Gospodine predsedniče Republike, gospodine predsedniče Skupštine, istine radi, ne bih želeo, zaista da ulazim u to, u ocene o tome ko je šta kako pregovarao zato što su prosto građani Srbije u ovom trenutku prezasićeni svim informacijama, poluinformacijama, neće od toga imati nikakve koristi. Bilo je, naravno, grešaka, propusta svih vlada koje su tu od 1999. godine pokušavale da izvuku ovaj proces iz velike nevolje u koju smo te godine uvaljeni kao država i kao narod.

Ono što moram da kažem, da taj samar ne bi bio nepotrebno veći zbog nečega što se, čini mi se, previše ponavlja, ne na ovoj sednici, uvaženi predsedniče Skupštine, nego generalno. Dakle, prelazi na administrativnoj liniji sa Kosovom i Metohijom su postavljeni 1999. godine Odlukom UNMIK-a. Srbi sa severa Kosova i Metohije su dva puta palili prelaze Jarinje i Brnjak. Poslednji put tada, a o čemu je govorio i predsednik Republike. Nije tačno da je pregovarački tim 2011. godine postavio granične prelaze, niti administrativne prelaze, da budem precizan. Ono što je tačno i što moramo ovde svi zajedno da kažemo, istine radi, ne radi odbrane mog lika i dela. Jeste da su tada spojena dva prelaza u jedan i da je dogovoreno, napismeno, da se ne ističu bilo kakvi znači i kvazidržavne insignije tzv. države Kosovo, granični kamen, zastava i grb.

Sve drugo što se dešavalo, moram da podsetim uvaženu Skupštinu, jeste da su i na severnim prelazima bili i kosovski policajci uvek i UNMIK carina dok se samostalno nije povukla 2008. godine.

Dakle, pokušaj iz 2011. godine, nasilni pokušaj vlade u Prištini je između ostalog bio sa ciljem da se kosovski carinici uz postojeće kosovske policajce stave na navedene prelaze. Ništa drugo, samo istine radi. Hvala vam na strpljenju.

Hvala gospodine, predsedniče Skupštine.

Gospodine predsedniče Republike, za izveštaj nećemo glasati zbog toga, samo iz jednog razloga, izveštaj ne možemo podržati zato što je sublimacija politike koja se nije oslanjala na najširi mogući konsenzus u našem društvu.

Inače, izveštaj jeste profesionalno nabrajanje svih elemenata dosadašnjeg pregovaračkog procesa i svih nepočinstava ili verolomstava albanske strane oko sporazuma i oko dešavanja na samom Kosovu i Metohiji. Taj deo izveštaja kao i deo izveštaja koji se odnosi na konkretnu preciznu pomoć našem narodu na Kosovu i Metohiji, naravno da svako treba da podrži.

Kao što bih hteo da dodam, da iskoristim ovu priliku da ono što nam nedostaje, jeste što tražimo već godinama i od prethodnih direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, da se najzad na neki način izvrši popis našeg stanovništva na Kosovu i Metohiji, da se izvrši najzad neka vrsta registracije. Znam da to nije jednostavno, naših ljudi koji rade u javnom sektoru. Da ne dolazimo u situaciju da nam Niš, Vranje, Prokuplje, Kraljevo i druga mesta bruje, pod znacima navoda, ljudima koji rade u javnim preduzećima na Kosovu, a žive sa njima van teritorije Kosova i Metohije. Samo zbog te bazične pravednosti ovo kažem.

Inače, kosovsko pitanje smo godinama tražili i 2010. godine i 2011. godine, ono što govorim za sebe lično, a i neki drugi ljudi pre mene u ovom domu i na drugim mestima, da je pitanje koje mora u svakom smislu biti iznad naših stranačkih podela i naših partikularizama, naših posebnosti.

Izgubismo živce i glasove objašnjavajući da ovo nije partijsko pitanje i da ne može biti partijsko pitanje. Nekada nismo bili uspešni u tim apelima, drago mi je da sada mi je deluje da se vodimo onom starom izrekom, kada se u državu uđe partijski programi plaču, zato što je država nešto što je jako ozbiljna stvar i zato što ne zna niko dok ne uđe u te cipele šta taj dan, a šta ta noć nosi. Ne govorim samo o najtežoj situaciji, a to jeste najteža situacija za Srbe na Kosovu i Metohiji.

Moram da kažem da sam takođe u samom izveštaju video da to jeste registar teških okolnosti, muka, prevarnih radnji, pritisaka kojima je izložena naša strana, ali je takođe i registar manevara i izmicanja u tim datim situacijama.

Ovaj izveštaj istovremeno na više od četiri mesta ističe u nekim elementima, u nekim konkretnim situacijama presudnu ulogu EU za deblokadu određenih pitanja, dva su pravosudnog tipa, a dva se odnose na konkretne stvari vezane za pregovarački proces. Eto, da bude i neke koristi i od posrednika iz EU.

Ne moram da ovde govorim mnogo, mislim da su i neke uvažene prethodne kolege govorile koliko je teško svakome prigovarati bilo šta vezano za Kosovo i Metohiju.

To smo govorili godinama, to kažem i sada, nema niko od nas čega da se stidi. Nema tu lepote, nema tu slave, nema tu uzdizanja u nebesa, i ako možda nekome to deluje. To je varljivo i kratkotrajno.

Dovoljno je neko sa druge strane, bilo to ova strana ili ona, nije bitno, da kaže – a, šta si ti, a šta sam ja. Ja ću se od toga uzdržati, kao što vidite. Mislim da našem narodu ne donosi ništa dobro. Apsolutno ništa dobro.

Takmičenje, olimpijada, bacanje kamena s ramena, ili pesme neće rešiti kosovski problem. Rešiće ga strpljenje, diplomatija, razgovori po svaku cenu u najtežim okolnostima. Zašto razgovori? Zašto dijalog? Zato što smo druge stvari, podsetiću vas uvažene kolege, probali i znate kako se završilo. Svaka vlada Srbije, svaki pregovarački tim, svaki čovek, svaki predsednik od 1999. godine, do danas, pokušava da umanji štetu koja je napravljena 1999. godine, a rekao bih i nekih prethodnih godina.

Ovde su spomenuta iseljavanja, masovna. Tačno je. Ovde su pomenuti neredi, 1981. godine. Tačno je. Nema maltene, jedne dekade da nismo imali dve godine normalnog života na Kosovu i Metohiji. Ne postoji način da ovde bilo ko ustane kaže, e, kad smo mi radili onda je bilo idealno. Nikada nije bilo idealno i uvek je bilo teškoća, i uvek je bilo nevolja za naš narod na Kosovu i Metohiji.

Za naše državne interese, državne interese kolege, nema stranačkih, i kada ovo govorim, svi će reći, pa, da jedinstvo. To jedinstvo pod njihovom kapom, reći će ovi sa naše strane. Ja kažem ne. Nije to jedinstvo pod bilo čijom političkom ili ličnom kapom, ovo je jedinstvo pod državnom kapom, pod narodnom kapom. Nećemo isto misliti ni o čemu.

Protivnici smo politički, ali ova tema, ljudi, ide iznad nas i vodi generacije ispred nas možda, u nepovoljnom pravcu, a te 1999. godine, se desila posledica, vrlo loša, agresija, nelegalna, uništavanje naše zemlje i naroda.

Šta se desilo tada, samo ću vas podsetiti da budem i ja ovde mali doprinos amaterskoj hronologiji, sa moje strane amaterskoj, kosovskog problema. UNMIK do 2008. godine, pada na 25 zaposlenih. Svaki izveštaj UNMIK-a je bio u superlativima, svaka sednica Saveta bezbednosti, sve je fenomenalno.

Kosovo uvelo svoje lične karte i pasoše, jel, mislite, poštovane kolege, da je neko u Savetu bezbednosti digao ruku da lupi veto na taj izveštaj. Nije. Jel, Srbija protestvovala? Naravno da jeste, kao i sada. Jesmo li tražili povratak famoznih 1000 pripadnika na Kosovu i Metohiji po Rezoluciji 1244. Naravno.

Svaka vlada je tražila, pa, i Đinđićeva je tražila, čak su napravili odred. Šta se desilo? UNMIK umire, pred našim očima. Albanci otimaju svaku ingerenciju u svoje ruke, izdaju svoje lične karte, prave svoje agenciju za privatizaciju.

Oteli su, nisam siguran, šest, oteli su osam originalnih katastarskih knjiga, jer naši ljudi iz katastra nisu stigli da ih iznesu u junu 1999.godine. Oni su sve radili kako su zamislili, za šta su imali podršku iz međunarodne zajednice. I, šta se onda dešava?

Neko kaže, znate šta, dozvolili ste lične karte. Ko je dozvolio? Ko je dozvolio? Ruski ambasador možda lupio veto, kineski možda? Ne. Sve je prošlo glatko kao mleko, uz protivljenje srpske strane i onda i sada. Gospodine predsedniče, vi to znate odlično. To je realnost o kojoj ja pričam. Da ne pričamo o mitovima u negativnom smislu.

Ljudi, nisu mitovi nešto što se nije desilo. Mitovi su inspiracija, oni su kamen temeljac identiteta. Izvinite što pokušavam neke da podučim ovde. Malo i krhko znanje o dešavanjima na Kosovu i Metohiji, ne moraju svi to da znaju, ali barem mi koji o tome pričamo moramo nešto da razumemo u ovom procesu.

To je bila posledica 1999. godine. Neću da krivim samo SPS tadašnji i Slobodana Miloševića. Prilike su bile nemoguće, moram ovde lično da kažem, država me je zvala da ratuje i da je branim, branio sam je. Hiljade drugih, naravno.

Kad me država zvala da pregovaram, pregovarao sam, i jedno i drugo u najboljoj veri i sa najboljim mogućim rezultatima u užasnim okolnostima. Da li je bilo idealno? Nije. Jel, bilo grešaka? Jeste. Tačka. Šta sada?

Sada ćemo da merimo kaput dokle je i ko je kome izvirio.

Znate šta, predsednik republike je nedavno rekao jednu rečenicu, da smo mi kao država saterani u ćošak i da nemamo kud. Ta rečenica, ja je tumačim, jeste proizvod užasnih okolnosti za Republiku Srbiju na kosovskom pitanju.

Ne, evo sada kažem, gospodinu Vučiću, kao političkom protivniku, ne kao izraz vaše slabosti, ona je izraz teških okolnosti ove države. Zašto? Hiljadu, hiljadu razloga. Slažem se sa vama, predsedniče, da smo saterani u ćošak, ali se ne slažem da nemamo izlaz. Imamo izlaz. Izlaz je u tome da se pridržavamo da našeg Ustava i rezolucije 1244.

Ovo nije samo ornament u ovom mom nastupu, ovo je jako važna stvar, moramo se pridržavati i ne smemo kršiti sopstveni ustav, ali isto tako izlaz u dijalogu. Dijalogu unutar Srbije, između nas, ali i dijalog ka Albancima na KiM i o svakom otvorenom pitanju da vodimo dijalog svom snagom, mudro, pametno i diplomatski, osim o pitanju priznanja nezavisnosti. O tom pitanju ne možemo voditi dijalog. Zašto? Zato što bi kršili svoj Ustav, i zato što to neće građani Srbije i zato što bi time ponizili i uništili sebe kao narod i kao državu, mi više ne bismo bili suverena zemlja.

Znate, problemi stvaraju najčešće ljudi, ali odgovorni ljudi pokušavaju kroz dogovor i razgovor da te probleme reše. Mi smo te probleme rešavali i pesnicama, mislim u figurativnom smislu i to nije dobro.

Zato moramo napustiti politiku simbolizma, politika simbolizma koje sam i ja bio deo, da objasnim preciznije, politika da je svaka zvezdica, da je svaka tablica, da je svaka lična karta, dokaz suvereniteta. Priznanje se vrši aktom Vlade i to se zna kako se čini. Sve ostalo nije priznanje nezavisnosti Kosova i dajte da jednom stavimo tačku na to. Slušao sam ovde predsednika Republike, kao da sam slušao mene u ovoj istoj Skupštini 2010. i 2011. godine, kada smo podnosili izveštaje. Pa 800 puta sam priznao Kosovo po nekim ljudima, evo vi ste sada možda prišli na 1000, i to je neverovatno odgovorno, kao što mislim da ne može niko da kaže, da je neka odluka bila de fakto priznanje. Nije.

Prosto, zna se šta je priznanje. Ja apelujem tim putem. Evo jedan prvi konkretan predlog.

Potrebno je da uključimo Skupštinu u pregovarački proces, to nije jednostavno, Vlada naravno vodi i sprovodi politiku, ali predlažemo da se Skupština uključi u rešavanje i pregovarački proces oko KiM. Kako? Dali smo predlog inicijative ovde u Skupštini, evo ga ovde, gde tražimo da se formira komisija Skupštine, komisija, jer odbor mora biti sastavljen isključivo od poslanika.

Dakle, komisija gde bi bila dva predstavnika svake poslaničke grupe, gde bi bili pozvani predstavnici Univerziteta Akademije nauka, nevladinog sektora i SPC. I onda bi to telo u 30 dana, napravilo predlog platforme i oblikovalo poziciju Republike Srbije, koja bi bila doneta ovde na Skupštinu na raspravu i usvajanje.

Evo to je naš konkretan doprinos, to mi predlažemo. Možda nije dobro, možda nije idealno, ali imamo ljudi tri postulata kojih se držimo i koje smo predložili ovde u tekstu - Ustav, Rezolucija 1244 i dijalog o svim otvorenim pitanjima, osim o priznanju nezavisnosti Kosova.

Priznanje nezavisnosti Kosova, prosto je tema koja nije, čini mi se, ni za jednu srpsku instituciju. Nemoguće je o tome razgovarati, pregovarati i niko za to nema mandat.

Ovo je prilika da svi zajedno u Skupštini na jednom od narednih zasedanja, ja sam i apelovao na predsednika Skupštine ako je moguće da se stavi na dnevni red da o tome diskutujemo, ovo je, ljudi, prilika da svi budemo uključeni u proces i damo doprinos tom jedinstvu koje nije jednoumlje. To nije jednoumlje. I, ne koristim onaj izraz sabornost koji bi prijao kolegama sa desnice, to je najširi mogući konsenzus o velikom državnom nacionalnom pitanju koje neće nikome doneti, ni plus, ni minus. Pa, valjda ste to naučili, svi mi zajedno kroz ove decenije.

Pogledajte političke redove kojima sada svedočite. Nema mnogo ljudi koji su te probleme rešavali, a da mu je zahvalna nacija skinula kapu. Nema tu heroja, neko je to ovde, čini mi se, dobro primetio.

Zato i mislim da svi predlozi o napuštanju dijaloga su opasni, oni su avanturizam i oni su političko slepilo. Zato i mislim da alhemičarski pristup, koji čujemo od nekih ljudi ovde, da nekako možete vino sipati u poderane mešine i da imamo vremensku mašinu da se vraćamo nazad. Ne možemo da se vraćamo nazad. Između ostalog znate zašto? Zato što Kosovo nije izvađeno iz UN, poštovane kolege.

Zašto nije izvađeno? Zato što se na Savetu bezbednosti kvartalno raspravlja o izveštajima UMNIK-a i naš predstavnik uvek je tamo i uvek nastupa i brani naš interes, na Generalnoj skupštini UN i na Savetu bezbednosti. Sada će predsednik Republike biti na Generalnoj skupštini UN.

Prema tome, pitanje statusa nikada nije bilo izvađeno iz Saveta bezbednosti. Pitanje tehničkih pregovora, da, ali uz odobrenje Saveta bezbednosti i Generalne skupštine.

Nikog ne optužujem, ja samo hoću da podsetim ljude na hronologiju događaja i na ono što je važno da razumemo. Ne mislim da je bilo ko kriv za to, radilo se šta se moglo, koliko se moglo, u situaciji kada smo ratovali sa 19 država sveta, kada su nam mnogi ljudi proterani sa Kosova i Metohije, kada su mnogi ubijeni, čiji su i mnogi domovi spaljeni, crkve i manastiri, kada nam je privreda uzurpirana na Kosovu i Metohiji, kada ljudi nisu mogli telefonski broj da okrenu na Kosovu i Metohiji.

Drago mi je što sam i ja jedan od onih ljudi koji sam mnoge noći proveo moleći predstavnike Srba sa Kosova i Metohije da nešto urade, recimo da sklone barikade, a oni neće, pa neće, pa neće. I?

Prosto kažem - ljudi neće. Vidite, sada hoće i meni je drago. Ima tu ljudi koji su bili tada i ima koji nisu, ima nažalost nekih koji više nisu sa nama, poput ubijenog Olivera Ivanovića, čiju sudbinu svakako treba da istražimo, koliko god možemo.

Hoću da kažem da svaki pokušaj, da ovo pitanje rešavamo tako što ćemo upirati prstom jedni u druge, što ćemo pronalaziti trn u oku svakog od nas, a ne videti balvan u sopstvenom ide na ruku onima koji ne žele dobro Srbiji.

Mislim da je to potpuno jednostavno i jasno. Nema te stvari na koju ja ne bi mogao da kažem vama ili vi meni, nema te stvari koju ne bih znao odgovorim, ali to neće doneti ništa dobro, ni Srbima na Kosovu i Metohiji, ni ovoj zemlji.

Sada napuštati dijalog, dizati ruke i reći – nećemo u tome da učestvujemo, u ovakvoj geopolitičkoj situaciji, zaista je ravno katastrofalnom nacionalnom porazu.

Isto kao što mislim da je neodgovorno reći – idemo nazad, tamo je lepo. Tamo možemo da dobijemo bitke koje nismo uspeli. Ne možemo. Neke bitke smo izgubili, ali smo valjda izvukli pouke da neke nove dobijemo.

Hvala lepo.

Samo kratko ću pokušati preciziranje inicijative koju je podnela poslanička grupa Ujedinjeni.

Dakle, mi predlažemo da se pozovu, pre svega, rektor univerziteta, da se pozove predsednik SANU i da se pozove, recimo, Nacionalni konvent od nevladinog sektora, a od vladika SPC mislim da bi bilo najbolje pozvati vladiku sa Kosova i Metohije. Čisto da bih precizirao, predsedniče, ovu inicijativu, ali sada samo kratko da dodam.

Mislim da korist ovakvog poteza za našu državnu poziciju po pitanju Kosova i Metohije, ne toliko za akutni, ako mogu tako da kažem, korak pregovaračkog tima, nego više kao uključenje najvišeg zakonodavnog tela u ovaj proces, pa sa papirom koji svakako siguran sam niti će biti, naravno, na osnovu principa koje smo predložili ni protiv Ustava, ni protiv dijaloga, ni protiv Rezolucije 1244. Ne vidim da može da bude neka šteta o tome, tako da ja moram ovde da apelujem, uz žal što neki, vidim, tumače, rekao bih, vrlo ozbiljan pristup kosovskom pitanju kao ne znam šta.

Znate šta, ovo je, ponavljam, pitanje koje nije stranačka stvar. Ovo pitanje nema veze sa tim. Nikada nije ni bilo. Nikada nije bilo, budite pošteni pa priznajte sebi, ne mora meni niko da prizna.

Dakle, govorim kolegama. Ako je bilo loših reči i u strasti, kako da kažem, nekih neodgovarajućih izraza prethodnih godina, knjižimo to na našu zajedničku nezrelost, na naše odrastanje u ovim teškim okolnostima.

Hvala.

Gospodine predsedavajući, vi ste povredili član 27, a u neku ruku i član 104. Zašto? Zato što smo mi ovde svi izgoreli da čujemo repliku ispred PUPS-a na ono što je rečeno, a oni su koristili samo povredu Poslovnika.

Dakle, trebali ste da podučite poslanika da treba da uzme repliku i odgovori na ono što smo čuli, a što je bilo direktno spominjanje njihove organizacije, koja u svom nazivu ima izvanrednu reč „proleter“. Hvala vam puno.

Ne.

Gospodine predsedavajući, član 108. red, red, red sednice Skupštine.

Morate se uključiti, gospodine Stevanoviću. Vi ste sada dozvolili da poslanica SNS govori tri minuta. Ja vas sada čisto obaveštavam. Vi ste uveli pravilo očigledno mimo Poslovnika da se govori tri minuta, mimo bilo kakvih konsultacija.

Druga stvar, jel vi vidite upravo se pred vašim očima dešava da ljudi koriste povrede Poslovnika za replike i vi to dozvoljavate najnormalnije. Morate prekinuti tu praksu. Inače, nećemo doći do onoga da uradimo što treba da uradimo. Zamislite sada svi da krenu da koriste povrede Poslovnika od tri minuta za replike? To zaista ne liči ni na šta i morate intervenisati.

Koristite to što vodite sednice Skupštine i pokažite nepristrasnost i prema vlasti i prema opoziciji. Hvala.

Gospodine predsedavajući, član 108. Ja vas molim, o redu na sednici Narodne skupštine se vi starate u ovom trenutku. Opet smo svedočili jednoj zaista veoma lošoj praksi koja se ponavlja ceo dan, da kolege iz većine koriste povrede Poslovnika da upućuju replike.

Druga stvar, to što je poslanik izneo neistinu, to je ono što je zabrinjavajuće, jer mnogi ovde živi svedoci postoje koji znaju zašto je opozicija napustila Skupštinu. Ona je napustila Skupštinu jer su joj isključivani mikrofoni. Nije se dozvoljavalo da se govori. Kada se spominjalo ime Aleksandra Vučića, tog momenta je isključivan mikrofon, čak i ako ne znate da li hoće nešto pozitivno možda da se kaže. Možda bi se desilo nekome, mada sumnjam. Znači, znate da govorite neistinu, boli vas istina, previše je svedoka, ali vi koristite sada povredu Poslovnika da obmanjujete dalje građane, jer ste navikli dve godine da vam niko ne odgovara. E, tu ste se prešli. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodine potpredsedniče Vlade, gospodine Đorđeviću, kandidatu za ministra odbrane, poštovane kolege narodni poslanici, naravno da levica Srbije ne može podržati vaš izbor. Smatramo i čuli smo puno toga što potvrđuje jednu davno datu istinu, da ova vlast, kada ne može da isporuči bilo kakav rezultat, a ne može, onda se bavi tehničkim stvarima i održavanjem sistema koji ne daje nikakve rezultate. Vi ćete biti ministar nekoliko meseci. Već za koji dan postajete ministar u tehničkom kapacitetu. Mislim da je dobra stvar što je izabran čovek iz sistema odbrane koji je dugo godina, za građane Srbije jako mnogo godina od kada ste vi na vlasti u tom sistemu, naravno, vi po našem mišljenju niste ni trebali biti u Ministarstvu odbrane, ali to je sada već potpuno druga i tužna priča.

Ono što je sigurno, jeste da vi preuzimate, doduše kratko, jedan resor u kojem, kao što jako dobro znate, postoje brojni problemi. Prvo, preuzimate resor i upravljanje ogromnim sistemom naše nacionalne odbrane u kojem pripadnici vojske i zaposleni u Ministarstvu odbrane danas se suočavaju sa smanjenim platama i smanjenim dnevnicama. Njihov materijalni položaj je izuzetno težak. Vi preuzimate sistem u kojem ne postoji dijalog sa reprezentativnim sindikatom u nastajanju i, kao što vi vrlo dobro znate, to se dešava. Iako je prethodni ministar Gašić to obećavao, moje pitanje na koje vi ne možete, nažalost, danas da odgovorite, ali možda ćete narednih dana, jeste – kada nameravate s tim ljudima da sednete, razgovarate i rešite i njihov status i njihove zahteve? Smatram da su njihovi zahtevi više nego opravdani.

Kada ćete, kako i na koji način da rešite problem na VMA i vojnog zdravstva koje je izraubovano, potisnuto, zgnječeno potpuno nekompetentnošću vaše vlasti, ne sporeći da je problema bilo i u prošlosti? Kada će i na koji način pripadnici vojske i zaposleni u Ministarstvu odbrane imati primat u lečenju na VMA? Kako ćete rešiti problem na VMA, da danas nemaju ni aspirine, ni ranisane, ni opremu, ni gaze, ni potrošni materijal, a pacijenti i lekari se dovijaju i sami kupuju? Kako ćete rešiti pitanje stručnih dežurstava na VMA? Kako ćete rešiti pitanja koja se tiču da suprotno zakonu niste ispunili rešavanje problema reprezentativnosti sindikata? Da li vi sprovodite politiku iz bele knjige vaše partije, koja u poglavlju o zdravstvu u tački 14. planira gašenje VMA u Srbiji? Kako ćete rešiti problem da vojni osiguranici na VMA imaju ovako jedan, da tako kažem, potisnut tretman i ne mogu da se leče kao ostali građani? Šta ćete učiniti da se situacija u vojnom zdravstvu poboljša, u kom roku i kako ćete da rešite probleme koje nikako ne možete da rešite, a promenili ste tri menadžmenta, tri ministra i ništa niste uradili za ove četiri godine? Neću da govorim o vašim kvalifikacijama, jer mislim da građani o tome već dovoljno znaju, u javnosti se dovoljno o tome govorilo. Znači, vi ste slika i prilika čoveka koji vas je predložio, a to je Aleksandar Vučić. Aleksandar Vučić najbolje zna zašto je vas baš predložio. Vrlo je interesantno da ste vi vodili pitanje finansija i pitanje novca u Ministarstvu odbrane, te eto zgodne prilike da vam postavim par vrlo konkretnih pitanja iz tog segmenta. Da li je tačno da sve javne nabavke koje se sprovode u vojsci i koje imaju oznaku „strogo poverljivo“, dakle, građani i javnost ne mogu da čuju šta se tu dešava, su vrlo, vrlo diskutabilne, pod velikim znakom pitanja i osnovano se sumnja da neko u sistemu odbrane, gospodine Đorđeviću, što biste vi morali da znate, masovno krade od građana Srbije? Recimo, da li je tačno da borbena oklopna vozila šaljete na pranje i opravku u privatnu firmu u Temerin, a istovremeno za nekoliko miliona dinara imate jeftiniju ponudu u Čačku, inače u Državnom remontnom zavodu? To vam je, poštovani građani, samo jedan od priloga i predloga onoga što je vaša partija uspela u sistemu odbrane da uradi za rekordno kratak rok. Da ne govorimo o drugim teškim i do sada nerešenim situacijama koje su moji prethodnici spominjali i aferama koje nisu bile rešene.

Vi preuzimate jedan sistem, doduše, nadam se, na vrlo kratak rok, koji je vrlo nezadovoljan, koji je dobio nove uniforme, ali te uniforme su nabavljene ne znamo kako, plaćene ne znamo kako, pribavljene od tih ljudi od kojih su pribavljene ne znamo kako. Znači, gomila pitanja koja na koja, na žalost građana Srbije nemaju odgovor.

Vi ste, gospodine Bečiću, uz svo uvažavanje sad prekršili Poslovnik u tačci 106. i 107. zbog toga što ste iskoristili poziciju predsedavajućeg da dajete komentar mog izlaganja koji nikakve veze nema ni sa Poslovnikom, ni sa tokom rasprave, a ni sa osobom koja ne može da odgovori.

Imam dupli osnov za repliku, gospodine predsedavajući. Ali, u redu, da krenem što kraće i što brže, zbog građana koji ovo gledaju.

Dakle, ja sam, gospodine Dačiću zaposlen na konkursu i to mesto nije funkcioner i nije postavljeno lice, nemojte da obmanjujete ljude.

Znači, kada spominjete mesto u sistematizaciji pitajte gospodina Odalovića, on će vam objasniti, jedna stvar, a druga stvar kada vas postavi Vlada, i vi to vrlo dobro znate. Ja kao zaposleni nisam vaš, nego sam zaposlen u Ministarstvu, već godinama mi je status zamrznut, kao što ste rekli, jer sam narodni poslanik. To je bilo pre politike. Ovo govorim zbog građana, da ne bude sada ovde nekog zamajavanja.

Naravno, ja sam pitao oko Ministarstva odbrane, oko VMA, oko javnih nabavki, a vi ste otišli u Libiju. Žao mi je što ste to uradili. Prvo zato što to generalno ovlašćenje, i u pravu ste, od 2011. godine sam se bavio isključivo KiM, i nisam imao nikakve ingerencije koje su date gospodinu Ponošu od strane ministra Jeremića, i to ste potvrdili, i vi znate da je to tačno. Zašto to ovlašćenje Potežici niste vi ukinuli kada ste došli na čelo Ministarstva, ili gospodin Mrkić pre vas? Znači to je suština, niste ga ukinuli.

Što niste, od kada ste vi na vlasti ambasadu, ako ne, zatvorili i premestili u Bengazi? Zašto niste Potežici dozvoli sa telima poginulih, kad god da su otišli, da se vrati zajedno sa njima, barem iz ljudskih humanih razloga, jer je radio sa tim ljudima, ne zbog ispitivanja?

Ne krivim ja vas lično, gospodine Dačiću, vaša odgovornost je kao svakog ministra da se ovakva nesreća i tragedija dogodi, ali nemožete u tim situacijama, molim vas, samo da upirete prstom u nekog drugog i drago mi je da ste potvrdili da ste bili deo svih konsultacija, svih dogovora i svih odluka sa Borisom Tadićem, jer to je istina i to je suština, a nisam dobio odgovore za Ministarstvo odbrane i opet smo slušali te priče, niste mi odgovorili ni na šta oko ovih korupcionaških stvari.

Gospodine predsedniče Vlade, ministri u Vladi, vi ste, predsedniče Vlade, uspeli u onome što ste hteli. Danima ste najavljivali vašu bitku – sam protiv svih. Danima ste najavljivati da ćete ovde da pokažete, citiram, i da date priliku poslanicima opozicije da vas izrešetaju. Naravno, sa ironijom ste to govorili. Bio vam je potreban jedan tvit da stavite parlament u vaš džep, da pokažete na najbrutalniji način, bez obzira što mi apsolutno osuđujemo sve uvrede na račun bilo koga, a naročito na račun žena, neka dolaze sa bilo koje strane, sve su bez razlike za osudu, ali ste vi taj tvit iskoristili da prvi put u našoj istoriji, kako vi volite to da kažete, poslanike vladajuće koalicije, preko 200 njih, pošaljete na pauzu. I tek ste malo pre, što sam veoma srećan, potvrdili da će se oni vratiti na glasanje, jer je javnost već počela da spekuliše da se ljudi neće vratiti da glasaju. Javnost koja je osetljiva, zato što više ne zna šta je realnost, šta je fikcija i farsa koju sprovodite svakodnevno u Republici Srbiji. Ne zna više da li stvarno hoćete da izbegnete glasanje o smeni ministra Gašića ili ne. I, hvala vam što ste to razjasnili.
Ono što niste razjasnili, jeste zašto smo se mi uopšte ovde skupili. Nismo se mi ovde skupili da smenimo Vojsku Srbije, niti Miloradovića, ili kako se zove uvaženi gospodin, mi smo se ovde skupili na vaš poziv, zato što ste vi predložili razrešenje ministra odbrane. A zašto smo razrešili ministra odbrane, tj. zašto ćemo ga razrešiti ako se naprednjaci udostoje da se vrate u Skupštinu? Ti isti koji su mesecima, godinama, najveće, najgroznije stvari govorili o političkim protivnicima. Vi ste uveli u diskurs javni u Srbiju oznake kao što su „izdajnik“, „lopov“, „narkoman“, „psihopata“ i sve ostalo. Pogledajte saopštenja vaše stranke, ne morate ići dalje od toga. Da ne pričam o tome šta vaši poslanici, koji vam ovde aplaudiraju, govore o političkim protivnicima. Nemojte da mislite da aboliram bilo koga ko je uvredio žene ili bilo koga drugog na bilo koji nepravedan način. To iz mojih usta nikad niste čuli.
Setite se pete kolone. Dobro ste reagovali, predsedniče Vlade. Javno sam vas pohvalio. Pre toga sam tražio da se vi lično o tome izjasnite i da ukorite poslanika Babića. Vi ste to učinili, ali niste ga ukorili kada je rekao da smo genocidni, niste ga ukorili kada je rekao da smo psihijatrijski slučajevi i niste ga ukorili u mnogim drugim situacijama. Pa, složićete se, malo je nelogično da vas čudi to što opozicija želi od vas da vidi nešto drugo, a ne da isterate svoje poslanike na komandu iz Skupštine, koje su građani birali da zastupaju njihove interese. Tragikomično je bilo gledati velike saveznike vaše, trkače na vašu listu, poput SPO, SDPS i ne znam ni ja koga više, koji ovde izlaze i kažu kako je njima nepodnošljivo to da slušaju. A podnošljivo je da brane ministra Gašića? Slušali smo ovde hvalospev o ministru, o njegovom radu, a ministar Gašić je pre ovog incidenta zaslužio da ode sa te funkcije i naravno da ćemo glasati za smenu ministra Gašića. Mnogi poslanici pre mene su govorili o razlozima za njegov odlazak.
Reći ću vam samo jednu stvar. Ministar odbrane koji napravi onakav problem sa OMBUDSMAN-om, onakav problem sa institucijama naše države, onakav problem koji i dan danas ima u odnosima sa Generalštabom, onakav problem, mada on to možda nije direktno kriv, to ste vi krivi, da se smanje plate, da se smanje dnevnice zaposlenima u Vojsci Srbije, i vi to odlično znate, da ti ljudi sada gledaju vas i očekuju da žive dostojno uniforme koju nose, a to ste im oduzeli. Vi, ne Gašić. Gašić je izvršilac onoga što vi tražite.
Sada smo mi dovedeni u jednu farsičnu situaciju, da pričamo tek o poslednjem biseru u ogrlici svih mogućih posrtaja, grešaka i promašaja ministra Gašića, a ne o silnim drugim stvarima nabrojanim do sada pre toga. Jeste, ne može niko od ministara da govori sem vas, to je tačno. Ali, ministar je trebao mnogo sadržajnije i češće da odgovara na pitanja u ovoj Skupštini, a on to nije činio, pa sada vi ovde govorite to. Znate i vi dobro, gospodine Vučiću, šta ste hteli da postignete. Vi ste atlas koji nosi zemaljsku kuglu na svojim plećima. Vi ne spavate, vi radite vredno, dok i poslednji građanin Srbije ne živi u bedi ili je ne napusti.

Vi ste atlas koji uništava ovu zemlju. Vi ste ono što je En Rang napisala i čemu se vi divite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Gospodine predsedniče Vlade, vi koji ste majstor cinizma i ironije, vi znate vrlo dobro šta je značio moj aplauz. Znam da vam popušta koncentracija, pa da vam ne bude neprijatno jer vam fale vaši tapšači ovde u sali, ali i to na stranu.
Zaista ne želim da ulazimo u polemiku, ali suštinski morao bih da odgovorim na par stvari. Prvo, nije korektno da stalno ponavljate da vas neko mrzi. Ja vidim da vi imate tu neki unutrašnji problem politički i ne shvatam uopšte odakle to dolazi. Vi, naime, transponujete, kao da imate neki uređaj u sebi koji prebacuje kritiku, najčešće argumentovanu, u osećaj da vas neko mrzi i proganja i da su svi protiv vas.
Drugi problem koji imate, problem ogledala. To se zove u psihologiji transfer i vi to dobro znate, često koristite to. Vi kada nam pričate o ogledalu, onda to deluje komično, zaista.
Treća stvar, nemojte da brojite kolone koliko ko ima, da se izrugavate na neki način narodnoj volji, dok se ona ne proveri na demokratski način. Ako su vam partneri i saradnici i saveznici, kako ste rekli, Rasim Ljajić i Ivica Dačić, SPO Vuka Draškovića, Palma, PUPS i cela ova ekipa, zaista nama takvi saveznici ne trebaju. Znate zašto? Mi vas nećemo pobeđivati i to će trajati i neće to biti kratko, da se razumemo, i neće biti lako sa vama, pošto sve živo kontrolišete. Pobeđivaćemo vas politikom i idejama, ljudima. Niste prvi ni poslednji koji nas potcenjuju, ali vrlo dobro znate, kada u sebi pogledate, da će vas pobediti i suprotna i bolja politika od ovoga što vi nama radite. Mi ne mrzimo vas, mi mrzimo ono što vi radite građanima Srbije.

Završavam. Drago mi je da ste shvatili, i to prikrivate uvredama, da je gospodin Gašić vaš izbor i da je apsolutno bio pogrešan.

Hvala gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre sa kolegama, poštovane kolege narodni poslanici slušali smo svo ovo vreme vrlo čudnu situaciju, ja ne želim da kritikujem kolege narodne poslanike, ali bih dao jednu toplu, kolegijalnu, prijateljsku preporuku, da ne slušamo interpretacije i izvode iz već dostavljenog teksta zakona. Imamo tekst zakona, znam da ste oduševljeni tekstom, ali ne moramo baš to da slušamo da nam čitate izvode iz zakona.
Ovaj zakon je pun fraza, definicija, pojmova. Osamdeset posto ovog zakona se bavi menadžerskim ugovorima. U ovom zakonu niste rešili problem ne transparentnosti trošenja sredstava, naročito na lokalnom nivou. Niste uredili na koji način će se finansirati sport. Niste uredili da se objavljuje na sajtovima.
Niste uredili situaciju u kojoj ste odredili granicu od 10% minimalne prosečne plate da plaćaju maloletni sportisti, a to je u Srbiji ogroman novac ministre i vi to znate.
Niste odredili situaciju kao u Valjevu, na primer, da napravite balon salu plivalište i za tri meseca prodate 150 karata zato što narod normalno nema para sa vašom vlašću, pa se onda neko setio – hajde da pustimo mlade da besplatno koriste bazen.
Niste rešili onakve nemile scene kao u Apatinu što ste imali, da vam dolaze ljudi iz Saveza i međusobno se svađaju ko je veći naprednjak pred vama. To je slika našeg sporta danas, ne samo uspesi koje niko ne spori, ne samo medalje, ne samo ono što Srbija definitivno ima čime da se ponosi, ali to ne merimo danas ovde. Danas merimo učinak vašeg Ministarstva.
Novac se daje ne transparentno, bez javnog uvida, bez kriterijuma Mi smo podneli amandmane, ja znam da ćete vi da odgovorite da u delu rasprave u pojedinostima ćemo o tome da razgovaramo. Mi pokušavamo da izvršimo dodatnu kontrolu i transparentnost trošenja narodnog novca.
Mi želimo jasne kriterijume kod dodele novca. Mi želimo da se politika izbaci iz Saveza i sportskih klubova. Ni jedna od ovih stvari nije rešena ovim predlogom zakona, ni jedna.
Neke stvari ste rešili oko osiguranja i to je dobro, rešili ste detaljno pitanja menadžerskih ugovora i doveli situaciju u srpskom sportu da će nam klubovi i savezi biti d.d.o, tj. d.o.o. Društva sa ograničenom odgovornošću i klubovi će nam prodavati pljeskavice u svojim objektima da bi poslovali tržišno, zato što ste ponovo napravili korak napred da naš sport bude tržišna kategorija, a ne nešto što je neophodno i za našu omladinu i za našu budućnost i amaterski sport koga nema, ne postoji.
Neka bilo ko od vas pita vašu decu da li mogu da bilo šta odu da treniraju i da ne plate roditelji. Ne mogu. Gde su vam van nastavne aktivnosti, nekada toliko popularne? Nema ih. Sve sale su izdate sportskim klubovima. Sve se plaća danas u Srbiji.
Zna se ko danas u Srbiji ima novac, to je problem. Sport koji ste obećavali u mnogim predizbornim kampanjama da ćete vratiti građanima, da će biti slobodan za korišćenje za našu omladinu, ako nemaju teren u svom kvartu ili mestu gde žive, ne mogu ništa, mogu samo na televiziji da gledaju i naravno da se to dešava zato što vaše Ministarstvo, realno, i ekspozitura Ministarstva finansija, vi preusmeravate sredstva koja vam da Vujović i to je tužna istina.
Onda tamo neki ljudi bez kriterijuma, bez uvida javnosti te pare dalje dele i niko ne zna kako i na koji način, niko živ nema pojma. Projektno finansiranje je zaživelo delimično, ali suštinski nema ni na jednom sajtu, nigde se ne vidi kome ide za šta konkretno, koji iznos, ko šta plaća.
Umesto da ste novac uložili u izgradnju terena za besplatno korišćenje od strane građana i omladine, toga nema u Srbiji. Napravi se objekat, vi pustite vodu u bazen, oni posle - daj lovu za kartu. To je to. Ako nemate pare - slikajte se. To je Srbije danas. Sve se kupuje i sve se plaća. Tako nećemo imati novog Udovičića i Novaka Đokovića.
Setite se kako ste vi kroz koje teškoće prolazili i borili se, a društvo je kako-tako izdvajalo. Sada mogu samo roditelji da izdvajaju, i eventualno ako se pravi partijska proslava, onda to može da se plaća. To je sramota.
Ono što je bilo u Apatinu, one nemile scene, svako ko je gledao to, zgrozio se. I vi, siguran sam da vam nije bilo prijatno zbog toga što ste videli.