Hvala gospođo predsednice Skupštine.

Moram da kažem, član 107. Javio bih se, bilo koji kolega da je u pitanju, zaista nije bitno, ali ne mogu da razumem ovo neprekidno insistiranje na francuskom pasošu, ove uvrede da je neko francuska pudlica, to je velika povreda dostojanstva, korišćenje izraza „sojke“ za žene i ne mogu da razumem zbog čega kolega sa druge strane vređa Arne Gujona, vređa Dejana Bulatovića, vređa Nikolu Petrovića, vređa Aleksandra Vučića, kome zapinje konjak u grlu u Jelisejskoj palati. Dakle, ne mogu da shvatim zašto malo ne razmislite pre nego što ovakve uvrede iznesete prema sopstvenim poslanicima koji ovde sede i crvene od stida i gledaju u pod.

Insistiram i reagujem zbog kolega sa vaše strane. Dakle, to nije lepo, to nije pristojno, to nije civilizovano i ne znam šta znači to. Pretpostavljam da ćete umesto onih rafala onda reći tamo da su tamo sojke i pudlice, a ne da hoćete da im prodate pola Srbije. Hvala.

Gospođo predsednice, kako smo došli u ovu situaciju? Nismo mi došli u ovu situaciju tako što jedno jutro ljudi iz vlasti su ustali, čili, orni, veseli i odlučili da promene stvari u izbornom zakonodavstvu Srbije. Došli smo u ovu situaciju nakon 17. decembra i nažalost građana Srbije dokazanih pokradenih izbora, prepunih neregularnosti, što su potvrdile brojne posmatračke misije koje ste vi zvali, što je potvrdio Evropski parlament, OEBS i ODIHR misija i zato danas imamo ovu situaciju kao fingiranje procesa izlaženja u susret.

Zato što je vlast rekla – načelno prihvatamo tri zahteva opozicije, ali u stvari ne prihvatamo nijedan. Kako to izgleda u praksi? Poštovani građani, oni i sada dok sede ovde njihovi predstavnici oni i dan danas upravo dok govorimo ovde nelegalno prevoze ljude na fiktivne adrese i dalje ih prijavljuju na trafostanice, na zgrade u izgradnji i dalje se dešava ista stvar. Iz biračkog spiska izbacuju ljude koji su preminuli nažalost, ali i ljude koji u više izbornih ciklusa nisu glasali. Na taj način, poštovani građani, oni čuvaju i prave lažnu sliku o tome da se nije značajno uvećao broj birača. To je organizovana nelegalna kriminalna aktivnost koju sprovode ljudi, neki ljudi u MUP-u, neki ljudi u Ministarstvu državne uprave i verovatno mnogi ljudi, uključujući i ove iz vladajuće stranke.

To je istina. Istina je i to da smo na vreme tražili dijalog da bismo sproveli promene koje su nužne da bi građani Srbije imali nešto što su nam preci ostavili, a to je mogućnost slobodnog demokratskog izbora koga građani žele da biraju, bez pritisaka, bez ucena, bez manipulacije brojevima i bez laganja sa režimskih televizija. Vlast to nije prihvatila do te mere da, poštovani građani, nijedan uslov, nijedna preporuka iz OEBS-ovog izveštaja nije sprovedena, slovom i brojem nijedna.

Sada ulazimo, u stvari, ušli su u izbornu kampanju i tokom trke, ili ako hoćete tokom utakmice kažu, a, pa, ne igra nas 11 sa ove strane, nas sa ove strane igra 18, a vas igra petoro. To je ono što oni rade. Menjaju pravila, dok utakmica traje, i menjaju ih tako da fingiraju, da zamaskiraju suštinu da apsolutno slovom i broje, od izbornih uslova u Srbiji nije ni početo da se popravlja, a kamo li da je nešto popravljeno, uz garanciju da do 2. juna neće ni biti.

U takvoj situaciji, čini mi se, mi kao Stranka slobode i pravde, i mnogi od naših kolega iz opozicije, odlučili smo da ne učestvujemo u farsi i u laži. Naravno, to naše neučestvovanje nikako nije pasivno, niti će biti na bilo koji način predaja. Ne volim istorijske paralele koje su neutemeljene. Ne volim pozivanje na naše veličanstvene žrtve i pretke koji su dali živote da bismo to poredili sa ovom, rekao bih, dosta gnjilom političkom situacijom, koju ste vi napravili iz vlasti. Nedolično je. Kao što je nedolično porediti sve ono što ste vi radili pa, izazvali reakciju međunarodne zajednice sa ultimatumom Austrougarske, to je jednako nedolično i ne priliči bilo kome od ugleda, od časti i od ukusa, dodao bih.

Ako nema slobode i minimalnih uslova, gospodo, minimalnih uslova, mi nemamo izbore. Ako nemamo izbore, pa, šta imamo. Imamo prisilno, grupno glasanje, plaćanje za glasanje, imamo paralelne biračke spiskove, imamo pritiske u javnim preduzećima, kapilarne glasove, imamo pet televizija sa nacionalnom frekvencijom koje su potpuno zarobljene, na kojima 94% se pojavljuje ili Aleksandar Vučić, ili SNS.

Istovremeno, razni radio aktivni Sandokani, ne znam, Škrbići i ostali vaši fanatici, iz Kaća, iz Ljubovije, iz drugih mesta, čuli ste od moje koleginice Tepić, kako to izgleda u realnom životu, kada vam predsednika odbora, drugog po veličini grada u zemlji pretuku u Kaću i pokrajinsku poslanicu i niko ovde da kaže ni reč izvinjenja, niti bar razumevanja, i niko ovde da prihvati da se to zaista dogodilo, a znaju se i počinioci, braća Škrbić iz Kaća. Gledate, tražite partnere u opoziciji da vam neko dopuni spisak, pomeranja datuma. Niko o datumu nije ni razmišljao. Razmišljali smo i razmišljamo i borićemo se isključivo za izborne uslove. Sada nemamo izborne uslove.

Ko je vama ideal? Nije vama ideal samo Slobodan Milošević. Vama nije ideal ni Trohiljos iz Dominikanske Republike, vama je ideal Čarls King, inače predsednik Liberije, koji je 1927. godine, poštovani građani, na predsedničkim izborima u Liberiji, tamo inače, morate da se prijavite kao u Americi, ne postoji jedinstveni birački spisak, nego se birači prijavljuju, registruju se pre izbora. U Liberiji se registrovalo 15 hiljada birača pre izbora, a Čarls King koji da je znao da postoji SNS te godine verovatno možda bi osnovao, pošto nije postojala, ali bi sigurno sada bio vaš član, je dobio, poštovani građani od 15 hiljada prijavljenih birača, dakle birački spisak 15 hiljada, on je dobio 230 hiljada glasova, 230 hiljada od 15 hiljada prijavljenih birača.

Drugim rečima, dobio je čovek 96% naspram 3,77% procenta njegovog kontra kandidata. To je gospodo to je tužna priča o Liberiji, ali još tužnija priča o Srbiji koju pretvarate u Liberiju iz 1927. godine, jer, ovako će se ovo završiti. Ovako jedino mogu da se završi nasilje koje sprovodite, laž preko kontrolisanih medija, potplaćivanje i plaćanje građanima u oskudici, da glasaju za vas. Paralelni birački spiskovi i ono neverovatno, što ste uradili desetine hiljada ljudi koje ste namenski, organizovano, plaćeno, kratkoročno doveli u Grad Beograd i druge gradove da glasaju za vas.

Stavili ste ljagu, neviđenu ljagu na lice našeg čoveka. Oni koji su se borili, oni koji su krvlju plaćali slobodu ovog naroda, oni koji su rušili i samovolju Miloševu, i Petrovu i Aleksandrovu i Titovu, i Miloševićevu, i svaki korak ka našoj slobodi je bio korak pun suza i udaraca i bola i krvi, i vi ste to sada, i ne samo sada, ali sada ste otkriveni, vi ste na to bacili neviđenu ljagu, neviđenu ljagu. To je istorijska paralela.

Vi, koji ste rekli, nije bitna Srbima demokratija, jer za vas nije bitna onda ni država, gospodo. Ako nemamo demokratiju i slobodu da biraju građani koga žele, vi podrivate temelje ove države. Možete da branite Srbiju na Ist Riveru koliko hoćete, ako kod kuće imate ruinu koju ste napravili, sa kombijima, sa lažima, sa Arenom, vi rušite Srbiju dok pričate i dok to radite. Onda kažete nama, pa, dobro, evo, neki od vaših kolega su pristali na to. Neću nikog kritikovati, svako bira svoj način borbe. Za nas je bitan naš potpis, za nas je bitan moral, i za nas je važno ono na čemu stojimo, jer moramo te građane sutra pogledati u oči. Moramo ih pogledati u oči zato što pate svaki dan pod ovim režimo. Zato što ne možemo objasniti nikome u Srbiji šta se promenilo od decembra. Ništa. Samo je gora situacija. Pošto je gora situacija i pošto ste to tako napravili, ja vam kažem, mi od naše borbe odustati nećemo. Srbija će imati slobodne demokratske izbore, Srbija će biti slobodna demokratska zemlja, gde ćete i vi gospodo, apsolutno, imati pravo da kažete, mislite, organizujete se, i govorite stvari koje su vam na duši, na srcu i u vašoj pameti, ali ne i oni koji će verovatno tada biti krivično odgovorni zbog stvari koje sada rade. Tako da, možda neki pogledi nostalgije i ste se, možda je vreme da počnete da ih razmenjujete.

Ova bitka će sada duže trajati. Kupili ste sebi vreme, ali ne zavaravajte se, ne zavaravajte se da sve pritoke neće ponovo ući u jednu reku budućnosti i da naša pobeda i pobeda slobodne demokratske Srbije, sada može biti otežana, ali nikada zaustavljena, jer bez takve Srbije naš narod nema slobodu, a naš narod ne ljubi lance.

Reći ću vam za kraj, ono što je Miloš Đurić rekao kad su ga gurali da potpiše sraman, izdajnički proglas srpskom narodu 1941. godine i jedan kolega koji je predavao muziku na akademiji, inače je Miloš Đurić bio naš akademik, izvanredan naučnik profesor univerziteta i taj profesor muzike mu kaže – potpiši Miloše, teško će ti biti, vidiš kakva je situacija, sagni glavu, nađi nekog zaklona od ove oluje koja nas je udarila. Miloš Đurić, veliki, mu kaže – lako je vama kolega, vi u diple svirate, a ja etiku predajem i nešto o moralu znam. E, vidite, to i mi vama sada kažemo. Vi svirajte u diple, problem je što to ovaj narod preskupo košta i na kraju će cenu platiti građani Srbije i niko od nas ne može biti srećan. Ono što znamo je da ćemo slobodu izvojevati i da ćemo se boriti i lomiti i tresti drvo neslobode dok ga ne slomimo. Hvala.

Po imenu sam spomenut.

Da, ali znate, kada neko sluša sada gospodina Jovanova kako je rekao, zaista može da pomisli - pazite, tu se nešto ispunjava. Ali ste sami vi potvrdili da nećete ništa ispuniti. Razgovaraćemo o ovome, razgovaraćemo o onome, i neće biti ništa.

Da li se i dalje nelegalno prevoze birači i stavljaju da glasaju na mesta na kojima ne žive organizovano? Da. Da li i dalje vršite golu propagandu koja traje već godinama na kontrolisanim medijima? Da. Da li i dalje organizovano pravite kvote, plaćate ljude da glasaju? Da. Da li i dalje ucenjujete birače u javnim preduzećima sada i u privatnim firmama da glasaju za vas? Da. Da li je tačno da je Freedom House, između ostalih, mnogih organizacija, rekao da smo po pitanju kvaliteta izbora najgori u regionu? I u rangu smo Alžira, u stvari, u celoj Evropi nije niko kao mi, gori smo od Iraka, u rangu smo Konga, Tanzanije, a gori smo i od Albanije. Inače, svaki izveštaj OEBS-a od 2012. godine do danas je gori nego što je bio.

I da vam kažem nešto ljudski, i vi to znate sigurno, to ne moram dodatno da obrazlažem, dokaz da su ono bili slobodni demokratski izbori i da je bilo zlatno Periklovo doba demokratije, u odnosu na ovo što ste vi napravili, ovaj kazamat, ovaj brlog, koji nazivate izborima, je činjenica da ste 2012. godine pobedili na tim izborima. Vi ste živi dokaz toga da su to bili demokratski i slobodni izbori. Znate li koliko ima opština i mesnih zajednica u Srbiji gde je opozicija pobedila na onom što vi zovete izbori? Nula. Kad već spominjete nule. Znate li koliko ste ključnih preporuka OEBS-a ispunili? Nula, nula. Znači, ništa. I onda hoćete da pravite fingiranu priču, hoćete da kažete ponovo - vi to niste dobro radili. U Nemačkoj, pazite, nema izbornih uslova, ovaj tu što misli da je muva u kancelariji, zna ko je šta pričao gde, na kom sastanku, a pojma nema, naravno.

Završavam. Dakle, gospodine Jovanov, činjenice govore da niti ste šta ispunili od ključnih stvari, niti nameravate. Kako se to može nazvati izborima i kako bilo ko može učestvovati u takvom poniženju građana Srbije? Hvala.

Vidite, gospodine predsedavajući, član 103. ste prekršili više puta, nažalost, i tokom izlaganja prethodne govornice ste isto prekršili član 103, a ne govorim o ovim drugim članovima gde se koristi prijava povrede Poslovnika da bi se davala Republika.

Apelujem na vas, na generalnog sekretara, molim vas, iako hodamo, nesumnjivo, različitim stazama, kako ste rekli, to je potpuno nesumnjivo. Znate, ja recimo mislim da je zloupotreba, da je jako važno da se stigmatizuje i obeleži za sva vremena kao vrhunac stida u ovom narodu da neko natera ženu, obolelu od kancera, da ide na mitinge SNS da bi dobila terapiju. Takođe, mislim da je to ozbiljna politička zloupotreba, najozbiljnija na svetu. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Član 103. je prekršen sa vaše strane. Član 103, zbog toga što ste u više navrata, a naročito sada kod jedne od prethodnih govornica dozvolili ne samo da se priča duže od tri minuta, a predviđeno je dva minuta. Znači, prelazi vam u manir. Mogu da vam objasne da traje dva minuta, ne tri minuta, a naročito za ljude iz vladajuće stranke.

Druga stvar, prekršili ste ovaj član zato što ste ponovo dozvolili predstavnicima vlasti da prijave Poslovnik, a koriste kao priliku da repliciraju. U stvari, čak ne da repliciraju, nego da govore tako šta im padne na pamet. To stalno dozvoljavate neprekidno kršeći Poslovnik ove Skupštine.

Ovo vam, takođe, saopštavam krajnje dobronamerno, sa željom da vi prihvatite ovu sugestiju, zato što ovi ljudi mogu da se jave na repliku kad ih neko prozove ili da drže govor kad imaju reč. Ali, ovo što oni sada rade i što smo ovde čuli, uz niz i uvreda na koje niste reagovali, uz ponovno nazivanje nekoga izdajnikom, fašistima, nacistima, niste reagovali, ponovo niste reagovali. Ponovo niste reagovali. Niste reagovali ni na kolegu za koga mi je žao što više nije sa nama u veličanstvenim protestima građana, nego je sada u toplom zagrljaju SNS.

Morate reagovati. To je dobro za mentalno zdravlje, za moral, za čvrstinu ovog parlamenta. Razumete? Samo zbog toga ja apelujem na vas. Mislim na profesora Albijanića. Prijatno.

Hvala gospodine predsedavajući, član 106, član 107. ste prekršili i pokušaću da iskoristim ovo kratko vreme da vama kao predsedavajućem i uglednom profesoru Univerziteta pomognem.

Dakle, gospodine Radenoviću, ne možete dozvoliti poslanicima većine zato što vam se to dopada da govore duže od dva minuta, bez bilo kakve osnove. Ne možete ignorisati po Poslovniku povrede Poslovnika ili replike, čak. Prosto ne možete to raditi. Ako pričate o nekoj slici, slika koju ste stvorili je takva da vi ne dozvoljavate ljudima da po Poslovniku se obrate u Skupštini, po osnovu prava koji im je dao isti taj Poslovnik. Mi smo čuli, gospodine predsedavajući…

Znači, ignorisali ste brojne kolege koje imaju pravo na repliku i niste im dozvolili i direktno su pomenute. Ja pokušavam da vam objasnim da je to vaša obaveza. Nije to vaša dobra volja.

Znači, slika je zakon i Poslovnik, profesore Radenkoviću, a ne ono što se vama dopada ili vam se ne dopada.

Ono što se ne dopada nikome ko je normalan u ovoj zemlji, a što ste vi dozvolili kršeći član 107, jeste da su kolege iz većine nekoliko puta, nekoliko puta, od gospodina Jovanova, gospođe Brnabić i ostalih, spominjali fašizam, za nas nacizam i spominjali građanski rat. Spominjali su da će odbraniti Srbiju od nas zbog građanskog rata. Spominjali su dokument koji je neko potpisao da Kosovo uđe u UN. Ja pogledam, evo završavam…

Član 14. Briselskog sporazuma koji su oni potpisali. Pa, bravo, carevi! Zašto gospodin Dačić ćuti?

Prozivaju vašu sopstvenu vlast za član 14… (Isključen mikrofon.)

Bravo, uništitelj NATO-a u Monsu.

Samo sam hteo da kažem par stvari poštovane kolege na kraju.

Znate to je tačno. Mislim da je jako dobro što opozicija neće učestvovati u glasanju ni za, ni protiv, ni uzdržano zato što sve što smo imali o vašoj Vladi da kažemo, mi smo rekli. Rezultati rada vaše Vlade ne postoje. Jedan od ministara s kojim ste se u hodu posvađali, koji je gle čuda, kako smo lepo čuli od kolege Lazovića, pratio isključivo svoj stranački program, biva smenjen. To više nije ni smešno, to je tužno.

Mnogo je tužnija situacija ono što u stvari stoji iza svega ovoga. Stoji iza svega ovoga, drage kolege, to da smenom ovog ministra vi pokušavate u stvari na neki način i razgovorom o tome, gde ovde sada pokušava da se priča o istoriji, o tumačenju te istorije, ko je šta radio, ko šta nije radio.

Ponovo pokušavate da sakrijete jednu mnogo bitnu stvar za Republiku Srbiju i njene građane. Šta je to bitna stvar danas za građane Srbije pitaju se bukači sa druge strane? Bitna stvar je sledeća. Danas je u svojstvu svedoka u Specijalnom sudu, inspektor Mitić svedočio. Pošto mu je zabranjeno po Krivičnom zakoniku da laže, podvlačim, zabranjeno mu je da laže, ne sme da laže kao svedok.

Danas je poštovane dame i gospodo kolege, rekao Mitić, inspektor Mitić hrabar, častan čovek. On je danas rekao da su želeli, da je plan policije bio da uhapse šefa BIA za Beograd, Škera i Bratislava Gašića, šefa BIA. Zamislite vi to. Kaže čovek pred sudom, u obavezi da govori istinu. Što potvrđuje da su ljudi iz BIA, da su ljudi iz MUP, da je Koluvija, kaže danas svedok Mitić, častan čovek, potpukovnik Vojno obaveštajne službe, poštovani građani. Oni hoće da pričamo o Basti. Rasparali ste državu i pustili je kao jastuk perje na sve strane. To smo danas dobili potvrdu.

Ljudi koji su napravili najveću fabriku marihuane u Evropi, za šta se osnovano sumnjiče, za šta su optuženi. Znači, nije rekla, kazala, optuženi ljudi, nose čin VOA koja treba da utvrdi ko od naših potencijalnih neprijatelja preti po našu bezbednost i naše građane, koliko ima tenkova, koliko ima aviona, koliko ima vojnih jedinica, gde se kreću i gde je potencijalna opasnost po građane Srbije.

Vi ste dali inđijskom Pablu Eskobaru značku VOA, a onda ste komunicirali preko Pere, Mike, Škere, Bate, Batice. Malo ste komunicirali. Čuvali ste plantažu da niko ne priđe, valjda da ne bi rotkvice i paradajz krao. I u tom danu, kada čovek ovo kaže, dočekan oduševljenjem od građana željnih pravde, pravde. Ja znam da je vama to fluidni koncept. Vi ne znate šta je to. Taj čovek, danas ga dočekaše ga ko heroja.

Drugog ovoga, ne Kolubiju neko Kuluviju, dočekaše zvižducima i sramom. To govori narod. To ne govorim ja, to ne govore opozicione stranke, to govori optužni predlog koji ste hteli da oborite. Sve ste uradili. Da nije bilo hrabrih novinara, novinarke Zorić, bacili biste vi to u kanal zaborava kao i sve drugo što ste pokušali.

A, vicešampioni „Farme“ samo da viču, urliču, da vređaju ljude, nazivaju ljude, poslanike stokom ovde. Sram vas bilo, sram vas bilo. Znam, na čast da naletite i da se o nju sapletete ne biste je prepoznali, a skršili bi ste se niz stepenice, jer ne znate ni šta je čast, ni dostojanstvo, niti obraz. Zato Srbija zna od danas i to. Ne samo, ali i to, ljudi i to, ne samo da smo rekorderi po inflaciji u Evropi, ne samo da smo rekorderi po korupciji u Evropi, ne samo da ste zaustavili evropski put Srbije i to ste ga zaustavili betonskim blokom koji ćemo mi probiti, samo da vam javim, nego smo saznali i to da ste dali značku VOA Predragu Koluviji, da ste se dopisivali sa njim, vaš šef BIA u Beogradu, da su došli dotle da časni policajci žele da ih uhapse, a ceo državni vrh, ljudi moji, ceo državni vrh i režimski mediji, znate koga brani? Ne policiju, ne Milenkovića, ne Mikića, ne časne policajce, brane Koluviju. Brane plantažu, brane partijsko državni projekat i vi pričate o fondacijama. Pogledajte u pod na čemu stojite, ako možete da razaznate. Hvala i živela demokratska Srbija.

Hvala gospodine predsedniče Skupštine, ministre Selakoviću, uvažene kolege.

Mi danas raspravljamo o jednoj temi koja u suštini jeste unutrašnja stvar vladajuće koalicije. Mi iz naše poslaničke grupe u svakom slučaju nećemo uzimati učešće u glasanju, potvrđivanju ili negiranju vašeg prava da jedni druge ne razumete, ne vidite ko u kakvu politiku veruje, sprovodi ili tome slično. Ova Vlada je sve samo ne uigran tim. Sve je učinila apsolutno suprotno onome, čak što je sama proklamovala u sopstvenom ekspozeu.

Ja ću ovu priliku iskoristiti kratko da podsetim samo na reči iz 9. novembra 2022. godine, koju su izneli predstavnici vladajuće koalicije u kojem su rekli, evo jednog momenta, Rade Basta ima ogromno privredno iskustvo, a to što je sportista samo je plus.

Druga, vrlo upečatljiva rečenica kaže – evo ga ulazi ministar Rade Basta, aplaudirajte ljudi, došao vam ministar. I mi iz ove stranke iz koje je Rade Basta se hvalimo, ministar privrede. Da znate ministre Mali, da je Rade Basta privrednik preko 20 godina i biće vam od koristi.

Od ovih reči od koristi, od aplauza, od ovacija, došli smo do toga da vam čovek ne treba. Mi se time nećemo baviti niti u to ulaziti.

Ono što je simptomatično, jeste da je ova Vlada napravljena na potpuno suprotnim očekivanjima, obećanjima i kvazi politici koja nikako nije dostigla svoju realizaciju u fizičkom-faktičkom svetu, osim u svetu mašte u kojem živite.

Naime, moguće je da je i dotični ministar mislio da će moći da obavlja svoje aktivnosti u okviru resora zaduženog za privredu, tako što će Srbija, kako je tada Vlada govorila i predsednica Vlade, nastaviti svoj evropski put, povezivati se sa evropskim, pre svega investitorima, samim tim doći će i do razvoja srpske privrede.

To je bilo proklamovano. Od toga, kao što znate, od tog povezivanja sa Evropom, nastavka evropskog puta, suštinski na veliku žalost Republike Srbije i njenih građana, nema ništa.

Možda je on čovek naivno verovao da će to stvarno tako biti. Možda i nije verovao. U suštini ono što znam da je verovao jeste da je dobro biti u vlasti Ane Brnabić, da je dobro biti ministar, i verovao je u to, čvrsto je stajao, imao je podršku i svoje stranke i cele vladajuće koalicije, a onda je rekao – pa ljudi, kako mislimo da sprovodimo i razvijamo privredu ako se suštinski Srbija izoluje, skrene sa evropskog puta, udalji se od sopstvenog kontinenta, svojih ekonomskih, bezbednosnih i političkih interesa.

Upravo to se i dogodilo. Došlo je do još jednog problema u funkcionisanju ove antivlade srpskom, nacionalnom, ekonomskom i bezbednosnom interesu. Zašto antivlade? Vi ste već 10% vaših ministara smenili. Vi, ne samo što ste smenili 10% vaših ministara, vi niste ni stavili ko će da sprovodi stvari koje su oni do sada obavljali.

Mi živimo u zemlji gde apsolutno, apsolutno nije bitno ko koji resor pokriva i čime se bavi u ovoj zemlji, zato što vaša Vlada u suštini nije Vlada, ona je devijacija u našoj slavnoj istoriji, zato što je ova Vlada administrativnih radnika, ovo je šalter Vlada.

Ovo je Vlada koja nema ni svoj subjektivitet, ni svoju politiku, ni svoje resore, ni sopstvene odluke, ni sopstvene posledice za sopstvene odluke, zato što se upravlja sa Andrićevog venca. Ova Vlada ustvari ne postoji.

Prava slika ove Vlade jeste ovaj jedan prisutan ministar koji ovde sedi sa namerom da odgovara na naša pitanja i komentare, a sva ova prazna mesta pokazuju pravu prirodu ove Vlade.

Vi ste ministre u Vladi koja ne postoji, koji sprovodi obećanja koja niste ispunili, koja ih ne sprovodi. Ne postoji ni jedan rezultat vaše dosadašnje politike.

Ovo je Vlada koja ne sme da ode danas u Blace, da se suoči sa malinarima ili u Ivanički i Ariljski kraj, ne sme da ode tamo da kaže kako je moguće da otkupljujete malinu za 38 dinara, a prodaje se za 1.600 dinara u marketima.

Ovo je Vlada koja ne može ni jednog poljoprivrednika da pogleda u oči, ni jednog, da im objasni, pa gde su ona vaša obećanja, a šest puta ste dali javno obećanje da ćete omogućiti obavezni otkup poljoprivrednih proizvoda. Šest puta ste to obećali i to iz usta predsednika Republike. Što ne odete sada kod tih ljudi pa im kažete – pa gde su ta obećanja, pa gde je taj bolji život?

Ovo je Vlada koja je najavljivala borbu protiv korupcije. Srbija se nikada više nije davila u korupciji nego ovih godina koliko ste vi na vlasti. Ovo je Vlada koja je govorila – mi idemo u korak sa svetom i civilizacijom. Ovo će biti zemlja slobode u kojoj će svako moći da govori ono što misli, a mi smo nasuprot tome zemlja u kojoj se guši sloboda medija, u kojoj se forsiraju samo televizije sa nacionalnom frekvencijom na kojoj se vrši gola propaganda i laž i podele i mržnja i ništa drugo.

Ovo je Vlada koja je omogućila takvu Srbiju. Da posle tragičnih, užasnih događaja u školi „Ribnikar“ u Beogradu i u okolini Mladenovca, odbija da apsolutno ispuni jedan zahtev građana, na veličanstvenim protestima na ulici. Njihovi su zahtevi su za vas lahor vetra, povetarac koji vas ne dodiruje. Zašto bi vas dodirivalo, kada vi živite u svom svetu? Vi živite u kuli od slonovače. Vi ne vidite uopšte ni gde živite, ni kako živite, ni sa kim živite. Vi mislite da neko hoće vlast na ulici. Neće niko vlast na ulici. Vi mislite opozicija se boji izbora. Ne boji se izbora. Opozicija traži prave izbore, a ne ono što vi nazivate izborima. Taj film nećete dva puta gledati. I to vam dobar stojim ovde kada vam kažem.

Vi ste predstavnici Vlade, koja je prvi put, možda u našoj istoriji, napravila situaciju da danas većina građana Srbije misli, pod jedan – da se ova zemlja ne kreće nikako u dobrom pravcu i da žive lošije nego do sada i drugo – žive u uverenju da su u potpunoj nesigurnosti, nestabilnosti i ne bezbednosti, a nismo u ratnom stanju.

Mi smo po prvi put dobili Vladu ili vlade koje u suštini samo pokušavaju nekako da prođe, samo neka prođe još jedan dan, neka prođe još jedan dan, samo da smo što duže na državnim jaslama. Još jedan budžet u vašem džepu, još jedan namešteni tender, još jedno nameštanje ove Srbije tako da odgovara vašim džepovima, ne interesima građana Srbije.

Prva ste Vlada u istoriji Srbije, doduše zbog tehnološkog napretka to do sada nije postojalo, da ste za sada, pazite za sada dokumentovano angažovali 14.000 botova koji su u javnim preduzećima, ustanovama, školama, na javnom državnom budžetu. To se do sada nije desilo. Dokazano, dokumentovano.

Da bi građani razumeli, da bi građani razumeli, kršite zakone ove zemlje jer ste doveli ljude u škole mesta nesigurnosti za našu decu, u Crveni krst, u okruge, u javna preduzeća, u muzeje, u galerije, u skupštine opština i opštinske uprave, koji za platu botuju i pišu narodu Srbije da mu je bolje nego što jeste.

Vi ste prva Vlada koja je dala državne, narodne pare da bi neko ubeđivao sopstveni narod da mu je dobro, a narodu nije dobro. Pa, prvi ste to uradili.

Osam i po miliona evra narodnih para mesečno dajete za vaših 14.000 i nešto, do sada, dokumentovanih botova i nikom ništa. Mislite to je tako, proći će kao što je sve do sada prošlo. Neće proći. Neće proći zato što je naša dužnost kao predstavnika građana da stavimo svetlo na ono što radite, da stavimo svetlo na vaša nepočinstva, na vaše propuste, na nedostatak politike.

Kakve veze ima Basta, ne Basta? Vama je svejedno ko je, šta, kako se zove, kakvu školu ima, čime se bavio. Šta je radio, potpuno je nevažno. Važno je samo da je lojalan, važno je samo da ćuti i važno je da sprovodi ono što vi mislite da je državna politika, a takva vam je državna politika da ste doveli zemlju u ugao najmračnije Evrope i opasnosti izolacije, da ste zbog vašeg stava da ne usaglasimo spoljnu politiku sa EU doveli Srbiju u opasnost da jedan Aljbin Kurti to koristi protiv nas svuda i na svakom mestu, pokušavajući da izbaci Srbe sa Kosova i Metohije. To ste uradili, pa ste onda Srbima rekli da napuste sve institucije na Kosovu i Metohiji. To ste uradili, pa ste onda rekli – nema ko da nas brani, pa ste šesti put dizali borbenu gotovost vojske, pa se ljudi u Raškoj već šale šta to znači i koliko to znači i kakav je trošak za ovu zemlju još jedna demonstracija ničega, jer vaša politika je ništa. Vaša politika je upravo ovo što gledamo ovih dana – ćuti, laži i odlaži. Pokušajmo da se izvučemo iz ove situacije.

Pokušajmo, to je ono što vi radite. Pokušajmo da prodamo narodu rog za sveću. Pokušajmo ponovo narodu da kažemo – oni bivši šta su radili. Opet arheologija politička. Zaboravljate da pre bivših bili su još bivši neki koji su ostavili kameno doba u Srbiji, koji su vadili ovu zemlju iz potpunog kanala u koji ste je bacili. Neki od tih ljudi više nisu sa nama, ubijeni su. Ubila ih je država, a neki od vas su se osmelili, pa ustali, pa branili tu situaciju, pa optuživali ljude iz te Vlade da su oni krivi što su izgubili tog čoveka i nije vas sramota.

Nije vas sramota da vas ovde ljudi gledaju, a vi na to odgovarate tako što pošaljete ministra u Vladi… Ministra u Vladi, dame i gospodo. To bi trebalo da bude uzvišena funkcija, predstavništvo građana, borac za njihovu volju i njihove interese, da meri koliko ko ima dece i da li ima dece. To je bio vaš odgovor na narodnu, nacionalnu tragediju.

Vaš odgovor na nacionalnu tragediju je bio – kakve veze ima, prekini školu, pošalji decu kući. Šta ćemo sa školom? Videćemo. Nećemo da slušamo roditelje, nećemo da slušamo građane na ulici, nećemo da slušamo nikoga, slušaćemo samo svog predsednika, jer za vas ne postoji ni zakon, za vas ne postoji ni vizija budućnosti, za vas ne postoji politika, postoji samo reč predsednika Republike. To je ono što ste vi.

Za mene je poražavajuće kao vašeg kolege da ovde nedeljama, danima, mesecima… Mi brojimo dane od tragedije, a vi brojite dane do mogućnosti da se politički izvučete iz ove krize u koju ste zemlju doveli.

Najveći smo rekorderi po korupciji u Evropi. Najniži smo po slobodi medija. Najvišu inflaciju imamo, ljudi moji, osim Mađarske. Ukrajina ima višu inflaciju za 0,2%, a ljudi su u ratu. Doveli ste zemlju u situaciju da Ukrajina stoji bliže evropskim integracijama nego mi, a oni su u ratu. Oni su u ratu. Pa ste onda rekli – mi ćemo zauzeti neutralan stav.

Mi ćemo danas, dame i gospodo, da kažemo da interes Srbije nije da kaže bilo šta, nego da se pokrijemo ćebetom dok Evropa gori. Naš je interes, to vi kažete, da Srbija ćuti kao nikad u svojoj istoriji, da se stidi prvi put u svojoj istoriji da bi se prikrile užasne stvari – nesloboda, pljačka, korupcija, uništavanje svega što je sveto, rasprodaja zemlje, vode, vazduha, promocija kriminalaca, bluda, nemorala na našim televizijama. Tako vi vidite Srbiju. Za vas je Srbija samo ono što je u interesu vaš i vaših džepova. Za vas Srbija nije ono što se ponosno kreće ulicama gradova i ono što odustati neće, jer ta Srbija… ustao je narod kao iz zemlje trava i taj narod odustati neće. Zbog toga živela slobodna, demokratska i evropska Srbija!

Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

(Đorđe Todorović: Da li se javljaš da osudiš Srkija?)

Nisam čuo?

Član 105. Zašto? Dakle, da bih na neki način podržao ovaj instant kratki vetar nekog reda i pravila koji ste doneli kratim predsedavanjem, hoću da vam se zahvalim zato što ste najzad primetili da ova sala ima dva dela i da ste se izborili sa spondilozom koju predsednik Skupštine očigledno ima.

Gospodine predsedniče, povredili ste član 107. Poslovnika. Zašto? Zato što ste dozvolili kolegi lideru većine sa druge strane da se obrati kolegi Lutovcu na način da koristi zamenicu ono za ljudsko biće.

Mislim da možemo svi da se složimo… Molim vas, čini mi se, nadam se da možemo da se složimo da neko kaže ono za bilo koje ljudsko biće, za kolegu poslanika u ovakvoj situaciji naročito mislim da je vrlo nekorektno i mislim da ste morali da reagujete, da opomenete i prekinete kolegu Jovanova.

Hvala.