Zahvaljujem.
Dvadeset i sedam tačaka dnevnog reda mogu se podeliti u najmanje četiri grupe, jedna je potpuno nezanimljiva, to su sporazumi koji dolaze na red, pa dolaze.
Druga su novi zakoni o kojima ću govoriti, posebno kada je u pitanju Zakon o tržištu kapitala, kao izmena i dopuna, i onda još ove dve grupe jedna kojom se produžavaju rokovi i najzanimljivije što se tiče predstavljanja Petrohemija i pretvaranje u javni dug.
Ministar Antić nam nahvali Petrohemiju za 2015. i 2016. godinu, 21 milion dobit 2016, 59 prihod, prihod 300 miliona evra, itd. Ja, ne bih kamioni, milioni, avioni, ja bih da se svedemo na dijalog, ako je ikako može ikada, što pre to bolje, i tu ću spomenuti prvu grupu zakona gde produžavamo rokove.
Nema tog folklora i nema te volje da bolje prikažem sebe nego što jesam koja će nas spasiti od toga što nismo rešili taksu za medijski servis. Nismo. Tačka. Pogrešno smo procenili koliko nam vremena treba. I, to se neće desiti samo od sebe. Takvi su rokovi produženi za nekoliko zakona, jer nismo na vreme uradili svoje poslove. I, to će nam se dešavati. E, tako i za Petrohemiju, nismo na vreme uradili svoje poslove.
Predstavljati pretvaranje duga Petrohemije u javni dug je, naravno, pravo na političku percepciju i propagandu, vid, mene što sam pametan, ali je onda moja obaveza da objasnim o čemu se tu u stvari radi.
Radi se o tome da ima nas 42 stanara u zgradi i jedan od stanara je napravio dug, voli čovek kocka, voli ove „hedž“ fondove iz tržišta kapitala, tako, i dođe glavni u zgradi i kaže – njegov dug ćemo svi da podelimo. Nas 42 stanara kažu – mi nemamo ništa ni sa kockom, ni sa „hedž“ fondom, ništa nismo radili, to je ovaj Antić, ne Petrović sa petog sprata, on je napravio ceo dug. Ne, ne, to će cela zgrada da plaća. E, to je javni dug. Ne treba puno mudrosti da bi se to smislio, znate. Očas posla očistite sve dugove kada sve pretvorite u javni dug, samo onda imamo svi problem zbog toga što svi mi to treba da vraćamo, zbog toga što onda bude manje za društvene funkcije u budžetima.
Ne krivim vas za to, radile to sve vlade, i one koje sam ja podržavala i one kojima sam opozicija. Ni jedna nije htela dijalog. Nijedna, jer su svi jako pametni i dođu i kažu sada ja ovo ispričam jer sam popularan. Nema veze da li sam ja podržavala ili sam bila opozicija. Dok to ne ustanovimo da je nepoželjno ponašanje dotle ćemo ovde imati politički folklor, gde se uz sva moguća kršenja Poslovnika priča šta hoće, pa ćemo za dve godine opet da dođemo ovde, da radimo šta? Da produžavamo rok za medijsku taksu, pa ćemo za godinu i po dana da dođemo da radimo šta, da pretvorimo i drugi deo sa Petrohemiju ili sa nekim novim kome ne treba UPPR jer ima dobit i profit, ali eto. To se tako ne radi.
Znam ja da nema ušiju za ovo što pričam, ali na moju veliku žalost, to ne smanjuje istinitost ovoga što ja s vama delim. Nije bilo još godine u ovoj Skupštini, a da se decembra nisu produžavali rokovi za zakone gde smo se zaklinjali i čvrsto obećavali da će biti 31. decembra. To je recept za neuspeh. Možemo ga mi ispunjavati čime god hoćete, on neće biti otklonjen, i mi ćemo iste razgovore voditi i za godinu dana i za dve godine dana od danas, ako ne promenimo ponašanje.
Nešto što će promeniti ponašanje na tržištu kapitala su izmene i dopune Zakona o tržištu kapitala. Pažljivo gledala, pričala sa stručnjacima, kada sam pogledala prvi put izmene i dopune liči mi. Na šta mi liči? Liči mi na ono što se pojavilo posle 1999. godine na svetskim berzama, na igranje hazardersko, na klađenje na kredite, na to mi liči.
Onda se pitam zašto, šta će to nama? Imamo Zakon o tržištu kapitala, ni njega nismo primenili. Zašto ovo donosimo? Šta će da se desi? Nisam našla odgovor. Ne sumnjam da će odgovor biti od ministra finansija ili bilo koga ko je zadužen, da će da bude super, da će da bude odlično rešenje, i videćemo za godinu dana sve, i onda ćemo se videti za godinu dana i ja ću postavljati ista pitanja kao za medijske takse, i postaviću ista pitanja kao za pretvaranje duga Petrohemije u javni dug. Što se time ponosimo? Nema jednostavnijeg rešenja nego pretvoriti neke druge dugove u javni dug, odnosno pare kojima budžet garantuje. Da li će ih isplatiti ili neće, ja u to ne ulazim, ali to je način kako radimo. Zašto onda očekujemo da budemo uspešni?
Pitanja koja proizilaze iz ova moja tri kratka komentara o tome da produžavamo rokove za javne servise i za takse, o tome da Petrohemiju predstavljamo kao izuzetan biznis uspeh Vlade, i o tome da ostaje nejasno šta će nam ove izmene i dopune Zakona o tržištu kapitala, dakle sva ta tri pitanja svode se prevedeno na bolje pitanje – kada će ministar kulture, januara, februara, marta, doći u Skupštinu da razgovara o svim poslanicima o tome kako možemo da rešimo problem taksi, i ono što odlažemo, kada su medijski servisi u pitanju. Svodi se na to da ministar i Antić i ministar Knežević, ko god, da dođe u Skupštinu pa da razgovaramo o tome šta je još problem sa preduzećima u restrukturiranju. Koliko ima preduzeća sličnih u Petrohemiji, koliko će zahvatiti iz budžeta, i da pričamo o tome tako što pričamo o činjenicama i hoćemo da nađemo rešenje.
Može posle opet folklor ali ćemo se pomeriti značajno za dijalog koji nije postojao o važnim problemima u ovo Skupštini. Da ne govorim o činjenici da je Skupštini ponuđena biografija Danice Marinković, na koju mi imamo pravo na komentar. To je mesto odbora u Agenciji za borbu protiv korupcije. Javno mesto, javna ličnosti, javna odgovornost. Ako iz dve strane biografije koju je koleginica Marinika Tepić čitala, ja nemam nijednu rečenicu kojom se ona preporučuju za borbu protiv korupcije. Onda ja moram da pitam, šta je razlog zašto većina želi baš tu kandidatkinju koja je u penziji. Imaće vremena, nema drugih obaveza može da bude samo u Odboru za Agenciju za borbu protiv korupcije. Prihvatam, pri čemu ja ne sporim većini, izabraće koga hoće, ali zašto pravite pravilo od oblika biografije koji ne bi smela da postoji u ozbiljnoj raspravi na odboru koji ozbiljno bira člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Zašto smatrate da to treba da bude pravilo? Zašto nećete da porazgovaramo o tome kako treba da izgledaju biografije ljudi koji nam se obraćaju?
Hajde da napravimo i taj pomak, opet će političke stranke na moju veliku žalost, ja nemam blistavu političku karijeru, zato što ne pristajem na to da političke stranke budu vrhovne sudije svega i svačega, nego tražim da sposobnost ljudi koji se kandiduju bude kriterijum za sve. I, uvek se čudim ljudima, koji kažu – ja to mogu da radim. Kako možeš čoveče, ni škole, ni iskustva, ni znanja, aman, kako možeš? Dala mi stranka. Ne valja. Kako da vam kažem, ne valja.
Dakle, ili ćemo uspostaviti kriterijume kako moraju da izgledaju biografije kandidata koji obavljaju strašno važne javne funkcije ili ćemo nekoj drugoj Danici Marinković razgovarati nekom sledećom prilikom. O tome se radi i na ovoj sednici, o večitom ponavljanju istog recepta za neuspeh. Ja u tome učestvujem pitanje, kad će to da prestane. Odgovor je – ne zna se. A ja vam kažem da je vreme da sednemo i da se dogovorimo kada će to da prestane. Hvala vam.