Samo kratko ću pokušati preciziranje inicijative koju je podnela poslanička grupa Ujedinjeni.

Dakle, mi predlažemo da se pozovu, pre svega, rektor univerziteta, da se pozove predsednik SANU i da se pozove, recimo, Nacionalni konvent od nevladinog sektora, a od vladika SPC mislim da bi bilo najbolje pozvati vladiku sa Kosova i Metohije. Čisto da bih precizirao, predsedniče, ovu inicijativu, ali sada samo kratko da dodam.

Mislim da korist ovakvog poteza za našu državnu poziciju po pitanju Kosova i Metohije, ne toliko za akutni, ako mogu tako da kažem, korak pregovaračkog tima, nego više kao uključenje najvišeg zakonodavnog tela u ovaj proces, pa sa papirom koji svakako siguran sam niti će biti, naravno, na osnovu principa koje smo predložili ni protiv Ustava, ni protiv dijaloga, ni protiv Rezolucije 1244. Ne vidim da može da bude neka šteta o tome, tako da ja moram ovde da apelujem, uz žal što neki, vidim, tumače, rekao bih, vrlo ozbiljan pristup kosovskom pitanju kao ne znam šta.

Znate šta, ovo je, ponavljam, pitanje koje nije stranačka stvar. Ovo pitanje nema veze sa tim. Nikada nije ni bilo. Nikada nije bilo, budite pošteni pa priznajte sebi, ne mora meni niko da prizna.

Dakle, govorim kolegama. Ako je bilo loših reči i u strasti, kako da kažem, nekih neodgovarajućih izraza prethodnih godina, knjižimo to na našu zajedničku nezrelost, na naše odrastanje u ovim teškim okolnostima.

Hvala.

Gospodine predsedavajući, vi ste povredili član 27, a u neku ruku i član 104. Zašto? Zato što smo mi ovde svi izgoreli da čujemo repliku ispred PUPS-a na ono što je rečeno, a oni su koristili samo povredu Poslovnika.

Dakle, trebali ste da podučite poslanika da treba da uzme repliku i odgovori na ono što smo čuli, a što je bilo direktno spominjanje njihove organizacije, koja u svom nazivu ima izvanrednu reč „proleter“. Hvala vam puno.

Ne.

Gospodine predsedavajući, član 108. red, red, red sednice Skupštine.

Morate se uključiti, gospodine Stevanoviću. Vi ste sada dozvolili da poslanica SNS govori tri minuta. Ja vas sada čisto obaveštavam. Vi ste uveli pravilo očigledno mimo Poslovnika da se govori tri minuta, mimo bilo kakvih konsultacija.

Druga stvar, jel vi vidite upravo se pred vašim očima dešava da ljudi koriste povrede Poslovnika za replike i vi to dozvoljavate najnormalnije. Morate prekinuti tu praksu. Inače, nećemo doći do onoga da uradimo što treba da uradimo. Zamislite sada svi da krenu da koriste povrede Poslovnika od tri minuta za replike? To zaista ne liči ni na šta i morate intervenisati.

Koristite to što vodite sednice Skupštine i pokažite nepristrasnost i prema vlasti i prema opoziciji. Hvala.

Gospodine predsedavajući, član 108. Ja vas molim, o redu na sednici Narodne skupštine se vi starate u ovom trenutku. Opet smo svedočili jednoj zaista veoma lošoj praksi koja se ponavlja ceo dan, da kolege iz većine koriste povrede Poslovnika da upućuju replike.

Druga stvar, to što je poslanik izneo neistinu, to je ono što je zabrinjavajuće, jer mnogi ovde živi svedoci postoje koji znaju zašto je opozicija napustila Skupštinu. Ona je napustila Skupštinu jer su joj isključivani mikrofoni. Nije se dozvoljavalo da se govori. Kada se spominjalo ime Aleksandra Vučića, tog momenta je isključivan mikrofon, čak i ako ne znate da li hoće nešto pozitivno možda da se kaže. Možda bi se desilo nekome, mada sumnjam. Znači, znate da govorite neistinu, boli vas istina, previše je svedoka, ali vi koristite sada povredu Poslovnika da obmanjujete dalje građane, jer ste navikli dve godine da vam niko ne odgovara. E, tu ste se prešli. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodine potpredsedniče Vlade, gospodine Đorđeviću, kandidatu za ministra odbrane, poštovane kolege narodni poslanici, naravno da levica Srbije ne može podržati vaš izbor. Smatramo i čuli smo puno toga što potvrđuje jednu davno datu istinu, da ova vlast, kada ne može da isporuči bilo kakav rezultat, a ne može, onda se bavi tehničkim stvarima i održavanjem sistema koji ne daje nikakve rezultate. Vi ćete biti ministar nekoliko meseci. Već za koji dan postajete ministar u tehničkom kapacitetu. Mislim da je dobra stvar što je izabran čovek iz sistema odbrane koji je dugo godina, za građane Srbije jako mnogo godina od kada ste vi na vlasti u tom sistemu, naravno, vi po našem mišljenju niste ni trebali biti u Ministarstvu odbrane, ali to je sada već potpuno druga i tužna priča.

Ono što je sigurno, jeste da vi preuzimate, doduše kratko, jedan resor u kojem, kao što jako dobro znate, postoje brojni problemi. Prvo, preuzimate resor i upravljanje ogromnim sistemom naše nacionalne odbrane u kojem pripadnici vojske i zaposleni u Ministarstvu odbrane danas se suočavaju sa smanjenim platama i smanjenim dnevnicama. Njihov materijalni položaj je izuzetno težak. Vi preuzimate sistem u kojem ne postoji dijalog sa reprezentativnim sindikatom u nastajanju i, kao što vi vrlo dobro znate, to se dešava. Iako je prethodni ministar Gašić to obećavao, moje pitanje na koje vi ne možete, nažalost, danas da odgovorite, ali možda ćete narednih dana, jeste – kada nameravate s tim ljudima da sednete, razgovarate i rešite i njihov status i njihove zahteve? Smatram da su njihovi zahtevi više nego opravdani.

Kada ćete, kako i na koji način da rešite problem na VMA i vojnog zdravstva koje je izraubovano, potisnuto, zgnječeno potpuno nekompetentnošću vaše vlasti, ne sporeći da je problema bilo i u prošlosti? Kada će i na koji način pripadnici vojske i zaposleni u Ministarstvu odbrane imati primat u lečenju na VMA? Kako ćete rešiti problem na VMA, da danas nemaju ni aspirine, ni ranisane, ni opremu, ni gaze, ni potrošni materijal, a pacijenti i lekari se dovijaju i sami kupuju? Kako ćete rešiti pitanje stručnih dežurstava na VMA? Kako ćete rešiti pitanja koja se tiču da suprotno zakonu niste ispunili rešavanje problema reprezentativnosti sindikata? Da li vi sprovodite politiku iz bele knjige vaše partije, koja u poglavlju o zdravstvu u tački 14. planira gašenje VMA u Srbiji? Kako ćete rešiti problem da vojni osiguranici na VMA imaju ovako jedan, da tako kažem, potisnut tretman i ne mogu da se leče kao ostali građani? Šta ćete učiniti da se situacija u vojnom zdravstvu poboljša, u kom roku i kako ćete da rešite probleme koje nikako ne možete da rešite, a promenili ste tri menadžmenta, tri ministra i ništa niste uradili za ove četiri godine? Neću da govorim o vašim kvalifikacijama, jer mislim da građani o tome već dovoljno znaju, u javnosti se dovoljno o tome govorilo. Znači, vi ste slika i prilika čoveka koji vas je predložio, a to je Aleksandar Vučić. Aleksandar Vučić najbolje zna zašto je vas baš predložio. Vrlo je interesantno da ste vi vodili pitanje finansija i pitanje novca u Ministarstvu odbrane, te eto zgodne prilike da vam postavim par vrlo konkretnih pitanja iz tog segmenta. Da li je tačno da sve javne nabavke koje se sprovode u vojsci i koje imaju oznaku „strogo poverljivo“, dakle, građani i javnost ne mogu da čuju šta se tu dešava, su vrlo, vrlo diskutabilne, pod velikim znakom pitanja i osnovano se sumnja da neko u sistemu odbrane, gospodine Đorđeviću, što biste vi morali da znate, masovno krade od građana Srbije? Recimo, da li je tačno da borbena oklopna vozila šaljete na pranje i opravku u privatnu firmu u Temerin, a istovremeno za nekoliko miliona dinara imate jeftiniju ponudu u Čačku, inače u Državnom remontnom zavodu? To vam je, poštovani građani, samo jedan od priloga i predloga onoga što je vaša partija uspela u sistemu odbrane da uradi za rekordno kratak rok. Da ne govorimo o drugim teškim i do sada nerešenim situacijama koje su moji prethodnici spominjali i aferama koje nisu bile rešene.

Vi preuzimate jedan sistem, doduše, nadam se, na vrlo kratak rok, koji je vrlo nezadovoljan, koji je dobio nove uniforme, ali te uniforme su nabavljene ne znamo kako, plaćene ne znamo kako, pribavljene od tih ljudi od kojih su pribavljene ne znamo kako. Znači, gomila pitanja koja na koja, na žalost građana Srbije nemaju odgovor.

Vi ste, gospodine Bečiću, uz svo uvažavanje sad prekršili Poslovnik u tačci 106. i 107. zbog toga što ste iskoristili poziciju predsedavajućeg da dajete komentar mog izlaganja koji nikakve veze nema ni sa Poslovnikom, ni sa tokom rasprave, a ni sa osobom koja ne može da odgovori.

Imam dupli osnov za repliku, gospodine predsedavajući. Ali, u redu, da krenem što kraće i što brže, zbog građana koji ovo gledaju.

Dakle, ja sam, gospodine Dačiću zaposlen na konkursu i to mesto nije funkcioner i nije postavljeno lice, nemojte da obmanjujete ljude.

Znači, kada spominjete mesto u sistematizaciji pitajte gospodina Odalovića, on će vam objasniti, jedna stvar, a druga stvar kada vas postavi Vlada, i vi to vrlo dobro znate. Ja kao zaposleni nisam vaš, nego sam zaposlen u Ministarstvu, već godinama mi je status zamrznut, kao što ste rekli, jer sam narodni poslanik. To je bilo pre politike. Ovo govorim zbog građana, da ne bude sada ovde nekog zamajavanja.

Naravno, ja sam pitao oko Ministarstva odbrane, oko VMA, oko javnih nabavki, a vi ste otišli u Libiju. Žao mi je što ste to uradili. Prvo zato što to generalno ovlašćenje, i u pravu ste, od 2011. godine sam se bavio isključivo KiM, i nisam imao nikakve ingerencije koje su date gospodinu Ponošu od strane ministra Jeremića, i to ste potvrdili, i vi znate da je to tačno. Zašto to ovlašćenje Potežici niste vi ukinuli kada ste došli na čelo Ministarstva, ili gospodin Mrkić pre vas? Znači to je suština, niste ga ukinuli.

Što niste, od kada ste vi na vlasti ambasadu, ako ne, zatvorili i premestili u Bengazi? Zašto niste Potežici dozvoli sa telima poginulih, kad god da su otišli, da se vrati zajedno sa njima, barem iz ljudskih humanih razloga, jer je radio sa tim ljudima, ne zbog ispitivanja?

Ne krivim ja vas lično, gospodine Dačiću, vaša odgovornost je kao svakog ministra da se ovakva nesreća i tragedija dogodi, ali nemožete u tim situacijama, molim vas, samo da upirete prstom u nekog drugog i drago mi je da ste potvrdili da ste bili deo svih konsultacija, svih dogovora i svih odluka sa Borisom Tadićem, jer to je istina i to je suština, a nisam dobio odgovore za Ministarstvo odbrane i opet smo slušali te priče, niste mi odgovorili ni na šta oko ovih korupcionaških stvari.

Gospodine predsedniče Vlade, ministri u Vladi, vi ste, predsedniče Vlade, uspeli u onome što ste hteli. Danima ste najavljivali vašu bitku – sam protiv svih. Danima ste najavljivati da ćete ovde da pokažete, citiram, i da date priliku poslanicima opozicije da vas izrešetaju. Naravno, sa ironijom ste to govorili. Bio vam je potreban jedan tvit da stavite parlament u vaš džep, da pokažete na najbrutalniji način, bez obzira što mi apsolutno osuđujemo sve uvrede na račun bilo koga, a naročito na račun žena, neka dolaze sa bilo koje strane, sve su bez razlike za osudu, ali ste vi taj tvit iskoristili da prvi put u našoj istoriji, kako vi volite to da kažete, poslanike vladajuće koalicije, preko 200 njih, pošaljete na pauzu. I tek ste malo pre, što sam veoma srećan, potvrdili da će se oni vratiti na glasanje, jer je javnost već počela da spekuliše da se ljudi neće vratiti da glasaju. Javnost koja je osetljiva, zato što više ne zna šta je realnost, šta je fikcija i farsa koju sprovodite svakodnevno u Republici Srbiji. Ne zna više da li stvarno hoćete da izbegnete glasanje o smeni ministra Gašića ili ne. I, hvala vam što ste to razjasnili.
Ono što niste razjasnili, jeste zašto smo se mi uopšte ovde skupili. Nismo se mi ovde skupili da smenimo Vojsku Srbije, niti Miloradovića, ili kako se zove uvaženi gospodin, mi smo se ovde skupili na vaš poziv, zato što ste vi predložili razrešenje ministra odbrane. A zašto smo razrešili ministra odbrane, tj. zašto ćemo ga razrešiti ako se naprednjaci udostoje da se vrate u Skupštinu? Ti isti koji su mesecima, godinama, najveće, najgroznije stvari govorili o političkim protivnicima. Vi ste uveli u diskurs javni u Srbiju oznake kao što su „izdajnik“, „lopov“, „narkoman“, „psihopata“ i sve ostalo. Pogledajte saopštenja vaše stranke, ne morate ići dalje od toga. Da ne pričam o tome šta vaši poslanici, koji vam ovde aplaudiraju, govore o političkim protivnicima. Nemojte da mislite da aboliram bilo koga ko je uvredio žene ili bilo koga drugog na bilo koji nepravedan način. To iz mojih usta nikad niste čuli.
Setite se pete kolone. Dobro ste reagovali, predsedniče Vlade. Javno sam vas pohvalio. Pre toga sam tražio da se vi lično o tome izjasnite i da ukorite poslanika Babića. Vi ste to učinili, ali niste ga ukorili kada je rekao da smo genocidni, niste ga ukorili kada je rekao da smo psihijatrijski slučajevi i niste ga ukorili u mnogim drugim situacijama. Pa, složićete se, malo je nelogično da vas čudi to što opozicija želi od vas da vidi nešto drugo, a ne da isterate svoje poslanike na komandu iz Skupštine, koje su građani birali da zastupaju njihove interese. Tragikomično je bilo gledati velike saveznike vaše, trkače na vašu listu, poput SPO, SDPS i ne znam ni ja koga više, koji ovde izlaze i kažu kako je njima nepodnošljivo to da slušaju. A podnošljivo je da brane ministra Gašića? Slušali smo ovde hvalospev o ministru, o njegovom radu, a ministar Gašić je pre ovog incidenta zaslužio da ode sa te funkcije i naravno da ćemo glasati za smenu ministra Gašića. Mnogi poslanici pre mene su govorili o razlozima za njegov odlazak.
Reći ću vam samo jednu stvar. Ministar odbrane koji napravi onakav problem sa OMBUDSMAN-om, onakav problem sa institucijama naše države, onakav problem koji i dan danas ima u odnosima sa Generalštabom, onakav problem, mada on to možda nije direktno kriv, to ste vi krivi, da se smanje plate, da se smanje dnevnice zaposlenima u Vojsci Srbije, i vi to odlično znate, da ti ljudi sada gledaju vas i očekuju da žive dostojno uniforme koju nose, a to ste im oduzeli. Vi, ne Gašić. Gašić je izvršilac onoga što vi tražite.
Sada smo mi dovedeni u jednu farsičnu situaciju, da pričamo tek o poslednjem biseru u ogrlici svih mogućih posrtaja, grešaka i promašaja ministra Gašića, a ne o silnim drugim stvarima nabrojanim do sada pre toga. Jeste, ne može niko od ministara da govori sem vas, to je tačno. Ali, ministar je trebao mnogo sadržajnije i češće da odgovara na pitanja u ovoj Skupštini, a on to nije činio, pa sada vi ovde govorite to. Znate i vi dobro, gospodine Vučiću, šta ste hteli da postignete. Vi ste atlas koji nosi zemaljsku kuglu na svojim plećima. Vi ne spavate, vi radite vredno, dok i poslednji građanin Srbije ne živi u bedi ili je ne napusti.

Vi ste atlas koji uništava ovu zemlju. Vi ste ono što je En Rang napisala i čemu se vi divite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Gospodine predsedniče Vlade, vi koji ste majstor cinizma i ironije, vi znate vrlo dobro šta je značio moj aplauz. Znam da vam popušta koncentracija, pa da vam ne bude neprijatno jer vam fale vaši tapšači ovde u sali, ali i to na stranu.
Zaista ne želim da ulazimo u polemiku, ali suštinski morao bih da odgovorim na par stvari. Prvo, nije korektno da stalno ponavljate da vas neko mrzi. Ja vidim da vi imate tu neki unutrašnji problem politički i ne shvatam uopšte odakle to dolazi. Vi, naime, transponujete, kao da imate neki uređaj u sebi koji prebacuje kritiku, najčešće argumentovanu, u osećaj da vas neko mrzi i proganja i da su svi protiv vas.
Drugi problem koji imate, problem ogledala. To se zove u psihologiji transfer i vi to dobro znate, često koristite to. Vi kada nam pričate o ogledalu, onda to deluje komično, zaista.
Treća stvar, nemojte da brojite kolone koliko ko ima, da se izrugavate na neki način narodnoj volji, dok se ona ne proveri na demokratski način. Ako su vam partneri i saradnici i saveznici, kako ste rekli, Rasim Ljajić i Ivica Dačić, SPO Vuka Draškovića, Palma, PUPS i cela ova ekipa, zaista nama takvi saveznici ne trebaju. Znate zašto? Mi vas nećemo pobeđivati i to će trajati i neće to biti kratko, da se razumemo, i neće biti lako sa vama, pošto sve živo kontrolišete. Pobeđivaćemo vas politikom i idejama, ljudima. Niste prvi ni poslednji koji nas potcenjuju, ali vrlo dobro znate, kada u sebi pogledate, da će vas pobediti i suprotna i bolja politika od ovoga što vi nama radite. Mi ne mrzimo vas, mi mrzimo ono što vi radite građanima Srbije.

Završavam. Drago mi je da ste shvatili, i to prikrivate uvredama, da je gospodin Gašić vaš izbor i da je apsolutno bio pogrešan.

Hvala gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre sa kolegama, poštovane kolege narodni poslanici slušali smo svo ovo vreme vrlo čudnu situaciju, ja ne želim da kritikujem kolege narodne poslanike, ali bih dao jednu toplu, kolegijalnu, prijateljsku preporuku, da ne slušamo interpretacije i izvode iz već dostavljenog teksta zakona. Imamo tekst zakona, znam da ste oduševljeni tekstom, ali ne moramo baš to da slušamo da nam čitate izvode iz zakona.
Ovaj zakon je pun fraza, definicija, pojmova. Osamdeset posto ovog zakona se bavi menadžerskim ugovorima. U ovom zakonu niste rešili problem ne transparentnosti trošenja sredstava, naročito na lokalnom nivou. Niste uredili na koji način će se finansirati sport. Niste uredili da se objavljuje na sajtovima.
Niste uredili situaciju u kojoj ste odredili granicu od 10% minimalne prosečne plate da plaćaju maloletni sportisti, a to je u Srbiji ogroman novac ministre i vi to znate.
Niste odredili situaciju kao u Valjevu, na primer, da napravite balon salu plivalište i za tri meseca prodate 150 karata zato što narod normalno nema para sa vašom vlašću, pa se onda neko setio – hajde da pustimo mlade da besplatno koriste bazen.
Niste rešili onakve nemile scene kao u Apatinu što ste imali, da vam dolaze ljudi iz Saveza i međusobno se svađaju ko je veći naprednjak pred vama. To je slika našeg sporta danas, ne samo uspesi koje niko ne spori, ne samo medalje, ne samo ono što Srbija definitivno ima čime da se ponosi, ali to ne merimo danas ovde. Danas merimo učinak vašeg Ministarstva.
Novac se daje ne transparentno, bez javnog uvida, bez kriterijuma Mi smo podneli amandmane, ja znam da ćete vi da odgovorite da u delu rasprave u pojedinostima ćemo o tome da razgovaramo. Mi pokušavamo da izvršimo dodatnu kontrolu i transparentnost trošenja narodnog novca.
Mi želimo jasne kriterijume kod dodele novca. Mi želimo da se politika izbaci iz Saveza i sportskih klubova. Ni jedna od ovih stvari nije rešena ovim predlogom zakona, ni jedna.
Neke stvari ste rešili oko osiguranja i to je dobro, rešili ste detaljno pitanja menadžerskih ugovora i doveli situaciju u srpskom sportu da će nam klubovi i savezi biti d.d.o, tj. d.o.o. Društva sa ograničenom odgovornošću i klubovi će nam prodavati pljeskavice u svojim objektima da bi poslovali tržišno, zato što ste ponovo napravili korak napred da naš sport bude tržišna kategorija, a ne nešto što je neophodno i za našu omladinu i za našu budućnost i amaterski sport koga nema, ne postoji.
Neka bilo ko od vas pita vašu decu da li mogu da bilo šta odu da treniraju i da ne plate roditelji. Ne mogu. Gde su vam van nastavne aktivnosti, nekada toliko popularne? Nema ih. Sve sale su izdate sportskim klubovima. Sve se plaća danas u Srbiji.
Zna se ko danas u Srbiji ima novac, to je problem. Sport koji ste obećavali u mnogim predizbornim kampanjama da ćete vratiti građanima, da će biti slobodan za korišćenje za našu omladinu, ako nemaju teren u svom kvartu ili mestu gde žive, ne mogu ništa, mogu samo na televiziji da gledaju i naravno da se to dešava zato što vaše Ministarstvo, realno, i ekspozitura Ministarstva finansija, vi preusmeravate sredstva koja vam da Vujović i to je tužna istina.
Onda tamo neki ljudi bez kriterijuma, bez uvida javnosti te pare dalje dele i niko ne zna kako i na koji način, niko živ nema pojma. Projektno finansiranje je zaživelo delimično, ali suštinski nema ni na jednom sajtu, nigde se ne vidi kome ide za šta konkretno, koji iznos, ko šta plaća.
Umesto da ste novac uložili u izgradnju terena za besplatno korišćenje od strane građana i omladine, toga nema u Srbiji. Napravi se objekat, vi pustite vodu u bazen, oni posle - daj lovu za kartu. To je to. Ako nemate pare - slikajte se. To je Srbije danas. Sve se kupuje i sve se plaća. Tako nećemo imati novog Udovičića i Novaka Đokovića.
Setite se kako ste vi kroz koje teškoće prolazili i borili se, a društvo je kako-tako izdvajalo. Sada mogu samo roditelji da izdvajaju, i eventualno ako se pravi partijska proslava, onda to može da se plaća. To je sramota.
Ono što je bilo u Apatinu, one nemile scene, svako ko je gledao to, zgrozio se. I vi, siguran sam da vam nije bilo prijatno zbog toga što ste videli.

Gospodine ministre, uvažene kolege narodni poslanici, poslanici Levice Srbije su predložili da se ovaj član briše. Pokušali smo da pronađemo neki drugi način kako bi član 22. mogao da se popravi i nismo u tome uspeli.
Naime, član 22. poštovani građani, kaže da ko uvredi službeno lice nadležnih organa iz člana 2. ovog zakona, u vršenju službene dužnosti, kazniće se novčanom kaznom od 50 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora od 30 do 60 dana.
U Predlogu zakona o javnom redu i miru, u članu 2. je definisano da nadležni organ za održavanje javnog reda i mira su MUP, komunalna policija, inspekcijski organi i drugi nadležni organi u skladu sa zakonom utvrđenim delokrugom, što znači, moguće i pripadnici privatnog obezbeđenja.
Članu 22. ministre, kako ste predvideli u vašem predlogu, da bi građani razumeli koji gledaju ovaj prenos, moguće da vi nekog uvredite u vršenju njegove službene dužnosti, pripadnika komunalne policije recimo, pripadnika privatnog obezbeđenja ili pripadnika MUP-a, ili vas lično, ministre, pošto ste i vi pripadnik MUP-a i da zbog toga može da ide u zatvor ako nema da plati recimo 150.000 dinara.
To je član kojim se, po našem mišljenju ozbiljno ugrožava Ustavom zagarantovano pravo građana na slobodu govora, smatramo da je ovaj član i neustavan, smatramo da duboko zadire u prava građana Srbije i omogućava arbitrarno definisanje toga šta je uvredljivo i šta je to što vas vređa.
Navešću vam jedan primer konkretno iz naše prakse. Ako mi iz opozicije kažemo, na primer, da vi u MUP ne radite dobro svoj posao ili kažemo da se pripadnici komunalne policije se ponašaju bahato, nasilno, drsko, bezobrazno, da ne rade svoj posao, da maltretiraju građane, to može biti definisano kao vređanje službenog lica.
Dakle, ono što je za vas vređanje, za nas nije vređanje obrnuto. Za as je to samo istina. Hvala.

Dakle, gospodine ministre, članovi Vlade, mi smo podneli iz Levice Srbije ovaj amandman zbog toga što smo suštinski uveli da ministar takođe snosi odgovornost i da je ministar, takođe, ne samo zaposleni u Ministarstvu, dužan da postupa prema svima jednako, bez obzira na njihovu rasnu, versku, nacionalnu pripadnost, njihovu različitost koja proističe iz društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, ovo je jako važno, političkog ili drugog uverenja.

Naime, građani Srbije i mi svi ovde smo bili svedoci u nekoliko navrata da, gospodine ministre, koji ste u vašem predlogu zakona izuzeti od ovakvog jednakog postupanja, vi sebe izuzimate pozivajući se na druge propise, što je formalno usko pravno tačno, ali u političkom, ljudskom, civilizacijskom smislu, navođenje vaše funkcije, ne vaše lične, nego ministra unutrašnjih poslova, pošto nećete uvek biti ministar unutrašnjih poslova, suštinski se svi stavljaju u istu ravan u postupanju prema svim građanima Srbije na potpuno jednak i identičan način, bez obzira na njihovu rasnu, nacionalnu, versku pripadnost, ali i političko opredeljenje.

Vi ste, ministre, u niz situacija, u javnom prostoru, na potpuno nejednak način tretirali građane političkog opredeljenja koje nije političko opredeljenje vaše stranke. To ste pokazali na konferencijama za štampu, to ste pokazali tokom lažne, nepostojeće afere „državni udar“, to ste pokazali kod one akcije „rezač“...