Gospodine predsedavajući, upravo ste prekršili član 104. Poslovnika Narodne skupštine, zato što narodni poslanik u svom izlaganju ni na koji način nije izgovorio ime ili političke organizacije osobe kojoj ste upravo dali reč pre nego što sam vas ja prekinuo. Po istom osnovu, što ja prihvatam, ja ne bih imao pravo na repliku i vi ste to pravilno procenili. Doduše, to je vaše pravo i vaša mogućnost da uradite, ali vas molim da po istom aršinu sada ne date kolegi sa druge strane pravo na repliku, jer niko ni njegovo ime niti političke organizacije nije izgovorio. Hvala.

Gospodine predsedavajući, član 104. omogućili ste poslaniku iz većine, lideru većine da govori preko dva minuta, potpuno van teme dnevnog reda.

Hvala, gospodine predsedavajući, ali mislim da to ni na koji način ne može da negira činjenicu da ste povredili član 104. jer ste gospodinu Babiću dozvolili da svoje ukazivanje na povredu Poslovnika u celosti pretvori u repliku, u celosti. Ni jednom ga niste opomenuli, kao što sada mene opominjete, bez ikakvog razloga, umesto da mi dozvolite da obrazložim.

Gospodine predsedavajući, sinopsis se kaže, a ne sineopsis, ali nema veze.

Nije edukacija, nego samo ispravka.

Nije stvar u tome kakve ćete vi etikete ovde da lepite. Stvar je u tome da neko vodi Lutriju Srbije i uspe da napravi gubitak, pazite, Lutrija gubitak, pa isplati dobitak, iako nisu imali dobitak na svom saldu i to utvrdi DRI. E, to je umetnost i to je ekonomija, a to ko je trockista, marksista, to će građani da kažu.

Ono što je sigurno jeste da mi imamo potpuno dva suprotstavljena koncepta. Kada malopre ministar Vujović kaže vrlo precizno, ja želim da se zahvalim ministru, da Vlada kaže, citiram vas ministre, vi me ispravite ako grešim, kaže ministar – Vlada je štedela na sebi. Vlada Srbije, poštovani građani, je smanjila plate ljudima koji rade u javnom sektoru za 13,3%, a usluge i robe izdvajanja za samo 3,3%, eto toliko ste vi štedeli na sebi, 3,3% ste sebi smanjili za vaše troškove, a 13 koma nešto posto građanima Srbije.

To je istina i to vas boli, a dve filozofije, dve ideologije, koje se ovde sudaraju, ne sporeći da su primenjivane 15 godina, su upravo te kada uvaženi kolega kaže naravno da ćemo da privatizujemo, jer hoćemo da budemo uspešni. Vi imate izvesnost uspeha u nečemu što je dokazano propalo. Svuda u Evropi je propalo. Da nije propala, pa valjda bi Norvežani „Telenor“ privatizovali, valjda bi Austrijanci VIP privatizovali, valjda bi druge te javne državne kompanije bile zatvorene, nego mene ne čudite vi, vi spadate sa centra desno, mene čude kvazi levičari ovde koji će dići ručice za vaše predloge.

Evo ovako, kaže na sajtu Ministarstva finansija – u prvih pet meseci 2015. godine, za robu i usluge, 2,7% su smanjeni rashodi, a rashodi za zaposlene smanjeni za 13,3%. Ministarstvo finansija, njihov sajt, u prvih pet meseci i to je samo Republika. Gde su ostali?
Rashodi za putovanja premijera su rashodi koji vi vešto iznosite, vezano za rashode kabineta, ali ne iznosite rashode za rad zajedničkih poslova, avio-službu i sve ostalo, to ne iznosite. Isto tako, vrlo mudro i govorite o ozdravljenju. Kakvom ozdravljenju? Na osnovno pitanje niste odgovorili ni vi, a ni ministar. Kakvo ozdravljenje će se desiti u budžetu Republike Srbije, koji će dobiti određena sredstva ovim povećanjem preko leđa građana Srbije, da bi se smanjio deficit, i koji će se smanjiti, ali nikome ništa u Srbiji neće biti plaćeno, sem onima koji su interesno povezani sa vama.
Dakle, imaćete manji deficit, bez plaćanja, bez transfera lokalnim samoupravama, povećanjem cena, smanjenjem prihoda od poreza koje ste podigli, apsolutno nijednu stvar niste sproveli za tri godine, da kažete da je uspešna. To je činjenica.
Navedite jednu uspešnu stvar koju ste uradili, jednu, a možemo navesti puno uspešnih iz prošlosti i još više neuspešnih iz prošlosti.
(Zoran Babić, s mesta: Koliki je deficit?)
Deficit ćete smanjiti na nulu, što se mene tiče, svaka vam čast, ali će u Srbiji da svi umru od gladi. Tako možete smanjiti deficit vrlo lako, nema plaćanja, nema lekova kao sada, nema penzija, nema plata, ne može niko da plati nijedan račun, nema dotacija, tj. transfera lokalnim samoupravama, nema infrastrukturnih projekata, nema razvoja, nema fabrika, samo otpuštanja. Pa tako vam je super.

Evo, ja sam već dobio reč izgleda.

Da, po amandmanu.
Dakle, šta je suština? Mi nudimo opciju. Jedna opcija je ova koju je Vlada izabrala, da se stvar premesti u Hidrometeorološki zavod. To je državni organ. Ima tehničke kapacitete, u smislu radara, praćenja, itd. Dakle, to nije sporno. Ali, takođe nije sporno ni to da je ovo druga mogućnost, kada Sektor za vanredne situacije zajedno sa delom zaposlenih koji i sada rade te stvari, ili bi radili u smislu praćenja gradonosnih oblaka, se premesti u jednu novu agenciju koja bi koštala manje nego što se sada Veljino ministarstvo, koje ne postoji, sektor i ljudi u Hidrometeorološkom zavodu prebace u jednu novu agenciju. Dakle, nijedan dinar više se ne bi plaćao. Toliko oko ušteda.
Oko gradonosnih oblaka. Zašto je spomenuta FEMA, američka agencija? Zato što tamo imate uragane, imate druge prirodne katastrofe koje napadaju Severnoamerički kontinent koje, Bogu hvala, mi nemamo. Mi imamo neke druge nepogode, mahom u licu ove Vlade. Ali, ono što bi mi hteli kroz ovaj predlog je da ono što pogađa našeg čoveka, našeg zemljoradnika, a to je grad, bude u okviru borbe u okviru te nove agencije za vanredne situacije.
Dakle, mi se borimo protiv nepogoda. Vanredne situacije nisu samo a posteriori, one ne služe samo tome da se otkloni ono što se dogodilo i to gospodin Marić dobro zna. Preventivni segment je jedan od ključnih stvari. Pošto grad nanosi ogromnu štetu našim zemljoradnicima, našim građanima, mi kroz ovaj predlog dajemo mogućnost Vladi da to uradi, ako želi. Sredstva apsolutno nisu potrebna nova, zaposleni novi apsolutno nisu potrebni i plus je u skladu sa onim što ste obećavali da ćete smanjiti broj nepotrebnih agencija. Zamislite kad biste samo ispunili vaše predizborno obećanje koliko bi tek tu bilo sredstava.
Slažem se sa vama, mnoge od tih agencija su nepotrebne, ali nije ih napravila DS kao nepotrebne. Napravio ih je jedan nenormalan sistem koji decenijama traje, a koji, na žalost građana Srbije, sada, ovo je ključna stvar, vi nastavljate. E, to je problem. Tu je vaša šansa, uvaženi kolega, da vi izađete iz toga. Evo, mi vam nudimo opciju. Ukinite 20 nepotrebnih agencija i napravite jednu potrebnu, pa da vidite kako je jeftinije to. Samo je problem što ćete onda morati partijskim kolegama da kažete da ne znate gde će da rade, e, to je problem, gde će da dobijaju velike plate. Apsolutno znate da ne aboliram ni prošlost, u bilo kom smislu.
Ja sam samo vama predložio, počnite od vaših. Ova agencija bi mogla biti, ponavljam, dobro rešenje. Nisam čuo nijedan argument zašto nije ovaj predlog dobar. Apsolutno se slažemo da treba centralizovati stvari u borbi protiv grada. Slažem se da treba što više centralizovati u borbi protiv elementarnih nepogoda, poplava, požara i svega ostalog, katastrofa koje se dešavaju u Srbiji.
Ne vidim gde se mi tu razilazimo, osim što vi mislite da Zavod to može da uradi adekvatno, nepostojeće ministarstvo Velje Ilića, koje niko živ u Srbiji ne zna šta radi i Sektor za vanredne situacije gospodina Marića, koji i te kako znamo šta radi, ali koji se uvek nađe u situaciji da naknadno reaguje, da nema dovoljno sredstava, da mora da moli MUP, nevezano ko je ministar, da uvek ima isti problem nadležnosti i svega ostalog. Pa mi smo zemlja u kojoj načelnih Generalštaba brani nasip, ljudi moji. Jel vi razumete koliko to nije u skladu ni sa zdravim razumom ni sa nekim normalnim pravilima i tokovima? Evo, interesantno.
Dakle, ovo je jedan iskorak i predlog koji ne mora biti najbolji, samo nam objasnite zašto ovo ne valja. Zašto ovo nije u redu? Vrlo konkretno vas pitam. Hvala.

Sada koristim pravo na repliku.

Pokušaću onda vrlo kratko. Ne vidim po kom osnovu bi bio veći trošak, to je pretpostavka, kao što i naš amandman jedan od dve opcije. Jedna opcija je da se vrati u RHMZ, a ovo je druga opcija da se napravi agencija. Dakle, dajemo dve mogućnosti. Naravno, da vam je bliža prva.
Ova druga mogućnost ni u jednom elementu ne pokazuje zašto bi bili veći troškovi. Zašto kada su iste službe, iste nadležnosti, isti ljudi koji to sada već rade, isto finansiranje koje sada postoji i za RHMZ, a to je za naknadu štete od osiguranja itd. što je inače drugi problem.
Dakle, ja ne vidim gde je tu dodatni trošak, pogotovo ako se smanji broj agencija, kao što ste obećali u predizbornoj kampanji. E, kod zaposlenih, tako je do 2012. godine bilo, bilo je masovno stranačkog zapošljavanja. Ali, i od 2012. godine još više.
Jeste, pa jeste gospodine Babiću…
(Zoran Babić, s mesta: Kako se meri? )
… pogledajte spisak zaposlenih, broj zaposlenih po srpskim agencijama i vrlo lako ćete ustanoviti da je povećan broj zaposlenih i to u nekim agencijama do 50% i vi sada meni ćete da tvrdite, a znate da nije tačno, da su to ljudi primljeni na konkursu, nije tačno, da su to ljudi koji nisu stranački kadrovi, nije tačno, apsolutno sve stranački vojnici.
Drugim rečima, to nije ni moj, a ni vaš argument, niti će to nešto dobro da uradi.
Bilo bi dobro da vi to prekinete, ako možete, a možete, jer imate i vlast, imate i nož i pogaču, pa secite.
A nećete da sečete? Dobro, onda će doći neka nova vlast posle vas, mnogo brže nego što mislite, pa će to morati da uradi. Hvala.

Dobro. Gospodine predsedavajući, saznali smo neke nove stvari. Demokratska stranke je kriva za uništenje privrednih subjekata od Stefana Nemanja, verovatno pčelinjaka i pogona za izradu sveća i voska.
Ali, moram da dodam nekoliko stvari. Prvo, čovek koji je privatizovao banke se zove Mlađan Dinkić, čovek u vašem Komitetu za saradnju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Šef Tenderske komisije za privatizaciju se zove Siniša Mali, iz tog perioda. Možemo i dalje. Kažete – od 1995. godine. Godine 1998, prvi ministar za privatizaciju je Jorgovanka Tabaković. Onda možemo još dalje. Ljudi koje ste vi primili u Vladu su sproveli privatizaciju. Gospodin Đelić figurira kao čovek koji će vam biti savetnik za privatizaciju „Telekoma“ itd.
Vrlo nezgodna stvar. Vi se odričete tih ljudi, a premijer ne. Morate međusobno da se dogovorite. To je ono što vas stalno molim. Šećerane, gospodin Kostić je apsolutno u svemu uz Vladu Srbije, uvek na mestima gde treba da se slika, da se otvori nešto novo, apsolutno. Klub privrednika, apsolutno uz Vladu Srbije. Raspitajte se malo.
Što nama prebacujete vaše prijatelje? Sada vam nisu dobri? Izgleda da Vladi Srbije jesu dobri. To je potpuno nejasno. Najveći apsurd od svega je, citiram vas, kolega, privatizovali ste univerzitet. Samo nam objasnite, ako možete, evo, sada ja od vas tražim da se vi izjasnite, kako se to privatizovao univerzitet u Srbiji? Vi ste tu nešto pobrkali. Ima privatnih univerziteta u Srbiji i to je članovima vaše stranke i te kako poznato. O tome neću da govorim.

Hvala.    

Gospodine predsedavajući, gospodine  Sertiću, ovde smo čuli jedno prožimanje i slaganje u odnosu na vaše predloge koje ste doneli, koje branite danas u Skupštini na jedan, rekao bih, vrlo primeren, civilizovan i sadržajan način. To smo i prošli put potvrdili i vidim da ovde postoji jedno puno razumevanje od strane ljudi koji pohađaju istu tu neoliberalnu kapitalističku školu da sve to treba na doboš, neki su manje milostivi, neki više. U suštini, posle godinu dana idite u Bor, idite u druga mesta i recite im šta ih čeka. Recite tim ljudima šta ih čeka. Ništa drugo, samo budite pošteni. Kažite – mi verujemo da to mora da se proda, jer Bože moj to je tržište. Kažite tim desetinama hiljada radnika da nije važno šta će biti sa njima, jer će dobiti otpremnine ili će možda  neko da ih kupi, a pošto je tu ministar Sertić, iskoristiću da vas pitam, mislim da mi je kolega dao izuzetan šlagvort, a vi na to možete da odgovorite danas ovde, pošto građani Bora to pitaju mene – da li je tačno da je Vlada Srbije donela navodno uredbu po kojoj uvoz uglja, ugljene prašine, koji će se u novoj topionici spaljivati, više ne postoji obaveza provera radioaktivnosti?
To možete da mi proverite do kraja zasedanja, jer ako je to tačno, hajde da čujemo zašto se to desilo i ko su uvoznici. Pitao sam i za Tamnavu i niko neće da mi odgovori.

Dozvolite mi pet minuta da se držim teme, kao i kolega sa druge strane. Znači, posle pet minuta ste ga opomenuli.

Gospodine predsedavajući, mislim da u ovom slučaju pravite grešku, jer ste pet minuta dozvolili kolegi da priča o čemu god hoće, o Zoranu Đinđiću, o prodaju RTB Bor. Samo molim ministra da odgovori na ovo pitanje, pošto mislim da je važno za građane Bora, a važno je i za to preduzeće i važno je i za koncept i za filozofiju ovog zakona.
Dakle, imamo dodatni period, rok u kojem se te stvari i dugovi neće moći naplaćivati za 17 preduzeća. Pitao sam šta je kriterijum. Kolega sa druge strane je delimično odgovorio i zahvalan sam, ali takođe pitam - zašto niste i neka druga preduzeća tu stavili, zašto taj rok nije produžen, kako mislite da nešto presečete, a da Vlada ne osmisli ceo koncept potpune dubinske socijalne zaštite i radnog angažovanja posle, prekvalifikacije ili čega god? Ne vidim ga ovde. Znam da to nije resor ministra Sertića, ali on u ovoj situaciji brani poziciju Vlade Srbije i zato mislim da ovaj amandman …