Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, trenutno imamo zajedničku načelnu raspravu o pet predloga zakona, kao što smo čuli, što nije idealno rešenje i mi nismo podržali spajanje svih ovih tačaka, pošto je nemoguće o svemu tome pričati za ovoliko vremena. U svom izlaganju ću se najviše bazirati na takozvani Marijin zakon.
Nažalost, gospodin ministar trenutno ne može da me prati, ali samo da naglasim da je danas, pored svega ovog što smo čuli u prethodnom izlaganju, Narodna skupština imala prilike, možda tehnički još i nismo imali prilike, ali jedna vaša poslanica, gospođa iz najveće vladajuće poslaničke grupe je prošle nedelje novinarima izjavila da će Narodna skupština ove nedelje raspravljati o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. Ne znam da li se ona zbunila, ona je samo rekla da ćemo raspravljati i o ukidanju zastarevanja seksualnih delikata, a to se sada ne dešava. To je trebao da bude predlog ženske parlamentarne mreže. Odbor za prava deteta je raspravljao o tome. Nije nam jasno zašto sada taj predlog nije tu? Mnogo bi bilo logičnije da su se spojile, recimo, te dve tačke, takozvani Marijini zakon i te izmene i dopune Krivičnog zakonika zato što je zapravo ukidanje zastarevanja jedan od način kojim bi mogli da pomognemo deci, maloletnim žrtvama seksualnog nasilja.
Svi ćemo se mi ovde danas najverovatnije složiti da ne postoji ni jedan teži zločin od silovanja maloletnika ili od silovanja deteta. Nažalost, kazne su trenutno još uvek relativno ili veoma blage i mnogo je povratnika. Znamo da oni koji su jednom počinili ovakvo krivično delo često se ne libe toga da to učine više puta.
Zbog toga je izuzetno značajno što se konačno na dnevnom redu ovog cenjenog doma nalazi Predlog zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, koji kao što smo čuli u izlaganju cenjenog ministra, najpre predviđa policijski nadzor za silovatelje i pedofile posle izdržane zatvorske kazne i kao što sam više puta spomenula u uvodu javnost i novinari ovaj zakon najčešće spominju tzv. "Marijin zakon" upravo zbog tužne priče devojčice koja je pre tri godine, zaista zverski silovana i ubijena, imala je samo osam godina.
Savez vojvođanskih Mađara će svakako u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona kao nadam se i svi ostali poslanici i smatramo da je ovaj zakon zaista neophodan da bi se na adekvatan način kontrolisali svi počinioci ovakvih zločina, jer slažemo se da je prevencija ovakvih gnusnih zločina jedan od najboljih načina izbegavanja istih.
Pitanje koje bih postavila - da li zapravo strože kazne i posebna evidencija lica osuđenih za ova krivična dela, odnosno kao što se to predlaže u ovom predlogu, javni registar pedofila i silovatelja, zaista mogu efektivno da pomognu u sprečavanju zločina? U većini stranih zemalja i evropskih zemalja je poznato ko su pedofili i silovatelji, ko su ti seksualni napasnici, i po izlasku iz zatvora ti ljudi se zaista prate, znači, prati se njihovo kretanje i ono što je logično da je njima u svetu zabranjen pristup kako školama, školskim igralištima, vrtićima, ostalim mestima gde se okupljaju deca.
Posle usvajanja ovog predloga, znači, stupanjem na snagu ovog zakona će se i građanima Republike Srbije stvoriti mogućnost da budu obavešteni ukoliko se recimo, negde blizu njih u komšiluku preseli neko ko je ranije bio osuđen za ovu vrstu zločina, pošto ovaj zakon kao što smo to čuli, nalaže da po izlasku iz zatvora kad god se ta osoba preseli, dakle, promeni prebivalište ili radno mesto, odnosno čak i kada planira, recimo, putovanje u inostranstvo, mora da se javi policiji koja vodi njegov dosije.
Ono što je značajno, što je konačno ovim zakonom o pedofilu zabranjen pristup upravo tim mestima koje sam sada spomenula. Znači, školama, školskim igralištima, vrtićima, dvorištima, mestima gde su deca, gde ima puno dece. Značajno je da je ovim predlogom propisano da se podaci o ovom spomenutom javnom registru ili posebne evidencije moraju čuvati trajno i da je zabranjeno brisanje podataka iz ove evidencije.
Savez vojvođanskih Mađara se nada da će se usvajanjem ovog predloga zaista obezbediti puna zaštita dece i da će svi kako nadležni organi, tako i sami građani znati da u budućnosti, ukoliko je to moguće, prepoznaju potencijalnu opasnost za svoje dete, kako bi dakle, tzv. "Marijin zakon" regulisao, kontrolu silovatelja i pedofila.
Posle usvajanja ovog zakona posle izdržane zatvorske kazne silovatelji i pedovili bi se javljali svakog meseca do sredine meseca u stanicu policije ili u Upravu za izvršenje krivičnih sankcija i za njih bi bili zaduženi posebni službenici, koji bi zaista vodili računa o tome gde oni žive, kuda se kreću, da li su promenili mesto boravka itd. Očekuje se da ove mere zaista odbiju silovatelje, da budu preventivne, da onemoguće da oni ponove ova dela, da nijedno dete ne bi stradalo na ovako brutalan način.
U Republici Srbiji nažalost do sada nije postajala nikakva zaštita. Ispada da je bilo potpuno omogućeno kretanje pedofila i silovatelja, kako oko vrtića i igrališta, tako i na drugim mestima. Nažalost, mnoge su negativne posledice ovog ogromnog problema, i mnogi su osetili na svojoj koži kroz patnju svog maloletnog deteta i tragediju, ukoliko je bilo smrtnog ishoda.
Trenutno kazne u Republici Srbiji su takve da ukoliko usled silovanja dođe do smrti žrtve, ona se prepisuje nehatu počinioca, pa je za najteži oblik silovanja predviđena kazna do 18 godina. Ukoliko je počinilac sa umišljajem ubio žrtvu, koju je prethodno silovao, onda će biti osuđen za teško ubistvo i za silovanje. Propisana kazna u ovom slučaju je od 30 do 40 godina. Ukoliko žrtva silovanja preživi maksimalna kazna za silovatelje iznosi 12 godina zatvora. Dijapazon kazne za silovanje je tri, pet do osamnaest godina, a za ubistvo od 10 do 40 godina.
Značajna mera koja je predviđena u ovom zakonu je član 5. koji zabranjuje ublažavanje kazne i uslovnog otpusta počinioca ovih krivičnih dela na koji se ovaj predloženi zakon primenjuje. Bitno je da država pomoću javnog registra i kontrole ili nadzora uspe da kontroliše sve osuđenike koji izađu iz zatvora. Ovo su izuzetno teška, najteža krivična dela, jeziva i vrlo zastrašujuća i svi mi građani i sami roditelji bi sigurno u ovim slučajevima poželeli najstrožiju kaznu za počinioce ovih dela. Mnogi bi za počinioce takvih dela verovatno poželeli smrtnu kaznu, ali ona je nemoguća u Republici Srbiji, kao ni doživotni zatvor, koji bi možda bio još adekvatniji što se tiče patnje i godina koje prolaze, ali mi nemamo ni tu vrstu kazne.
Ovde je spomenuta i hemijska kastracija. Verovatno mnogi od nas imaju neko lično mišljenje da bi se sa time složili, ali ono što sam pročitala je da u ovim slučajevima, nažalost, ni hemijska kastracija nije adekvatno rešenje pošto u ovakvim slučajevima često nije reč o klasičnoj formi obljube deteta, već o drugim vrstama seksualnog zlostavljanja dece, koje može da izvrši i već kastrirani počinioc.
Zbog toga je najvažnije napraviti mehanizam koji bi maksimalizovao prevenciju. Najvažnija preventivna mera je uvođenje ovog javnog registra pedofila, svih onih koji su kako procesuirani, tako i osuđeni. Taj registar bi u budućnosti trebao da predstavlja pretnju svim pedofilima koji će na taj način biti obeleženi ili strigmatizovani.
Sledeće pitanje koje se postavlja je da li je naš sistem dovoljno razvijen i zreo da ima mogućnost da prati te osuđenike kada izađu iz zatvora. Prema nekim statistikama, ako mogu tako da kažem, na svu sreću, ove vrste zločina nema previše u Republici Srbiji. To bi značilo da će država biti u mogućnosti da lakše kontroliše te osobe posle izdržavanja njihovih kazni. Zbog toga je pored donošenja, izglasavanja, kasnije primene ovog zakona, veoma važno da policija ima što bolji kontakt sa građanima, da obezbeđuje informacije građanima, a da i dobija iste informacije i od samih građana.
Dobro je što je ovim predlogom propisano ono što smo čuli u uvodnom izlaganju gospodina ministra, da danom pravosnažnosti osude za spomenuta krivična dela, nastupaju pravne posledice osude u formi prestanka vršenja javne funkcije, radnog odnosa, odnosno vršenja poziva ili zanimanja koje se odnosi na rad sa maloletnim licima, kao i zabrana sticanja tih istih javnih funkcija ili zasnivanja radnog odnosa, odnosno obavljanja poziva ili zanimanja koje se odnosi na rad sa maloletnicima.
Predlaže se da ove pravne posledice traju 20 godina nakon izdržane kazne zatvora, što je duplo ili dvostruko više nego što je do sada bilo propisano Krivičnim zakonikom.
Kao što smo čuli, Republika Srbija je potvrdila i Konvenciju Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja, tzv. Lancarot konvenciju među prvima. Ovim se naša zemlja obavezala da radi sprečavanja i gonjenja krivičnih dela ustanovljenih u skladu sa ovim tzv. Lancarot konvencijom preduzme sve neophodne zakonodavne ili ostale mere za prikupljanje podataka koji se odnose na sam identitet ili genetski profil DNK ovih osuđenih lica, za krivična dela ustanovljena u skladu sa konvencijom.
Vođenje podataka o DNK profilu osuđenih lica predstavlja jednu veliku novinu u našem krivično-pravnom zakonodavstvu, koju svakako SVM podržava. Kao što sam rekla, mi ćemo podržati ovaj zakon koji će, nadamo se, zaista doprineti bezbednosti i sigurnosti dece.
Pošto mi vreme još malo dozvoljava, dozvolite mi, kao što sam u samom uvodu svog obraćanja naglasila, smatramo i zalagaćemo se da je značajno da pored donošenja ovog zakona što pre na dnevnom redu Narodne skupštine imamo i inicirane predložene izmene i dopune Krivičnog zakonika, koje se upravo odnose na ukidanje zastarevanja seksualnih delikata nad decom, jer prema trenutno važećem zakonu u Republici Srbiji, seksualno nasilje učinjeno prema detetu trenutno, sada, još uvek zastareva šest godina nakon poslednjeg incidenta seksualnog zlostavljanja.
Prema nekim istraživanjima nevladinih organizacija, koje se bave ovim pitanjem, dobili smo razne podatke. Jedan od njih je da uzrast prvog incidenta seksualnog nasilja je u proseku oko osam godina i nekoliko meseci deteta, a trajanje seksualnog zlostavljanja najčešće je višegodišnje, u proseku čak i iznad pet godina. Ukoliko zaista efikasno želimo da pomognemo i zaštitimo maloletna lica, kao i da uspostavimo kakav-takav funkcionalan mehanizam prevencije zaštite žrtava, potrebno je, neophodno je da se u Krivični zakonik unesu odgovarajuće izmene.
Spomenuta tzv. Lancarot konvencija, Konvencija Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i zlostavljanja, kao i Konvencija o pravima deteta, obavezuje države potpisnice da svoja zakonodavstva prilagode, između ostalog, u pravcu da obezbede da zastarevanje krivičnog gonjenja ne nastupi tokom dovoljno dugog perioda nakon punoletstva žrtve.
Po nekim procenama, žrtvama je u proseku potrebno više od devet godina da prijave zlostavljanje koje je trajalo više godina. Samim tim, jasno je da su postojeći rokovi zastarevanja veoma kratki i neefikasni su za gonjenje počinilaca krivičnih dela protiv polne slobode učinjene prema maloletnim licima, što znači da trenutno još uvek postojeće zastarevanje ovih seksualnih delikata nad decom u Krivičnom zakoniku dovodi često, u mnogim slučajevima i do onemogućavanja prijavljivanja i procesuiranja izvršioca navedenih krivičnih dela, a posledice seksualnog nasilja nad maloletnim licima su ozbiljne i uglavnom se reflektuju kroz ceo život, pa bi ukidanje zastarevanja bio jedan od najefikasnijih vidova sprečavanja navedenih krivičnih dela. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, dana 20. februara tekuće godine pismeno sam postavila pitanje i na to pitanje sam dobila odgovor 6. marta ove godine. Ali, nekim predstavnicima lokalnih samouprava taj odgovor na moje pismeno postavljeno poslaničko pitanje nije bio dovoljno zvaničan dokument, pa se prethodni gradonačelnik grada Subotice početkom juna, tačnije 4. juna ove godine obratio, tada, Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, sa zahtevom za davanjem mišljenja o primeni određenih odredaba Zakona o komunalnim delatnostima, koji je prethodni saziv Narodne skupštine doneo krajem novembra, tačnije 22. novembra prošle godine.
Pošto odgovor na ovo pitanje nije stigao ni do dana današnjeg, a očekuju ga, primorana sam da se posle nekoliko bezuspešnih telefonskih razgovora na ovaj način obratim i iskoristim ovaj mehanizam, da postavim poslaničko pitanje, sada Ministarstvu građevine i urbanizma, pošto delokrug komunalnih delatnosti prema novom Zakonu o ministarstvima, koji smo usvojili sredinom ove godine, pripada Ministarstvu građevinarstva i urbanizma.
Tražim da rastumače kako se primenjuju određene odredbe Zakona o komunalnim delatnostima za zahtevom za mišljenje o sledećem: Prvo, šta obuhvata pojam pogrebnih usluga, s obzirom da prema članu 2. stav 1. tačka 6. ovog zakona o komunalnim delatnostima, osim upravljanja grobljima i pogrebne usluge su komunalna delatnost? Međutim, članom 3. stav 1. tačka 6. ovog zakona data je samo definicija upravljanja grobljima, a ne i definicija pogrebnih usluga, pa je ovo ostalo nedorečeno.
Šta obuhvata pojam sahranjivanja, s obzirom da Zakonom o komunalnim delatnostima nije data definicija sahranjivanja, dok je prema važećem Zakonu o sahranjivanju i grobljima član 3. stav 2. data kao pokopavanje posmrtnih ostataka umrlo, odnosno spaljivanja posmrtnih ostataka i ostavljanja pepela na određena mesta i druge radnje koje se u tom cilju preduzimaju.
Nejasno je šta obuhvata ovaj pojam "druge radnje", koje se u tom cilju preduzimaju. Ovo pitanje je od izuzetne važnosti zbog toga da bi se moglo tačno odrediti koje poslove, vezano za sahranjivanje, može u skladu sa članom 5. stav 2. spomenutog Zakona o komunalnim delatnostima da vrši isključivo javno komunalno preduzeće i privredno društvo u kojima je većinski vlasnik od najmanje 51% Republika Srbija ili grad, a koje mogu da obavljaju ostala privredna društva, preduzetnici i drugi privredni subjekti.
Dalje, šta obuhvata pojam "poslovi uređivanja i održavanja grobalja" u smislu Zakona o komunalnim delatnostima, naročito imajući u vidu član 5. stav 3. tog pomenutog Zakona? Da li se ova odredba odnosi samo na ona groblja koja su u vlasništvu gradova ili na groblja koja su u vlasništvu crkve ili verske zajednice? Ako se odnosi na groblja koja su u vlasništvu crkve ili verske zajednice, na koji način se poveravaju ovi poslovi? Koji su to poslovi uređivanja i održavanja groblja, konkretno, koji se mogu poveriti crkvi ili verskoj zajednici? Da li na grobljima koja su u vlasništvu crkava i verskih zajednica sahranjivanje može da vrši isključivo pomenuto javno-komunalno preduzeće ili privredno društvo u kojima je većinski vlasnik od najmanje 51% Republika Srbija ili grad ili grad ili sahranjivanje mogu da vrše i ostala privredna društva, preduzetnici i drugi privredni subjekti? Ovo je izuzetno važno, da dobijemo odgovor što pre, da bi se ove nedoumice razrešile.
Tokom ovih delimično bezuspešnih telefonskih razgovora sam dobila informaciju da još uvek nisu doneta podzakonska akta neophodna za primenu zakona, koji je donet krajem novembra prošle godine. Moje pitanje je upućeno ministarstvu u čijem delokrugu su komunalne delatnosti, znači, građevinarstva i urbanizma, kada možemo da očekujemo donošenje neophodnih podzakonskih akata. Hvala.

Gospodine predsedavajući, koristiću vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe SVM.
Radi javnosti, radi ljudi koji prate ovu sednicu, želela bih sve da podsetim da trenutno raspravljamo o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, da raspravljamo o amandmanu. Rasprava bi trebala da se vodi oko toga da je jedan od osnovnih ciljeva ovog predloga zakona proširenje korisnika osiguranika.
Jedan od osnovnih problema koji sam spomenula u raspravi u načelu je da kada mi kao narodni poslanici dobijemo predlog zakona, onda u obrazloženju Vlade imamo i procenu finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona. Nažalost, ovde piše da za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije za 2012. godinu. Smatram da je to jedan od osnovnih problema.
S druge strane, ovde se otvorilo pitanje osiguranja dece, zdravstvenog osiguranja dece, trudnica itd. Želela bih da podsetim narodne poslanike, koji možda nisu sa tolikom pažnjom ispratili raspravu o budžetu, da neke poslaničke grupe koje su se ovde zalagale za finansiranje Vojvodine, tu sam se ja prepoznala, ali nisam htela da koristim pravo na repliku, pa sam čekala minimum pola sata da stignem na red, su isto tako pričale ovde i o punoj plati za trudnice koje nisu te sreće da imaju zdravu trudnoću pa moraju da održavaju trudnoću. Skoro sve poslaničke grupe su se uključile u ovu raspravu. Tada smo rekli da nije dobro što se ovo pitanje koristi za politikanstvo. Jedna poslanička grupa je podnela amandman, nebitno koja, ostale su se uključile, a onda u danu za glasanje samo je opozicija glasala za taj amandman i poslanici iz poslaničke grupe koja je taj amandman dala. Onda smo dobili isti odgovor od gospodina ministra kao i sada od poštovane gospođe ministarke, da će to biti situacija od početka 2014. godine i svesni smo toga.
Molim vas da se zaista vratimo na dnevni red. Uživala sam i u, koliko je već moguće, raspravi u načelu i u raspravi u pojedinostima, jer zaista su se uglavnom javljali stručnjaci i pričali smo o konkretnim problemima zdravstva, da ne koristim ovo za politikanstvo. Ne želim zaista da koristim povredu Poslovnika, ali moram da kažem nekoliko stvari…

Poštovani predsedavajući, samo želim da vam kažem da vi selektivno primenjujete Poslovnik i određenim poslanicima dozvoljavate da pričaju o tome koliko je prethodna Vlada dovela do bankrotstva ovu državu, ignorišući činjenicu da su bili deo prethodne Vlade, ignorišući činjenicu da je čak ministar zdravlja bio iz njihove stranke.
S druge strane, ono o čemu smo pre neki dan pričali, to vas kao žena molim da mi dozvolite još da kažem, povreda je dostojanstva Skupštine ako se poslanicama obraćate sa: "gospođice". To je lično svojstvo poslanice. Niko se ovde ne bavi da li su narodni poslanici muškarci oženjeni, razvedeni ili šta god, ali kod mlađih narodnih poslanica se uvek postavlja pitanje da li su one gospođice ili gospođe. Zaista vas molim da uvedemo solomonsko rešenje da koleginice nazivamo - koleginice narodne poslanice ili kako želite, ali da se ne bavimo njihovim ličnim životom. Hvala.

Uvažena gospođo ministre zdravlja, šta reći, vaša trenutna pozicija, gospođo Slavice Đukić Dejanović, uopšte nije zahvalna i verovatno je vrlo teško i dozvolite mi da u narednih nekoliko minuta iznesem stav SVM, a vezano za ova tri predloga.
Uglavnom ću govoriti o predloženim izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, malo o javnom dugu i u okviru svog vremena ću govoriti o konkretnim problemima zdravstvenih ustanova iz tri opštine.
Čuli smo u vašem uvodnom izlaganju i to je jedan od osnovnih ciljeva ovih predloga da se ugroženim kategorijama građana obezbedi zdravstvena zaštita, da se proširi krug lica koja imaju ovo pravo i to verovatno svi podržavamo pa i SVM.
Želela bih da naglasim pozitivne izmene da su samohrani roditelji koji imaju decu do sedam godina starosti, čiji su mesečni prihodi ispod prihoda utvrđenih u skladu sa zakonom, da će od sada ostvarivati zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda.
Naravno da je logično pored ovih osnovnih ciljeva, a cilj je da se nekako stvori ili uspostavi, ako je to moguće, zdravstveni sistem koji je finansijski održiv što nije lako.
Ono o čemu bih želela da govorim, što je svakako pozitivno, je da Savez vojvođanskih Mađara podržava decentralizaciju, pa i decentralizaciju na polju zdravstvene zaštite, i vi o tome niste govorili u svom uvodnom izlaganju, ali mogli smo da čitamo u obrazloženju, što možda za neke nije jasno da se zapravo ovim predlogom predlaže, odnosno daje ovlašćenje autonomnoj pokrajini, opštini, odnosno gradu, da mogu da obezbede uslove za bolju kadrovsku obezbeđenost zdravstvenih ustanova, čiji su osnivači, do normativa, odnosno standarda koji su propisani zakonom i za koje jednostavno, zbog trenutnog nedostatka finansijskih sredstava u sistemu obaveznog zdravstvenog osiguranja, ne postoje sredstva.
Pored ovog, do normativa i do standarda, daju se ovlašćenja autonomnoj pokrajini, opštini, odnosno gradu, da može da obezbedi sredstva za zapošljavanje većeg broja zaposlenih u zdravstvenoj ustanovi, čiji je osnivač, od onog broja koji je utvrđen kao minimum standardima propisanim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, kao i da obezbedi sredstva za prostor, opremu, lekove, medicinska sredstva, koja su veća od propisanih standarda.
Ovde se postavlja pitanje, da li će za navedene namene u budžetima autonomne pokrajine, gradova, odnosno opština, moći da se obezbede sredstva? Pitanje je da li će biti dovoljno novca, jer ovo sa stanovišta decentralizacije, davanje nadležnosti je super, samo je pitanje da li će oni imati para za ovo? Ova ovlašćenja imaju smisla jedino ako, znači, kako gradovi, opštine, tako i AP Vojvodina, može da obezbedi sredstva u svom budžetu.
Nadam se da će to biti moguće, ali ja sam pokušala da se konsultujem sa pokrajinskim sekretarijatom za zdravstvo, ljudima koji tamo rade finansije. Njima nije jasno šta će sve biti njihov zadatak. Ukoliko se uvedu centralizovane javne nabavke, da li će se osloboditi iznos sredstava koji su oni ulagali u nešto veće i da li će iz toga imati dovoljan iznos novca da plaćaju sve ove nove nadležnosti i kako će to moći i lokalne samouprave da izvedu? Ostaje da vidimo.
Negativne stvari, koje moram da kažem, ne toliko negativne, znam da to nema veze sa vama lično i ono što ste i vi rekli u svom uvodnom izlaganju je da, izdavanje za zdravstvo iz bruto nacionalnog dohotka u RS je jedno od najnižih izdvajanja u Evropi, što je strašno.
Ono što ne razumem, je da, ovo sada kažem radi javnosti ne radi narodnih poslanika, svi mi to znamo, kada mi dobijemo predlog zakona, u obrazloženju imamo i deo – procene finansijskih sredstava potrebne za sprovođenje Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Ovde se procenjuje da je neophodan iznos sredstava, nebitno kolika su to sredstva, samo taj koji je potreban za upravu za centralizovane javne nabavke, odnosno sredstva za potrebe rada zaposlenih, drugih materijalnih troškova za obavljanje ove uprave. Znači, ja mislim da se trebalo razmišljati o većem novcu za lokalne samouprave, za autonomnu pokrajinu, itd, jer ne znam kako će oni uspeti da izvršavaju ove svoje nadležnosti.
Naravno da se Savez vojvođanskih Mađara slaže da zdravstvena zaštita, koja je garantovana kao pravo, Zakonom o zdravstvenom osiguranju ne može da se ostvari, jednostavno je nemoguće ostvariti zdravstvenu zaštitu bez obezbeđivanja lekova i medicinskih sredstava. Kao što smo čuli, zdravstvene ustanove nemaju dovoljne izvore finansiranja, kojima bi izmirile ogromne dugove prema dobavljačima lekovima, veledrogerija. Naravno, nekako nam je jasan i ovaj treći predlog zakona, koji predviđa način i dinamiku izmirivanja ovih obaveza, samo je, kako da kažem, 13 milijardi zaista ogroman iznos.
Kao što sam spomenula, dozvolite mi da u okviru ove teme iskoristim prisustvo ministra zdravlja da izložim neke od osnovnih problema na polju zdravstva opštine Senta, Kanjiža i Bačka Topola. Krenuću od opštinske bolnice Senta, koja je osnovana kao međuopštinska bolnica na teritoriji severno-banatskog okruga, ona zapravo pokriva stanovništvo opštine Senta, Ada Čoka i Novi Kneževac, ali i u njoj se delimično leče i građani Kanjiže, Bečeja i Bačke Topole. Ovo je izuzetno značajno zato što ka opštinskoj bolnici Senta gravitiraju pacijenti, čak oko 100.000, znači region od oko 100.000 stanovnika.
U ovoj opštoj bolnici, vi ste čini mi se spomenuli pravilnik o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe. U ovoj opštoj bolnici, prema ovom pravilniku je broj operacija po lekaru značajno iznad republičkog proseka, što znači da lekari u Senti rade mnogo više nego što je propisano u normativima, jednostavno zato što ih je malo i ovde postoje, nažalost, što je verovatno problem svuda, jedan hroničan nedostatak kadrova i taj problem se samo iz godine u godinu pogoršavao.
Naime, ova institucija, opšta bolnica Senta, ima najmanji broj ugovorenih zaposlenih po jednoj postaji, na celoj teritoriji AP Vojvodine. U pojedinim službama je nedostatak kadrova toliki, da jednostavno utiče na izvršenje planiranog broja usluga. Ne može da se organizuje kontinuirani rad, čekanje usluga, naravno, uvek izaziva ogromno nezadovoljstvo onima kojima su usluge najpotrebnije, pacijenata.
Ljudima iz lokalne samouprave u Senti nije jasno da li će oni dobiti odobrenje da prime nove lekare umesto onih koji su otišli u penziju i to im zaista predstavlja ogroman problem. Dakle, da pojednostavim, smatramo da je neophodno sagledati kadrovsku situaciju u opštoj bolnici Senta i dozvoliti prijem neophodnih, kako lekara, tako i farmaceute za bolničku apoteku, medicinskih sestara i tehničara, a po mogućstvu i neophodnih nemedicinskih radnika.
Naravno, ima ovde i drugih problema sa kojima se svi suočavaju, kao što je neophodno, npr. u Senti obnavljanje opreme za RTG dijagnostiku. Oni tvrde da njihov najnoviji aparat je nabavljen pre više od 20 godina. Opšta bolnica je jedna od onih u Srbiji, koja još uvek nema aparat za kompjuterizovanu tomografiju, skener. U Senti se žale da je neophodno izgraditi adekvatan prostor za onkološku dnevnu bolnicu, u koju se iz godine u godinu leči sve veći broj pacijenata sa teritorije celog ovog severno-banatskog okruga. Naime, trenutno onkološka dnevna bolnica je smeštena u zgradi Doma zdravlja Senta, a pacijentima se terapijske usluge obezbeđuju u dve smene.
Sa druge strane, moram da naglasim izuzetnu kooperativnost vaših saradnika, pošto su primarijus dr Zoran Kovačević, zamenik ministra zdravlja i dr Simo Vuković, državni sekretar, posetili Sentu i na njihov predlog se Dom zdravlja Senta obratio Ministarstvu zdravlja, radi dobijanja saglasnosti za proširenje normativa kadrova i kadrovskog plana Doma zdravlja Senta, zbog spomenutog drastičnog smanjenja kadrova ili drastičnog nedostatka kadrova. Oni su se trenutno našli u situaciji da niko od njih ne može da ode ni na bolovanje ni na godišnji odmor, uveli su čak i prekovremeni rad, što dodatno otežava i ovako tešku materijalnu situaciju.
Ono što je zanimljivo u ovakvim i sličnim lokalnim samoupravama je da npr. normativ ne predviđa doktora za kućnu negu i lečenje, ali zbog starosne strukture stanovništva, jednostavno se zahteva da doktor aktivno prati ove pacijente, što izabrani lekar, složićete se, ne može sam da pokrije.
Službi za stomatološku zaštitu u Senti, takođe je neophodna još radnica, pošto oni imaju zubne ambulante, kako u Senti, tako i u okolnim selima, gde je stanovništvo uglavnom starije i imaju neredovne veze u saobraćaju.
Drugi problemi o kojima smo obavešteni dolaze iz Bačke Topole. U Bačkoj Topoli ima 23 naseljenih mesta, a Dom zdravlja Bačke Topole ima ambulante u 18. Jedan od njihovih najvećih problema je, ne želim pogrešno da se izrazim, ali blizina Koridora 10, i problem ima služba medicinske pomoći na koju se dom zdravlja priključuje na ovaj Koridor 10.
Služba hitne medicinske pomoći je sačinjena samo od jedne jedine ekipe. Zaposleni rade sa skraćenim radnim vremenom, 35 sati nedeljno, u turnusima od po 12 sati tokom 24 sata obezbeđuje hitnu medicinsku pomoć u kompletnoj opštini, kao što sam spomenula, sa 23 naseljena mesta i Koridor, zbog čega smatraju da je neophodan prijem jednog medicinskog tehničara. Oni su još prošle godine za vreme prethodne Vlade, kada vi niste bili ministar zdravlja, uputili dopis u kome je zatraženo mišljenje i pomoć u vezi rešavanja funkcionisanja službe hitne medicinske pomoći puštanjem u funkciju Koridora 10.
Ovaj dopis je upućen početkom novembra 2011. godine, posle razgovora u kabinetu prethodnog gospodina ministra zdravlja. Nažalost, na dopis nije stigao pismeni odgovor. Prethodni ministar zdravlja je izneo da bi zbog Koridora trebalo uvesti permanenciju, pripravnost jedne ekipe službe hitne medicinske pomoći, međutim problem je što Republički fond za zdravstveno osiguranje, radi pravdanja finansijskih sredstava, zahteva pismeno mišljenje Ministarstva zdravlja, pa bi njima zaista značilo da im što pre stigne taj odgovor, da bi mogli da komuniciraju sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje.
Ne želim da vas opterećujem sa silnim problemima. Verovatno ste i vi upoznati sa mnogim. Oni su slali nekoliko dopisa, koji su poslati kako ministarstvu, tako u komunikaciji sa Republičkim fondom. Verovatno ste svesni toga da na terenu, kako u Bačkoj Topoli, tako i na drugim mestima, postoje situacije kada na primer ginekološka služba radi na selima, pa nema dovoljno doktora.
Postoje ogromni problemi, što kao žena moram da naglasim, u službama za zdravstvenu zaštitu žena. U Bačkoj Topoli konkretno zbog izlaska ginekologa u pet naseljenih mesta van Bačke Topole, ali i u velikim gradovima, kao što je Zrenjanin, iz koga ja dolazim. Žene imaju mogućnost da posećuju jednu jedinu instituciju, sve žene iz Banatskog okruga, gde su ogromne gužve, gde ima pet lekara. Komunikacija je neadekvatna između higijenskog, komunikacija između raznih aktera je takva da pacijenti sami moraju da čekaju najpre da dobiju termin i posle da dođu do doktora, pa sami peške šetaju svoje brisove i svoje nalaze. To jednostavno nije rešeno i smatram da je to danas u 21. veku strašno, jer to verovatno nije ni do novca, jer u Zrenjaninu je, na primer, Higijenski zavod preko puta savetovališta za žene. Smatram da bi medicinski tehničari ili sestre mogle to da odrade umesto pacijenata, umesto da pacijentkinja šeta svoj bris u torbi, da ide po uput u Higijenski zavod, da se vraća, da čeka red, da uđe kod doktorke i da posle šeta svoj uput. Da ne pričam o tome da jednostavno pacijentima kažu da se određene usluge ne rade u Higijenskom zavodu, da za to morate da platite, da isti taj bris šetate do neke privatne ustanove ili laboratorije.
Dozvoli će te mi da preostalo vreme iskoristim da malo spomenem probleme u Kanjiži i da postavim pitanje na koje ne morate sada da odgovorite, ali to sam pitala pre dve nedelje ovde u Skupštini Srbije, pa nisam još dobila pismeni odgovor.
Što se tiče Kanjiže, i u Domu zdravlja Kanjiža postoje mnogi problemi, ali jedan od najvećih je, s jedne strane je to pozitivna stvar, blizina granice sa Mađarskom i Horgoš. Upravo zbog graničnog prelaza prema Mađarskoj, kod Horgoša u letnjem periodu ovde prelazi i oko tri miliona ljudi, pa se u velikoj meri povećava obim posla i potrošnja sanitetskog materijala. Sve je učestalije da dijagnostičke, laboratorijske, specijalističke, na primer ginekološke usluge stanovnici okružnih opština primaju u Domu zdravlja Kanjiža, što povećava i rashod materijala. Kanjiža ima osnovni finansijskih poteškoća upravo zbog ovog kašnjenja naplate duga od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, pa apoteka ne ostvaruje maržu, a svi znamo da se troškovi poslovanja, plate, putni trošak itd. moraju izmiriti.
Dom zdravlja Kanjiža ima godinama nepovoljan okvir iznos kod ugovorenih namenskih sredstava za sanitetski i medicinski materijal. Već izvesno vreme su u nemogućnosti da nabavljaju sanitetski i medicinski materijal.
Oni takođe tvrde da imaju problem sa službom za hitnu službu i sanitetski prevoz. Jednostavno im nedostaju vozači. Imaju manjak lekara. Ovde je slična situacija kao u Bačkoj Topoli, pošto je velika teritorija opštine. Dom zdravlja pokriva 11 naselja u ovoj opštini sa udaljenostima i do 35 kilometara od Kanjiže, pa organizovanje posla njima uopšte nije jednostavan i predstavlja veliki problem.
Već više od 35 godina Dom zdravlja Kanjiža nije nabavio rendgen aparat. Da ne pričam o tome da je stomatološka oprema vrlo amortizovana i da u opštini Kanjiža postoje tereni, mnogobrojni salaši bez puteva. Ovde je u hitnim slučajevima vrlo otežan izlazak na teren.
Ono što je najsvežije i što se desilo pre dan, dva u Kanjiži je da je ogromno nezadovoljstvo građana u Horgošu, gde se ukida noćno dežurstvo.
Pokušaću uskoro i da zaključim. Najpre bih želela da se zahvalim i da kažem da su izuzetno kooperativni vaši saradnici. Nadamo se da ćemo bar neke od ovih predloženih problema zajednički rešiti u bliskoj budućnosti.
Pitanje koje sam ovde postavila se tiče vantelesne oplodnje i ogromnog problema 500-600 parova, kako to piše u novinama, na koju neki čekaju od maja meseca, a neki od leta ove godine. Ne želim da komentarišem izjave direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, pošto je on, kako smo obavešteni iz medija, dao ostavku, ali mora se obratiti pažnja na to da ne može neko da da olake izjave, da tim ljudima važe papiri, kada ne važe, kada im hormoni važe šest meseci, a brisovi tri meseca. Znači, da se razmisli da je tim parovima jedina mogućnost da dobiju potomstvo.
Zaista je zahvalno što su u ovoj državi od 2006. godine besplatni pokušaji vantelesne oplodnje, ali mnoge stvari još nisu rešene.
Ne dokazujemo da se zaista zalažemo za ravnomerni regionalni razvoj ako nije svejedno da li parovi koji idu na vantelesnu oplodnju žive u Beogradu, Jagodini, Pančevu ili negde drugde ili da li trudnice, koje nisu te sreće da iznesu zdravu trudnoću, kod njih nije svejedno da li žive u Beogradu, pa primaju punu platu ili negde drugde. Zahvaljujem se još jednom na pažnji i zaista se nadam da ćemo uspeti da rešimo bar neke od ovih problema.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, bez obzira na to što ste juče nekoliko puta u toku svog izlaganja rekli – jao, koliko vremena narodni poslanika, zemlje Srbije itd. koristimo na ovu Vojvodinu, mi ćemo nastaviti danas.
Nekoliko poslanika uglavnom iz opozicije je juče uporno ponavljalo da samo tražimo da se poštuje Ustav Republike Srbije. Vi ste zapamtili jednu jedinu diskusiju predstavnika vladajuće većine, na koju su se svi vaši poslanici iz vladajuće većine smejali. To je žalosno. Zbog toga ćemo, ako moramo, ponovo sve ponoviti, a za razliku od vas, koji ste ne znam kako mogli, na osnovu kog poslovnika, da vodite taj dijalog, da kažemo da je sada na dnevnom redu i trenutno raspravljamo o trećem amandmanu Skupštine AP Vojvodine. Mi razlikujemo prihode od rashoda, a vi ste pričali samo o akcizama. U ovom amandmanu se ne pominju akcize. Akcize su se pominjale u drugom amandmanu.
Naravno da bi idealno bilo kada bi sva tri amandmana u paketu, jer jedino je to smisleno, prihvatili, ali ste odbili sva tri, pa sada bar obrazložite ovaj treći.
Ovde se spominje, odnosno predlaže smanjenje izdataka za 32 milijarde. Jednostavno, ovaj amandman je tehnički. Nismo hteli o njemu da pričamo, ali je neophodan zbog prvog i drugog amandmana. U prvom amandmanu se spominje smanjenje i prihoda i rashoda, a u drugom se spominju ti prihodi, odnosno drugi amandman je osnovni. On zapravo koristi za poštovanje Ustava, da bi se nekako obezbedilo tih ustavom zagarantovanih 7% republičkog budžeta, da to bude obim pokrajinskog budžeta.
S druge strane, probajte da nam argumentovano odgovorite i da nas saslušate i da nas zaista shvatite ozbiljno, a ne da se pozivate na diskusiju na koju su se svi smejali. Mislim da niko sem vas to nije shvatio kao stručno objašnjenje. Hvala.

Za razliku od vas, gospodine ministre, pridržavam se ovog Poslovnika. Njegov član 106. stav 2. kaže da govornik treba da priča o temi dnevnog reda. Vi nas optužujete dva dana da se bavimo politikanstvom, a ne ciframa. Pričala sam isključivo o ciframa, ali pošto sam shvatila u proteklih nekoliko nedelja da se vaša matematika i naša matematika razlikuju. Konstantno spominjete 15 milijardi, po nama je neka matematika 57. Vi spominjete 70,5. Pokušala sam sinoć da nađem razliku između naših brojki i shvatila sam da ste vi zapravo uračunali i oko 15 milijardi fiktivnih para za auto-put. Neverovatno je da će sledeće godine doći do njegove realizacije.
Zaista ne želim da odgovaram na to da bivši SVM. SVM je jedna od retkih stranaka koja zaista ima kontinuitet u svom radu.
Što se tiče Fonda za kapitalna ulaganja, on ima ogromna dugovanja zahvaljujući prethodnoj Vladi u kojoj ste vi, gospodine Dinkiću, učestvovali. Bez obzira što sada pričate kao da nemate nikakvih dodirnih tačaka sa tom nekom bivšom vlašću, bivšim režimom, kako vi to volite da kažete, ali vi ste učestvovali. Ta centralna vlast najbolje znate koliko duguje Fondu za kapitalna ulaganja i zašto taj fond zapravo ima dugove. Zato što jednostavno nije dobijao sredstva koja su nekada na papiru bila obezbeđena.
Zaista vas molim da stavimo sa strane to ko je iz koje stranke. Nisam vam spominjala juče da, možete da pogledate stenografske beleške, ja lično i SVM vama, nikome nije pretio žalbama. To su možda spominjali neki drugi poslanici. Molim vas, nemojte nas da mešate.
Zaista vas poštujem, jer ste tu sa nama i učestvujete u raspravi, ali nemojte se vi baviti politikanstvom.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici govoriću o amandmanu i koristiću preostalo vreme ovlašćenog predstavnika.
Savez vojvođanskih Mađara podržava ovaj amandman, gospođa Petrović kao i velika većina ili sve parlamentarne stranke. Ono što nije dobro je što pitanje trudnica politizujemo, odnosno svako želi da ubira jefitne političke poene. Novine nedeljama bruje o tome. Jedan dnevni list je počeo da priča o tome, ispitao predstavnike skoro svih stranaka, nas tada nisu pitali. Svi su se hvalili kako je to divan amandman, kako je to jako dobar amandman i onda smo ovde videli da neće biti adekvatne podrške, da on verovatno neće biti izglasan. Iskreno se nadam da će predstavnici poslaničke grupe iz koje dolazi gospođa Petrović koja je predložila amandman, svi glasati za taj amandman i da će svi ostali koji će biti prisutni sutra ujutru u danu za glasanje podržati to.
Zaista je istina da sada prvi put imamo 30% u ovom parlamentu, što znači da ima osamdesetak žena. Kada bi se samo one glasale za ovaj amandman, on bi imao velike šanse, naravno i uz podršku nekih opozicionih stranaka.
Ako mi dozvolite, želela bih u okviru ove diskusije da citiram ekspoze gospodina Ivice Dačića, premijera – u Srbiji se svake godine rodi 40 hiljada beba manje nego što je broj umrlih. Ako se ovakav trend nastavi, za dva do tri veka najdalje Srbija će ostati prazna. Sami neumoljivo idemo ka samouništenju. Poslednji je čas da se ovaj trend zaustavi. Zato će Vlada hitno izaći, ne sa strategijom, nego sa konkretnim merama za zaustavljanje biološkog nestanka. Pitam sada koje su te konkretne mere, kada pred nama danas imamo predlog koji ne može da se prihvati. Kada imamo, da ne kažem obećanje ludom radovanje da će od 2014. godine nešto drastično da se promeni.
Nažalost nisu sve žene te sreće da imaju zdravu trudnoću, koju mogu da iznesu do kraja, već moraju da budu na bolovanju zbog održavanja trudnoće i nažalost nisu svi parovi u Srbiji da mogu prirodno da planiraju porodicu, već svaki sedmi ili osmi par u Srbiji ima problema sa sterilitetom. O tome je juče govorila i koleginica iz DSS, ja prošle nedelje, a mi znamo kakvi su problemi sa procesom vantelesne oplodnje u našoj zemlji. Mnogi parovi čekaju i nekoliko meseci. Bez obzira što svi pričamo o ravnomernom regionalnom razvoju, nije svejedno da li ta trudnica, da li mladi bračni par živi u Jagodini, Beogradu ili u nekom drugom gradu. Nejasno mi je zašto ne možemo svi kada se toliko deklarativno zalažemo za podršku trudnica, da podržimo ovaj amandman? Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, SVM je u raspravi u načelu o budžeta rekao da ćemo podržati ovakav predlog budžeta jedino ukoliko se usvoje amandmani koji nam stižu iz Skupštine AP Vojvodine.
Nama je stiglo i mišljenje Vlade. Iznenađujuće ili ne, Vlada odbija sva tri predložena amandmana.
Zaista ne želim da ulazim u ponovnu diskusiju o tome o 7% čega, jer o tome smo pričali kada je predsednik Skupštine AP Vojvodine ovde obrazlagao pre tačno nedelju dana predložene izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu, ali moram da naglasim da se jednostavno Ustav mora poštovati. Ako u Ustavu piše u članu 174. da 7% budžeta pripada AP Vojvodini i, ono o čemu se možda manje priča, da tri sedmine budžeta AP Vojvodine idu na kapitalna ulaganja, onda ste jednostavno ove amandmane, gospodine ministre, trebali da prihvatite.
Ovde imamo tri amandmana. Ovaj o kome trenutno raspravljamo se odnosi na član 1. i možda je on onako komplikovan i glomazan, jer su tu tabele, ali suštinu smo čuli od predlagača. Osnovno je da Skupština AP Vojvodine ne želi ovim da poveća budžet, da se nešto drastično menja, samo želimo da se ispoštuje Ustav i 7% i tri sedmine za kapitalna ulaganja, a to je jedino moguće predloženim izmenama koje su da se smanje ukupni prihodi i primanja u iznosu 32 milijarde, isto tako ukupni rashodi i izdaci.
Znači, predloženo je da se zapravo smanje ukupni prihodi zbog predloženih 43% akciza, tzv. unutrašnjih akciza, koje bi pripadale Pokrajini, da se ovde smanje 15 milijardi akciza na naftne derivate, 15 milijardi akciza na duvanske prerađevine i dve milijarde ostale akcize. Isto tako je predlog da se smanji za 28 milijardi tekući rashodi, a za četiri kapitalni izdaci. Zašto? Zato što je u ovom predlogu naglašeno da u prihode budžeta Pokrajine se računaju i transferi iz Republičkog budžeta, koji su najvećim delom namenjeni za finansiranje nadležnosti Republike na teritoriji AP Vojvodine i kao namenske transfere za finansiranje rashoda uglavnom za zaposlene u obrazovanju na teritoriji AP Vojvodine, ali i nenamenske transfere jedinica lokalne samouprave, što je zaista nejasno zašto se sve to sabira i onda se naša i vaša matematika, gospodine ministre, malo razlikuje. Kada bi sve ovo sabrali, onda bi značilo da samo transferi čine preko 66% ukupnih sredstava projektovanih u budžetu, čime se jednostavno onemogućuje ispoštovanje ustavne garancije da tri sedmine ide za kapitalna ulaganja.
Znači, predlog Skupštine AP Vojvodine je da se umesto transfernih sredstava ustanovama obrazovanja, osim visokog, namenskih i nenamenskih transfera jedinicama lokalne samouprave, prema kojima Pokrajina nema zakonskih obaveza i nejasno je zašto sve to sabiramo u iznosu od 32 milijarde dinara, Pokrajini ustupi 43% prihoda od akciza.
U nastavku rasprave kod ostalih amandmana ću da uzmem aktivno učešće.
Savez vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje podržati ove amandmane.
Zanimljivo je da smo pričali o tome da bi uglavnom kolege koji dolaze sa teritorije AP Vojvodine trebalo da podrže ovo, a nije jasno zašto. Trebalo bi svi, jer to je Ustav i ovo je najviši zakonodavni dom i svi bi trebali da poštujemo Ustav. Hvala.

Zahvaljujem na odgovoru, gospodine ministre.
Vrlo je pohvalno što ste vi jedan od vrlo aktivnih ministara koji učestvuje u raspravi. Ali, imali ste u svom izlaganju, nadam se, jedan lapsus. Nemojmo mešati žabe i babe. Ne možete pričati o finansiranju svih regiona. Znam da ste jedan od najvećih regionalista. Ali, u Ustavu, važećem Ustavu Republike Srbije, garantovano je finansiranju AP Vojvodine, samo toga, ne ostalih regiona.
Mi tražimo da se ispoštuje ne samo 7%. Hajde da pričamo malo o strukturi tih 7%, tri sedmine. Ne ulazim u to da li postoji osam ili… Hajde da pričamo malo o strukturi.
Sa druge strane, lapsus, spominjali ste Zakon o finansiranju regiona. Znači, ovde se spominje radna grupa. I dalje ne znamo kako ona izgleda, kada će se formirati, kad će početi ozbiljno da radi, ali u finansiranju AP Vojvodine, i sami smo svesni da to nedostaje.
Zaista je istina da od 2003. godine, još od Vlade gospodina Đinđića, se računaju i transferi za plate u školama. Međutim, tada je predloženo da će i osnivačka prava osnovnih škola biti preuzeta, ali osnivač tih osnovnih škola je i dalje republička Vlada, što je problem, što je nezaboravljeno. Ali, niko ne piše da transferi jedinicama lokalne samouprave treba takođe da se saberu. To je odrađeno za vreme prethodne Vlade gospodina Mirka Cvetkovića. Vaša stranka je to podržavala. Naša stranka je bila protiv toga. Neki su regionalisti, neki brane interese AP Vojvodine uvek, neki ponekad, neki samo u kampanji. Nemojmo dozvoliti da Vojvodina bude protočni bojler.
Kada pričamo o strukturi, poreski prihodi su 18,8 milijardi. Od toga je minimum…

Pošto ne mogu da koristim vreme, kasnije ću nastaviti. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, povredili ste član 105. stav 2. Narodni poslanik govori sa poslaničkog mesta u sali za sednice Skupštine po dobijanju reči. Ja jednostavno ne mogu da dobijem reč.
Kada sam završila svoje izlaganje, gospodin ministar mi je odgovorio. Imala sam pravo na repliku. On mi je opet odgovorio. Od tada je prošlo 45 minuta. Meni ne radi ova jedinica. Meni je uskraćeno pravo, kao narodnom poslaniku. Konstantno se javljam, vi prekidate, opet je neka nova lista. Nije mi jasno kako sam ponovo poslednja.
Jednostavno, morate da vodite računa o tome da svaka poslanička grupa iznese svoj stav, naročito kada gospodin ministar posle svakoga od nas može da priča i po nekoliko minuta, što je dobro. Zašto mi ne možemo da odgovorimo? Znači, ponovo moram da čekam, ko zna koliko, da dođem na red. Non stop pritiskam jedinicu, a vi me ignorišete. Da ne pričam o tome da dižem Poslovnik u poslednjih dvadesetak minuta. Leva strana je ignorisana. Gospodin je pričao. Niko ne vidi Poslovnik. Ne možemo elektronski da se prijavimo. Nije u redu. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani gospodine ministre, pre 45 minuta sam pokušala da vam odgovorim na to što vi tvrdite da ste ispoštovali Ustavom zagarantovanih 7%. Zanimljivo je da niko ne priča o strukturi. Samo da pričamo o izmenjenom Zakonu o budžetskom sistemu i da pričamo samo o poreskim prihodima koji su 18,8 milijardi. Ako pričamo o 7%, to je 57,3 milijarde. Zaboravljamo tri sedmine koje moraju da budu obezbeđene za kapitalna ulaganja, a to bi bilo 24,6 milijardi dinara za kapitalna ulaganja.
U jednom od svojih prethodnih izlaganja spomenuli ste i sopstvene realne prihode pokrajinskog budžeta, koji su bili 15 milijardi. Znači, procenjuju se na 15 milijardi. Recimo, da je to 18 milijardi od poreza na zarade, kao i od poreza na dobit pravnih lica. Od 18 milijardi do 24,6 milijarde nedostaju određena sredstva. Slobodnom matematikom možemo da izračunamo da je to skoro desetak milijardi.
Nejasno je kako AP Vojvodina da obezbedi taj iznos nedostajućih sredstava za kapitalna ulaganja da bi se ispoštovao Ustav, ako nema pravo na sopstvene prihode. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas se otvorila dosta velika rasprava o amandmanima Skupštine AP Vojvodine i SVM naravno podržava sva tri amandmana. Žao nam je što je Vlada u svom obrazloženju odbila baš svaki i ovo je ključni amandman. Pokušaću da sažmem suštinu koristeći vreme poslaničke grupe, kao i ovlašćenog predstavnika ukoliko bude potrebno.
Trenutno u članu 6. stoji da budžetu AP Vojvodine pripada 18% prihoda na dohodak građana i 42,7 na dobit preduzeća ostvarenog na njenoj teritoriji. Ovim predlogom se traži, odnosno predlaže da pored ovoga budžetu AP Vojvodine pripadne i deo prihoda od akciza, osim akciza pri uvozu, u visini od 43% od iznosa ostvarenog na teritoriji AP Vojvodine.
Sa druge strane, ono što je još veći problem, o čemu smo jutros i govorili, su ti transferi. Neki su koristili vrlo figurativne izraze da je budžet AP Vojvodine zapravo jedan protočni bojler gde stignu neke pare koje sutradan moraju već i da se isplate. Gospodin ministar mi je odgovorio na moje pitanje. Dva puta je spomenuo da što se tiče transfernih sredstava za finansiranja plata u obrazovanju da je to tako od 2003. godine. Za pitanje – zašto se nenamenski transferi lokalnim samoupravama nalazi tu, ne postoji odgovor. Predlog Skupštine AP Vojvodine je da se budžetu AP Vojvodine obezbede transferi, namenski transfer za finansiranje rashoda za zaposlene u visokom obrazovanju, transferi za poverene poslove u skladu sa zakonom kojim se utvrđuju nadležnosti AP Vojvodine, ali i nenamenska sredstva, ovo je valjda jedini način na koji je to moglo da se predloži, za obezbeđenje sredstava od ustavnog minimuma od 7% budžeta RS u 2013. godini.
U obrazloženju Vlade stoji nekoliko razloga ili argumenata zašto se ne prihvata ovaj amandman. Spominje se međunarodno iskustvo. Gospodin ministar je rekao da ne postoji primer u međunarodnoj praksi da se akcize ili određena vrsta ne plaćaju na centralnom nivou. Čuli smo u raznim obrazloženjima da ne postoji nigde na svetu ni da Vlada krši sopstveni Ustav ne razmišljajući o tri sedmine kapitalnih rashoda.
Sa druge strane, pitanje koje se ovde uopšte ne spominje, samo se spominje 2003. godina, zašto transferi lokalnim samoupravama? Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodine ministre, ja ne znam ko koga ne sluša. Ja sam ovde od jutros i zaista vas slušam veoma pažljivo.
Sada nisam fokusirala svoje izlaganje na škole. Najviše sam fokusirala svoje izlaganje na transfere lokalnim samoupravama. Zašto? U proteklih nekoliko godina, kada smo usvajali budžet, do danas promenilo se nekoliko stvari. Moram da priznam da sada ne mogu napamet da vam kažem datum, u maju ili u junu ove godine, je Ustavni sud doneo odluku prema kojoj je proglasio protivustavnim 22 nadležnosti AP Vojvodina. Od toga je jedna od protivustavnih nadležnosti po Ustavnom sudu, ne želim politički da ulazim u to ko se slaže, to je tako, je upravo oblast lokalne samouprave. Zato se mi ne slažemo sa ovom metodologijom o kojoj ste vi pričali.
Ono što je izuzetno značajno i o čemu se nije govorilo je da su u prethodnom budžetu postojali tekući transferi za Fond za kapitalna ulaganja u iznosu od 3,7 milijardi dinara kojih sada u ovom budžetu nema.
Što se tiče SVM, svi su svedoci toga da se SVM vrlo često, vrlo usamljeno bori za Ustav i za garantovanih 7% i 3/7 u Narodnoj skupštini Republike Srbije prilikom donošenja svakog budžeta, rebalansa. Znate da jedne godine nismo glasali za budžet za razliku od ostalih, ali nam je izuzetno drago što nam se u ovoj borbi sada pridružuju ostali. Ne možete nas optuživati da se bavimo politikanstvom, jer se svaki put bavimo brojevima i ciframa. Hvala.