Poštovani predsedniče, uvaženi ministre, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju je stručno dovoljno koncipiran, daje novi kvalitet na dugoročne staze i prvi je od zakona ove vrste u poljoprivredi, iako još uvek nije doneta strategija razvoja poljoprivrednih i seoskih područja u celini.
Imamo jednu primedbu odmah na početku, a to je naziv zakona. Ministre, zamolili bi da nas uvažite. Daćemo i amandman na to. Smatramo da zakon treba da glasi - Zakon o podsticajima u poljoprivredi i obnovi sela. Iz zakona, po nama, trebalo bi izbaciti - ruralni razvoj, ruralne oblasti i umesto njih napisati - obnova sela i seoska područja.
U pretprošlom veku knez Miloš dao je smernice kroz zapovesti, kako se pišu zakoni. Druga zapovest od tih glasi - hoću da se sve strane reči sasvim izostave i neka se traže srpske reči. Mi ovde ne treba da tražimo srpske reči. Mi ovde imamo sasvim dovoljan rečnik da to možemo iskoristiti. Zašto ne bi srpsko selo i srpskog seljaka uveli u Evropu, kao naš identitet i naš doprinos. Zakone mi pišemo za građane, pišemo ih za Evropu, a prvenstveno ih pišemo za građane. Ovo smo dali i u amandmanu i zamoli bi vas da još jednom razmotrite. Valjalo bi da se ponovo vratimo našem jeziku izvornom.
Davne 1993. godine, na jednom zadružnom zboru u Užicu, jedan poznati zadrugar reče - na brdsko-planinskim selima seljaci trče poslednji krug. Mislim da je 2013. godine došlo vreme da kažemo da seljaci u celoj Srbiji trče poslednji krug, ako ovu šansu ne iskoristimo. Tekstopisac zakona kaže - 44% žitelja države živi u selima, ali nije kazao starosnu strukturu, a mi je ovde dobro znamo, pogotovo u brdsko-planinskim predelima, nije kazao o usitnjenosti parcela, rekli su ovde poslanici pre mene, i nije rekao kakvo nam je stanje ukoliko je stara mehanizacija i koliko je imamo. Ukratko da kažem, potrebna nam je i nužna revitalizacija sela u celosti.
Kad razgovaramo sa ljudima na terenu, po selima, ja živim, sticajem okolnosti, u selu, totalno je nepoverenje prema državnoj vlasti, jer do sada seljaci su jedino ovoj državi bili dobri u ratu, kad je kriza, što je sadašnje vreme, i u vreme izbora. Tada svi trče, svi političari i ostali, po selima i objašnjavaju. Došlo je vreme da se istinski pozabavimo selom. To, gospodine ministre, moramo menjati odmah. Šta predlažemo? Izraditi hitno strategiju razvoja sela u celosti i poljoprivrede. Sa tom strategijom, to je probni dokument iz kojeg proističu svi ovi zakoni i jedan od tih zakona je i ovaj zakon. Ima ih još. Nije samo bavljenje poljoprivredom osnovni uslov života na selu. Treba stvoriti opšti ambijent, ono o čemu ste vi na početku pričali, da bi mogli normalno da živimo na selu.
Potrebno je brzo donošenje uredbi, što piše u ovom zakonu, odmah po usvajanju zakona i ostalih podzakonskih akata. Na kraju, potrebno je stalno praćenje efekata koji proizilaze iz ovog zakona i pravovremeno i brzo uticati na njihovu promenu, u cilju poboljšanja života u seoskim sredinama. Hvala.

Uvaženi predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, naša grupa je podnela amandman na član 7. U članu 7. posle stava 4. dodaje se novi stav 5. koji glasi: "U slučaju nabavki iz stava 1. tačka 2) podtačka (2) ovog člana, naručilac je dužan da primenjuje sve odredbe ovog zakona koje nisu u suprotnosti", naglašavam, "sa posebnim postupcima međunarodnih organizacija koje obezbeđuju domaćim privrednicima isti status u realizaciji poslova koji se finansiraju iz tih kredita."
(Predsednik: Izvinite, gospodine Jeremiću. Molim narodne poslanike za malo pažnje da bi gospodin Jeremić završio svoje izlaganje. Molim vas, nastavite.)
Ovo je vrlo bitno. Ovim amandmanom, dosta se poslanika osvrtalo na član 7, se rešava i dovode se u istu ravan realizatori poslova, domaće i strane firme. Zašto je ovo bitno? Ako pravimo neki put, bitno nam je da napravimo put, bitno je i ko će napraviti put. Bitno je ko će učestvovati u izgradnji puteva, sa kojim mašinama, sa kojom radnom snagom, sa kojim resursima i sa kojim sirovinama, da li su domaće ili strane. Ako mi to kreditiramo, a kreditira to narod ove države. Nama je predlagač dao obrazloženje da međunarodne organizacije koje finansiraju međunarodni investitori, a mi insistiramo i nismo pominjali međunarodne investitore. Spominjemo strane kreditore. To je drugi termin.
Mnogo nam je važno da dobijemo put, ako ga pravimo. Isto tako je važno ko će graditi taj put i sa kojim sredstvima. Moja koleginica, Gorica Gajić, je izuzetno lepo objasnila ovo i nema potrebe da to detaljnije objašnjavam. U svom pisanom delu sam obrazložio detaljno ovaj amandman. Smatram da bi bilo korektno, a pogotovo posle ovoliko diskusija, nisam tražio da se briše član, nego da se doda ovaj amandman. Mislim da je dobro i da se može ugraditi u ovaj zakon i da može dati pozitivne efekte, pogotovo za ovako umrtvljenu privredu koju treba pokrenuti, a mislim da su javni radovi, odnosno radovi na javnim objektima, kao što su putevi, mostovi, fabrike, mogu biti zamajac za pokretanje privrede u celini. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se kratko osvrnuti na boračku i invalidsku zaštitu. Mislim da je ovo tema koja je vrlo interesantna, mislim da ovi ljudi koji će nadgledati leže ili sede i gledaju nas.
Ako posmatramo strukturu troškova - Razdeo 29, evidentno je da je učešće sredstava za isplate prava korisnicima, transfere ustanovama socijalne zaštite, transfere organizacijama obaveznog osiguranja, ukupnim sredstvima 99,21 bio u 2012, toliko se očekuje i u 2013. godini, učešće sredstava koja su opredeljena za Razdeo 29 ukupno u rashodima iz budžeta Republike u 2012. godini iznosio je 11,79% u 2012. godini, a u 2013 godini 12,57%.
Kratko ću se osvrnuti na funkciju 010. Sa ove funkcije planira se isplata prava iz oblasti boračko-invalidske zaštite i to - isplata vojnim invalidima, ratnim i mirnodopskim u iznosu od 14 milijardi 60 miliona 650 hiljada dinara za 2012. godinu, a koristilo je 38 hiljada korisnika, odnosno 14 milijardi 155 miliona 650 hiljada dinara za 2013. godinu, za oko 37 hiljada korisnika. Pojedinačna prava koja ostvaruju navedeni korisnici su sledeća: lična invalidnina, određeni procenat od osnova zavisnosti invaliditeta i kreće se u 10 grupacija, podeljeno je u 10 grupacija, dodatak za negu i pomoć, ortopedski dodatak, ortopedska i druga pomagala bolesnika i povlašćenih, prava na medicinska ispitivanja, pravo na putničko motorno vozilo, mesečno novčano primanje, materijalno obezbeđenje korisnika prava, materijalno obezbeđenje za nezaposlene, ratne vojne invalide, pravo na borački dodatak koji ostvaruju samo ratni vojni invalidi, dok su u radnom odnosu sa punim radnim vremenom, pod uslovom da su im iznosi mesečne zarade manji od iznosa prosečne neto zarade, uvećane za 30%.
Za korisnike koji imaju prebivalište u inostranstvu, a koji su ostvarili pravo na isplatu po važećim zakonima iz oblasti boračko-invalidske zaštite u Republici Srbiji, isplata se vrši preko NBS, na njihove račune u zemljama prebivališta ili preko punomoćnika u Republici Srbiji.
Isplata civilnim invalidima rata u iznosu od 900 miliona dinara za 2012. godinu, a za oko 1.500 korisnika, odnosno 950 miliona za 2013. godinu za 1.500 korisnika. Invalidska primanja za ove korisnike isplaćuju se na način predviđen kao i za vojne invalide.
Naknada posmrtne pomoći, pogrebne troškove za korisnike prava boračko-invalidske zaštite u iznosu od 70 miliona dinara za 2012. godinu, odnosno 75 miliona dinara za 2013. godinu.
Osim navedenih, kao korisnici prava iz oblasti boračko-invalidske zaštite se pojavljuju i korisnici, porodice palih boraca, porodice vojnih invalida. Članovi njihovih porodica palih boraca se smatraju bračni drug poginulog, njegova deca rođena ili usvojena, roditelji, usvojenici pod određenim uslovima vezani za izdržavanje, braća i sestre, kao i dede i babe.
Prava članova porodice su sledeća: porodična invalidnina, uvećana porodična invalidnina, zdravstvena zaštita, besplatna povlašćena vožnja mesečno, novčano primanje, dodatak za negu, porodični dodatak, kao i pogrebni troškovi i pomoć u slučaju smrti.
Osnovni parametar za određivanje iznosa prava je prosečna zarada u Republici Srbiji bez poreza i doprinosa iz meseca koji prethodi isplati. To podrazumeva da se ova primanja mesečno usklađuju sa kretanjem, rastom ili padom te zarade.
Zato sam se opredelio da vam ovo ovako pročitam. Znam da svi poslanici znaju ove parametre, ali je mnogo važno da čuju ovo oni ljudi na koje se ovo odnosi, šta ih čeka u 2013. godini. Nema velike razlike u odnosu na 2012. godinu. Oni su za ovo životno zainteresovani, jer nemaju drugih mogućnosti. Njih mnogo ne interesuje šta je na dnevnom političkom jelovniku nekih šefova, nekih partija, njih interesuje kako će da prežive 2013. godinu i da se za to pripreme.
Partija ujedinjenih penzionera je osim ovoga pripremila i dva amandmana čime smatra da će poboljšati budžet za 2013. godinu. Osim toga, pripremili smo i jedan zakon, a dva zakona su još u pripremi, Zakon o socijalnom preduzetništvu, o kome je govorio moj prethodnik i partijski drug, i Zakon o boračkim i invalidskoj zaštiti koji će doći na red u prvoj polovini iduće godine, Zakon o vojnim memorijalima. Zapostavili smo groblja ratnika i spomenike i u zemlji i u inostranstvu. Jedinim zakonom koji pripremamo ćemo i taj problem da rešimo. Toliko. Hvala.