Gospodine predsedniče, uvaženi članovi Vlade, poštovani narodni poslanici, hajde malo da prekinemo ovu divnu kamernu atmosferu.
Gospodo ministri, gospodo budući ministri, pažljivo sam gledao juče vaša lica, a gledam ih i danas. Nemojte se ljutiti, ali ne vidim nešto mnogo optimizma, ali ni živahnosti. Molio bih vas da građanima Srbije uputimo jedan osmeh, jer vi ste deo pobedničke ekipe, pobedničke ekipe za koju će glasati skupštinska većina levo od mene a desno od vas.
Nemojte mnogo obraćati pažnju na levu stranu, ili moju desnu. To je opozicija i njihov glas, evo već vidim osmeh kod Krstića, neće vas učiniti ministrima. Oni vam neće dati ni hladne vode, udeliće vam šarmantan osmeh.
Ono što me čudi svih ovih dana je upornost, trošenje vremena, trošenje energije vladajuće većine da stekne naklonost opozicije. Biću precizan, dr Vojislav Koštunica tri-četiri dana unazad reče – u srpskom parlamentu imamo suštinsku i imamo formalnu opoziciju. On se neće ljutiti, ja ću to dopuniti, imamo i omiljenu konstruktivnu opoziciju. Ovo je poseban izum srpskog parlamenta. Gospodo iz vladajuće većine, izgleda da imamo manir da se upravo udvaramo omiljenoj konstruktivnoj opoziciji.
Danas sam čuo gospodina Mijatovića, sjajno izlaganje, izuzetno. Ukazao je na bitna pitanja, a nisam čuo odgovore ni premijera ni vice premijera. Zato sam juče čuo brilijantne odgovore na pitanja koja su stigla iz redova konstruktivne i omiljene opozicije.
Gospodo ministri, vi polažete račun za rad ovom parlamentu, ovoj skupštinskoj većini i građanima Srbije. Kada opozicija ne bude opozicija, kada bude vlast, siguran sam da će neki novi ministri tu sedeti, ili se ja možda varam, ili možda nisam dobro upućen, ili postoje neka buduća koaliciona, lukrativna očekivanja.
Da se vratimo na ekspoze. Dobar, jasan, konkretan i nadam se da ćemo ga ostvariti.
Ono što bih posebno istakao, a tiče se budućih ministara ekonomije i finansija. Proteklih dana imao sam susrete sa predstavnicima najjačih sindikalnih centrala u Srbiji: samostalnog sindikata gospodina Orbovića, sindikata Nezavisnost gospodina Čanka i Konfederacije slobodnih sindikata.
Molim vas da me pažljivo saslušate. Ti sastanci su definisali neke konkretne stavove koji su veoma bitni za veliki broj zaposlenih. Govorim ih uprošćeno. To su da nema viška zaposlenih u Srbiji, nego manjka posla, da je jeftinije zadržati postojeće radno mesto nego otvarati novo. Investicije da, ali investicije koje predstavljaju dopunu ili se uklapaju u novu ekonomsku politiku ove vlade. Ono posebno, što je isticao gospodin Mijatović, socijalni dijalog i zahtev da svako stečeno pravo, tiče se radnika i penzionera, ne sme biti ukinuto, jer, poštovani prijatelji, jednom ukinuto pravo više nikada nećemo vratiti.
Spremni smo da sa novim ministrima tokom narednih dana nastavimo razgovore na ovu temu. Šta znači nema viška zaposlenih? U Srbiji i onako ima malo zaposlenih. Kada bilo koji ministar, kada bilo koji direktor javnog preduzeća dođe i kaže – da, genijalno sam smislio, imam četiri, pet, šest veoma dobro plaćenih knjigovođa koji me savetuju, smanjiću troškove tako što ću otpustiti ljude, daćemo im otpremnine. Onda se pitamo – gde ćemo ih to otpremiti i kako ćemo ih opremiti? Hoćemo li im dati 200 evra po godini? Dvadeset godina radnog staža, šest hiljada evra i opremimo jednog srpskog radnika. Slažem se da on može da se opremi i da liči na pojedine narodne poslanike. Dovoljno mu je šest hiljada evra da liči na njih, ali mu nije dovoljno da živi.
Svaki predlog koji polazi od toga da imamo viška ljudi, da treba otpustiti ljude mora da se razmotri na jedan drugačiji način. Da, predložite, gospodo, novi posao, pronađite novi posao, uposlite ljude, dajte novu viziju, dajte novu ekonomsku politiku, politiku ekonomskog progresa. Ne trebaju nam prazne floskule, priče o reformama. To je prazna stvar. Poziv na reforme u Srbiji je uvek bio poziv na neku novu igrariju. Mladi, veseli momci su se igrali sa nama od 90-ih do danas. Ogroman broj pametnih, umnih ljudi uspeli su da ubede da nisu sposobni da urade ništa, a mi danas imamo – šta? Eksperte, dobro plaćene knjigovođe, nazovi stručnjake i praznu kasu. Na vama je da se ta kasa napuni, ali da se napuni na način da se otvore nova radna mesta.
Kada govorimo o investicijama, tu imam neka različita gledanja na to. Često se spominje paušalno i proizvoljno, PUPS kaže Monetarnom fondu ne. To sjajno zvuči, volim da pojedini poslanici iz ove konstruktivne opozicije ponavljaju, jer oni su naš 13 poslanik. Mnogo su glasniji od ovih naših poslanika. Ne, nismo mi rekli ne Međunarodnom monetarnom fondu, nismo rekli ne Svetskoj banci. Reći ćemo im - da, ali samo ako vaš koncept, gospodo, se uklapa u koncept Vlade Republike Srbije. Onako kako to kaže gospodin Orban u Mađarskoj, a Mađarska je u EU.
Možemo li mi da budemo uspešni? Naravno da možemo. Tri ključne reči buduće srpske politike moraju biti – odgovornost, rezultat i hrabrost. Počinjemo od hrabrosti. Juče je naš premijer ispoljio izuzetnu dozu hrabrosti. Bilo je lepo biti opozicija. Bacio im je rukavicu u lice, izazvao ih je na duel, a umesto toga oni su napustili salu. Nisu imali argumente, nisu imali hrabrosti.
Drago mi je, on zna da sam ja njegov oštar kritičar, pošto sam učestvovao u kampanji zajedno sa njim i Draganom Markovićem, što smo špartali po Srbiji i što ćemo ispuniti obećanja koja smo rekli. To je ta doza hrabrosti.
Odgovornost, ovde se radi o izvođenju odgovornosti do vrha i ovu rekonstrukciju Vlade vidim kao izvođenje odgovornosti do vrha.
Što se tiče rezultata, gospodin Vučić tu prednjači. Rezultat, rezultat, rezultat. Slažem se, to je jedino merilo.
Da iskoristim priliku, kao skroman, tih i neprimetan čovek, da kažem da vodim jedan veliki sistem od 15 hiljada ljudi i da je taj sistem, poštovana gospodo, za prvih šest meseci, po bilansima koji su predati, ostvario neto dobit tri puta veću u odnosu na onu od prošle godine. Sa pet i po miliona evra na 16 miliona evra. Neki se čude, kažu – kako je moguće ostvariti takvu dobit? Naravno, to je vizura gubitnika, vizura onih koji su uništavali srpsku privredu. Neću da upotrebim neku krupniju reč, ali svi vrlo dobro znamo kakva su i kolika lukrativna očekivanja takvih ljudi.
Ovaj sistem, gospodo ministri, bićete upoznati sa rezultatom, ove godine, gospodine Krstiću, ostvariće 40 miliona dolara neto dobiti. Petnaest hiljada ljudi ima platu, dobija deo dobiti, 13 platu. Četrdeset miliona dolara je peti deo novca koji nam nudi Svetska banka. Oni nam nude 200 miliona. Gledao sam prilog na televiziji i bio sam malo zastiđen. Čovek koji predstavlja Svetsku banku sedeo je i tako superiorno obećavao ako naša poštovana Vlada ispuni to, to i to, daće nam 200 miliona dolara. Obećavam 40. Duško Bajatović, ako ga ne budete ljutili dodatno, možda i više i još trojica i imaćete tih 200 miliona dolara. Dajte aplauz.
Govorim o optimizmu koji nam je potreban. Govorim o potrebi da kulturu poniženja, koja vlada u srpskom društvu, zamenimo kulturom nade, da imamo ljude koji imaju viziju, koji mogu da pokrenu.
Ono što je bitno i što ne mogu danas da izostavim, a tiče se najstarijih, milion i 700 hiljada penzionera me danas gleda, subota je, završila „Žikina šarenica“, nema fudbala, divno vreme da im se kažu neke ključne stari. Bez brige gospodo, nije svejedno ko vlada dok vlada ova Vlada, vaše penzije će biti sigurne. Uradili ste sve što ste imali da uradite, platili ste sve što ste imali da platite i to unapred i odrekli ste se svega što ste imali da se odreknete. Čekajte svoje penzije. One moraju biti redovne, moraju biti sigurne. Znam da ste prihvatili moj stav da je bitno da one prate rast zarada u javnom sektoru. Za razumnog čoveka to je dovoljno. Oni ne traže da im penzije skaču ne znam koliko, ali traže elementarno dostojanstvo. To je ono što je bitna poruka za njih.
Poruka za zaposlene u javnom sektoru je jasna, a to je – zahtevi premijeru i zamenika premijera. Zaposleni hoće socijalni dijalog. Taj socijalni dijalog je preduslov da krenemo napred. Samo stvaralačkom energijom tih ljudi, to je najjači resurs, gospodo ministri, ljudski resurs je najjači resurs koji Srbija ima i vi ste deo tog resursa. Time možemo da pokrenemo srpsku privredu.
Investicije, vraćamo se na njih, interesantno, grinfild, okej, krećemo sa ledine. Da li je bilo kakve investicije? Ne. Samo one koji se uklapaju u vaš koncept nove ekonomske politike.
Čuo sam juče neke interesantne stvari koje su me i malo zabrinule. Da li srpski radnik koji ima 50 godina i radi u nekoj fabrici treba da zna engleski jezik? Ja sam za to da u Srbiji je poželjno da znaš srpski jezik. Da li je to dodatni uslov? Da li je to vid neke diskriminacije? Da, gospodo strani investitori, dobro ste došli. Uđite, unesite kapital u koncept koji smo mi definisali. Garantujemo vam povrat dobiti, ali poštujte elementarne stvari koje vladaju u državi Srbiji. Da li ćemo platiti srpskog radnika tako malo da nam se proizvodnja isplati? Da li srpski radnik tako malo vredi? To su pitanja o kojima valja razgovarati na Socijalno-ekonomskom savetu. To su ključna pitanja i ja se ponovo na njih vraćam. Ako ta pitanja ne rešimo i ako ne postignemo konsenzus poslodavaca zaposlenih, nećemo moći da ostvarimo neke stvari.
Ono što je veoma bitno za nas, kao partiju koja se zalaže za socijalno ugrožene, za one koji su u penziji, za one koji će biti u penziji, za one koji su bez posla, jeste da vide izlaz na kraju tunela. Oni to moraju praktično da osete. Kada govorimo o uštedama, shvatam da se stvari banalizuju. Banalizuje se stezanje kaiša. Naravno, razumni smo ljudi, uštede – tamo gde je to moguće. Tamo gde nije – ne.
Mi danas, gospodo, moramo ovde, kao skupštinska većina, da se opredelimo koji je naš koncept – koncept razvoja ili koncept ušteda na teret socijalno ugroženih. To je bitna podale, bitna odrednica koja je za nas važna.
Što se tiče budućih članova Vlade, vi zaslužujete šansu. Zahvaljujem vam na hrabrosti da u ovom momentu uđete u Vladu Srbije. Odgovorni ste, stručni ljudi. Na vama je da pokažete da li ćete biti nejaki Uroši srpske političke scene 21. veka ili retki talenti. Verujem da ste vi ovo drugo i da zajedno, kao jedan tim, u narednom periodu možete da izvedete Srbiju na pravi put.
Što se tiče poslaničke grupe PUPS, podržaćemo ovu Vladu, to je tako normalno da uradimo. Stajaćemo iza vaših poteza i to braniti pred građanima Srbije.
Još jednom vas molim, poštujte vladajuću većinu, poštujte ove poslanike SNS, poštujte poslanike SPS, PUPS, SDPS, poslanike SPO koji su omogućili i usvajanje zakona, JS. To nije teško. Nije teško, korisno je. Naklonost konstruktivnog omiljenog dela opozicije možete da tražite u večernjim satima na nekim ugodnijim beogradskim mestima. Pustite ih neka rade svoj posao. Konstruktivna, omiljena opozicija će to uraditi i ubeđen sam da će umeti da se uradi.
Naravno, pred nama i pred vama su izazovi. Da li će biti izbora? U ime poslaničke grupe PUPS imam obavezu da kažem i to – mi ih se ne bojimo. Zbog čega bi se bojao neko ko ima čestitu i čistu ideju. Spremni smo za njih, spremni smo uvek i u svako doba, i ja u javnom preduzeću i poslanička grupa PUPS i u ministarstvima, da ustupimo mesto nekom ko misli da je bolji, poželjniji i konstruktivniji. Vama, gospodo ministri, želim uspešan rad. Živeli.