Uvažene kolege narodni poslanici, poštovana predsednice, ovo je prvi put da obrazlažem Predlog izmena i dopuna Zakona o rehabilitaciji. Molim i tražim od kolega narodnih poslanika, svih onih koji veruju u istorijsku istinu, koji se protive istorijskom revizionizmu koji se dešava ovih meseci u Republici Srbiji, da podrže ove izmene i dopune Zakona i stave ih na dnevni red.
Izmene i dopune Zakona o rehabilitaciji koje sam predložio sadrže dve ključne stvari. Jedna je da se omogućava potpuna rehabilitacija žrtava prekih sudova od 1941. do 1944. godine i druga je da pravo na rehabilitaciju u Republici Srbiji nemaju lica koja su bila donosioci represivnih uredbi koje su ozakonile diskriminaciju, progon i ubijanje nevinih ljudi u periodu od 1941. do 1944. godine, kao i sva druga lica koja su bila deo kvinsliškog aparata u navedenom periodu.
O kome i o čemu se radi? Ova odredba, za koju tražim podršku da se stavi na dnevni red, faktički i de jure onemogućava nepravnu, protivistorijsku, protivcivilizacijsku rehabilitaciju i pokušaj rehabilitacije ujedno čoveka koji nije ni osuđen, a to je Milan Nedić, kao i Dimitrije Ljotić, kao dokazane sluge nacističkog okupatora u ovoj zemlji i ljudi koji ne zaslužuju da se zbog imovinskih potreba njihovih naslednika danas sprovodi sramni postupak njihove rehabilitacije i relativizacije žrtava, i banjičkog logora i kragujevačkog pogroma i svih drugih stvari, pokrivajući željom da se neka dobra dela pokriju i dobrim, ono što je bilo loše, a čega je nesumnjivo bilo. Nesumnjiva je istorijska istina da je Milan Nedić, kao i Dimitrije Ljotić, bio sluga okupatora.
Ovaj predlog onemogućava neprekidan provosudni cirkus koji se sprovodi u Srbiji, gde se ljudima koji su služili Hitleru omogućava da se izjednače sa onima koji su poginuli i borbi za slobodu. Sramota je da ovako nešto ne dobije podršku Narodne skupštine. Sramota je pred žrtvama Banjice i Starog sajmišta. Sramota je pred hiljadama onih koji su proganjani i ubijani, samo zato što nisu istog političkog opredeljenja, iste rase ili iste nacije. Pogledajte u oči vaših sugrađana koji ne misle isto kao vi i recite im da je to bila „srpska majka“. „Srpska majka“ je omogućila da ja Banjica bila puna do oslobođenja. „Srpska majka“, takozvana, je omogućila da je Beograd u februaru 1942. godine bio „oslobođen“ svog jevrejskog stanovništva i romskog.

Mislim da je to sramota.

Hvala gospođo predsednice.
Prvo pitanje se odnosi na ministra Verbića. Ministru Verbiću se postavlja pitanje vezano za predlog izmena i dopuna Pravilnika o dozvoli za rad nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika koji ne reguliše jedan veliki problem koji postoji, a to je da vaspitači koji rade, recimo, pet ili deset godina u vrtićima moraju da budu pripravnici, kako bi polagali stručni ispit za licencu. Međutim, kao što se sve u Srbiji dešava, tako je u nekim drugim slučajevima, recimo, kod nastavnika se to ne uzima u obzir, koji posle jedne godine iskustva mogu da polažu stručni ispit za licencu.
Dakle, da li se ovde radi o diskriminaciji i šta će ministar Verbić učiniti da se ovo promeni i da se, ako ništa drugo, ujednači praksa koja postoji sa propisima koji postoje u ovoj državi, da ne bismo imali situaciju da posle pet ili deset godina neko bude pripravnik u ovoj zemlji?
Drugo pitanje se odnosi na predsednika Vlade Aleksandra Vučića. S obzirom na to da očekujemo i željno iščekujemo da tzv. nadležni državni organi počnu da rade svoj posao vezano za aktivnosti gospodina Siniše Malog, gradonačelnika Beograda, moje pitanje se odnosi premijeru – da li će on dozvoliti da kao predsednik najveće vladajuće stranke gospodin Siniša Mali i dalje bude gradonačelnik, ako postoji osnovana sumnja, potkrepljena dokazima, dokumentacijom koju je objavio portal „Krik“, a to je da je on preko oca prisvojio državnu zemlju, da je kupovao stanove u Bugarskoj za of-šor kompanije i da li iko u Vladi zna ko su ljudi za koje je gospodin Siniša Mali kupovao stanove, koje su te kompanije, ko stoji iza njih, koji kapital i da li je u pitanju samo situacija u kojoj se kalendarski meri da li je on to radio 2012. ili 2014. godine ili bilo ko u Vladi u ovome vidi neki, ako ništa drugo, moralni, ako ne krivično-pravni problem i da li je moguće voditi prestonicu od strane gospodina Siniše Malog posle ovako teških dokaza koji ga opterećuju? Nama se čini da nije moguće i mislimo da on treba pod hitno da bude smenjen ili da podnese ostavku.
Sledeće pitanje se odnosi na ministra pravosuđa, pošto nemam koga drugog da pitam u ovoj državi – kako je moguće da Viši sud u Beogradu ponovo odlaže izdržavanje kazne za izvesnog Kristijana Golubovića, koji se nalazi u tv programu „Farma“, koji se prikazuje na jednoj televiziji bliskoj režimu, kada je dva puta već odlagano na po tri meseca izdržavanje kazne? Inače, on je osuđen na osam godina zatvora pravosnažno zbog trgovine heroinom i nedozvoljenog držanja oružja. Zašto se ovo dešava u Srbiji, ko je za ovo nadležan i odgovoran, dok se istovremeno ljudima koji imaju dug od 3.000 dinara pleni imovina?
Pitanje za gospodina Vulina, ministra za rad i socijalna pitanja – da li je upoznat sa situacijom u Kosovskoj Kamenici i Ranilugu gde je predsednik opštinskog odbora SNS, koji je doduše tamo u manjini zato što je u pitanju Pokret socijalista, tih koji o svemu odlučuju, istovremeno ima primanja, zove se dr Đorđe Andrejević, stomatolog u Zdravstvenom centru u Gnjilanu, 150% od plate od 100.000 dinara, kao član opštinskog veća u Kosovskoj Kamenici 30-40 hiljada dinara, do pre dva meseca direktor tog centra, pa su ga smenili iz ministarstva, pa se ipak onda on zaposlio i radi u tzv. kosovskim institucijama za šta kao stomatolog dobija još 700 evra i plus na sve to je načelnik porodične medicine, takođe ispred prištinskih vlasti? Da li vam je, gospodine Vulin, smetalo da se postavi čovek i što planirate da postavite čoveka Vasić Zvonimira, koji je istovremeno čovek na platnom spisku u kosovskoj opštini, za šta dobija platu od 700 evra, i šef je čoveku koji se zove Dejan, predsednik upravnog odbora Zdravstvenog centra, koji sada treba da mu bude direktor, da ga smeni u srpskom sektoru za socijalni rad?
To je taj paralelizam koji postoji na Kosovu – jedan radi u kosovskim institucijama, jedan u našim, ali obojica primaju po tri-četiri plate istovremeno.
To su pitanja koja se tiču onoga što je aktuelno, a svakako bih hteo da pitam ministra Sertića – šta je sa preduzećima u stečaju, koje je prodato, da li je ijedno prodato u međuvremenu u postupku koji je pokrenut, koliko su radnici dobili primanja? Hvala.

Gospodine predsedavajući, nekoliko puta, sigurno šest, sedam puta molio sam Skupštinu i uvažene kolege da stavimo Predlog zakona o slobodi od straha na dnevni red, svaki put ste odbili. Smatramo da se ovim zakonom štite i ostvaruju Ustavom zajamčena prava građana Srbije i sprečavaju se zloupotrebe u vršenju vlasti, koje organi izvršne vlasti sprovode u Republici Srbiji. Svako postupanje organa javne vlasti Republike Srbije koje ima karakter zastrašivanja ili sadrži pretnju kojom se građani prisiljavaju da protiv svoje volje ili odricanjem od svojih zajamčenih prava nešto čine ili ne čine je povreda prava na slobodu i na život bez straha i kažnjava se po zakonu. Ovde je određen i član Krivičnog zakona, po kojem se kažnjavaju ovakvi akti državne vlasti.
Svaka državna vlast u poslednjih 70 godina sprovodila je u nekom momentu određene akte kojima su izazivali strah ili suzdržavanje građana od korišćenja nekih prava ili sprečavanje građana u korišćenju nekih prava, ali mislim da u skorijoj istoriji nije zabeležno da se ovako nešto radi što radi sadašnja izvršna vlast i Vlada Republike Srbije. Nisu otkriveni ljudi koji su tukli političke protivnike ni u mestima u Vojvodini, ni u Mionici, ni na nekim drugim mestima, iako se zna, iako su podnete krivične prijave, iako su ljudi identifikovani. Ko je gospodina Bobića tukao u Vrbasu? Sto puta postavljamo isto pitanje, znamo odgovor, obavestili smo nadležne organe, ništa se dešava.
Šta je izazivanje straha ako nije izazivanje straha da se šalju batinaši po izbornim mestima, da se hapse politički protivnici na osnovu rekla-kazala, kojima sada država mora da plaća odštetu jer niko, niko nije osuđen od onih silnih ljudi koje ste hapsili, samo zato što misle drugačije od vas? Šta je izazivanje straha ako nije izazivanje straha situacija u kojoj se preti otkazima? Devetnaest hiljada radnika će biti otpušteno iz javnog sektora, šest hiljada sa Železnice, preko 15.000 iz tzv. preduzeća u restrukturiranju, tj. preduzeća u stečaju. Zar nije to strah za egzistenciju i za život? To je ono što radi vaša vlast. Izazivate strah, izazivate teskobu, osećaj nelagodnosti kod građana Srbije, opšte nesigurnosti. Ugrožavate vladavinu prava. Politički protivnici su za vas neprijatelji. Ko misli drugačije od vas, on je izdajnik Srbije, on je meta tabloida pod vašom kontrolom. To je ono što radite. Molim vas da stavite ovo na glasanje.

Gospodine predsedavajući, podneli smo Predlog zakona o dopuni Krivičnog zakonika, koji glasi – ako vozač motornog vozila ili drugog prevoznog sredstva tim prevoznim sredstvom izazove saobraćajnu nezgodu i povredi lice koje ostavi bez pomoći i usled ne pružanja pomoći nastupi smrt ili trajni invaliditet povređenog lica počinilac će se kazniti zatvorom od pet do 20 godina.
Dakle, izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji predlažemo, se pooštrava kaznena politika u jednom konkretnom slučaju koji je naša praksa i stvarnost i ono što se dešavalo nedavno u Srbiji, poput slučaja „kantrimen“, da čovek izvrši saobraćajnu nezgodu, blago rečeno, da udari čoveka automobilom, a da onda pobegne i ne ukaže mu pomoć. Sada kaznena politika predviđa vrlo, vrlo blagu kaznu za tako nešto.
Ukoliko biste pristali da se ovo stavi na dnevni red, tj. staviće se, i da glasate za to, mi bismo danas, kada se raspravlja o preblagoj kazni za čoveka koji je glavni akter slučaja „kantrimen“ i koji je nakon što je ubio čoveka u Beogradu pobegao čak u Kinu i za to dobio četiri i po godine, a za dve godine će izaći iz zatvora. To je sramota srpskog pravosuđa.
Imate sada priliku da glasate da se ovakvi slučajevi ne ponavljaju, da ograničite arbitrarnost naših sudova koji olako daju niske kazne ili uslovne osude za krivično delo kada se ne pruži pomoć, kada se osoba povredi u saobraćajnoj nezgodi ili nesreći.
Molim vas nemojte posle da pričate da su sudovi nezavisni i da rade svoj posao i floskule tipa – mi nema šta da komentarišemo. Ima šta da komentarišemo. Čovek je izgubio život, a ekipica iz „kantrimena“ je zbrisala, a ovaj je pobegao čak u Kinu i sada će za dve godine da izađe iz zatvora. To je sramota Srbije. Građani vas gledaju, oni su vas birali. Podržite ovaj predlog, onemogućimo ovakve slučajeve u budućnosti. Hvala.

Postavljam pitanje, ne znam kome da postavim pitanje u Vladi, evo, recimo ministru privrede, kako on komentariše da svaka opština u kojoj je na vlasti SNS je kompletnu Grand produkciju provukla kroz budžet?
Moje pitanje za ministra Rasima Ljajića i ministra Vulina je kako objašnjavaju da su juče, povodom Dana oslobođenja Kruševca i Niša, u Drugom svetskom ratu, ponavljam, 71 godina nakon Drugog svetskog rata, zašto je gradonačelnik Perišić i ministar Gašić u Kruševcu, položili vence i zašto na spomenik palima iz Prvog svetskog rata? Da li je to zato što naše ministarstvo nije našlo za shodno da nađe neku bolju lokaciju, ili mi prosto nemamo spomenik?
Sledeće pitanje je zašto u biltenu APR-a za ministra privrede Sertića nije objavljen podatak, a prvobitno je urađen, pa onda nije odštampan i nije objavljen, da broj zaposlenih u velikim preduzećima tokom 2014. godine je smanjen za, poštovani građani, 126.181 zaposlenog, pošto je u 2013. godini iznosio 430.789 a u prošloj 304.608, dok je u srednjim i privrednim društvima pad nešto manji i meri se indeksom 96 ili apsolutnim ciframa 199.000 radnika manje u prošloj godini u odnosu na prethodnu? U zbiru svih radnih mesta smanjenje broja zaposlenih je manje i iznosi ukupno 18.839 između 2013. i prošle godine, a broj privrednih društava smanjen je za oko 2.000. To su podaci iz APR, koji iz nepoznatog razloga, a voleo bih da mi ministar odgovori, nije odštampan i nije objavljen.
Veliki broj građana se javlja, poštovani ministre Vulinu, sa pitanjem – zašto se insistira i dalje neprekidno da se kroz evidenciju za nazaposlene ljudi moraju angažovati na radnim poslovima i zašto socijala i socijalna davanja se stavljaju u tržišnu kategoriju i dokle mislite to tako da radite, naročito i inače ugrožena prava Roma ovim se dodatno gaze i nipodaštavaju, tako da mi nije jasno kakva je vaša projekcija kada znamo da za desetine hiljada građana Srbije je u poslednjih godinu i po dana palo ispod granice siromaštva, preko 20.000 ljudi samo u poslednjih godinu dana? Raste nam broj beskućnika u Srbiji, raste broj formulara iz Vulinovog ministarstva, apsolutno ništa se u tom smislu ne poboljšava, pored svih vaših propagandnih aktivnosti.
Ono što sam takođe hteo da pitam premijera Vučića, ministra Dačića i Marka 5.0 Đurića, dakle, prvo pitanje je – kada ste saznali za uslove koji su se pojavili u amandmanu na Poglavlje 35? Kog datuma, koje godine? U čemu konkretno, osim terminoloških nesaglasnosti je to u suprotnosti sa Briselskim sporazumom koji ste potpisali? Najvažnije pitanje, na koji način će država i naša diplomatija u narednom periodu da deluju da isprave ovaj spoljno-politički fijasko koji je Vlada doživela, najveći posle Rambujea i mišljenja Međunarodnog suda pravde o nezavisnosti Kosova?
U svakom slučaju, mi smo država u kojoj se kroz sredstva javnog informisanja ističe kako imamo porast zaposlenih. Život vas demantuje. Imamo pad zaposlenih u Srbiji. Statistika vas demantuje, imamo pad. Imamo pad prihoda, iako ste povećali sve poreze. Zbog toga pitam ponovo ministra Vujovića, nijednom nisam apsolutno nijedan odgovor Vlade, poštovana predsednice, nisam dobio na bilo koje pitanje koje sam postavio u poslednjih šest meseci.
Zašto Vlada, pitanje za premijera, ne odgovara na pitanja, makar nesuvislo, makar formalno, makar izokola, na bilo koji način, zašto ne odgovarate narodnim poslanicima na pitanja? To je neverovatno.
Dakle, da li ćete razgovarati, ministre Vujoviću, sa MMF-om da se uradi moratorijum na otplatu spoljnog duga i za nas i za druge zemlje zapadnog Balkana, čime bi država prihodovala preko milijardu evra za neophodne reforme? Da li ćete uvesti nove poreze, recimo, crkvama i verskim zajednicama, čime ćete obezbediti preko 140 miliona evra i onemogućiti dalje smanjivanje protivustavno i nezakonito našim penzionerima njihovih penzija? Na koji način ćete obezbediti nova radna mesta, ministre Sertiću, ako se Srbija deindustrijalizovala ovih dana?

Ovako, postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova – šta je sa krivičnom prijavom 434/09 od 6.10.2009. godine koja je podneta protiv kupka „HK Kongrap“ Slobodana Stankovića, Darka Matijaševića i Darka Pašića, generalnog direktora, kao i Vesne Džinić.
Od tada ova prijava, kao i mnoge druge, stoji u fioci. Tužilac je Vera Stanić. Mene su radnici kojih je veliki broj i koji nisu primili plate godinama i zaostala potraživanja obavestili o ovom ogromnom problemu koji se na bilo koji način ne rešava.
Počeo je u fazama, od kojih je najzanimljivija druga faza uništavanja „Kongrapa“, a to je lažni prospekt o imovini gde je lažno prikazano manje za 1.804 kvadrata u zgradi na Terazijama 4, dakle pre prodaje, u Kosovskoj ulici manje za 1.257 kvadrata i u Soko Banji manje za 1.734 kvadrata. Ovaj predmet apsolutno nije rešen na bilo koji način i očigledno je da postoje opravdane sumnje da neko pokušava da zataška i sačuva ljude koji su kupili poslovni prostor budzašto, u manjoj kvadraturi nego što jeste, i te prijave dan-danas stoje u fijoci nadležnog tužioca.
Pitanje za ministra Sertića i premijera Vučića vezano za RTB Bor. Dakle, videli smo da su u proteklih nekoliko dana organizovani građanski protesti u Boru zbog povećanog zagađenja koje se nikako ne smanjuje iako imamo novu topionicu u Boru. Ovaj skup građana nije politički, dakle, ne stoje političke partije iza njih, već je to skup očajnih građana kojima je ugroženo zdravlje. Moje pitanje je – kada znamo da ovaj skup i ovaj protest nije usmeren protiv RTB Bora koji hrani i Bor i celu okolinu, nego je usmeren protiv onih koji su potrošili više od 300 miliona evra narodnih para, a da nisu rešili problem zagađenja dan-danas dok ovo pričamo, zašto je premijer Vučić otvarao topionicu ako sada menadžment mesecima posle toga izmišlja neke nove rokove i da li on za to zna? Šta je njegov odgovor za ovu neizdrživu situaciju?
Takođe, da li je uredbom Vlade, ovo sam već jednom pitao, a nisam dobio odgovor, skinuta obaveza testiranja uvoznih ugljeva i koncentrata na radioaktivnost? Da li je tačno da je Vlada uredbom skinula obavezu testiranja na radioaktivnosti uvoznih ugljeva i drugih materijala za topionicu?
Novo pitanje za ministra Sertića i premijera – koliki je mesečni gubitak „Železare Smederevo“ i kada ćete objaviti ugovor o angažovanju menadžmenta, na šta ste inače obavezni? Koliko je ostalo od 170 miliona evra, koliko su građani Srbije platili menadžmentu da uprava „Železarom“, i koliki su gubici? Zašto pokušavate u novembru mesecu, predsedniče Vlade, ministre Sertiću i ministre Vujoviću, da prodate „Telekom“, profitabilno državno, ne državno preduzeće, ali sa većinskim državnim udelom? Zašto pokušavate da ga prodate i po kojoj ceni? Da li ste svesni šta će to značiti za građane Srbije, za naš bruto društveni proizvod, za cene koje će biti povećane, za ljude koji će biti otpušteni itd?
Kada ćete, u kom roku i na koji način ukinuti skrivene bankarske troškove, koji se od bankomata do tekućih računa itd. održavaju? Kada ćete zakonski prihvatiti predlog, ministre Vujoviću i guvernerko Tabaković, da se ograniče bankarske kamate mnogim od naših zelenaških banaka? Kada ćete i na koji način prihvatiti, ministre Vujoviću, da se reši problem tzv. švajcaraca, tako što bi se kurs vezao za evro na dan uzimanja kredita, kako je to rešeno, recimo, u Hrvatskoj? I, ako nećete, zašto nećete?
Kada i na koji način ćete, ministre Vujoviću, rešiti problem smanjenih penzija i plata i kada ćete ih minimum vratiti na nivo na kojem su bili, pošto se pokazalo da možemo da pravimo nacionalni stadion za 150 miliona evra, a ušteda od penzija je oko 130-140 miliona evra? Da li, ministre Vujoviću, penzioneri plaćaju za nacionalni stadion, dok su nam bolnice u raspadu?
Pitanje za ministra Stefanovića dr Nebojšu – kada ćete rešiti jedan od zabeleženih napada na članove DS u raznim opštinama na lokalnim izborima, recimo u Vrbasu? Kada ćete procesuirati poznate počinioce na Danila Bobića? Hvala.

Mislim da malo diskriminatorno pristupate u davanju reči za Poslovnik, gospodine predsedavajući, pošto ste šefu većine dali reč onako na šapat.

Ne samo da ne razumem pitanje, što bi rekao Berisavljević, ne slažem se s vašim pitanjem.
Ono što je ovde očigledno, uvažene kolege i poštovana ministarko, jeste da je ovaj zakon donet da bi se određene stvari u njemu upodobile sa direktivama EU i to je pozitivno.
Ono što nije dobro je koren tih promena koje se tiču parcelizacije, tj. cepkanja „Železnice Srbije“ na četiri društva – Železnica AD, Infrastrukture, Srbija-kargo i Srbijavoz, koje su isto sprovedene po nalogu i u dogovoru sa MMF-om. U toj situaciji, neke izmene su napravljene da se daju veća ovlašćenja infrastrukturi i to je vrlo interesantno.
O tome smo govorili i prethodni put kad ste bili ovde, ministarka, i tad sam vas molio, ako se sećate, da se povede mnogo više računa o tome da, kako nama javljaju ljudi iz železnice, određeni kadrovi se guraju baš u to društvo, i to baš kadrovi koji su bliski vladajućoj stranci, jer se tu očekuje i veće ulaganje u infrastrukturu, zbog kredita koji se spominju već godinama.
Članom 51. Zakona, tj. članom 21. Predloga zakona koji se briše, kaže se da se izgradnjom i rekonstrukcijom pruge moraju poštovati određeni propisi. Evo, recimo, to se briše i to mi nije jasno zašto se briše.
Ali, ono što mi je jasno iz svega ovoga, definitivno, i što potvrđuju ljudi iz železnica i što su čak govorili i javno, ono malo koji su se usudili da imenom i prezimenom govore, jeste da, i vi i ja ćemo se složiti, i sve kolege poslanici će, siguran sam, potvrdno odgovoriti na pitanje da li su nam železnice u jako lošem stanju – jesu, da li su bile u boljem stanju ili lošijem pre tri, četiri, pet godina – bile su jednako loše ili lošije i ja tu zaista ne vidim apsolutno nikakvog prostora da aboliramo na bilo koji način bilo koje prethodno rukovodstvo.
Vozovi su nam spori, vozovi nam kasne, pruge su u užasnom stanju, ima zaposlenih na železnici koji u ovom trenutku ne znaju šta su im zaduženja, ne znaju ko šta radi, neki nisu ni prve plate dobili po novoj sistematizaciji i neki zaposleni u ovom preduzeću koje resorno pripada Ministarstvu saobraćaja nam to i kažu, a kažu i za sredstva javnog informisanja.
Prema proceni određenih konsultanata iz kompanije „Železnice Srbije“ treba da se otpusti više od šest hiljada zaposlenih. Dakle, poštovani građani, očekuje vas otpuštanje više od šest hiljada zaposlenih u „Železnici“.
Nakon što su podelili „Železnice“ na četiri društva, da bi u jedno od tih društava stavili gro kadrova bliskih vladajućoj stranci, dok su druga zapostavili, usvojili su sistematizaciju, isplatili su platu nekima, nekima nisu, većina ljudi apsolutno funkcioniše u neregularnom stanju, ne zna se ko šta radi, ne zna se šta je čije zaduženje.
To se ide dotle da po novinama, ja ne znam da li je to tačno, voleo bih da nije, direktor jednog od tih društava, „Kargo Srbija“, Miroljub Jeftić, koji je spominjan, ovde i prethodni put, ministarka, sećate se, kada sam vas molio da sa tim čovekom se stvari sprovode na stručan način, da treba dati šansu itd, on je recimo poželeo da ide u Zagreb, i to piše u novinama na dva dana, na službeni put, i morao je da vas moli, a Vi ste mu rekli – gledajte da budete u zemlji, uglavnom i to maksimum na par sati.
Dakle, šest hiljada ljudi će ostati bez posla, restrukturiranje, reforme tržišne, privatizacija delova Železnice, sve užasno loše stvari koje treba zaustaviti.
Svaka država u Evropi kojoj je stalo do sebe, gleda da ako nema, da vrati monopol, i da vrati železnice u svoje ruke, a samo mi gledamo da ih prvo rascepkamo, pa da ih prodamo i pre toga šest hiljada ljudi da gurnemo na ulicu, dobiće otpremnine koje će da iskoriste, da plate dugove koje su napravili, jer Srbija danas u senci Visoke peći, jede na crtu, poštovana gospodo i to je istina i šta kada vrate te dugove, šta će tada da rade? Pa idite na tržište, pa na koje tržište? Gde će da rade?
Vi se sećate da smo se zajedno složili oko nekih ranijih puta, čak možda i u prethodnom sazivu kolega se seća, da su nam pruge u takvom stanju, da onaj Mile iz one pesme može komotno da legne i da spava na njima. Da, i to je istina. To je tužno, vlasti se smenjuju, a situacija se nije popravila.
Dobili smo kredit od Rusije, koji se realizuje, a to je dobijeno za vreme one prethodne loše vlasti, i taj kredit se ne realizuje dinamikom kojom je potrebno da se realizuje u delu i priznajem to.
U kakvom su nam stanju pruge, ali ćemo otpustiti šest hiljada ljudi, pa ćemo uštedeti novac, i to da, to se slažete, jel?
Puno se o tome pričalo, o restrukturiranju Železnice i očigledno je da je urađeno nešto što je dogovoreno sa MMF, u određenoj vrsti žurbe.
Ja ne želim da kritikujem to, ali očigledno da nit je urađena dobra procena, nit dobra analiza, govorim o ovoj parcelizaciji društava i naravno da je posledica toga konfuzija koja tamo vlada.
Ima ljudi tamo koji su navikli da dobijaju platu , a da ne rade ništa, ali većina ljudi su pošteni i stručni ljudi koji drže jedan strateški resurs ove države, svake države.
Samo što su menjani, recimo zaposlenima, koeficijenti, nekima nisu obračunate plate kako treba, pa onda nisu dobili iznose koje treba, trebalo je ići po fazama, trebalo je da se uradi temeljeno, trebalo je napraviti profesionalnu, a ne na vrat-na nos analizu, itd.
Ukratko, mi imamo jedan sistem koji se prenosi iz jedne vlade u drugu bez nekih većih konkretnih rezultata. Svaka garnitura na vlasti kupuje svoju garnituru vozila. Te vozove nam škrabaju ili razbijaju. Oni se voze po prugama koje su zaparložene u korovu i koje su spore.
U međuvremenu, recimo, u Nišu nikako da se reši problem za koje ova država od Svetske banke uzela kredit za vreme prethodne vlasti, devet miliona evra koje nikad nije realizovala i šta je bilo s tim? Nemamo pojma. Hoćemo da elektrifikujemo, kako se kaže, prugu kroz grad. To nema nigde u Evropi. Nema.
Za vreme prethodne vlasti i za vreme ove vlasti, su i ono malo pruga što je bilo, recimo u Vojvodini, potpuno zapostavljene, napuštene i ljudi koji zavise od šinobuskog prevoza mogu da zaborave uskoro da to uopšte postoji.
Neki napredak je napravljen u okviru „Beovoza“. Neki napredak je urađen u okviru realizacije ruskog kredita na određenim deonicama, ja to priznajem, jer to je činjenica, ali je problem, poštovana ministarka, što vi vrlo dobro znate, da je u pitanju jedan sistem koji duboko neefikasan, koji je isparcelizovan, koji je pod vlašću uvek bio partijskih direktora, koji je i sada takav, ima tu i stručnih ljudi, ali koji suštinski nije reformisan kako treba?
U članu 88, recimo, vi ukidate državni i uvodite privatni monopol. Kažete - Na osnovu odluke nadležnog organa o neposrednom dodeljivanju ugovora o obavezi javnog prevoza, ugovora o obavezi javnog prevoza se može dodeliti.
To kažu građani da znate, da će moći da se pravi neposredni dogovor ugovora o prevozu. Pa, onda idu dalje od toga - Na osnovu javnog konkursa otvorenog za sve železničke prevoznike, uz poštovanje načela transparentnosti i nediskriminacije ja bih ovde stao, što je inače i deo našeg amandmana, ali ne, vi idete dalje - Koji može nakon dostavljanja ponude i eventualnog prethodnog izbora uključivati pregovore u skladu sa tim načelima. Prethodnog izbora. To znači dogovorimo se prethodno pa onda idemo na to. To je to.
Dakle, vi imate situaciju u koju u dogovoru sa međunarodnim finansijskim institucijama dobrovoljno parcelizujete železnice, što može biti dobra stvar, uzimajući u obzir prirodu delatnosti određenih delova železnica, neke su teretni saobraćaj, neki putnički. Dakle, ja nemam ništa protiv u tom smislu, ali način kako je to urađeno je loš. Posledica te reforme je otpuštanje, potencijalno podvlačim, potencijalno otpuštanje šest hiljada zaposlenih koji neće imati gde da rade u ovoj državi, koji nisu glasali za ovakvu „Železnicu“ i za ovakvu državu koju ste napravili. Oni su glasali za nešto drugo. Oni su glasali da budete bolji od gospodina Markovića, ne vas, nego prethodnog direktora.
I znam, mnogi će reći - Nije to teško. Pa znam, slažem se, ali vam ponavljam, nikako ne mogu da vidim napredak u onome što su najveći izazovi, a „Železnica“ je svakako jedan od najvećih izazova.
Ogroman broj ljudi, ogroman broj porodica zavisi od plate koje, njihovi članovi tamo porodice rade. Šest hiljada je ogromna cifra. Šest hiljada na ulicu, a uz to devet hiljada, ovo što Kori Udovički spominje, koliko će to na kraju biti, videćemo, pitanje je da li će gospođa Udovički to uopšte i sprovoditi na kraju, ali, to je posledica, dozvolite mi to da kažem jedne političke i ekonomske filozofije.
Ta filozofija kaže – Ako vi gospodo niste rentabilni i tržišno profitabilni, vi nam ne trebate. Problem je samo u tome, ja to poštujem. Što to ne kažete građanima pre izbora, nego kažete građanima kroz ovakve izmene zakona koje donosite?
Vi potencijalno omogućavate neposredne pogodbe za učesnike na konkursu pre toga pa im onda produžavate rokove na čak 22 godine korišćenja, 22 godine za ugovor o prevozu. To je slika buduće „Železnice“, ne ove sada, ova sada je vrlo loša. Ona nova će biti možda efikasnija sa mnogo manje zaposlenih, mnogo skuplja za naše građane, mnogo skuplja i to će biti „Železnica“ koja će teško da funkcioniše onako kako smo svi želeli, da to bude uz energetiku kičma ovog društva, toga sada nema, a neće ga ni biti, plašim se, ako se ove stvari, svakako poljoprivreda, ako se ove stvari sprovedu na ovaj način.
Moja kritika je, dakle, da završim, usmerena na način podele „Železnice Srbije“, na određenu vrstu konfuzije koja je nastala u „Železnicama Srbije“ nakon toga, na favorizovanje određenih rukovodilaca, na potencijalno otpuštanje šest hiljada ljudi i na problem koji nas očekuje zato što je cela „Železnica“ strukturirana, sada nameštena tako da određeni delovi treba i mogu i verovatno hoće da se prodaju i onda ćemo mi, kao i Britanci, jednog dana možda imati privatnu železnicu u Srbiji, pa da će neka nova vlast da dođe ovde pa će da kaže – Mi hoćemo da vratimo našu „Železnicu“ u državni posao. To je sukob između mene i vas, politički naravno, zato što ne verujem u tržište i ne verujem u ekonomske odnose eksploatacije kao jedinog merila vrednosti, a naročito ne verujem u tržište i reformu „Železnice“ uz svo uvažavanje koje sprovodi Naprednjačka Vlada. Hvala.

Gospođo predsednice, uvažene kolege narodni poslanici, mislim da deseti put predlažemo Predlog zakona o slobodi od straha, koji ovih dana dobija sve više na svojoj aktuelnosti.
Još jednom apelujem na kolege da podrže ovaj Predlog zakona, koji ima samo četiri člana i koji suštinski uvodi prvi put u naš zakonodavni sistem i u pravni sistem Republike Srbije mogućnost da zbog zloupotreba izvršne vlasti, u domenu ugrožavanja sloboda, prava građana Srbije i to kroz zloupotrebu ovlašćenja izvršnog organa se snosi odgovarajuća sankcija, kako je predviđeno u Krivičnom zakoniku.
Ovaj predlog zakona ima svoju dugu parlamentarnu tradiciju u ovoj zemlji. Isto je jednom tako uzaludno podnošen ovoj Skupštini, kao što i vi nećete da obratite pažnju na nasušnu potrebu građana Srbije, da mi kao parlament, damo mogućnost građanima da kroz jedan zakon se zaštite od samovolje, zloupotrebe, pritiska, zastrašivanja građana Srbije od strane izvršne vlasti, koje se nažalost, dešava svakodnevno.
Imali smo puno primera, navešću samo nekoliko. Upad policije u prostorije DS, dovođenje hiljade policajaca u Grad Beograd da zaustave ponosnih 300 koji su takođe nekih 300 branili Termopil, pa srušili moćno Persijsko carstvo. To nemojte nikad zaboraviti. Kada se ponesete vašom uzaludnošću i lažnim osećajem veličine, nemojte nikada zaboraviti da ovi građani neće vas.
I druga stvar, u ovoj zemlji se prisluškuje predsednik države 2012. godine. Po rečima ministra policije premijer se prisluškivao od 2008. do 2012. godine. Po rečima šefa BIA, niko posle 2003. godine, bez odluke suda nije nikoga prisluškivao.Ovakav zakon nam treba upravo da bi onemogućili da bilo ko, pa i šefa opozicije, prisluškuje kao danas Bojana Pajtića, bez odluke suda.
Ako je Vučić prisluškivan – da li postoji odluka suda, pošto to kaže šef BIA? Ako ne postoji ko i kad će odgovarati što je Aleksandar Vučić prisluškivan i ko će odgovarati 2012. godine što je prisluškivan Tomislav Nikolić i ko će odgovarati i ko je prisluškivao Bojana Pajtića danas? Tu nemamo odgovor.
Ovakav zakon nam treba da bismo te ljude, ko god bio na vlasti, zaustavili u pokušajima da ugroze prava građana Srbije, bili oni političari, bili građani koji biraju političare. Potpuno je nevažno.
Pošto ćete vi ponovo ignorisati ovu stvar, još jednom apelujem na vas. Razmislite o svemu, a najviše o lažnom osećaju veličine, koji je samo paraizmaglica, koju vidite oko sebe. Ovaj zakon sutra može biti na vašem…

Mislio sam da sam drugi, gospodine predsedavajući, ali dobro.

Dobro. Hvala.
Moj uvaženi kolega Jovanović je već puno toga rekao. Mislim da je uvek dobro i žao mi je, možda gospodin Arsić nije čuo taj deo izlaganja, uvek je dobro kada se smanjuje PDV, naročito za ove kategorije koje su predložene u izmeni i dopuni Zakona o PDV. Mislim da svakako taj segment treba podržati.
Naša kritika je išla i ići će u pravcu kritike, dakle, ta kritika se odnosi pre svega na to što se uvećava birokratizacija, uvećava se papirologija za mala i srednja preduzeća, za preduzetnike koji će morati da podnose dodatne izveštaje, čime se naglašavaju dve stvari. Prvo je da oni kroz to imaju veće troškove i drugo, da Uprava prihoda naše Republike nije u ovom trenutku u stanju da odgovori na izazove koje vreme nameće i da znamo i vi i ja i ministar Vujović da ne samo što treba sve staviti pod elektronsku prijavu, već treba što pre uvesti i kontrolu poreza i PDV kroz tzv. „ril tajm“ i kroz veb sajt, kroz povećanje broja stručnih izvršilaca, kroz kompjuterizaciju Uprave prihoda i sve ono što podrazumeva jedinstvenu evidenciju prihoda, imovine, socijalnih davanja, plata i svega ostalog što se odnosi na naše građane, kako kažu ljudi, jednim klikom da se dobije kompletna evidencija za svakog građanina. To je cilj kojem treba težiti. To je ono što mi predlažemo.
Dok se to ne uradi, mi nećemo znati ni koji su prihodi građana, ni da li ima neko dodatni prihod, ni koja mu je konkretna imovina, ni da li neko ko ima preveliku imovinu i prevelik prihod dobija istovremeno socijalnu pomoć, kao što znate, to se u Srbiji događa. Eto gde su nam uštede. A ne samo plaćanje kamata na kredite koji su uzeti ranije.
Prihvatam taj argument samo u smislu da vaša Vlada ništa nije učinila apsolutno u silnim razgovorima sa međunarodnim finansijskim institucijama, sa Kristin Lagard i ostalim ljudima koji su i te kako nadležni da se sa njima razgovara o moratorijumu na otplatu spoljnog duga ili nekom drugom vrstom odlaganja ove obaveze, što bi donelo državi Srbiji preko milijardu evra godišnje za reforme koje treba sprovesti, a koje bi građani manje osetili na svojim leđima, kada već vi ne osećate, ne vi lično nego vaša vlast, na vašim leđima. Zašto to nije premijer pokušao, nego je rekao – ja sam veći MMF od vas? Zašto nije rekao to gospođi Lagard, nego je rekao – pritisnite nas još jače, mi možemo još više da popuštamo, ja to volim? To je ono što ubija budućnost našeg naroda i to je ono što ubija i srpsku privredu, a to je ono što ubija i životni standard građana Srbije.
U svakom slučaju, kako je rekao i gospodin Jovanović, uvaženi kolega, u nikad objavljenom biltenu APR su objavljene cifre koje treba ponoviti. Neto gubitak privrede od gotovo 550 milijardi u prošloj godini, u odnosu na 478 milijardi u 2013. godini, povećani su gubici u privredi, dok je profit koji su ostvarile uspešne firme manji nego 2013. godine, iznosi oko 417 milijardi, u odnosu na 447,5 milijardi u prethodnoj godini.
Danas dok pričamo, objavljen je zvaničan podatak Republičkog zavoda za statistiku, danas, da je prosečna plata u Srbiji pala za 4% u odnosu na isti mesec prošle godine. Prosečna plata u Srbiji je manja. Mi možemo da se gađamo statistikom do sutra, opšte je poznata stvar da premijer to obožava da radi, ali to ne znači ništa pošto građani Srbije, na žalost, su sve siromašniji, cene su sve više, povećali ste sve poreze a smanjili prihode. Objasnite vi meni taj fenomen da ste vi povećali i porez na imovinu i PDV, sve ste povećali, a prihodi manji. Pale su vam uplate za doprinos, a kažete da je povećana zaposlenost u Srbiji. Ta alhemija kojom se bavi vaša vlast je neobjašnjiva. To je neobjašnjivo. Ko će to sada slušati? Ja se ne uzdam mnogo u statističke podatke. Dovoljno je da pitam građane Srbije šta misle i oni to i kažu, osećaju na svojoj koži - bezperspektivnost, bedu, siromaštvo, nezaposlenost.
Zamislite vi, uvaženi kolega, koliko će morati da se vraća jednog dana, nadam se što pre, što ste smanjili plate i penzije, nezakonito i protivustavno, bez obzira šta je Ustavni sud rekao. Moje pravo je da to kažem. Moje pravo je da to kažem.
(Marko Atlagić, s mesta: Vi ste poslanik, ne možete to da kažete.)
Nema veze što sam poslanik. Njihova odluka je katastrofalna, to će Strazbur da potvrdi pa ćemo morati da vraćamo. Videćete da sam u pravu. Videćete da sam u pravu. Vlast koja dođe posle vas moraće da vraća penzije koje ste nezakonito skinuli penzionerima u Srbiji. Vlast koja dođe posle vas, kažete, kamate, u pravu ste, za kredite uzete ranije. Zamislite šta ćemo morati da plaćamo za „Beograd na vodi“. Zamislite šta ćemo morati 20 godina, nemamo nikakvu kontrolu.
Ovde se nalazi izmena i dopuna Zakona o hipoteci. U tom zakonu, koji je dva puta menjan ove godine, niste našli za shodno, pošto se pozivate na Ustavni sud, da upodobite ono što je očigledno protivustavno u samom Predlogu zakona, pa sada donosite, a to je da protiv Zakona o hipoteci, u delu koji glasi – protiv njega nije dozvoljena tužba ili pravni lek, to su izmene zakona koje ste vi donosili Srbiji. Znate li zašto vam ovo sve spominjem danas? Zato što u ugovoru i leks specijalisu o „Beogradu na vodi“ imate sličnu odredbu, koja kaže sledeće – ni jedna sudska odluka, ni jedna odluka administrativnog organa, bilo kog državnog organa Republike Srbije, ni jedan propis ne može da zaustavi sprovođenje ovog pravnog posla. Evo, pravnici, uvažene kolege.
Da li je to isto kao ovo što danas ispravljate? Pa jeste. Pa kako može bilo ko od vas ko ima gram pravde, struke u sebi i morala da kaže da to nije isto? Isto je. Zašto to dozvoljavate? Ko će to da ispravlja? Vlast posle vas. Ko će da zaustavi ovu otimačinu Beograda? Arbitraža? Neće. Opet ćemo izgubiti. Namestili ste zakone da otmete imovinu. Moraćemo da nacionalizujemo to što radite. Da, da, da nacionalizujemo, gospodo, i ne bojim se to da vam kažem, kao što ćemo morati od građana Srbije da vraćamo ono što ste im danas oduzeli, plate i penzije, jednog dana.
Na kraju, pošto nema druge jer ste se zakonima obezbedili, namestili ste vaš posao, napravili ste leks specijalis, napravili ste sve, nema druge. Nema druge, plaćaćemo odštetu. Plaćaćemo odštetu famoznom investitoru koji nije poneo pečat kada je potpisivao ugovor. Pečat nije poneo. Pa neka dođu građani u nedelju u pet do dvanaest da ih pitaju šta rade to u ovoj Srbiji.

Da, isto kao i gospodin Arsić, ali ne želim zaista da se svađam.
Ono što je sigurno, da mi imamo neke dobre odredbe koje se odnose na jednakost u PDV – za hostele, za hotele i smeštajne kapacitete, što će doprineti razvoju turizma, to je dobro. Imamo dobru stvar gde se izjednačava autobuski prevoz, gradski i međugradski, to je dobro. To su dobre stvari. Pa niko normalan to ne bi kritikovao.
Ali, ovo podnošenje izveštaja, ova dodatna administracija, ova dodatna papirologija na ljude koji ne mogu kraj s krajem da sastave, dodatni trošak neobjašnjivo osim, osim ponavljam, ako je u pitanju javno priznanje da Poreska uprava Srbije ne može, znamo da ne može nezavisno da funkcioniše, znamo da ne može finansijski da izdrži kadrovski da izdrži i da nema mogućnosti da sprovodi reforme koje su neophodne, a neophodne su i ministar se slaže i elektronska prijava i mogućnost da Poreska uprava jednog dana posle naprednjaka bude nezavisan organ u ovoj zemlji, nezavisan organ. I da mogu da kontrolišu poreske prihode i poresku imovinu i poreklo imovine na način bez prijave, gospodo, to ćemo uvesti kada odete.
E, sad nadam se da nećemo pričekati, ali to će građani odlučiti. Mislim da je jasno da ugovor o zajmu za koji ćemo mi iz Demokratske stranke glasati svakako, kojim se uzima zajam od Razvojne banke Saveta Evrope za obnovu zatvora u Mitrovici, složićete se da kako vodite ovu vlast, mislim da biće dosta konzumenata i red je da im obezbedimo svetliju budućnost. Hvala.

Gospodine predsedavajući, prekršen je član 106, 107. više puta. Vi ste pravilno primetili da nije prekršen Poslovnik jer mene jeste opomenuli oko držanja teme ili tačke dnevnog reda, međutim, nijednog od prethodnih govornika iz SNS koji su reklamirali Poslovnik, nijednog momenta niste opomenuli, a sve vreme su koristili i zloupotrebljavali Poslovnik, da doduše nevešte i vrlo, vrlo tanke replike upućuju ka meni.
Dakle, mislim da to nije dobro. Evo, ovo je bio jedan primer kada tri velika junaka skaču da reklamiraju Poslovnik koristeći laži i neistine i govore o kamenica gde ih bilo nije. Znam da vi i od jaja vidite kamenje, ja to shvatam, međutim, u ovom slučaju niste u pravu, kao što niste u pravu da neko hoće da ukine Ustavni sud, kao što niste u pravu kada se kaže nacionalizacija da ćemo plaćati odštetu. Vi vrlo dobro znate šta to znači. To je poruka koja znači suštinski, ljudi budite oprezni šta radite, zato što će građani morati to da plaćaju, ništa drugo.
Nema nikakve mržnje, nema tih velikih stvari koje vam se stalno pričinjavaju. Koristite Poslovnik da pokažete nešto što ne postoji. Uporno pravite tigrove od papira, kojima plašite narod. Nema toga, jednostavno molim vas, gospodine predsedavajući, prema meni ste pravilno primenili odredbe Poslovnika, mislim da ste propustili više prilika u prethodnih deset minuta da isto učinite ka ljudima sa one strane, zato što ti ljudi prosto ne znaju šta da kažu, pa sada izvlače i kamenje i jaje i ukidanje Ustavnog suda i Goli Otok, čak smo čuli. Znate, mislim da je malo neozbiljno. Daleko smo od PDV-a, to hoću da vam kažem.

Tužan je Beograd koji vi vodite, ali vežbajte, dobro je. Mislim da pre toga morate da naučite da, kako ste rekli, u 16, 17. i 18. veku železnica nije postojala, postojala je u 19. veku. Dakle, malo ste se zaneli u tim vekovima koje ste spominjali.
Druga stvar, koje je to javno preduzeće ranije prodato? Baš da čujem. Jako me zanima da čujem koje je to javno preduzeće prodato za vreme onih prethodnih vlasti, ko god da je bio na vlasti. Hajde baš da čujem to. Šta smo mi to prodali, a što vi nećete dokusuriti vašom vlašću? Hajde da čujemo to. Vi koji ste Vlada koja želi da prodaje javna preduzeća, hvali se time, dobija podršku iz sveta za to, i EPS i „Telekom“ i Aerodrom, sve što se spremate da prodate.
(Aleksandar Martinović, s mesta: „Telekom“ nije javno preduzeće, nije ni EPS.)
Dobro, samo vi dobacujte. Samo vi dobacujte, daleko ćete dobaciti, jako daleko.
Ja vam kažem, ove stvari mogu da se spominju na ovaj način i možete da pričate šta god hoćete i možete da pričate o deficitu koji je takav da će preći u suficit jer niko ne zna šta je suficit u ovoj zemlji. Znate li šta će ostati od tog suficita? Pogledajte na šta liči Beograd? Da li je imao ikad goru gradsku vlast? Da li je ikad bio prljaviji i nesređeniji nego sad? Niko ne poziva na nasilje i niko ne poziva na silu, nego se pozivaju građani da iskažu svoj protest, podvlačim, da iskažu protest, zbog jednog bespravnog kriminogenog posla kojim kršite i derogirate pravni sistem države Srbije. To je sve. Znači, govorite snagom argumenata, ako ih imate.