Poštovana predsednice, koristim vreme koje ima poslanička grupa Nova Srbija.
Poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos i kolege narodni poslanici, najpre bih hteo da repliciram gospodinu Stevanoviću iz SRS, da možda nije baš fer replicirati poslanicima DS, obzirom da ih je prisutno dvoje. Kad bude više zainteresovanih za izmene i dopune ovog zakona, verovatno će i njihovi odgovori biti konkretni.
Gospođo ministarka, pozdravljam vaš dolazak ovde i učešće u ovoj raspravi, ali nadam se da ćete odustati od dosadašnjeg stila da nas lepo saslušate, na kraju nam pet-šest minuta izdeklamujete jedno malo predavanje i odete. Voleo bih da vodimo malo dijalog, pa da nam vi pokažete i dokažete da mi nismo u pravu, a sa uverenjem da mi ovo pričamo iz najbolje namere.
Dakle, želim da vas obavestim da je u toku procedura, što se tiče Administrativnog odbora u Narodnoj skupštini, gde i mi formiramo budžet. Mislim da će to biti možda prvi put da zvanično i Narodna skupština ima svoj budžet. Ne bih sada o odredbama tog pravilnika, generalni sekretar treba Administrativnom odboru da podnese predlog.
Sada se stvorila situacija, te bi i predsednica trebalo da se uključi i da javnosti da jedan konkretan odgovor. Nadam se da ona, iako priča sa generalnim sekretarom čuje ono što govorim. Vi, kao ministar finansija, najvažniji čovek, odnosno žena u ovoj državi za pare, kako se to narodski kaže, treba da se izjasnite o tome.
Naime, mi smo juče ili prekjuče čuli da ova Narodna skupština duguje Javnom servisu nekih tri i po miliona evra. Voleli bi, a verujem i vi, ako nikako drugačije, onda preko budžetske inspekcije, da saznamo, kao narodni poslanici, jer svaki dan smo zatrpani morem informacija i predloga zakona, odluka, pa ne bi bilo zgoreg da dobijemo i kopiju tog ugovora koji je Narodna skupština sklopila sa Javnim servisom i da vidimo fakturu, pošto imam neke informacije koje treba proveriti, zato i pitam, da je gospodin Tijanić duplirao neke stavke u toj fakturi, što se tiče broja izvršilaca koji rade na direktnim prenosima kojima su građani obaveštavani šta se radi u Skupštini.
Dalje, gospođo ministarka, pošto mi u načelnoj raspravi niste odgovorili, zahvalio sam vam se na obaveštenju, odnosno rešenju koje ste dali, a što se tiče budžeta grada Niša i moram da ponovim da mi je žao što predsednik Skupštine grada Niša gospodin Ilić nije ovde, za nenamensko trošenje i upozoravam vas da pošaljete budžetsku inspekciju, da država, odnosno ministarstvo, odnosno grad Niš ne bi imao ponovo neke troškove, jer ćemo podneti krivičnu prijavu zbog nenamenskog trošenja para. To ste vi konstatovali svojim rešenjem i dostavili Skupštini grada Niša koja neće da sprovede tu našu odluku.
To je onda ona finansijska nedisciplina i shvatam zbog čega ste vi podneli ovaj predlog zakona, da se transparentnije pred očima javnosti troši budžet, odnosno narodne pare, i pravednije.
Ne tvrdim da ta kontrola sredstava koja se troše iz budžeta nije bila i do sad, ali bih voleo da nam odgovorite, i meni svoj javnosti, pogotovo našim najstarijim sugrađanima koji su prvog oktobra očekivali već pompezno najavljivanu pomoć od 5.000 dinara za sve one penzionere koji imaju ispod 30.000 dinara penziju.
Ako uzmemo u obzir da je danas u štampanim medijima najavljeno poskupljenje hleba na 50 dinara, a to je samo za jedan hleb, gospođo ministarka, 18.000 dinara godišnje, a čini mi se da dve stotine hiljade penzionera, nažalost, u ovoj zemlji ima penziju ispod 12.000 dinara, videćemo, možda oni koji su se podsmevali toj pomoći od 5.000 dinara, da to nije mala pomoć za te ljude.
Ko je kontrolisao budžet? Ko je trebalo da kaže ministru Dinkiću, ko je trebalo da kaže Krkobabiću, ko je trebalo da kaže predsedniku Vlade da tih para u budžetu nema? Da li će ih možda biti, što još uvek hoću da verujem, posle eventualnog rebalansa, a ne da se šest meseci politički nadigravaju, stiču politički poeni, koristi politički marketing za 5.000 dinara pomoći tim penzionerima?
Ne znam zašto bi njima uopšte trebalo deliti pomoć? Ti ljudi čim su dobili penzije uredno valjda imaju prava na neku pravičnu i pravednu penziju. Želim da vas podsetim, a posebno vas, zato što znam kakvo je vaše mišljenje kod nekih usklađivanja penzija dok nisu zamrznute bile, pa ste od toga odustali, zbog koalicionog kapaciteta, koalicionih ucenjivanja, ili šta se već događa u toj Vladi.
Prema tome, neću iskoristiti sve vreme, ostaje mi još desetak minuta. Nadam se da ćete na ova pitanja, koja naravno interesuju i mene, a mislim i širu javnost, pogotovo kada se radi o ovoj pomoći od 5.000 dinara za naše najstarije sugrađane jer, priznaćete, stvarno je bilo ružno da se šest meseci bezmalo u svakom dnevniku Javnog servisa najavljuje, svi su se izređali i skoro svi ministri da zakače poneki politički poen i onda sad svi ćutite ovde. Zar je strašno reći – trenutno nema u budžetu, biće rebalans, vi znate kad će, za trideset dana i onda će vam biti podeljena ta pomoć od 5.000 dinara?
Ovako koliko god nekim ljudima izgledalo to neozbiljno, da je 5.000 dinara ništa, nažalost, postoji mnogo naših sugrađana, pogotovo penzionera, kojima bi 5.000 dinara bila neka pomoć. Neki su se i zadužili, verujte mi na reč. Iz grada iz kog dolazim, iz Čačka, znam bar njih desetak, zadužili se za tih 5.000 dinara, dali neku zalogu, neke čekiće, nešto podigli tamo. Sad svi ćute, niko ništa ne kaže.

Predsedniče, dobio sam opomenu od građana Srbije koji gledaju ovaj prenos da se ne ponašamo u skladu sa Poslovnikom, gde predsednica, ministarki i poslanica nema. U našem Poslovniku ima samo predsednik.
Gospođo ministar, pošto vidim da ste vi iz Vlade ministri od početka ovog redovnog zasedanja uveli novu praksu da ne učestvujete u dijalogu sa narodnim poslanicima, koji shodno svojim ovlašćenjima, obrazovanju i znanju pitaju ono što građane interesuje na kraju i onda se završi sednica i zbog toga se javljam, a znam da je možda nekima i previše ovo.
Pošto sam pitao i predsednika Skupštine, pošto ovih dana treba u Administrativnom odboru da pravimo nacrt budžeta Skupštine, a budžet Skupštine nije ništa drugo nego deo budžeta države Srbije, a nisam dobio odgovore na neka pitanja, gospođo predsedniče, mislim da sigurno nećete dozvoliti da informacije koje tražim od vas kao narodni poslanik dobijem preko Poverenika za informacije, insistiram da svim narodnim poslanicima date ugovor sa javnim servisom iz koga ćemo da vidimo kako mi kao Narodna skupština dugujemo 3,3 miliona evra.
Tako je rečeno u medijima. Tako je predstavljen naš sastanak sa gospodinom Tijanićem, a tih 3,3 miliona evra neće niko drugi da obezbedi i ne može nego Ministarstvo finansija, gospođa Dragutinović. To bi mi trebalo da znamo, pogotovo što smo danas u štampanim medijima čuli da jedan sat direktnog prenosa košta 2.500 evra.
Prema tome, današnji dan je koštao 25.000 evra. Hoćemo da vidimo ugovor. Hoćemo da vidimo fakturu koliko je izvršilaca svaki dan bilo u Narodnoj skupštini i da onda i gospođi ministarki bude lakše, odnosno gospođi ministru.
Gospođo ministre, za vas imam još jedno pitanje. Nadam se da ćete odgovoriti i na ova pitanja. Što se tiče budžeta Skupštine grada Niša, naš argument na sudu, Nove Srbije, biće vaše mišljenje i vaše rešenje. Valjda nećete dozvoliti da se prave novi troškovi koje na kraju krajeva opet plaćaju građani Srbije, da podnosimo krivičnu prijavu i protiv predsednika Skupštine grada Niša i gradonačelnika grada Niša. To možete da rešite za pet minuta, da pošaljete budžetsku inspekciju, da oni koji su nenamenski trošili sredstva iz budžeta grada Niša odgovaraju, a da onome kome sleduju po zakonu ta sredstva budu i uplaćena.
Imam još jedno kratko pitanje za vas. Kako shvatam ovaj zakon i kako vi obrazlažete, a mi kritikujemo, ovaj zakon je u stvari priprema za, nije valjda samo obaveza prema MMF i EU, donošenje novog budžeta. Šta mislite da radite sa lokalnim transferima, opštinama i gradovima u Srbiji koji su uskraćeni za milione i milione?
Neki predsednici opštine i iz vaše stranke, gospođo ministar, tvrde da je to urađeno protivzakonito. Da li mislite da i u narodnom budžetu, na neki način, skratite pare? Ne treba da vas podsećam da je gro tih para zarađen na teritorijama tih opština i gradova.
Ide grejna sezona. Ide povećanje cena energenata. Mnogi su u vrlo teškim situacijama. Ne treba da vama govorim da su opštine, odnosno lokalne samouprave zadužene i za grejanje škola, biblioteka i obdaništa.
Šta njima sleduje? Da li mogu da očekuju nešto i da li sam, gospođo ministar, dobro čuo predsednika Vlade pre nekoliko dana da će neku milijardu dinara biti po nekom sistemu, po nekim kvotama, na neki način vraćeno od ovih sredstava koje se zakidaju? Neki ozbiljni stručnjaci, to vam kažem najozbiljnije, kažu da je to urađeno protivzakonito.
Šta ćete vi da uradite sa tim lokalnim transferima? Da li ti predsednici opština, lokalne uprave i samouprave, koji vode ove gradove, mogu da očekuju da će ih ovakva katastrofa zadesiti i u narednom budžetu koji ćemo ove godine, nadam se, usvojiti u roku?

Poštovana predsednice, poštovani ministri, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj direktan prenos, ono što imam u ime poslaničkog kluba Nove Srbije da kažem u vezi zakona o zaštiti potrošača počeo bih i da na neki fin način kolegi Milićeviću dam priliku za repliku.
Kolega Milićeviću, mene interesuje koji je vaš stepen nezadovoljstva ovim zakonom u onom delu gde nisu regulisana prava građana koji su podigli kredite? Da li je to samo onako rečeno ili ćete vi da glasate za ovaj zakon? Mislim da je taj deo koji je trebalo da bude u ovom zakonu možda najvažniji.
Dakle, koji je vaš stepen nezadovoljstva? To ste na kraju vaše diskusije rekli. Da li ćete da glasate za ovo ili nećete, jer imam utisak da je ovo bilo u prethodnom nacrtu zakona, a onda gospodin Milosavljević na intervenciju NB, dobro slušajte – NB, pa znači ta NB je trebalo da zaštiti narod. Shvatao sam da će da još pooštre neke odredbe u tom zakonu koje će da štite građane koji su podigli kredite.
Gospodin Milosavljević je, neki kažu, evropski ministar. U sadašnjim uslovima za podizanje raznoraznih kredita, za mlade parove, za stanove, za građane, za male potrošačke kredite tipa – uđeš, izađeš i gotovo, a onda tek počinje kod većine građana, putovali ste po Evropi, gospodine Milosavljeviću, sa ovakvim kamatama da neko javno na Javnom servisu, na bilo kojoj televiziji da takav oglas, taj direktor banke bi, recimo, u Nemačkoj bio uhapšen odmah. Proverio sam, bio bi uhapšen. To je prosto neverovatno da takvi uslovi koji su lihvarski, koristeći ekonomske prilike i loš materijalni status građana i podršku države…
Ako uzmemo ovo što se desilo juče da je gospođa Bajalović, čini mi se da je bila predsednica Komisije za zaštitu konkurencije, to narodski kažem, sve se to vodi ka zaštiti potrošača, sinoć u mediju na Javnom servisu rekla da je prećeno i da je prećeno njenoj deci.
Gospodine Milosavljeviću, zadnja vam je prilika danas da se, što kažu neke komšije ovde u susednim zemljama – očito je, izjasnite o tome. Ćuti policija, ćuti državni tužilac, a povodom nekih izjava u Narodnoj skupštini, nekih narodnih poslanika koji su koristili svoje poslaničko pravo u roku od 24 sata tužilac se javlja, on će da preduzme ovo.
Videli smo šta je preduzeo, zato što ništa nije imao, nikakvo ni krivično ni prekršajno delo i zato nije ni preduzeo. Očekivao sam da će tužilac, portparol, čuveni, kako se zove, Zorić, da odmah reaguje. Žena kaže, nije bio direktan prenos, da je njoj prećeno i njenoj deci.
U istu ravan, gospodine Milosavljeviću, stavljen je i gospodin, čini mi se da se zove Beko, zbog koga se ovaj zakon, i sličnih njemu, donosi, zbog koga se donosi da se zaštite potrošači, a vi ćutite kao ministar trgovine, kao ministar u Vladi RS. Šta će onda građani da zaključe, čiji ste vi u stvari ministar?
Da li vi u stvari njih štitite, s obzirom na ranije događaje, prisustvovanje otvaranju nekih supermarketa bez građevinskih dozvola itd? Šta građani treba da zasluže, da primete, da li se ovaj zakon donosi, kao što se donosi ovo o budžetskom sistemu zato što je MMF rekao, zato što imamo neke rokove i zato što je ovo sastavni deo nekih 15 direktiva EU?
Gospodine Milićeviću, odnos banaka prema građanima, korisnicima kredita jedna je od glavnih direktiva. To postoji u ne znam koliko evropskih zemalja da se zaštite građani od lihvarskih kamata, od zelenašenja, od upropašćavanja, jer su mnogi naši građani nažalost u takvoj situaciji da su prinuđeni da podignu kredit bilo kakav, pod bilo kojim uslovima.
Zamislite, a verujem da vi u Valjevu imate građane čija deca moraju u nekom roku da prime injekciju koja košta 200 evra. On mučenik neće da gleda kolika je kamata i šta, već će da podigne da spase dete. Svi smo svedoci, i svi to znamo dobro i u svojim strankama i u kontaktu sa građanima, da su mnogi građani u tako teškoj ekonomskoj situaciji da podižu kredite da makar mesec ili dva odlože neki finansijski kolaps, da reše neka pitanja.
Sada u ovom zakonu o zaštiti potrošača baš to, i to na intervenciju koga – NB. Želim da kažem da nisam možda bio opozicija, najiskrenije, možda bih i glasao za gospodina Šoškića, guvernera, ali ovo je stvarno razočarenje koje sam doživeo od njega, a verujem i mnogo građana u Srbiji, stvarno sam zaprepašćen i ne mogu da verujem da umesto da da predloge, sugestije da se taj zakon, odnosno u odredbama gde se štite korisnici kredita još pooštri, pojača. Ovako izgleda da je NB u službi banaka, to su mahom strane banke.
Ako sam dobro informisan, neki podatak, u sveopštoj krizi svugde banke u svetu su u gubitku, samo su u Srbiji na dobitku. Čini mi se da, ne znam, nekoliko stotina miliona evra ili dinara ili milijardi su u profitu i dobitku. Zato, gospodine Milosavljeviću, što do sada nije bilo zakona o zaštiti potrošača, a sada vidimo da će se doneti zakon gde su one izuzete i dobile su imunitet.
Kažem vam najotvorenije, neka me tuže, te kamate kada se uporede sa zemljama gde su finansijski sistemi i finansijska disciplina utvrđeni, da ne kažem u evropskim zemljama koje su nama uzor, pošto se ovde pominju evropske direktive, neko ko bi dao javni oglas u Nemačkoj, gospodine Milosavljeviću, a vi kažite da nisam u pravu, sa tolikim kamatama i tim uslovima vraćanja kredita bio bi odmah uhapšen i bio bi na centralnim televizijama kao prevarant i kriminalac. Ovde je to moguće i sasvim legalno, otprilike uz nečiju podršku, a sumnjam, gospodine Milosavljeviću, uz čiju podršku.
Dalje, kada se govori o zaštiti potrošača, gospodine Milosavljeviću, a mogla bi i predsednica nešto o tome da kaže, da li su građani koji plaćaju TV pretplatu potrošači? Da li uopšte odnos u kome nastaje termin potrošač podrazumeva neki dobrovoljni odnos? Ti građani moraju po zakonu da plaćaju pretplatu. Dakle, morate o tome da se izjasnite.
Nije to samo kod plaćanja TV pretplate. Govorim o monopolizmu, jer su građani praktično prinuđeni. Kakav je tu odnos prodavac, tako da kažemo, potrošač? Ovde su građani primorani da plaćaju i čak nemaju nikakav, sem svaka čast nekim izuzecima možda, neskromno ubrajam i sebe, koji pokušavaju da pričaju o tim građanima koji su na taj ugovorni odnos prinuđeni.
Ko je pitao te građane da li će da plaćaju TV pretplatu i, ako hoće, kome hoće da plaćaju? Ko će tim građanima da objasni sad da se pominju milioni evra­, poštovani građani Srbije, ovo što je juče predsednica razgovarala sa nekim tamo direktorom RTS i da se govori o milionima evra­? Neće to Skupština da plati, to ćete vi da platite preko budžeta.
To su samo igre za malu decu i objašnjavanja. Gde je tu neki ugovor? Da vidimo ko koliko duguje? Da li je Skupština potrošač? Da li su neki uslovi iz tog ugovora ispunjeni? Da li potrošači, građani Srbije, pretplatnici, TV pretplatnici, po sili zakona imaju pravo da znaju, koliku platu, recimo, imaju članovi upravnog odbora RTS? O tome ćemo pričati ove jeseni. Ko je njima odredio toliku platu? Da li građani Srbije koji plaćaju RTV pretplatu imaju pravo?
Recimo, gospodine ministre Milosavljeviću, koji je sad izašao, hteo sam za jedno selo da pitam, mislim da je za njega zanimljivo, Poljanica se zove, u Srbiji je, da li oni imaju TV signal, a da li su prinuđeni da plaćaju TV pretplatu? To je jedan nov odnos, gospodo iz Ministarstva, pošto nema ministra.
Znači, građani su prinuđeni. Jedna stvar, osnov trgovine je da dobrovoljno kupujem neku robu. Ovde je donet zakon da oni moraju da plaćaju. Nažalost, da se izjasnim ovde pošteno, 2002. godine sam glasao za taj zakon zato što sam mislio da će taj RTS, taj Javni servis, stvarno da bude Javni servis građana Srbije, a ne vladajuće koalicije, ko god da je na vlasti.
Onda bi bilo pošteno da se pitaju građani koji podržavaju ovo što izveštava Javni servis, pogotovo informativnim, u glavnim emisijama u pola osam, a ne, ako nema dovoljno para, neka oni plaćaju 3.000 dinara, da damo anketu. Ili ćemo morati da počnemo da skupljamo potpise da se taj Zakon o radio-difuziji, mislim da se tako zove da ga izmenimo, pa ko voli i ko veruje u ono što oni pričaju, neka plaćaju duplo i 2.000 i 3.000.
Moj je utisak i, verujte mi na reč, da je ogromna većina građana ogorčena onim što se prikazuje na Javnom servisu. To je jedan momenat, kada pričamo o Javnom servisu. Drugi je momenat, znate li gospodo iz Ministarstva, da postoji dobar deo Srbije gde te robe, hajde da tako kažem, Javnog servisa, njihovog programa, odnosno signala nema.
Gde to ima u zakonu u svetu da vi plaćate neku robu, a neko vam to ne isporučuje? Znate li koji je odgovor bio direktora Javnog servisa, stranci Nova Srbija, kada je to pitala pre četiri godine, insistiram na tome, pre četiri godine, kada smo bili na vlasti? Rekao je – kakve veze ima, plaćaju i građani koji nemaju decu poreze za prosvetu. To je bio odgovor direktora Javnog servisa.
Prema tome, gospodine Milosavljeviću, zamolio bih vas da vi prihvatite mnoge amandmane, i koje su poslanička grupa Nove Srbije i ostale poslaničke grupe, mislim čak iz vladajuće koalicije, podnele. Prihvatite te amandmane, da pokušamo da uverimo građane da je makar to tako zvučno ime i zaštitničko ime Zakon o zaštiti potrošača zaista zakon koji će omogućiti građanima da ostvare svoja prava, kada su već platili neku robu ili učestvovali u nekom trgovinskom lancu ili nekom trgovinskom odnosu.

Poštovana potpredsednice, pre nego što počnem svoje izlaganje, imam jedno pitanje za vas, ako dozvolite.
Da li se očekuje u skorije vreme povratak gospođe ministarke u salu, pošto bih želeo lično njoj da se obratim, ne bi bilo korektno, ako nije prisutna, da neko govori? Da li će da dođe?
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, svaki ovlašćeni predstavnik Vlade ima pravo na povremena, iz raznih razloga, odsustvovanja sa toka sednice. Ministarka Dragutinović je u zgradi i čim bude mogla doći će, a vi izvolite i koristite vreme svoje poslaničke grupe.)
Dobro, poštovana potpredsednice, iz najbolje namere je, shvatio sam da prisustvo ministara u Vladi prilikom donošenja zakonskih predloga poboljšava neku situaciju da vodimo dijalog, a ne da ispadne da neko samo politizira, eventualno obraća se samo svojim biračima i građanima Srbije.
Poštovani građani Srbije koji gledate ovaj direktan prenos, iako ministarka nije prisutna ovde, govoriću kao da je ona prisutna.
Naravno da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, onako kako ja shvatam, pošto govorim u načelu, podrazumeva pre svega jačanje finansijske discipline.
Narodski rečeno, trebalo bi da postane transparentnije kako se koristi budžet, odnosno pare, odnosno pare koje građani prilikom raznih davanja i dažbina, svi mi zajedno dajemo u budžete bilo lokalne samouprave, bilo državni budžet.
U tom smislu i u tom kontekstu, mogu da podržim predlog svakog zakona koji makar na papiru jača institucije koje će kontrolisati kako se narodni novac troši. U vezi s tim, ne sumnjajući da ministarka ima, odnosno Vlada, makar kod ovog predloga, ima najbolje namere, ne samo da je to obaveza prema MMF sa nekim rokovima, međunarodnoj zajednici, EU, nego pre svega zbog nas, da bi građani mogli transparentnije da vide i oni koji možda nisu ekonomski stručnjaci kako se narodni novac troši.
S tim u vezi, imao sam nekoliko pitanja za gospođu ministarku. Ovde ću ih postaviti i ostaviću još malo vremena, ako budete dozvolili da se ponovo javim, možda nije po Poslovniku, bilo bi lepše da je ona ovde prisutna, ali nadam se da, negde gde se trenutno odmara, sluša šta poslanici govore u Narodnoj skupštini.
Ako donošenje ovakvog zakona, pa i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, podrazumeva pre svega jačanje finansijske discipline, pitam da li je Ministarstvo finansija, odnosno gospođa ministar znala pre 15, pre 30, 35, pre 60 dana, kada su, sada shvatamo politizirajući, čelnici stranaka i ministri u Vladi govorili da će naši najstariji sugrađani, oni sa najmanjim penzijama, dobiti 5.000 dinara? Među nama rečeno, kao da dobijaju 50.000 dinara, tako je to prikazano u medijima i istupima tih ministara.
Da li je gospođa ministar i pre mesec dana, makar i pre pet dana, 25. septembra znala da u budžetu neće biti para, po tih 5.000 dinara za sve penzionere koji imaju 29.999 dinara i manje? Mislim da je znala i da je trebalo, u cilju jačanja te finansijske discipline, transparentnosti i otvorenosti prema građanima, da se kaže kakva je finansijska i ekonomska situacija, kakvo je stanje u budžetu.
Trebalo je lepo da kaže svojim kolegama, ministrima – gospodo, nemojte takve izjava da dajete. To nije korektno, to nije pošteno. Čak bih rekao da je to žalosno prema najstarijim našim građanima. Novca u budžetu u ovom trenutku nema. Možda će ga biti, ako se izvrši neki rebalans. To je trebalo biti rečeno pošteno.
Među nama rečeno, neće tim ljudima ne znam kako pomoći tih 5.000 i sa 30 dana zakašnjenja, ali mislim da je bilo korektno da se tim građanima, našim penzionerima, našim najstarijim sugrađanima kaže pošteno, da 1. oktobra neće biti tog novca.
Zato sam želeo da gospođa ministarka ovde kaže neku reč o tome, da ne kažem da se izvini građanima. Ne bi joj spala kruna s glave, štaviše mislim da bi dobila neki politički poen.
Dalje sam želeo da pitam gospođu ministar, kada se radi o budžetskoj inspekciji, da li tu postoji to delovanje budžetske inspekcije i da li se ono vrši selektivno?
Mislim kada se radi o kontroli lokalnih budžeta lokalnih samouprava, da li ta budžetska inspekcija ide samo u opštine gde je opozicija na vlasti? Opozicija koja je ovde na centralnom, državnom nivou ovde u Narodnoj skupštini opozicija, ali je vlast u pojedinim opštinama i gradovima.
Da li se te budžetske inspekcije vrši ravnomerno ili se vrši selektivno? Prema informacijama koje imam, u nekim opozicionim opštinama budžetske inspekcije ne izlaze iz gradskih odnosno opštinskih uprava. Ja lično i ti ljudi koji su tamo na vlasti nemamo nikakvih problema sa tim, neka se vrši kontrola svaki dan, ali neka se onda vrši i tamo, gospođo ministar, gde su vaše partijske kolege na vlasti.
Što se tiče budžeta grada Niša, žao mi je što gospodin Ilić, kao predsednik Skupštine grada Niša nije ovde prisutan, vi ste svedok gospođo ministar, da vam se predsednik gradske skupštine u vezi trošenja gradskog budžeta u Nišu, u odelu finansiranja političkih stranaka, lično obratio.
Vi ste napisali, po meni, vrlo stručno, pametno, korektno i pošteno mišljenje, a mislim da je mišljenje ministra finansija, kada se radi o trošenju para i iz lokalnih budžeta, zakon. Šta ste preduzeli, pošto nadležni u gradu Nišu ni dalje neće da postupe po vašem rešenju?
Voleo bih da znam konkretno šta ste preduzeli, jer našoj stranci Novoj Srbiji u Nišu je ostalo, praktično, samo da se pozove na vaše rešenje i da podnese krivičnu prijavu? Voleo bih da znam da li i zbog vas treba da podnesemo krivičnu prijavu, zbog nevršenja, odnosno nesprovođenja sopstvenog mišljenja i sopstvenih rešenja?
Hteo sam da vas pitam u okviru ovih 10 minuta i 48 sati, gospođo ministarka, kakve su vaše namere? Bila bi prilika da se to kaže, pošto su se lokalne samouprave, pogotovo ovih 55 opština koje su nerazvijene, znate vi koje su to opštine, pošto od obećanih para, od onih lokalnih transfera izgleda da za sada nema ništa, bilo bi pošteno i korektno da se i danas obratite i da ti ljudi, funkcioneri u tim opštinama, čuju kakva je situacija u budžetu, da li će biti tih sredstava?
Bila je najava, čini mi se da će se podeliti neka milijarda po opštinama, po kom kriterijumu, po kom sistemu? Ako ništa drugo, ide grejna sezona, a znamo kakva je situacija i sa energentima, šta se sve sprema da bi ljudi mogli da planiraju kako će da greju svoje opštine, gradove, škole, biblioteke itd.
Prema tome, voleo bih da čujem odgovore na ova pitanja, pogotovo me zanima još jedan odgovor – da li vi konačno možete kao Ministarstvo finansija, da li je to vaša nadležnost, mislim da jeste, a ako vi ovde kažete da nije, kao i uvek, znate da sam vas maksimalno uvažavao i kao čoveka, odnosno ženu i kao stručnjaka, da li vi Srbiji, građanima Srbije, radnicima i sindikatima možete konačno da objavite spisak firmi, bilo da su one društvene, ako ih još uvek ima, javna preduzeća ili privatna koja ne plaćaju obavezne doprinose za zdravstveno, penziono i ne znam sve koja osiguranja?
Stalno imamo primere da pojedini ministri u političkim kampanjama idu od preduzeća do preduzeća, povezuju naprasno staž ljudima, obećavaju i to bude dok su tu kamere, to se objavi po televizijama, a najviše na RTS koji je, praktično, Vladina TV, TV Vlade Republike Srbije, a ne građana Srbije, i posle dva dana, nikom ništa.
Da li biste vi u cilju te transparentnosti, finansijske discipline konačno mogli da objavite, o kome god da se radi, koja su to preduzeća? Makar tih 100 najvećih dužnika koji duguju budžetu, odnosno duguju penzionim, zdravstvenim fondovima, a znamo da se iz toga isplaćuju penzije i zdravstveno, ljudi se osiguravaju, da ne bi neki ministri to neposredno u nekim političkim kvazikampanjama rešavali na licu mesta – biće vam isplaćeno ovo, biće vam nadoknađen staž. Sve to ne bi bilo potrebno, da sve firme uplaćuju te obaveze koje one imaju prema zakonu.
Gospođo ministar, niste bili na početku, nadam se da je vaša saradnica, primetio sam, ukratko saopštila ono što sam pitao. Mislim da bi bilo korisno za ovu diskusiju i za vas kao ministra, a i za građane koji očekuju ove odgovore.

Poštovana potpredsednice, poštovani građani Srbije, svi koji gledate ovaj direktan prenos, imam pitanje u ime poslaničke grupe NS. Zapravo, u tom pitanju biće sadržano i neko obaveštenje koje lično tražim od vas, gospođo potpredsednice. Voleo bih da je tu predsednica, ali nije.

Postavio sam jedno pitanje u ime poslaničke grupe NS pre više od dva i po meseca i nisam dobio nikakav odgovor, tako da mi, poslanici, možemo da sumnjamo u celishodnost ovih pitanja, ali dok ima prenosa, mi ćemo pitanja postavljati i tvrdo insistirati na odgovorima.

Pitanje je bilo za ministra inostranih poslova Vuka Jeremića, koji je ovih dana, kako vidimo, odnosno ne vidimo, na službenom putu, ali ne na službenom putu po stranim zemljama gde bi predstavljao našu zemlju, nego na onom ''službenom putu'' iz filma Emira Kusturice.

Prilikom postavljanja tog pitanja pre dva i po meseca rekao sam da je ministar inostranih poslova nepravedno zapostavljen ovde u Narodnoj skupštini i da bi poslanici, a to je moja malenkost uradila, trebalo da mu postave neka pitanja, tako da i on dobije šansu da odgovara na pitanja poslanika.

Naime, šta sam pitao? Pitao sam – gde su naši novci? U sredstvima informisanja je bilo, jer samo tako i mi poslanici možemo da se informišemo, pa me je interesovalo koliki su troškovi naših diplomatskih predstavništava u svetu, i naveo sam i neke konkretne primere i pitao da li je to istina.

Recimo, konkretno me interesuju troškovi koje su napravili zaposleni u našoj ambasadi u Norveškoj u vreme kada je ambasadorka naše zemlje u Norveškoj bila gospođa Vida Ognjenović. Dakle, postavio sam pitanje – koliko ljudi je zaposleno u ambasadi, kolike su njihove plate i koje su oni troškove napravili, a posebno koliko su platili građani Srbije za nepravilno parkiranje automobila? Prema informacijama koje imam, a tražim da dobijem odgovor na pitanje da li je to istina, ti troškovi su bili enormni. Čak su dnevni listovi u Norveškoj o tome izveštavali.

Dalje, svedoci smo nekih afera koje su stavljene pod tepih, kao sa zakupom nekih stanova u Parizu, u Ukrajini… Sve sam to naveo, nisam izmislio, dnevne novine su pisale o tome, predsednik države se izjašnjavao da će neko biti smenjen, da ne sme za zakup da se daje sedam hiljada evra, da ne smemo da imamo u jednoj državi, praktično, dva ambasadora, kao što je do pre nekog vremena bio ambasador i u Parizu i pri Unesku i nikom ništa.

Postavljam pitanje konkretno za ove tri zemlje, za naša diplomatska predstavništva u Norveškoj, Francuskoj i Ukrajini – koliko je ljudi zaposleno u tim ambasadama, kolike oni imaju plate i koje sve troškove građani Srbije moraju da snose, odnosno da narod plaća, jer i oni se finansiraju iz budžeta?

Još jednom oštro protestujem zbog ovakve ignorancije, da se dva i po meseca narodnom poslaniku ne dostavi bilo kakav odgovor na pitanje koje je postavio.

Prema tome, da mi ovde razbijemo neke fame o superherojima, o najvećim branicima otadžbine i KiM, to neka im ostane za istoriju pošto su se sad sakrili u mišiju rupu i nema ih nigde, nego da oni lepo narodu odgovore kolika je bila cena poseta dve godine vođenja jedne neuspešne i pogrešne politike, pošto je sada druga politika prema KiM, da se odgovori kroz cifre, kako narod najbolje razume.

Kad budem dobio odgovore na pitanja vezana za ove tri ambasade, pitaću za još 13 ambasada i na kraju će biti pitanje za samog ministra, da odgovori koliko je koštalo građane Srbije sve to što je rađeno dve godine, on i njegova putovanja koja su, otprilike, bila uzalud i na pogrešne destinacije, pošto je sve to plaćeno sredstvima iz budžeta u koji svi građani uplaćuju, a svi vidimo da se približava zima i kako građani žive. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, u ime poslaničkog kluba NS, a verujem i mnogo građana Srbije, imam jedno pitanje za gospodina Mirka Cvetkovića, predsednika Vlade.
Izvinjavam se, gospodine predsedniče, što ću morati da citiram član 123. Ustava Republike Srbije. Radi se o nadležnosti Vlade Republike Srbije i pod jedan stoji: "Vlada utvrđuje i vodi politiku".
Pozivajući se na ovaj član Ustava, gospodine predsedniče, verujem da možete u jednom kratkom izlaganju da izložite dosadašnje rezultate spoljne politike koju ste vi vodili po Ustavu Republike Srbije i kažete koji su strateški spoljnopolitički pravci koje vi i vaši ministri nameravate da vodite u narednom periodu, a koji se tiču najtananijih, najosetljivijih interesa građana Srbije.
Drugo, želeo bih da objasnite (verujem da je to više za medije) kako izgleda telefonska sednica Vlade na kojoj se odlučuje o tako krupnom i istorijskom dokumentu kao što je rezolucija koju je država Srbija podnela Generalnoj skupštini UN. Gde su se ministri nalazili, kako su vam odgovarali, da li im je cela ta rezolucija citirana, izgovorena na telefon pre nego što su se oni saglasili s tom rezolucijom?
Kažem to kao narodni poslanik koji je učestvovao 26. jula iskreno i pošteno ovde u diskusiji o ovoj temi i podržao Vladu i predsednika ne gledajući stranačke interese, nego gledajući prave interese građana Srbije. Zauzvrat građani Srbije i narodni poslanici imaju vest da je Vlada na telefonskoj sednici prihvatila izmenjeni tekst rezolucije koju je naša država podnela Generalnoj skupštini UN.
Dakle, želeo bih da objasnite kako je izgledala ta telefonska sednica i da li ste vi, izvinjavam se što ću to da vam kažem, bili svesni istorijskog trenutka da se takva jedna odluka donosi na telefonskoj sednici? Hvala lepo.

Gospodine predsedniče, molim vas da ovo što sledeće budem rekao shvatite da nije ništa lično. Izvinjavam se što ću reći jednu ličnu opservaciju. Vi meni delujete kao veoma korektan i pristojan čovek, ali mi se učinilo da ne smete da pomenete reč Kosovo, da ne kažem Metohiju. O tome sam vas pitao, gospodine predsedniče. Da li je moguće da se rezolucija o Kosovu donosi kao izmenjen tekst, o kom javnost nije znala, verujem da i sada mnogi ne znaju šta tamo piše, telefonskom sednicom?
Ako je to način da se donosi, zašto je uopšte potrebno da Vlada zaseda, koliko mi se čini, četvrtkom u 13.00 časova (makar je tako bilo u prethodnoj vladi)? Onda da uštedimo dnevnice, a možda bi neki ministri bili korisniji negde na terenu. Zaista to mislim iskreno. Pa da ne dolaze onda u Beograd iz belog sveta ili iz Srbije. Recimo, da je gospodin Mrkonjić ostao tamo, možda bi čovek još nešto uradio… Zaista tako mislim, ako je to način da se tako rešavaju krupne odluke.
Drugo hoću da vas pitam, pošto ste možda slučajno ili namerno izbegli reči Kosovo i Metohija, a mislim da je većina građana razumela zbog čega pitam za ovu telefonsku sednicu. Kada za neki dan dođe državna sekretarka SAD Hilari Klinton, da li ćete joj vi, kao predsednik Vlade Republike Srbije, reći – KiM je Srbija, to je sastavni deo Srbije, nikada nećemo prestati da razgovaramo o statusu? Da to znamo, evo, obećajte pred građanima Srbije i biću vam zahvalan za to. Hvala lepo.

Gospodine predsedniče, da li iz ovog drugog dela vašeg odgovora građani Srbije treba da shvate da vi sa državnom sekretarkom, vi ili ministar spoljnih poslova ili predsednik Republike, nećete razgovarati o KiM? Da li to treba da shvatimo?
Mislim da sam vrlo jasan. Znači, iz ovoga što proizlazi, pošto to nije spoljnopolitička tema, pošto je to samo naša tema i samo mi možemo o tome, a očigledno da nije, jer ceo svet se bavi, pa i najjače sile, Kosovom i Metohijom, smatram da ćete Hilari Klinton da kažete – gospođo, ako ste došli da pričate o KiM, to nije spoljnopolitička tema, pa ćemo o njoj pričati kada budemo u Generalnoj skupštini ili na nekom drugom mestu, a ovde u Srbiji to nećemo moći.
Naravno da ćete pričati, i treba da razgovarate sa svima koji se pitaju u svetu i nažalost drmaju svetom (to je moje lično mišljenje), a ne da nam tako kažete. Ispada da vi sada nećete sa Hilari Klinton da razgovarate o KiM. Pa, oni se pitaju sada, to zna i najneobavešteniji građanin. Da li se to nama sviđa ili ne, to je druga priča.
U tom kontekstu sam vas pitao da li ćete joj reći – da, za nas status KiM nikad nije rešen? Nisam mislio na transparente. Ne želim vama da pričam, oni koji me bolje poznaju znaju šta za mene u srcu i duši znači KiM. Nisam mislio na transparente, nego sam iz najbolje namere, kao što sam došao i 26. jula, gospodine predsedniče, i ovde glasao ne za stranačke interese nego za podršku vama i Vladi i predsedniku ako može nešto da se uradi za taj najsvetiji deo naše teritorije, za koji svi, verujem, osećamo i mislimo da je tako. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, čini mi se da je tri minuta i 20 sekundi, ali nema veze. Poštovani gospodine predsedniče, poštovani ministri i predsedniče Vlade i svi poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, danas smo uspostavili takvo jedinstvo da nam predstavnici vladajuće većine nisu dozvolili da o ovako važnoj temi, za Srbe najvažnijoj, govorimo duplo vreme, te ću imati samo tri minuta.
Pošto vidim da se gospodin predsednik priprema za završnu reč, možda će moja neka pitanja i razmišljanja pobuditi njegovu pažnju, a čini mi se da će ovo što ću pitati interesovati mnogo građana, odgovoriti na ta pitanja.
Pitao bih i gospodina predsednika Vlade, pošto je Vlada po Ustavu nadležna za spoljnu politiku, ali čini mi se da se on neće danas uključivati u raspravu. Gospodina ministra Vuka Jeremića bih pitao mnogo toga, ali priznajem da bi mi možda prevladale emocije, pošto je on poreklom iz mog rodnog grada, a mislim da danas kod većine narodnih poslanika, pogotovo kod opozicionih poslanika, nisu prevladale emocije, čak mislim da su se predstavnici opozicije danas ovde ponašali zrelije i odgovornije, shodno ovoj temi.
Gospodine predsedniče, da li mene neki osećaj vara ili mi danas razgovaramo o Srbiji, a ne o Kosovu i Metohiji? Da li mi danas razgovaramo, 26. jula 2010. godine, o opstanku Srbije? Ne želim da upotrebljavam floskule "Kosovo je Srbija" i "Bez Kosova nema Srbije", ali zaista se pitam da li će i vaša deca i moja deca, za šta se svaki roditelj bori, da žive kvalitetnije i bolje u svom životu.
Da li je to današnja tema? Da nije možda tema gde će oni da žive i da više ne slušamo da granice nisu bitne, kada je svakome od nas potrebno kao građaninu da donese dokument da napravi garažu? Dakle, bitne su granice.
Ono što želim da vas pitam, a vi ćete proceniti da li to možete da kažete građanima Srbije, bio sam pozvan da uvek pitam konkretno, možda je bolno, ako Bajram Redžepi ostvari nameru, sada ima i nekih pravnih mogućnosti za to, posle mišljenja Međunarodnog suda pravde i uđe sa nekim svojim postrojbama na sever Kosova, da li ćete vi kao vrhovni komandant reagovati onako kako mislim da treba da reagujete i kako hoću da verujem danas ovde, gledam vas u oči, da ćete reagovati? Dakle, da li će naša vojska ući na sever Kosova da zaštiti Srbe na Kosovu?

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, analizirajući pitanja koja sam postavljao sa ovog mesta i pitanja koja su kolege iz svih poslaničkih grupa postavljali zadnjih godina došao sam do saznanja da smo jednog ministra, odnosno jedno ministarstvo neopravdano stavili u senku i zapećak i pokušaću da serijom pitanja do kraja ovog zasedanja, a verovatno i na jesen, u toku redovnog zasedanja, malo damo šansu tom ministru, a radi se o ministru spoljnih poslova, gospodinu Vuku Jeremiću, da on malo osvetli rad, pre svega naših diplomatskih predstavništava u inostranstvu.

Pitam gospodina Vuka Jeremića, našeg ministra spoljnih poslova, koliko je penzionera, zaposlenih u našoj diplomatskoj službi steklo svojim radom penziju, a sada rade i primaju i penziju i platu kao ambasadori ili konzuli u raznim našim diplomatskim predstavništvima?

Imam jedan primer koji su svi građani imali priliku da vide ovih dana. Šokirao sam se i iznenadio da jedan čičica poznati iz nevladine organizacije, koji se uoči imenovanja za ambasadora nije skidao sa televizija, sa svojih 78 godina, verovatno ćemo i njemu proslaviti 80. rođendan, živi kao ambasador u Ukrajini i prima veliku penziju, ima platu od tri hiljade evra, kažu mediji, a pitam gospodina ministra Vuka Jeremića da li je to istina? Živi sam u iznajmljenom stanu koji se plaća četiri hiljade evra u Ukrajini.

Znate, Ukrajina je i suviše velika i ozbiljna zemlja, sa preko 50 miliona stanovnika i uticajima u svetu, da bismo se mi sa našim predstavnicima naše zemlje tako igrali.

Drugo pitanje gospodinu Vuku Jeremiću tiče se zakupljenog prostora u Parizu. Mislim da svi građani znaju o čemu govorim, koji navodno se plaća sedam hiljada evra. Svi ste svesni da se u tu polemiku uključio čak i naš dragi predsednik, ministarstvo, mediji i odjedanput se o tome zaćutalo.

Dakle, želim da znam šta je rezultat, kako su rekli da će Ministarstvo u okviru svojih redova sprovesti istragu, preispitati tu odluku i zašto naš ambasador u Francuskoj ne može da bude naš predstavnik pri Unesku, nego je bila potrebno da nas jedna dama posebno zastupa?

Uopšte ne sumnjam u svrsishodnost njenog imenovanja i njen rad, samo želim da se razjasni pred građanima Srbije i pred ovom skupštinom da to nije bila neka polemika unutar dvorske kamarile, nego da se neko zaista zabrine zašto građani Srbije plaćaju za jednu ženu sedam hiljada evra stambeni prostor.

Treće pitanje koje želim da postavim gospodinu Vuku Jeremiću jeste da objavi koliko ljudi je zaposleno u našoj ambasadi u Norveškoj, u Oslu, u zadnje tri godine, kolike su njihove plate i da li je tačno da je naša ambasada u Norveškoj samo za pogrešno parkiranje ambasadora, ambasadorke ili naših službenika rekorder u toj zemlji?

Dakle, u toj zemlji ima preko 150 stranih ambasada i, po informacijama koje su objavljene u norveškim medijima, ambasada Srbije je ubedljivo prva po plaćenim kaznama za pogrešno parkiranje. Prema tome, jeste to ambasadorka ili članovi tamo koji rade u ambasadi jesu oni to platili, a u stvari platili su svi građani Srbije.

Četvrto pitanje koje imam za gospodina Vuka Jeremića jeste da da punu informaciju Narodnoj skupštini Republike Srbije o radu našeg konzulata u Strazburu, koliko je tamo ljudi zaposleno, kolike imaju plate i kako se odnose prema našim državljanima koji se obraćaju za pomoć tom konzulatu.

Za ovo zadnje pitanje što se tiče rada našeg konzulata u Strazburu, i javnost i vi, kolege narodni poslanici, na narednim sednicama bićete šire obavešteni zbog čega ovo pitanje postavljam što se tiče konzulata u Strazburu.

Poštovana gospođo potpredsednice, poštovani gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici i poštovani građani koji gledate ovaj direktan prenos, pokušaću da u mojoj diskusiji na neki način kažem nešto što prethodni govornici, bilo da su opozicija ili predstavnici vladajuće koalicije, možda dosad nisu rekli. Počeću od samog naslova zakona, o podsticanju građevinske mafije Republike Srbije u uslovima ekonomske krize.
Gospodine ministre, s obzirom na to kakve zakone Narodna skupština donosi u zadnjih godinu dana, mislim da ovaj današnji predlog zakona, koji vi ovde zastupate, ima i jednu duboku političku poruku i političku dimenziju. Ako se setimo da je ova skupština donela duboko antievropske zakone, kao što je Zakon o informisanju, tzv. reformu pravosuđa, Zakon o elektronskoj komunikaciji, mislim da je ovo jedan od niza zakona koji se donosi, čini mi se, protivno nekim evropskim pravilima.
Povezano s izjavama čelnika ove naše države i čelnika stranke kojoj vi pripadate, analizirajući to u zadnjih nekoliko meseci, gde se upućuju i otvorene pretnje nekim ambasadorima zapadnih zemalja, gde neki ministri neke investitore, hajde da kažemo otvoreno - Bodo Hombah, pa nije ga ''Nova Srbija'', ni Velimir Ilić, ni poslanici ''Nove Srbije'', niti su ga građani Srbije doveli u Srbiju, znamo dobro ko ga je doveo u Srbiju, kvalifikuju veoma ružnim rečima, i to su vrlo loše poruke svetu i Evropi u trenutku kada u ovoj zemlji nedostaju investicije. U tom kontekstu ću pokušati da kažem nekoliko reči o ovom zakonu i da postavim neka pitanja, na koja očekujem da odgovorite.
Lepo je reći da mi želimo da favorizujemo domaća preduzeća. ''Nova Srbija'', a posebno predsednik ''Nove Srbije'' je to godinama pokušavao i pričao, a nazivan je svakakvim uvredljivim izrazima i kvalifikacijama, da nije za Evropu, da je antievropljanin, a kao što vidimo, ne samo u velikoj ekonomskoj krizi, koja je zapljusnula i našu zemlju, a izgleda da tek ulazimo u nju, bez obzira šta je rekla prethodna govornica, moja koleginica, svi pokazatelji, pa i bilansi u građevinskoj industriji, govore da mi sve više zapadamo u krizu, i sada imamo državnu intervenciju.
Gospodine Duliću, mislim da se to duboko razlikuje od onoga što je vaša koalicija u predizbornom programu 2008. godine nudila građanima. Mi smo nudili nešto drugo, dobili smo kol'ko smo dobili, prošli smo kako smo prošli, to i nije bitno u ovoj priči koju hoću sada da ispričam, bitno je kako građani žive.
Sad vi kažete ovde i nailazite, moram da vam kažem u nekoliko sledećih rečenica, na plodno tle. Mi Čačani smo poznati kao lokalpatrioti i sad mi čitamo ovako ovaj zakon – najbolje bi bilo da poslove u građevinarstvu u Čačku dobijaju čačanske firme.
Pripremajući se za ovu diskusiju, razgovarao sam s nekoliko predsednika opština i gradonačelnika. Oni su, gospodine Duliću, ako ste obavešteni o tome, još pre mesec dana pripremani na ovaj zakon, samo što im je neki drugi ministar pisao neke preporuke, a on se zove gospodin Milan Marković. Ne znam da li je u njegovom resoru ovo što vi danas ovde branite, ali da se predsednici opština i gradonačelnici već pripreme na ovaj zakon.
Suština ovog zakona je – građevinske firme će poslove dobijati putem pregovora. Dakle, sve diskusije ovde, pa i prethodne koleginice, da Zakon o javnim nabavkama, bar u građevinskoj industriji, nije suspendovan, nisu istinite. On je apsolutno suspendovan.
Kad je predsednik ''Nove Srbije'' i tadašnji ministar iskreno i pošteno, možda malo politički naivno za ovakvu medijsku scenu koja postoji u Srbiji, a kao pragmatičar, inženjer i narodni ministar koji je uradio 4.000 kilometara puteva… Gospodine Duliću, 4.000 kilometara puteva, a nekim putevima ste se vi i podsmevali, a znate, tamo na Goliji, put do njihovih kuća, do njihovih škola, za njihovu decu, to je njima Koridor 10. Vi to iz vaše Subotice, iz ministarskih fotelja, nećete nikada shvatiti.
Dakle, kad je tadašnji ministar Ilić govorio da neke odredbe Zakona o javnim nabavkama nisu dobre, shodno efikasnosti, nekim terminima da neko, kao što ste i vi rekli, može da se žali, a i nema firmu… Ali ne znam kako je, gospodine Duliću, onda konkurisao i kako je uopšte došao na spisak firmi koje konkurišu za neki posao ako nema ni građevinske mašine ni radnu snagu.
Dakle, ponavljam po treći put, kad je ministar Ilić, tadašnji, dobronamerno upozoravao, ne gledajući ni svoj politički rejting ni politički rejting svoje stranke, nego šta je pravi interes građana, da se radi ta infrastruktura, pre svega putevi, za šta je on bio nadležan, vi ste ga preko vaših medija, gde imate monopol, ismejali i naružili. Sada, danas, 29. juna, gospodine Duliću, vi ste došli s predlogom zakona u kojem je sadržano mnogo toga što je tadašnji ministar Ilić na vreme govorio.
Mi, u principu, protiv državnog intervencionizma nemamo ništa, da naše domaće firme dobiju poslove, samo nam deluje vrlo neozbiljno, gospodine Duliću, da ovako nešto predložite u osam članova zakona. Kako ćete da sprečite ovde korupciju? Mene čudi da silni državni organi koji su angažovani, pa i sam predsednik države nije, recimo, stavio veto na ovaj zakon dok se ovde ne raspravi nešto. Vi mislite da će da se spreči rizik od korupcije nekim uredbama Vlade? Ko će da pregovara o glavnim poslovima?
Vi ste ovde naveli, kad se tiče objekata, i auto-puteve. Gospodine ministre, vi ste bili jedan od glavnih zagovornika i protivnika koncesije, pa ste tražili, nekih 25.000 stranica je bilo, pa sam ja lično išao da vidim. Ne pričam sad o stranci, pričam o sebi. Šta tu ima da nije u redu? Sve je bilo u redu, samo jedna tamo stavka, gde je ta firma koja je dobila koncesiju da gradi auto-put, i to je njihovo pravo bilo, da se ne zna po kojoj ceni. A šta sad imamo, gospodine ministre?
Mi ćemo podsećati građane i putem ove govornice, s ovoliko minuta koliko imamo, šta vi sad pričate. Sada ćete vi to da radite pregovorima. Znači, neke firme koje su pod vašom ingerencijom, odnosno vašeg ministarstva, dobiju poslove. Kao da mi ne znamo da su u Srbiji i dosad dobile dve-tri firme, pa onda uzimaju podizvođače.
O tome vi nama da pričate malo. Kako će država to malo para što bude imala i što ima (ne kažem da ste za to vi isključivi krivac), kako će te pare da budu pravedno raspodeljene, kad sada nema ni tendera, takvih kakvi su, te procedure koja jeste spora, gde se neki ljudi žale, odnosno dobijaju firme koje ne bi trebalo, ali kako ćete vi sad da sprečite, kako ćete da odagnate sumnju građana da u tim pregovorima…?
Zamislite, biće poslovi od milijardi evra i to ćemo da rešimo pregovorima. Morali biste nekoliko rečenica makar da nam kažete o tome, inače će se ovo pretvoriti u zakon o tajkunskim mostovima. Sada ćemo da pregovaramo, recimo, sa nekim tajkunom, kao što reče šef države, koji je maznuo, narodski rečeno, sto miliona evra - uloži, majstore, 20 miliona evra, udarićemo tablu ''tajkunski most'', a ovih 80 miliona evra, pa dobro, narod je to ionako već zaboravio, oteto je na vreme.
Dakle, izražavam sumnju u svrsishodnost ovog zakona, ne samo zato što je kraj građevinske sezone, gospodine ministre, nego zbog pitanja šta je prava namera ovog zakona, da li da se legalizuju već mutne radnje koje se rade. Predsednik naše stranke Velimir Ilić je pre nekoliko minuta doslovce rekao imena i firmi i ljudi.
Da li da se sada, pošto je kraj mandata 2012. (kao mantru svaki ministar to kaže, a Kruševac vam je juče poručio da to neće biti 2012, biće malo pre), da li da se na neki način spremamo za bežaniju kada se promeni vlast? Imamo ovaj zakon u rukama, tako smo sklapali poslove – pregovorima. A znate, u pregovorima može svašta da bude. Mož' da bidne, al' ne mora da znači - što narod kaže.
Zakon o javnim nabavkama, ovakav kakav je, trom i neprecizan u mnogim stvarima, ipak je bio brana da se narodne pare ne troše kako mislim da će da se troše. Prema tome, mislim da ste dužni da ovde, i ne samo narodnim poslanicima, nego celokupnoj javnosti koja gleda ovaj prenos, objasnite zašto…
Ovaj zakon uopšte nije tako naivan, gospodine ministre. Pričao sam i pokušao da pričam o političkoj dimenziji, ali nijedna politika se ne vodi radi sira i vojne muzike, nego u svakoj politici postoji ekonomski interes. Bliže se izbori, gospodine ministre. Da ovaj zakon ne postoji zbog toga što bi trebalo neki malo neku provizijicu da plate? Trebaće vam mnogo novca da dobijete ove izbore, gospodine Duliću. Mnogo više, verujte mi, nego što ste obećali u Boru. Hvala.

Poštovana potpredsednice, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj direktan prenos, poštovane kolege narodni poslanici, poštovana ministarko, radi građana i radi javnosti (kolega Tomiću, 'oćete, samo, malo, molim vas), hoću da kažem nekoliko reči, pre svega kao član Odbora za bezbednost.
Želim da obavestim građane da smo svi mi, članovi Odbora za bezbednost, potpisali jednu izjavu kojom ćemo čuvati neke tajne sa kojima budemo raspolagali. Ovo što ja budem rekao, po mom skromnom mišljenju, ne podleže obavezama na koje me moj potpis obavezuje, niti data izjava, a tiče se posete BIA prošle godine, gde smo bili kao članovi Odbora za bezbednost. Moram da kažem da nismo imali kvorum, ali smo lovili neke razgovore i postavili neka pitanja.
Gospodinu Vukadinoviću, direktoru BIA, kao član Odbora za bezbednost, rekao sam da se kao narodni poslanik, a i kao čovek i građanin ne plašim uopšte bilo kakvog prisluškivanja, jer nemam šta da krijem. Pitao sam ga, da li se ja kao član Odbora za bezbednost smatram za čoveka koji raspolaže nekim tajnama, iako u tim izveštajima to treba demistifikovati i reći građanima Srbije i kolegama – to što se vodi pod državnom tajnom i službenom tajnom, o tome i više može da se pročita u svim štampanim medijima.
A sve je vezano sa Zakonom o elektronskim komunikacijama i ovim spornim članom, članom 128, na koji je amandman dao narodni advokat, međutim, koliko se ozbiljno prihvatila ta njegova sugestija, gospođo potpredsednice, vidi se iz ovog materijala koji smo mi danas dobili, njegovog amandmana na član 128. u ovom materijalu uopšte nema, kao da, čovek, nije ni podneo amandman. To izaziva dodatnu sumnju.
Da se vratim na ovaj sastanak u BIA. Pitao sam direktora BIA – da li ta služba garantuje makar članovima Odbora za bezbednost da neće biti prisluškivani od stranih službi? Mislim da je to važno i bitno, pošto mi raspolažemo nekim podacima koje možda nemaju ostale kolege narodni poslanici, a nekmoli obični građani Srbije. On je rekao da to ne može da nam garantuje. S obzirom na to da se u štampanim medijima poslednjih godina, meseci i dana stalno pojavljuju transkripti nekih razgovora između nekih lica, nije bitno za ovu priču kojih lica, postavlja se pitanje – na koji način se dolazi do tih transkripata? Ko, uopšte, prisluškuje građane Srbije i ko je ovlašćen za to?
Mislio sam, kao član Odbora za bezbednost, da se nijedan građanin Srbije ne može prisluškivati bez sudskog naloga. I pošteno je direktor BIA rekao za jedan primer gde oni imaju probleme, to treba reći ovde. Pošto je naša zemlja, nažalost, tolika kolika je, moguće je da sa jedne teritorije neki čovek koji ne misli dobro građanima Srbije uđe i proputuje kroz ovu zemlju za tri do četiri sata, a za to vreme dok direktor BIA, odnosno ta služba uputi zahtev za sudski nalog za prisluškivanje, taj čovek već izađe iz zemlje. To je jedna strana medalje i to treba reći. Ali, u ovom zakonu ili drugim zakonima koji se tiču ovih službi to bi trebalo regulisati, moguće je, recimo, kao rešenje, da prisluškuju odmah, a da naknadno opravdaju to što su radili bez naloga pred sudom koji je nadležan za to. Međutim, ovde, u ovom zakonu se ne radi o tome. Radi se o tome da svaki građanin može biti prisluškivan, da njegova elektronska komunikacija može biti korišćena i zloupotrebljena i u političke svrhe.
Moram da vas podsetim sve ovde prisutne kolege, pošto o računaru znam toliko koliko je potrebno da uđem na sajt i osnovne informacije, ima dece koja su veoma stručna, sada je moguće sa vašeg mobilnog, gospođo Kolundžija, poslati poruku vrlo opasne sadržine na drugi kompjuter. Dakle, sa vašeg mobilnog broja, koji ja ne znam, moguće je poslati poruku meni ili bilo kome vrlo neprijatne sadržine i vi ćete morati da dokažete da to zaista vi niste uradili. To je jedan od razloga zbog kojih je trebalo da se prihvati amandman Ombudsmana.
Sam govor koji je održala gospođa Grubješić, koja se sada poziva na Ustavni sud, znači da nešto nije u radu, to znači da mi unapred vidimo da nešto nije u redu, pa će onda Ustavni sud da spasava. I, kada Ustavni sud bude rekao da je ova odredba zakona kršenje ljudskih prava, onda, pitam sve, pošto smo prekjuče imali i ratifikaciju SSP – da li ovakvi zakoni, kao što je Zakon o informisanju, kao što je takozvana reforma pravosuđa, kao i ovaj zakon, ruše naš evropski ugled, praktično, koče i usporavaju nas na našem evropskom putu? Ko će za to da odgovara? To je ono što sam imao da kažem, s jedne strane.
Sa druge strane, zaista, bez obzira na sve kritike koje imam na vladajuću koaliciju, pre svega DS, i sve naše razlike, političke i svakakve druge, gospođo Čomić, to vama lično kažem, nisam mogao da verujem da će DS 2010. godine stati iza ovakve odredbe u jednom zakonu. Dakle, priča o ljudskim pravima, o evropskom putu, što se tiče DS, sa moga stanovišta, iako vam to do sada zaista nisam osporavao, stvarno me zabrinjava kao čoveka – da li vi, zaista, iskreno mislite da Evropa nema alternativu i da je to naš evropski put ili to radite iz strateških, marketinških razloga zbog toga što velika većina građana zaista hoće da uđe u Evropu? Mi to moramo ovde u parlamentu, a pre svega DS, kao najveća stranka u vladajućoj koaliciji, i da svojim delima dokažemo.
Podržavajući ovakvu odredbu zakona, G17 se već izvlači, to je očigledno, pozivajući se na Ustavni sud, da on da konačan sud. Kakav mi odijum dajemo, kakav ugled imamo pred evropskim institucijama kada sada, za nekih mesec ili godinu, treba da ostvarimo nove korake na našem evropskom putu?
Ne zaboravite Zakon o informisanju. Ne zaboravite takozvanu reformu pravosuđa, a sada imamo i ovo o prisluškivanju!
Ova odredba, ovako kako je napisana, jeste kršenje ljudskih prava, i, ako to treba da vam kažem ja, koji nisam stručnjak za to, onda neka vam kažem i neka Srbija zna da je ovu odredbu zakona napisala, gospođo ministarko, BIA, koja nije reformisana. Za deset godina zadrli smo u mnoge institucije koje čine naš politički sistem i izvršili reforme, manje ili više uspešno, ali službe bezbednosti su ostale nereformisane. Ostale su po sistemu kako su radile do sada.
S tim, želim da kažem, i to pošteno, da tamo ne sumnjam ni u koga, ni u čiju zlu nameru, ni direktora BIA, ni ljudi koji tamo rade. Ako hoćete ideološki tamo ima i dosta ''Ravnogoraca'', što mi godi i daje mi poseban šmek i poverenje u tu službu.
Nije ovo sumnja apriori u ljude koji tamo rade. Sumnja je u sistem kako se ovde pokušava da se donesu neke odluke na mala vrata, koje nisu u saglasju sa našim evropskim putem i evropskim reformama. I, onda, poslednja instanca u odbrana jeste – neka Ustavni sud donese odluku. Pa, treba li da čekamo kao i za reformu pravosuđa, gde se zakazuju suđenja po šest do osam meseci, gde sudije imaju po hiljadu predmeta. Zar treba da nam na to ukaže Evropska komisija? Treba li da čekamo i za ovaj zakon da se javi Komesar za ljudska prava ili pridruživanje i da kaže – gospodo, ova odredba u članu zakona nije u saglasju sa evropskim pravilima, evropskim pogledima i uopšte o ljudskim pravima?
Zašto uopšte branite nešto o čemu će odlučivati i Ustavni sud, a i iz Evrope će nam ponovo doći? E, to meni govori da je BIA napisala ovaj član zakona i ona stoji iza toga. Možda ona ima opravdanja za to, s obzirom na to u kakvom sistemu živimo, kakav je stepen bezbednosti u i našoj zemlji, i u Evropi i u okruženju. Ali, onda je moralo da se nađu dodatni mehanizmi kontrole, da se spreči i najmanja mogućnost da se ova prisluškivanja, snimanja, kad god ko želi, ne zloupotrebe u političke svrhe.
Ne zaboravimo, gospodo, na čelu svih tih institucija, od predsednika Republike, koji je na čelu Saveta za bezbednost, do službi, jesu stranački ljudi i to mora da se kaže ovde. Zbog toga je za mene neprihvatanje amandmana, pazite, narodnog advokata, koji je zadužen za stanje ljudskih prava i zaštitu građana, prvo, nedolaženjem predstavnika vladajuće koalicije na Odbor za saobraćaj, a posle odbijanjem amandmana, on, praktično, ponižen, a on je, čovek, po mom skromnom mišljenju, nastupao sa pozicije odbrane ljudskih prava.
Završavam, želim da kažem da nisam verovao, bez obzira na sve kritike koje na ovaj ili onaj način upućujemo jedni drugima, da će DS Zorana Đinđića stajati iza ovakvog rešenja u ovom zakonu. Hvala lepo.

Poštovana potpredsednice, želim da repliciram na ovo što je izjavio gospodin Milivojević. Pošto sam ja jedini član Odbora za bezbednost iz redova Nove Srbije, očigledno je da se odnosilo na mene.
Gospodine Milivojeviću, meni je žao što je jedna služba, koja treba da brine o bezbednosti građana Srbije i ove države Srbije, zahvaljujući vama i vašim takvim govorima, stavljena ovde i osvetljena, možda više nego što zaslužuje. Popularno se kaže – ''tajna policija''. Pa, nije ona ''tajna'' zato što oni žele da bude ''tajna'', nego zato što im je takva priroda posla.
Uopšte ne sumnjam u te ljude, tamo. U mom ličnom kontaktu, na jednom Odboru gde smo bili u BIA, bez kvoruma, imali smo krajnje prijateljski i otvoren razgovor. Ali, način na koji vi bez potrebe branite te ljude, kao da ste vi zaposleni u BIA, stavlja nas u dodatnu sumnju. Kažem vam i građanima Srbije kažem, i neka ide na moj račun, evo, i ja sam odgovoran prvo kao član Odbora za bezbednost. Što se tiče Odbora za bezbednost kontrola BIA ne postoji, nikakva, apsolutno, možda zbog toga što nismo sposobni. Nema problema, nikakvih. Samo, građani Srbije treba da znaju, s obzirom na to na koji način se saziva Odbor za bezbednost, s obzirom na to da se uopšte i ne saziva, s obzirom na to da Odbor za odbranu i bezbednost nema ni predsednika, dakle, želim da građani znaju da kontrola što se tiče Odbora za bezbednost ne postoji ili neka mi neko kaže kao član Odbora za bezbednost, gospodine Milivojeviću, u čemu se sastoji ta kontrola?
Da li treba ja bez Odbora za bezbednost, i odluke i sastanka tog odbora, da odem sam u BIA i da ih pitam šta rade, recimo! Imam li ja ta ovlašćenja? Da li imam pravo na to? Mislim da nemam, da izigravam bilo kakvog šerifa, da skupljam medije, da mi neko kaže kako zakoni funkcionišu. Ali ovo, mislim da se u BIA sad, ako gledaju ovo, krste, i levom i desnom, i čupaju za kosu zbog ovih vaših izjava.
Naveo sam jedan primer da je direktor BIA, rekao, čovek, pošteno kakve probleme imaju, a vi to vulgarizujete i samo pokušavate sa uhapšenim čovekom, koji jeste bio kadar Nove Srbije, gospodinom Šarančićem, da objasnite sve. Kako ste zaboravili izjavu gospodina ministra unutrašnjih poslova koji je juče dao izjavu da o tome o čemu vi sada pričate, u vezi Šarančića sa Šarićem, policija nema saznanja. Ali, očigledno je, gospodine Milivojeviću, da vi imate saznanja. Šta čekate?
Otiđite u policiju i dajte to što vi znate, a ne da vulgarizujete i politizujete jednu temu koja se duboko tiče ljudskih prava i privatnosti života! To nije u interesu ni ovog parlamenta, nije u interesu ni BIA, koja je za mene patriotska služba i koja treba da radi u interesu građana Srbije, a ne da je ovde ispolitizujete i vi i ofarbate ''žutim''. Ti ljudi, tamo, ne zaslužuju to, gospodine Milivojeviću! Ja im verujem, dok se drugačije ne dokaže. Ovde je samo reč o povredi ljudskih prava i privatnosti na načina na koji mogu da se koriste neki podaci koje operateri imaju, i koje su do sada imali.
Očigledno, da tu ima, još, nešto više što mi ne znamo. Pokažite Milivojeviću, da li ste vi zaposleni u BIA? Te argumente koje ste vi ovde rekli nisam čuo o direktora BIA. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, pošto gospodin potpredsednik Đelić uvek zanemi kad opozicija nešto pita, moraću da pričam mnogo brže nego što inače pričam, a sumnjam, pošto odgovara samo na pitanja predstavnika vladajuće koalicije, da ih unapred dobija, pošto na njihova pitanja zna odgovor, a na naša pitanja ne zna.
Biću vrlo jasan, eksplicitan i pitaću ono što narod interesuje – zašto ste, gospodine Đeliću, kao član Vlade glasali za povećanje telefonske pretplate 100% građanima Srbije? Inflacija je 6% i tako redom, da ne pričam ekonomske parametre. Kome ste natovarili u torbu 82 miliona evra? Onome kome treba sad da prodate ''Telekom'' i da taj profitira u startu.
Dakle, pitam vas kao ekonomistu, najiskrenije, gospodine Đeliću – kakvo je to relaksiranje tržišta kada se cena za nešto poveća sto posto? Koji su ekonomski razlozi za to? Koji su ekonomski razlozi da telefonska pretplata poskupi, sećamo se još 2008. godine ujesen, 63%, a sad odjedanput sto posto? U čijem je interesu ova odluka Vlade koju ste doneli? Verujte, u interesu građana Srbije nije sigurno.
Gospođo Matić, zašto vi kao ministarka izbegavate odgovore u vezi s prodajom ''Telekoma''? Vi ste meni danas u 15.55 časova poslali neki odgovor da je to Vlada donela, da vi niste nadležni, nego je nadležno Ministarstvo finansija.
A vi, gospodine Đeliću, ako nećete meni da odgovorite, morate da odgovorite javnosti i građanima Srbije. Zašto ne odgovarate na pitanja koja vam postavlja vaša dojučerašnja koleginica, iz vaše stranke, resorna ministarka za telekomunikacije? Zašto ne odgovorite na pitanje koje vam postavlja rektor Beogradskog univerziteta, dekan Elektrotehničkog fakulteta i još 400 ljudi kojima treba verovati?
Zašto prodajete ''Telekom''? U čijem je to interesu? Kako ćete da obeštetite građane Srbije koji su ulagali u infrastrukturu, u PTT mrežu, narodski rečeno - u telefonske bandere i kablove? To je narod platio. Ko ima pravo sad to da im uzme bez naknade i da prodaje? Ko ima to pravo? Ko je vama dao pravo? Jeste li vi vlasnici toga?
Znate li koliko je seljaka prodalo kravu i tele da uvede telefon? Recimo, moj otac je 1969. godine, iako živim u centru grada Čačka, platio 2.000 dolara za uvođenje telefona. Ko je vas ovlastio da raspolažete tim parama? Zašto niste prvo građanima koji su pravili PTT mrežu, uvodili telefone, podelili akcije pa neka oni trguju, a ne da vi s narodnim parama, ono što su generacije desetinama godina stvarali, na ovakav način trgujete? Hvala lepo.

Hvala lepo, gospođo predsednice. Na početku, gospodine potpredsedniče, hvala što ste odgovorili i dali mi priliku da govorim još nekoliko minuta. Da vam kažem, narodski rečeno, vi ste vrlo vešto, evropski, pokušali da izbegnete odgovor.
Ako vi kažete ovde, pred ovim auditorijumom i građanima Srbije koji ovo gledaju, da je njima u interesu da im se poveća pretplata 100%, hajde onda da je povećamo 500%, ako je to u njihovom interesu. Što da ne povećamo 1000%, da se ne muče ljudi? A i vi da se ne mučite, da je svakih šest meseci povećavate. Kako je meni kao korisniku telefonske usluge u interesu da pretplatu povećate duplo?
Gospodine Đeliću, sad je protok informacija veliki. Ovo što sad vi radite ovde, to su radili Hrvati. Digli su telefonsku pretplatu dva meseca pred prodaju, zna se kome - "Dojče telekomu". Ali, danke Dojčland, Hrvati znaju zašto to rade, gospodine ministre. Oni su dužni nešto toj zemlji i toj kompaniji. A šta smo mi dužni njima? Šta ovaj narod više duguje njima?
Ja sumnjam da se ovde neki ugrađuju, gospodine ministre. Sumnjam, kao čovek sumnjam, verujte mi na reč. Ako neka firma (zar ja to treba vama da pričam kao ekonomisti?) ima 155 miliona evra dobit, ako pomaže ''Partizan'', ako pomaže mnoge sportske klubove, sve humanitarno, i uplaćuje u budžet ne znam koliko, mi ćemo to sada da prodamo. Sad se javio Radujko, konačno, pre dva dana…
I da vam kažem, gospodine ministre, ja verujem u tog Srbina iz Knina. On je pošten čovek. Neko njemu ne da da govori. To je moj utisak. Da li vi mislite da seljak koji ima pet krava prodaje najbolju kravu? Ne, nju čuva, ona je hraniteljica, ona čuva porodicu, ona hrani decu.
Nego vi lepo pošteno da kažete, da ovde predložite rebalans budžeta, da mi zasednemo, pošto velika kriza tek ide na Srbiju, da sednemo ko ljudi, nije bitno ko je opozicija a ko vlast, i da vidimo šta s ovim budžetom može da se uradi, a ne da porodični nakit, zlato koje imamo, srebrni escajg prodajemo da bi Vlada bila još godinu dana.
Pa šta ako će da produži godinu dana? Doći će ti izbori jedanput, pa će možda neko drugi doći. Šta će on da radi? Možda ćete vi opet pobediti. Šta ćete da radite, ljudi? Zašto se ovo prodaje? Ovo nema objašnjenja nikakvog.
Prihvatio bih da mi kažete – postoji politički interes; nije za tebe, Markićeviću, mali si ti da to znaš. Nema problema. Kažite tako i bićemo zadovoljni. Ako kaže rektor, ako kaže dekan, ako kaže 400 ljudi, intelektualci, i vi sad meni ovde objasnite okruglo pa na ćoše, a cifre pokazuju nešto.
Drugo, govorilo se da ''Telekom'' nema dovoljno sredstava za investiranje, za proširivanje mreže, i govori se o ne znam koliko hiljada onih duplih telefona. Mislim da je ministarka pre neko veče, u nekoj emisiji, to govorila. Od tada ja pratim vesti. Nisam stručnjak za ovo, ali mogu nešto da pročitam, kao i većina naroda.
Pre deset dana, evo kolege iz Vojvodine koji je postavio naručeno pitanje gospodinu ministru, ima informacija da 200 miliona dinara ''Telekom'', hvala bogu, ulaže u Zrenjanin, u zrenjaninsku opštinu. To je dva miliona evra po najnovijem kursu, to nije malo. Koja je nama garancija, kad mi prodamo tom ''Dojče telekomu'', to je očigledno kome ćete… Šta njih briga, naslede sve ovo što je narod pravio 50-60 godina, i država i narod i građani. Koji je njihov interes da oni ulažu dalje?
Prvo što će da urade, oni će da otpuste pet hiljada radnika. Zašto mi niste odgovorili šta ćemo s tim ljudima da radimo? Šta ćemo sa PTT, sa Poštom? Što neko reče pre neki dan ovde, naša država je nekada, kao i mnoge sada u svetu, imala ministra pošta. Dakle, ''Železnice'' i ''Pošta'' su, bez obzira da li one radile dohodovno, s nekim gubitkom ili ne, obeležje i simboli jedne države. S ovakvom prodajom ''Telekoma'', sumnjam da ćemo i Poštu da uništimo, a da ne pričamo o ovolikim radnicima.
Samo mi nije jasno, ovi sindikati koji dolaze, ne znam da li dolaze u vladajuće stranke, ali u opozicione stranke dolaze i traže pomoć. Kažem vam otvoreno – gospodo, drugovi, braćo sindikalci iz ''Telekoma'', ako sami nešto ne uradite, mi ne možemo da vam pomognemo. Znači, krenite, borite se, pomoći ćemo vam k oliko možemo. Nadam se da će i ovi, sada sledeći odbor gospodina ministra doprineti da ovi ljudi slušaju ovo, šta će da rade. Hvala lepo.