište na pruzi Beograd-Bar do granice sa Crnom Gorom, a u drugi plan staviti izgradnju novih pruga. Smatramo da revitalizacija i pokušaj zaustavljanja zastoja i usporavanja naših železnica u odnosu na železnice čitave Evrope, pa i sveta, moramo učiniti sve da zaustavimo zaostajanje pa da onda krenemo u izgradnju novih pruga. Nove pruge su tek u drugom planu.
Zbog svega iznetog PUPS podržaće ovu konvenciju. Hvala.