Dame i gospodo, predlog izmena i dopuna Krivičnog zakona Republike Srbije uglavnom obuhvata sve ono što obuhvataju slični propisi zakonodavstva kome smo skloni, a to je zakonodavstvo razvijene Evrope, osim dve oblasti na koje hoću da stavim naglasak u ovoj raspravi u načelu.
Jedna od njih bi se mogla rešiti amandmanom, ukoliko bi postojala saglasnost svih nas o tome da se radi o ozbiljnom delu koje podrazumeva krivičnu odgovornost, a iz dela je zagađivanja životne sredine, član 133. Prethodnim članom i izmenama tog člana koje tretira član 38, smatra se krivičnim delom kršenje propisa o zaštiti, čuvanju i unapređenju životne sredine, zagađivanje vazduha, vode ili zemljišta, i to se ima kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.
Deo koji ovde nedostaje, a koji ćemo imati kao činjenicu kada budemo, nadam se, donosili jedinstven zakon o zaštiti životne sredine Republike Srbije, jeste deo koji se tiče izlova ribe na tekućim i stajaćim vodama. Naime, činjenica je da bi trebalo lica koja vrše izlov ribe na tekućim i stajaćim vodama eksplozivom, primenom električne energije ili hemijskih sredstava kažnjavati zatvorom od tri meseca do pet godina, odnosno to tretirati kao krivično delo.
Sada se to tretira kao prekršaj. Izlov svih vrsta riba na tekućim i stajaćim vodama u slučajevima krivolova je prekršaj koji se kažnjava novčano, a nije krivično delo. Smatram da je poznata činjenica o raširenosti krivolova ne samo mrežama nego i eksplozivom, električnom energijom i hemijskim sredstvima. To je dovoljan razlog da ova dela postanu predmet krivičnog zakona.
Šteta po životnu sredinu je tim veća što se ovim bezobzirno uništava sporo obnovljiv resurs, jer kada intervenišete na jedan od ova tri načina, onda, osim što stvarate za sebe imovinsku korist, izlovom velike količine plemenitih vrsta riba na tekućim i stajaćim vodama uništavate živi svet u vodama koji se izuzetno sporo obnavlja, a potreban nam je kao osnovni resurs životne sredine.
Buduće počinioce morali bismo obeshrabriti tretiranjem ovog dela ne kao prekršaja, nego kao krivičnog dela.
Druga vrsta krivičnog dela, po mom ubeđenju, je nešto što nije našlo mesta u ovom krivičnom zakonu, a tiče se trgovine ljudima. Bez obzira koliko to izgledalo neobično ili koliko bila tema koja se dešava drugima, trgovina ljudima je ozbiljno krivično delo. To se događa na teritoriji bivše SFRJ i to je problem koji bi se morao tretirati krivičnim zakonodavstvom.
Da li će i kada će oba ova krivična dela biti u predmetu Krivičnog zakona, na nama je. Postoji mogućnost da to bude već u ovim izmenama i dopunama, ako usvajanjem prethodnih amandmana, kao poslanici odgovorni za životnu sredinu i za ljude koji su predmet trgovine, a to su obično maloletna lica i žene, nađemo načina da donesemo kaznene odredbe kojima ćemo to sprečiti. Hvala vam.