Replika. Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, šta god ko mislio sa ove strane o gospodinu Srđanu Milivojeviću, ja ću na dobrom delu njegove diskusije, shvatio sam njegovu poruku, da se zahvalim. Ovo je prvi put za ovih sedam, osam, deset dana od 10. oktobra da se sa ove strane neko založi za poštovanje ljudskih prava uhapšenih.
Prihvatam to što ste rekli, gospodine Milivojeviću, i tražim od vas, gospođo predsednice, da se napravi delegacija Narodne skupštine i da posetimo u zatvorima uhapšene ljude i tu omladinu, da vidimo kako se sa njima postupa, i ko se još uvek hapsi i privodi od maloletnih lica u ovoj državi. To je jedno.
Drugo, gospodine Milivojeviću, vi mislite na Kimija; Kimi je pametan momak, sam će da se brani. Ali, zar kraj vas nije sedelo lice koje je u loži na utakmici naše reprezentacije fizički napalo predstavnika UEFA na stadionu u Beogradu?
(Predsednik: Samo se nemojte obraćati poslaniku, molim vas.)
Evo, vama ću da se obratim. Kraj njega je sedeo gospodin Milivojević. Ali, to su ti dvostruki aršini. Pošto je taj čovek, znamo po kom nadimku poznat, član Glavnog odbora Demokratske stranke, njemu je to dozvoljeno.
Zašto ste sedeli pored lica koje je pred kamerama... i naša država je tako loše predstavljena u svetu, da je fizički delegata…
(Predsednik: Molim vas, gospodine Krasiću.)
Prema tome, zar je moguće da Savo, ne znam kakav mu je nadimak, tako nešto radi, član odbora Demokratske stranke, u loži? Zamislite, napada predstavnike UEFA! To vam nije smetalo, gospodine Milivojeviću. Čudo niste zapamtili ono što je rekao onaj gospodin Kimi, da je devet policajaca svedočilo da on nije pevao tu pesmu, a osuđen.
Gospodo, i ovo je jedan primer, vi se plašite njih zato što oni nisu za vas. Dobro razmislite zašto oni nisu za vas. Oni su vox populi celog naroda, zapamtite to. Ne po delima koja rade, nego po onome što pričaju. Nezadovoljstvo građana je veliko, gospodo.

Koliko vremena imam?
(Predsedavajuća: Još četiri minuta i osamnaest sekundi.)
Hvala. Zaista se više neću javljati, bez obzira na vreme, trajaće kraće od četiri minuta. Podržavam amandman koleginice Radović i želim vas, potpredsednice, da pitam šta je sa ovom odlukom, na neki način donetom konsenzusom, složila se ministarka, složili su se poslanici vladajuće koalicije i mi iz opozicije, da se napravi jedna delegacija predstavnika Skupštine, narodnih poslanika, i da poseti uhapšene i uveri se da li su njihova ljudska prava poštovana?
Vas, gospođo ministre, molim da proverite i izvestite javnost i građane Srbije da li je u nedelju, 10. oktobra, prilikom hapšenja bilo fizičkog zlostavljanja uhapšenih u policijskim stanicama, da li je bilo iznuđivanja iskaza, uskraćivanja prava na advokata, uskraćivanja prava na telefonski poziv i slično? Da kada počnu suđenja i kada ne bude neke presije, ako je ima, otkrije se mnogo toga...
Bilo bi dobro da izađete sa saopštenjem. Proverite ovo što sam pitao, da li je postojalo to, i izvestite građane i javnost, u cilju svih ovih konstruktivnih diskusija kojih sam čuo poslednjih sat vremena, za razliku od prethodnih deset dana, da na neki način svi pošaljemo poruku odavde i da smanjimo tenzije. Neka odgovaraju oni koji su odgovorni. Neka budu pušteni oni koji nisu krivi. To je jedno što želim da vam kažem.
Pošto ste vi ministar pravde, imam jedno obaveštenje koje sam dobio od građana – da je za nedelju, 24. oktobar, bio zakazan protest majki uhapšenih i da je on zabranjen. Mogu da razumem, njima se možda ovo neće svideti, da je to, ne znam koliko sati, zbog derbija. Da li to znači da će u sledećim danima, ponedeljak ili utorak, biti suspendovano pravo građana na okupljanje i protest? Hvala.

Poštovana predsednice, reklamiram član 27. važećeg poslovnika. Želim da uporedim neke situacije koje se događaju ovde i odnos predsedavajućih Skupštine (ne vas, naravno, hvala Bogu da vi trenutno predsedavate jer možemo da govorimo) sa nekim stavovima poslanika iz vladajuće koalicije danas.
Uopšte ne želim da tumačim šta su rekli koleginica Nada Kolundžija i kolega, čini mi se, Nikolić, samo nije dozvoljeno da oni vas upućuju na poštovanje Poslovnika i kome vi treba da date kaznu. To je zabranjeno, to nam sami kažete.
Gospodin Spasojević je pre neki dan od gospođe Čomić u 56. sekundi dobio opomenu zato što je ona smatrala da nema povrede Poslovnika. Prema tome, i gospođa Nada Kolundžija i gospodin Nikolić su reklamirali, a očigledno nije bilo povrede i trebalo je da im date opomenu. Inače, da je bilo povrede Poslovnika, vi biste izrekli neku kaznu gospodinu Iliću. Dakle, molim vas, ovo je sada primer dvostrukih aršina, to omladinu nervira, nepravda – prema jednim poslanicima ovako, a prema drugim poslanicima je tako.
Gospodine Jovanoviću, iskoristiću ovih pedeset sekundi koliko još imam do dva minuta. Ne borim se sa svojim mišljenjem i savešću. Možda sam konzervativan, gospodine Jovanoviću, ali ono što sam mislio pre dvadeset i trideset godina o Ravnoj gori mislim i sada.
(Predsednik: Nemojte se obraćati, molim vas, gospodinu Jovanoviću.)
Izvinjavam se. Problem nekih poslanika koji su govorili pre mene je što su bili ravnogorci, što su imali čast da ih vladike krste, pa im se to sada ne sviđa, zato što to nije isplativo, a liberalne ideje su isplative. Odakle, valjda će se jednom saznati u ovoj zemlji.
Dakle, ja sam ostao ravnogorac, gospodine Jovanoviću, za razliku od vas. Vi ste u politiku ušli sa krstom i kao predstavnik Ravnogorskog pokreta. Odričete se tih ideja, ali nemojte da pljujete na one koji su ostali verni tim idejama, gospodine Jovanoviću. Hvala lepo.

Poštovana potpredsednice, poštovane kolege narodni poslanici i građani Srbije koji gledate ovaj prenos, tražim obaveštenje od svih nadležnih organa u državi Srbiji koji su nadležni za poštovanje ljudskih prava i zakona u ovoj zemlji, a posebno od javnog tužilaštva, koje se često oglašavalo povodom izjava nekih narodnih poslanika iz ove Skupštine.

Pozivam se na intervju iz časopisa NIN od 7. avgusta, koji je dao sad već bivši sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, gospodin Karadžić. Na pitanje: ''Da bi vas uvredio, ministar je kao jedan od razloga zbog kojih ne želi da radi s vama navodio vašu seksualnu orijentaciju?'', a Karadžić odgovara: ''Nije normalno da ministar za ljudska prava ide kod premijera i priča mu da je državni sekretar homoseksualac i da mu je to jedan od najvećih problema''.

Pozivam državne organe da provere da li je ovo istina i da tako dokažu da zakonima i poštovanju ljudskih prava podležu svi građani ove zemlje, sviđao im se neki zakon ili ne. Zakon o zabrani diskriminacije je donet u ovoj Skupštini. Znamo ko ga je izglasao i nezavisno od toga ko ga je izglasao, svi mora da ga poštuju. Bez obzira da li mi se sviđa ili ne, ja sam za poštovanje zakona. Zaista me začuđuje da vladajuća većina ne komentariše i ne reaguje na ovako nešto, pa čak ni stranka koja je zastupljena ovde u parlamentu, a čiji je gospodin Karadžić član.

Pozivamo javno tužilaštvo, Ministarstvo pravde, Vladu RS i sve koji su nadležni za poštovanje ljudskih prava da se izjasne o ovome što je rekao gospodin Karadžić. Možda je nekom čudno što ja postavljam ovo pitanje, kad već neki drugi borci za ljudska i manjinska prava nisu to pitanje postavili.

U vezi sa poštovanjem ljudskih prava takođe želim da pitam i uputim apel da se puste svi nevino pohapšeni u nedelju 10. oktobra. Verujte mi, ima ih dosta. Ima studenata. Ima građana koji su se slučajno zatekli na ulicama Beograda. Koliko znam, policijski čas u nedelju nije bio zaveden.

Uhapšen je gospodin pred vratima jedne crkve sa naforom u džepu. Za one koji znaju, da ne ponavljam šta je nafora. To je bio jedini dokaz i optužen je po članu 344a Krivičnog zakonika. Zaprećena mu je kazna do osam godina.

Apelujem na državne organe da puste nevine. Oni koji su vršili zločine u nedelju, koji su kršili zakon neka odgovaraju, neka budu drastično kažnjeni. Apelujem za one koji su nevino pohapšeni.

Dalje, tvrdim da su i nekim građanima u nedelju kršena ljudska prava. Tvrdim i da je bilo prekoračenja ovlašćenja policije. Želim da kažem da najoštrije osuđujem ne kamen nego kamenčić koji je pao na policiju.

Svedoci smo ovih dana, ova dva dana smo svedoci, policiju zastupaju svi mediji i gotovo svi državni organi. Te ljude koji su tamo nevino pohapšeni, nema ko da zastupa. I oni imaju pravo na ljudska prava. Apelujem i molim da se puste, neka se brane sa slobode.

Za one za koje postoje dokazi da su očigledno kršili zakon i vršili nasilje, ne interesuje me, neka odgovaraju pred zakonom, najstrože. Znam za makar jedan slučaj da je čovek uhapšen na stepenicama beogradske crkve i nije hteo da beži. Na pitanje: ''Zašto i ti nisi bežao?'' on je rekao: ''Nisam kriv, ovo je slobodan grad''.

Prema tome, molim vas, vi koji odlučujete tamo u sudu, u tužilaštvu, pustite nevine ljude. Ima nevinih tamo. Znam da kod nekih od vas ovo nije popularno, ali svi moramo da shvatimo da čak i oni koji su vršili nasilje imaju pravo na ljudska prava i na poštovanje zakona. Ne govorim u ime njih, govorim u ime onih koji su očigledno nevino pohapšeni u nedelju. A ima ih, verujte mi.

Poštovana potpredsednice nisam bio ometen kolegama iz SRS, nego se često dešava da ova zadnja dva mesta u elektronskom sistemu ne rade. Dakle, koristim svoje poslaničko pravo da postavim neka pitanja i da zatražim obaveštenje.
Tražim obaveštenje od Ministarstva pravde, Visokog sudstva pravosuđa, od Vlade Republike Srbije i predsednika Republike Srbije Borisa Tadića. Naime, želim da upozorim građane Srbije i sve one koji nisu možda čuli da je juče Ilija Jurišić, stanovnik Tuzle, uz veliku pompu i radost, nažalost, i Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije, pušten na slobodu.
U Tuzli je dočekan kao narodni heroj. Kakva je to poruka građanima Srbije, hoću da kažem sa ovog mesta, pre svega Srbima, jer čovek je bio optužen za smrt 51 vojnika JNA. Ako optužnica koja je očigledno pala, ako nije bila u redu, tražim u ime građana Srbije da Tužilac za ratne zločine, pogotovo njegov zamenik, jedan običan klovn koji se juče smejao, ako nisu optužnicu napisali kako treba, da odmah podnesu ostavku, da se ne igraju ponovo sa porodicama 51 ubijenog na monstruozni način, koji su svi građani Srbije mogli da vide mnogo puta na snimcima, na prevaru pobijena deca od 18-19 godina. Da li je i to poklon državnoj sekretarki Hilari Klinton danas kada je sveti dan za vas iz vladajuće koalicije?
Videli smo iz izjave ministra policije, gospodina Dačića, da je održavanje Parade ponosa praktično politička odluka i on je danas u medijima rekao da je državni vrh doneo odluku i pored toga što su naše bezbednosne službe već mesecima imale procenu da može da se desi ono što se desilo u Beogradu.
Hvala bogu da niko nije izgubio život.
Postavljam vam pitanje svima nama, i javnosti, i vlasti i opoziciji, da li je poštovanje jednog ljudskog prava, pa i prava po zakonu na skup onih koji su drugačiji, koje ne sporim, da li je vredno jedne kapi ljudske krvi i ljudskog života?
Da biste shvatili da Nova Srbija poštuje zakone i oni koji joj se ne sviđaju, pitam javnog tužioca i onog portparola Toma Zorića, pošto je državni sekretar u ostavci gospodin Marko Karadžić rekao da ga je ministar za ljudska i manjinska prava prijavio predsedniku Vlade da je homoseksualac, zar to nije onda kršenje Zakona o zabrani diskriminacije?
Šta čekate vi iz vladajuće koalicije, šta čeka tužilac? I sa mesta predsedavajućeg je trebalo reagovati. Znači, odmah treba procesuirati ministra za manjinska i ljudska prava, on prijavljuje svog državnog sekretara da je homoseksualac i vi nam pričate o poštovanju ljudskih prava. To je jedno što hoću da vam kažem.
Sada hoću da vam kažem nešto kao roditelj. Iduće godine, ne treba da izađu ova deca što čame sada u zatvoru, treba da izađu trećepozivci, stidim se što nisam bio u Beogradu, ma kako vi optuživali Novu Srbiju i neke stranke da su organizovali. Nismo mi ništa organizovali, kada budemo mi organizovali, onda ćete videti kako to izgleda. Iduće godine ću biti na ulicama Beograda, ne da tučete ovu decu.
Osuđujem samo one koji su krali i vršili očigledno fizičko nasilje. Privedeno je 240, a kažete da ih je bilo šest hiljada. Šta mislite kada bude 60 hiljada, 160 hiljada, 260 hiljada, šta ćemo onda da radimo, da svu tu decu pohapsimo, a da ratne zločince koji su pobili 51 srpskog vojnika u Tuzli puštamo uz keserenje, kleberenje, zamenika tužioca za ratne zločine koji se podsmeva porodicama i majkama tih junaka, mučenika koji su na takav način izgubili živote.
Svi koji se pitaju u ovoj državi, treba da porazmisle o ovome što sam rekao. Rekao sam i spasio dušu. Ta deca koja su bila juče u Beogradu, to su naša deca, to su sinovi petooktobaraca, sa njima treba razgovarati, toj deci treba dati šansu za zaposlenje, da se školuju, a ne samo hapsiti. Nemojte da mislite da je to rešenje. Oni će da dobiju po osam godina, da li je tako? A ratnog zločinca ćemo da pustimo uz pompu. Razmislite malo o ovome što sam ja rekao.

Gospođo predsednice, želim samo kratko da odgovorim nekim kolegama koje su meni imputirale da sam blatio 5. oktobar. Ako niko drugi, Čačani u Čačku znaju šta mislim o 5. oktobru, ali želim da kažem da mi svi, pre svega kao ljudi i kao narodni poslanici, moramo da budemo principijelni,  da bi nas građani razumeli, a pogotovo omladina.

Član 104. obrazlažem, gospođo predsednice. Dakle, da budemo principijelni, ako je nešto nasilje i ako se negde događa nasilje, onda da osudimo svako nasilje i bilo ko da ga vrši.
Ovde je kolega iz LDP očigledno na moj račun rekao neke reči. Trebalo je da se javi kad je bilo nasilje u Novom Pazaru. Policija u Novom Pazaru nije gađana ping-pong lopticama i stiroporom. Da nisu kocke ili crep u Pazaru mekši nego u Beogradu, gospodine Maraš? Onda se vaš lider angažovao da se ljudi koji su vršili nasilje nad policijom u Novom Pazaru puste. Zbog toga, zbog dvostrukih aršina, gospodo, zbog toga se omladina buni, jer vidi neku nepravdu.
Znači, osuđujem nasilje na bilo kome, i na policiju u Beogradu. Tragedija je da su se sukobljavali ljudi koji isto misle o Paradi ponosa, i policija i ta omladina, i to je neko vešto izrežirao. Kako gospodin Dačić u sinoćnoj emisiji reče – to je politička odluka, mi se slažemo s vama, i gospodini Homen je rekao da se slaže sa Novom Srbijom, da je 90% građana protiv održavanja Parade ponosa, ali da je to politička odluka, danas, vidimo u "Presu", gospodin Dačić kaže, državnog vrha.
Dakle, zbog političke odluke, ponavljam, državnog vrha treba neko da izgubi glavu u Beogradu i pored bezbednosnih procena koje su dale nadležne službe. Hvala lepo, predsednice.

Poštovana predsednice, zaista iskreno uvažavajući vašu toleranciju i vođenje ove Skupštine, mislim da je trebalo da dobijem reč pre nekoliko minuta, ali svejedno vam se zahvaljujem.
Kolega Maraš, pošto niste opomenuti kada ste se direktno obraćali meni, to znači da je to dozvoljeno.
U Aranđelovcu je išla koalicija Nova Srbija i Naši i potukla je LDP do nogu. To je istina, ali ne želim o tome da govorim. Želim da govorim o onome što bi građani trebalo da zaključe šta se dešava u Narodnoj skupštini. Znači, demokratija za sve, Evropa za sve, poštovanje zakona za sve. Poštovanje zakona, prof. Mićunoviću, i u Novom Pazaru. Izjasnite se da li je tamo bila ugrožena? Da policija nije možda ružama gađana tamo, konfetama ili crepovima i kamenjem?

To je on meni rekao.

Zašto ne dozvoljavate da govorim o ljudskim pravima građana u Novom Pazaru? Zašto ne dozvoljavate da govorim o pravima Srba u Novom Pazaru? (Isključen mikrofon.)

Poštovana predsednice, sa ovom replikom ću završiti diskusiju i u ime toga vas molim da govorim dva minuta kao i ostali.
Kolega koji je pre nekoliko trenutka govorio o lažnom patriotizmu je bio moj dragi i čestiti domaćin u Priboju u subotu. Šta je govorio u toj Paradi ponosa, to neka ostane među nama. Biće moj dragi gost i u Čačku.
Gospodine Hajdareviću, uopšte nisam govorio o Bošnjacima. Svaka čast njima, tamo imam mnogo prijatelja. Dobro se znamo sa Bošnjacima…
(Predsednik: Samo se nemojte obraćati poslaniku Hajdarević, nego parlamentu. Molim vas.)
U redu. Hvala predsednice.
Samo hoću da kažem, zbog optuživanja od strane LDP-a, ispod žita nove Srbije, da je Nova Srbija za poštovanje zakona. Protiv je nasilja, ali na svim delovima Republike Srbije. Prema tome, i u Novom Pazaru. Tamo je policija gađana kamenjem i crepovima, a jedan opozicioni političar je intervenisao da se puste, da ne dođe do krvoprolića. Što nije intervenisao u Beogradu, kada je tako dobar i sladak. Ne, nego im treba Muftija Zukorlić za cenzus, pa ćemo onda da pričamo o Orašcu.
Da sam ne mestu nekih poslanika, mislio bih, pre svega, šta ću da uradim u Čačku. Za Orašac se vi ne brinite. Hoću da uputim poruku svim građanima Srbije, a pogotovo tamo gde žive Bošnjaci u Raškoj oblasti. Nemojte da nasedate na provokacije, vi ste komšija koji ste živeli vekovima i živećete i danas zajedno.
Dobro znate svi koji ste me upoznali, šta mislim o Bošnjacima. Pravi sam patriota i dajem pravo to i Bošnjacima, pravo i na jezik i na veru. Gde god sam to mogao, uticao sam na to. Nemojte da vas zavade tzv. proevropski političari, kojima treba 1-2% do cenzusa. Nemojte da vas zavaraju političari koji tobože sprečavaju krvoproliće, a u stvari se zataškava agresija za policiju u Novom Pazaru. Samo o tome želim da govorim, gospođo predsednice, da zakon mora da se poštuje svugde i da je Srbima u Novom Pazaru zabranjen skup.
Da vam kažem na kraju, da li znate da je isključen prenos u nekim delovima Srbije?

Poštovana gospođo predsedniče, koristim vreme koje poslanički klub Nove Srbije ima.
Ne ulazeći u suštinu problema kakvo ovaj zakon treba da ima ime, naravno da podržavam amandmane koje su kolege iz SNS podnele, ali otvara se jedno pitanje koje neko može da tumači da naizgled nije tema današnje rasprave.
Dakle, gospodine ministre Milosavljeviću, pošto ste vi u trendu nove taktike ministara da ovde ne učestvujete u dijalogu sa poslanicima koji su vam učinili čast, svi koji su podneli amandmane, ne samo vama, nego svakom ministru treba da je čast kada poslanici podnesu amandmane, to znači da oni poštuju rad ministra, ministarstva ili bilo koga ko je napisao taj zakon.
Želim da vam dam priliku, kao što sam vam dao priliku na kojoj ste mi bili zahvalni pre godinu dana ovde, na ovom istom mestu, da vas pitam – da je ovaj zakon postojao pre godinu dana, da li biste vi nabavili tolike milione vakcina? Da li bi onaj postupak kojim su nabavljene vakcine prošao ovaj zakon o akreditaciji?
Uostalom, mislim da ste dužni građanima Srbije da konačno date odgovor – ko je organizovao prevaru sa epidemijom, tobože pandemijom gripa u Srbiji? Koliku štetu je budžet, dakle, građani Srbije, pretrpeo? Kada je istekao rok vakcina? Šta je urađeno sa tim vakcinama? Da li su, ako je rok prošao, uništene? Gde se uništavaju? Koji je postupak uništavanja tih vakcina?
To pričam kao zabrinuti građanin, kao i prošlog puta što sam vas pitao, pošto sam vas pre nekoliko dana video u nekom iznuđenom mini intervjuu, gde vas novinari pitaju šta se radi sa tim vakcinama, ko uništava.
Želeo bih da me podsetite - da li sam dobro čuo da ćete vi dati to nekoj siromašnoj zemlji u Africi, čini mi se, te vakcine? Da li je moguće da postoji toliko siromašna zemlja, pa makar bila i u Africi, koja će da primi vakcine?
(Predsednik: Htela bih ipak da vas samo podsetim na kojoj smo temi. Vi ste se javili po amandmanu.)
Gospođo predsedniče, vama se obraćam kao lekaru, građani Srbije su prevareni, odavde, iz Narodne skupštine, nažalost. Ja sam učestvovao u tome, imam pravo da pitam.
(Predsednik: Molim vas, institut postavljanja poslaničkih pitanja je prošao.)
Pitam - da je postojao zakon o akreditaciji pre godinu dana, da li bi vakcine bile uopšte nabavljene, da li bi one prošle odredbe ovog zakona? To je svrha mog pitanja.
(Predsednik: Ministar nam je danas predstavnik Vlade po određenom dnevnom redu. Molim vas, ne samo vas, sve nas, da se držimo samo dnevnog reda.)
Ako vi smatrate da ovo nije dnevni red, da treba građanima Srbije da se objasni nešto, zamislite sad u kojoj su zabludi građani Srbije. Zamislite, vi možete da mislite, gospodine ministre, o meni šta god hoćete, ovo pitam iskreno – da se za mesec dana zaista pojavi neka epidemija ili pandemija, da ne bude prevara, kao što je prošli put, a moram, kao ministra zdravlja, da vas podsetim da je ministar zdravlja…

Dobro, predsedniče, vi vaša ovlašćenja koristite, pričam o zakonu o akreditaciji i pitam.
(Predsednik: Dobićete pismeno danas odgovor, ministar sada kaže.)
Onda mi dozvolite da završim, znači da sam u temi, je li tako?
(Predsednik: Završite rečenicu, ali se držite teme, molim vas.)
Prema tome, šta je svrha mog pitanja, gospodine ministre? Pitajte neke vaše kolege stranačke koje me poznaju, da oni znaju da ja uvek iskreno pričam. Ako bi se za mesec dana zaista pojavila neka epidemija ili pandemija, šta je sa poverenjem građana u zdravstveni sistem koji je poljuljan ovom prevarom prošlog puta?
Znate li kakva je kampanja u medijima bila? Koliko je bilo sastanaka i ovde u Skupštini? Ko će da veruje, prvo, da se neće davati vakcine kojima je istekao rok i ko će od građana da veruje da uopšte treba da upotrebljava vakcine? Podsećam vas da je danas 7. oktobar, čini mi se, početak sezonskog gripa.

Znači, vi kažete da ne smem ništa da odgovorim ministru, nijednu rečenicu. Ako to kažete, neću da govorim.

Poštovana predsednice, poštovana gospođo ministarka, poštovani kolege narodni poslanici i svi građani koji gledate ovaj televizijski prenos.
Moje obraćanje će, kako neki kažu, biti malo neuobičajeno, možda od nekih političkih analitičara shvaćeno kao naivno, s obzirom da sam pripadnik opozicione stranke, dakle Nove Srbije. Delom će ovo moje obraćanje, gospođo ministarka, biti upućeno lično vama, sa traženjem odgovora na neka pitanja, a iz razloga, mislim da vi znate zato što verujem da ste vi, kažu ljudi, nisam stručan, a moj utisak je da ste čestiti i pošteni. Obraćanje Velimira Ilića vama je bilo i u tom pravcu.
Mi dobro znamo da u Vladi Republike Srbije ima dobar broj ljudi koji su čestiti i pošteni. Naše političke razlike stoje i biće izražene i u sledećoj predizbornoj kampanji, ali želimo da apelujemo na one ljude koji žele da se bore i protiv korupcije, i da sa formira Komisija za zaštitu konkurencije, koja će zaista nešto uraditi i, da navede neke primere, firme, ljude koji nisu poštovali zakone ove zemlje.
Nažalost, podržavao sam zadnjih 10 godina nekoliko koalicionih vlada. Znam šta znače koalicioni kapaciteti i kapaciteti ucenjivanja. Ali, jednom će neko od vas morati progovoriti, ako zbog ničeg drugog, onda zbog vaše kovanice da Evropa nema alternativu.
Gledajući javne servise i njihove programe i rad susednih zemalja, pogotovo Hrvatske, čiji rad pratim, a to je zemlja koja je pred godinu ili dve na ulazak u EU. Jedan od osnovnih uslova na tom evropskom putu je ta borba protiv korupcije. Shvatam da ova tela, odnosno ove komisije koje se biraju, treba da spreče tu korupciju i kriminal.
Pritom, treba reći da korupcija i kriminal ni u jednoj zemlji, pa ni u EU, nisu iskorenjene, ali su dovedene na jedan nivo za koji, neću da kažem da može da se toleriše, neću da kažem da je prihvatljiv, ali može sa time da se živi.
Mislim da živimo u zemlji gde je stepen korupcije tako visok da to ugrožava egzistenciju miliona građana Srbije. S tim, hoću da kažem da sam šokiran, da je već prošlo 48 sati otkada je bivša predsednica Komisije za zaštitu konkurencije na Javnom servisu, nije bio direktan prenos te emisije, rekla da joj je prećeno. Navela je i čoveka koji joj je pretio.
Sutradan smo videli da u štampanim medijima postoji njena izjava da su na nju vršeni pritisci od pomoćnika ministra trgovine, gospodina Slobodana Milosavljevića. On je juče ili prekjuče bio ovde, gospođo ministar, njega sam isto to pitao, da se izjasni o tome. Ni reči o tome.
Prema tome, da li je ovo poruka i budućoj komisiji? Neću da analiziram te ljude koji će biti, očigledno, izabrani. Da li je to poruka i njima kako oni treba da rade? Dakle, kao što su i ovi radili. Ona je dobila pretnje, iako, praktično, nije donela nijednu odluku koja je priznata na sudu, odnosno neki sudski organi nisu zaključili da je to validno. Ona je dobila pretnje i pritiske.
Ako je dobila, čovek na koga je ona ukazala je rekao da ima dokumentaciju da to nije istina. Zar nije interes šire javnosti, pre svega, mislim Vlade, a pre svega i resora u toj Vladi koji su, resorno, direktno zainteresovani, pa i vi, za to što je ona rekla? Niko se ne izjašnjava, ni predsednik Republike, ni predsednik Vlade, ni tužilaštvo, ni policija, niko. To je u najmanju ruku začuđujuće.
Imali smo izjave i predsednika Republike, koji je ovih godina reagovao na neke napade na strane građane, na neke umetnike. To je sve dobro. Ovoga puta, jedan predstavnik, da ne kažem da li je sada u usko pravnom smislu Komisija za zaštitu konkurencije državni organ, mislim da jeste, ako ga bira Skupština, jedan predstavnik državnog organa se žali na pomoćnika ministra trgovine, na predstavnike drugog državnog organa, da su na nju vršeni pritisci. U najmanju ruku bi trebalo javno tužilaštvo ili bilo ko da se izjasni. Makar i onom rečenicom – ispitaćemo, pa ćemo videti.
Svedoci smo ovde da povodom izjava nekih poslanika, pa i predsednika Nove Srbije, Velimira Ilića, odjedanput se oglašavao portparol tužilaštva, kolegijum Javnog servisa, iako niko, gospođo ministarka, znate o kojoj emisiji pričam, sada sam uveren da je Jelena Trivan napisala to saopštenje koje je kolegijum RTS-a dao u javnost. Niko od njih nije bio prisutan tu.
Kada smo mi iz stranke, da kažem onako narodski rečeno – namazani i napravljeni onakvi kakvi nismo u medijskoj propagandi. Kada smo tražili od kolegijuma saopštenje napismeno, vi znate šta je to pravno, kaže – nema tog saopštenja. Naravno da ga nema, zato što niko od predstavnika i članova tog kolegijuma nije bio prisutan.
Kada sada to uporedimo koliko je to bitno, taman da se tako i desilo kako su oni to napisali u kolegijumu, a od reči do reči je sve laž, ispostavilo se, i tad se oglasio Tomo Zorić, portparol tužilaštva. I šta je bilo, prošlo je nekoliko meseci, naravno da nema ništa.
Pre nekoliko godina, povodom izjave gospodina Velimira Ilića o proslavi u Orašcu, posle tri dana su nam se javili ljudi iz tužilaštva. Ne mogu iz lojalnosti prema tim ljudima da kažem – mi smo dali saopštenje, mi ćemo da ispitamo, ljudi od ovoga nema ništa. Ovo je politička propaganda.
Dobro, ako je status i položaj opozicije u državi Srbiji takav da se preko Javnog servisa neke stranke omalovažavaju, da se njima zabranjuje dolazak, zato plaćaju svi građani, a i članovi i simpatizeri Nove Srbije, kao i glasači, neka ide kako ide. Dobro, neka i neka stranka ima manji rejting zbog toga, to je država Srbija. Ali, ovde se radi o interesima stotine hiljada građana. Zbog toga što je, očigledno, ova komisija radila pod nekim pritiscima, i drugi neki državni organi, to bi neki ekonomski stručnjak egzaktno mogao da izračuna koliko je to manje para u budžetu.
Ne bori se jedna država i njeni državni organi, Vlada i Skupština, kao i lokalne skupštine zbog korupcije zato što je to samo sramota, bezobrazluk i nevaspitanje, dakle, krasti od narodi, nego zbog toga što je manje para u budžetu očigledno zbog te korupcije. Ovde pričamo, a najviše iz usta predsednika Nove Srbije nekoliko meseci.
Molim vas da zapišete Nuba invest, ili nam jednom zatvorite usta i kažite – to nije istina, ili je istina, ako je istina, onda nešto morate da preduzmete, jer se direktno optužuje jedan ministar i njegova braća, dakle Nubainvest je firma iz Slovenije, sa početnim kapitalom od 3.000 evra, dobila posao koji se meri desetinama miliona evra bez tendera. Nije bio tender.
Ako je bio tender, lepo se pojavite na konferenciji za štampu, u direktnom prenosu i kažite – gospodine Iliće, gospodine Markićeviću, tender je bio, vi niste obavešteni. Pričamo ovde mesecima. To su vrlo opasne stvari. Kakva je to poruka? Šta će onda građani da pomisle? Pomisliće – vrana vrani oči ne vadi.
Bez obzira na naše ideološke i nepremostive političke razloge, da su najmanje polovina od tih ljudi u Vladi, od ministara, od službenika, savetnika, pomoćnika čestiti i pošteni ljudi. Rekao sam najmanje. Šta hoćete više od opozicionog narodnog poslanika? Nemojte više da ćutite. Ovako kada se iz ovih skupštinskih klupa prozivate, ispada da budete prozvani svi. Ponavljam, 48 sati već ćutite.
To je neverovatno. Gospođa Dijana Bajalović je rekla da je i njenoj deci prećeno. Niko ne reaguje, svi ćute. Da li to znači da se ona nekome zamerila ili da nije dobro radila svoj posao, ili da je bila lenja ili da nije dolazila na posao? Sve to nisu razlozi da joj neko preti.
Taj drugi, gospodin Beko, o njemu se govori, čovek je rekao da ima dokumentaciju, da to nije istina što je ona rekla. Dakle, trebalo je u roku od dva sata da se reaguje. Možda je gospođa ljuta što sada neće biti u toj komisiji, pa je to zbog toga rekla. Ali, javnost mora da bude obaveštena o tome. Ona je to rekla u Dnevniku, najgledanijoj emisiji u 19.30 na Javnom servisu. Dakle, neko je morao da reaguje.
Koristim priliku, gospođo ministarka, da vam kažem nešto što mene začuđuje, dakle predsednica Vrhovnog kasacionog suda, ide informacija da je ona samoj sebi podigla platu. Moguće je da je to po zakonu, ali taj zakon onda nije dobar. Znate, i u najvećoj firmi gde su direktori moćni, imaju velike plate, njima putni nalog neko potpiše drugi, ili finansijski direktor ili neko drugi. Kako je moguće da ona sama sebi podigne toliko platu?
Vi znam da ste informisani da danas Palata pravde, da će građani biti uskraćeni za svoja prava, dakle, da izvrše tamo neke poslove koje imaju u sudu jer radnici štrajkuju. To smo gledali jutros u jutarnjem programu. Zašto štrajkuju? Imaju od 16.000 do 20.000 platu.
Dakle, nisam za uravnilovku, stručni ljudi, pogotovo na čelu tako odgovornih organa kao što je Vrhovni kasacioni sud treba da imaju veliku platu, ništa nije sporno. Možda i ta plata koju su mediji objavili, možda je ona u redu, ali mene je začudilo da ona sama sebi povećava platu. I pri tom, gospođa ministarka kaže – nemojte da ja kažem ono što ja znam.
Koja je to poruka građanima, kada predsednik Vrhovnog suda, gde građani ostvaruju svoju pravdu, gde su nekima u pitanju životi, ona kaže – nemojte da ja progovorim? Šta to znači? Kakva je to poruka građanima? Ponavljam, verovali vi ili ne, vama sam se najiskrenije obratio i očekujem od vas da se u ovim pitanjima koja sam postavio izjasnite. Hvala lepo.