Hvala, gospodine predsedavajući.
Gospodine predsedniče Vlade, vi koji ste majstor cinizma i ironije, vi znate vrlo dobro šta je značio moj aplauz. Znam da vam popušta koncentracija, pa da vam ne bude neprijatno jer vam fale vaši tapšači ovde u sali, ali i to na stranu.
Zaista ne želim da ulazimo u polemiku, ali suštinski morao bih da odgovorim na par stvari. Prvo, nije korektno da stalno ponavljate da vas neko mrzi. Ja vidim da vi imate tu neki unutrašnji problem politički i ne shvatam uopšte odakle to dolazi. Vi, naime, transponujete, kao da imate neki uređaj u sebi koji prebacuje kritiku, najčešće argumentovanu, u osećaj da vas neko mrzi i proganja i da su svi protiv vas.
Drugi problem koji imate, problem ogledala. To se zove u psihologiji transfer i vi to dobro znate, često koristite to. Vi kada nam pričate o ogledalu, onda to deluje komično, zaista.
Treća stvar, nemojte da brojite kolone koliko ko ima, da se izrugavate na neki način narodnoj volji, dok se ona ne proveri na demokratski način. Ako su vam partneri i saradnici i saveznici, kako ste rekli, Rasim Ljajić i Ivica Dačić, SPO Vuka Draškovića, Palma, PUPS i cela ova ekipa, zaista nama takvi saveznici ne trebaju. Znate zašto? Mi vas nećemo pobeđivati i to će trajati i neće to biti kratko, da se razumemo, i neće biti lako sa vama, pošto sve živo kontrolišete. Pobeđivaćemo vas politikom i idejama, ljudima. Niste prvi ni poslednji koji nas potcenjuju, ali vrlo dobro znate, kada u sebi pogledate, da će vas pobediti i suprotna i bolja politika od ovoga što vi nama radite. Mi ne mrzimo vas, mi mrzimo ono što vi radite građanima Srbije.

Završavam. Drago mi je da ste shvatili, i to prikrivate uvredama, da je gospodin Gašić vaš izbor i da je apsolutno bio pogrešan.

Hvala gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre sa kolegama, poštovane kolege narodni poslanici slušali smo svo ovo vreme vrlo čudnu situaciju, ja ne želim da kritikujem kolege narodne poslanike, ali bih dao jednu toplu, kolegijalnu, prijateljsku preporuku, da ne slušamo interpretacije i izvode iz već dostavljenog teksta zakona. Imamo tekst zakona, znam da ste oduševljeni tekstom, ali ne moramo baš to da slušamo da nam čitate izvode iz zakona.
Ovaj zakon je pun fraza, definicija, pojmova. Osamdeset posto ovog zakona se bavi menadžerskim ugovorima. U ovom zakonu niste rešili problem ne transparentnosti trošenja sredstava, naročito na lokalnom nivou. Niste uredili na koji način će se finansirati sport. Niste uredili da se objavljuje na sajtovima.
Niste uredili situaciju u kojoj ste odredili granicu od 10% minimalne prosečne plate da plaćaju maloletni sportisti, a to je u Srbiji ogroman novac ministre i vi to znate.
Niste odredili situaciju kao u Valjevu, na primer, da napravite balon salu plivalište i za tri meseca prodate 150 karata zato što narod normalno nema para sa vašom vlašću, pa se onda neko setio – hajde da pustimo mlade da besplatno koriste bazen.
Niste rešili onakve nemile scene kao u Apatinu što ste imali, da vam dolaze ljudi iz Saveza i međusobno se svađaju ko je veći naprednjak pred vama. To je slika našeg sporta danas, ne samo uspesi koje niko ne spori, ne samo medalje, ne samo ono što Srbija definitivno ima čime da se ponosi, ali to ne merimo danas ovde. Danas merimo učinak vašeg Ministarstva.
Novac se daje ne transparentno, bez javnog uvida, bez kriterijuma Mi smo podneli amandmane, ja znam da ćete vi da odgovorite da u delu rasprave u pojedinostima ćemo o tome da razgovaramo. Mi pokušavamo da izvršimo dodatnu kontrolu i transparentnost trošenja narodnog novca.
Mi želimo jasne kriterijume kod dodele novca. Mi želimo da se politika izbaci iz Saveza i sportskih klubova. Ni jedna od ovih stvari nije rešena ovim predlogom zakona, ni jedna.
Neke stvari ste rešili oko osiguranja i to je dobro, rešili ste detaljno pitanja menadžerskih ugovora i doveli situaciju u srpskom sportu da će nam klubovi i savezi biti d.d.o, tj. d.o.o. Društva sa ograničenom odgovornošću i klubovi će nam prodavati pljeskavice u svojim objektima da bi poslovali tržišno, zato što ste ponovo napravili korak napred da naš sport bude tržišna kategorija, a ne nešto što je neophodno i za našu omladinu i za našu budućnost i amaterski sport koga nema, ne postoji.
Neka bilo ko od vas pita vašu decu da li mogu da bilo šta odu da treniraju i da ne plate roditelji. Ne mogu. Gde su vam van nastavne aktivnosti, nekada toliko popularne? Nema ih. Sve sale su izdate sportskim klubovima. Sve se plaća danas u Srbiji.
Zna se ko danas u Srbiji ima novac, to je problem. Sport koji ste obećavali u mnogim predizbornim kampanjama da ćete vratiti građanima, da će biti slobodan za korišćenje za našu omladinu, ako nemaju teren u svom kvartu ili mestu gde žive, ne mogu ništa, mogu samo na televiziji da gledaju i naravno da se to dešava zato što vaše Ministarstvo, realno, i ekspozitura Ministarstva finansija, vi preusmeravate sredstva koja vam da Vujović i to je tužna istina.
Onda tamo neki ljudi bez kriterijuma, bez uvida javnosti te pare dalje dele i niko ne zna kako i na koji način, niko živ nema pojma. Projektno finansiranje je zaživelo delimično, ali suštinski nema ni na jednom sajtu, nigde se ne vidi kome ide za šta konkretno, koji iznos, ko šta plaća.
Umesto da ste novac uložili u izgradnju terena za besplatno korišćenje od strane građana i omladine, toga nema u Srbiji. Napravi se objekat, vi pustite vodu u bazen, oni posle - daj lovu za kartu. To je to. Ako nemate pare - slikajte se. To je Srbije danas. Sve se kupuje i sve se plaća. Tako nećemo imati novog Udovičića i Novaka Đokovića.
Setite se kako ste vi kroz koje teškoće prolazili i borili se, a društvo je kako-tako izdvajalo. Sada mogu samo roditelji da izdvajaju, i eventualno ako se pravi partijska proslava, onda to može da se plaća. To je sramota.
Ono što je bilo u Apatinu, one nemile scene, svako ko je gledao to, zgrozio se. I vi, siguran sam da vam nije bilo prijatno zbog toga što ste videli.

Gospodine ministre, uvažene kolege narodni poslanici, poslanici Levice Srbije su predložili da se ovaj član briše. Pokušali smo da pronađemo neki drugi način kako bi član 22. mogao da se popravi i nismo u tome uspeli.
Naime, član 22. poštovani građani, kaže da ko uvredi službeno lice nadležnih organa iz člana 2. ovog zakona, u vršenju službene dužnosti, kazniće se novčanom kaznom od 50 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora od 30 do 60 dana.
U Predlogu zakona o javnom redu i miru, u članu 2. je definisano da nadležni organ za održavanje javnog reda i mira su MUP, komunalna policija, inspekcijski organi i drugi nadležni organi u skladu sa zakonom utvrđenim delokrugom, što znači, moguće i pripadnici privatnog obezbeđenja.
Članu 22. ministre, kako ste predvideli u vašem predlogu, da bi građani razumeli koji gledaju ovaj prenos, moguće da vi nekog uvredite u vršenju njegove službene dužnosti, pripadnika komunalne policije recimo, pripadnika privatnog obezbeđenja ili pripadnika MUP-a, ili vas lično, ministre, pošto ste i vi pripadnik MUP-a i da zbog toga može da ide u zatvor ako nema da plati recimo 150.000 dinara.
To je član kojim se, po našem mišljenju ozbiljno ugrožava Ustavom zagarantovano pravo građana na slobodu govora, smatramo da je ovaj član i neustavan, smatramo da duboko zadire u prava građana Srbije i omogućava arbitrarno definisanje toga šta je uvredljivo i šta je to što vas vređa.
Navešću vam jedan primer konkretno iz naše prakse. Ako mi iz opozicije kažemo, na primer, da vi u MUP ne radite dobro svoj posao ili kažemo da se pripadnici komunalne policije se ponašaju bahato, nasilno, drsko, bezobrazno, da ne rade svoj posao, da maltretiraju građane, to može biti definisano kao vređanje službenog lica.
Dakle, ono što je za vas vređanje, za nas nije vređanje obrnuto. Za as je to samo istina. Hvala.

Dakle, gospodine ministre, članovi Vlade, mi smo podneli iz Levice Srbije ovaj amandman zbog toga što smo suštinski uveli da ministar takođe snosi odgovornost i da je ministar, takođe, ne samo zaposleni u Ministarstvu, dužan da postupa prema svima jednako, bez obzira na njihovu rasnu, versku, nacionalnu pripadnost, njihovu različitost koja proističe iz društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, ovo je jako važno, političkog ili drugog uverenja.

Naime, građani Srbije i mi svi ovde smo bili svedoci u nekoliko navrata da, gospodine ministre, koji ste u vašem predlogu zakona izuzeti od ovakvog jednakog postupanja, vi sebe izuzimate pozivajući se na druge propise, što je formalno usko pravno tačno, ali u političkom, ljudskom, civilizacijskom smislu, navođenje vaše funkcije, ne vaše lične, nego ministra unutrašnjih poslova, pošto nećete uvek biti ministar unutrašnjih poslova, suštinski se svi stavljaju u istu ravan u postupanju prema svim građanima Srbije na potpuno jednak i identičan način, bez obzira na njihovu rasnu, nacionalnu, versku pripadnost, ali i političko opredeljenje.

Vi ste, ministre, u niz situacija, u javnom prostoru, na potpuno nejednak način tretirali građane političkog opredeljenja koje nije političko opredeljenje vaše stranke. To ste pokazali na konferencijama za štampu, to ste pokazali tokom lažne, nepostojeće afere „državni udar“, to ste pokazali kod one akcije „rezač“...

Ovo je amandman. Amandman objašnjava zašto ministar ne postupa jednako kao svi zaposleni u Ministarstvu spoljnih poslova. Ovaj amandman pokušava da ministra stavi u istu ravan sa zaposlenima u Ministarstvu spoljnih poslova, kako ministar ne bi dolazio u iskušenje, uvaženi predsedavajući, da na nejednak način tretira građane Srbije koji nisu iz njegove političke opcije, što on inače čini redovno.

Dakle, ministar unutrašnjih poslova, gospodin dr Stefanović, treba da zna da je u više navrata u javnom prostoru označavao osumnjičene u nekom krivičnom postupku partijskom pripadnošću i upravo ste to sada uradili. Govorite da branite državu, ne shvatajući da je rušite. Vi kao ministar nemate pravo na to...

Dobro, dozvolite mi da obrazložim.

Očigledno da ministar i ja ne čitamo isti amandman.

Gospodine Bečiću, krećem se u okviru amandmana, ali mi deluje da ministar i ja različito čitamo isti amandman. Meni je žao zbog toga.

Pokušavam ministru da objasnim, bez ikakve uvrede, bez ikakve potrebe da ja njemu držim predavanja, da on razume svoju funkciju šta treba da radi.

Vi, gospodine ministre, možete, što ovaj amandman omogućava, uvek da u svojoj stranci iznosite političke stavove o ljudima koji su, po vama, osumnjičeni ili se sumnjiče da su uradili ovo, oduzeli novac od hendikepirane dece, šta ste sve naveli, ali vi kao ministar, kada to izražavate kroz političku prizmu, napadajući političke protivnike kao ministar unutrašnjih poslova, dubinski narušavate pravosudni sistem, istragu i instituciju koju vodite. Zato je ovaj amandman bitan, jer on vas stavlja u ravan sa ostalim zaposlenima u MUP-u, gde ste i vi zaposleni, i sami to kažete, pa zašto onda smeta da se vi takođe pojavite u ovom članu kroz prihvatanje amandmana.

Zašto bi to onda bio problem ako se vi slažete da radite tamo, da politika nema veze sa krivičnim postupkom, partije nemaju veze sa krivičnim postupkom. Verujem da ne želite da pravite od policije partijsku policiju. To bi bilo užasno za Republiku Srbiju.

Jako volim kada me vi podučavate u nečemu.

Dakle, ministre vrlo kratko ću reći, vi dubinski grešite zato što ne razumete da je protivzakonito, gospodine ministre, da vi koristite ministarsku poziciju u javnom govoru za partijske stavove. Vi ne razumete da kršite zakon kada to radite.

Nemojte se pozivati na narod. Nemojte da kažete narod nam je dao određen broj procenata pa znači, ne moramo da poštujemo zakon koji smo doneli. Vi ne razumete šta je vladavina prava. Vi ne razumete, kao ministar, ste prvi među jednakima i čovek koji se bavi policijskim poslom, istražnim radnjama, koje su deo krivičnog postupka. Ne možete vi da obojite osumnjičene partijskim bojama i da to govorite u kameru.

Kako ne razumete tu stvar? Pa da imate 100% na izborima, odakle vama mogućnost da vi savijate zakon kako vama partijski odgovara i onda normalno da se ljudi plaše da pravite partijsku policiju u ovoj zemlji. I da ko ne misli kao vi, sutra ćete da kažete – taj i taj član, te i te stranke je uhapšen, kao što ste radili više puta.

Hvala gospodine predsedavajući.
Gospođo ministarka, uvažene kolege, imamo još jedan zakon, Predlog izmena i dopuna Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji u suštini je još jedan leks specijalis, još jedan specijalni zakon za vaše poslovne partnere.
Nisu pogrešili oni mnogi koji su do ovih dana, do ove rasprave, a i danas govorili o takozvanom „Tenisovom“ zakonu. Svi građani Srbije treba da znaju, da dok mi ovde pričamo, uvek se vodi užurbana komunikacija između premijerovog ofisa i potencijalnog nemačkog ulagača, a možda i nekih drugih budućih latifundista, koji će doći do ogromnih zemljišnih poseda u našoj Vojvodini.
Bilo je onih koji su kupili i dobili zemlju i ranije, po ranijim zakonima, tokom prethodnih vlasti, i o tome smo slušali dosta. Kako su novi veleposednici oteli zemlju, kako su danas, a i to da dodam, već imaju pet puta više zemlje u posedu nego svi Dunđerski i svi oni pre Drugog svetskog rata, koji su imali hektare, recimo, samo u Vojvodini.
Šta ste vi uradili? Vi te ljude niste ni pipnuli ni Matijevića, ni Miškovića, ni Kostića, već se družite sa njima. Pravite zajedničke događaje. Neko spomenu Vlahovića, taj čovek, predsednik Saveza ekonomista Srbije, jedan od najbližih premijerovih filozofskih, teoretskih saradnika, koji postoje u ovoj zemlji. Čovek koji najviše opravdava sve ove mere, neoliberalnog kapitalizma koji Napredna stranka sprovodi, naravno ograničeno, ne u svakom smislu, ne za subvencije. Ono što je činjenica je da 240.000 hektara nije izdato državnog zemljišta.
Ovo se prilagođava, poštovani građani za jednog investitora iz Nemačke. Cilj je sledeći – da se trećina zemlje u nekom ataru, neposredno pogodbom u četiri oka kroz Vladinu komisiju u ministarstvu dodeli određenom investitoru, dok će za to vreme preko 10 hiljada naših poljoprivrednika ostati bez zemlje koju mogu da obrađuju, i na 30 godina se to radi.
I kako onda bilo ko ovde može, naročito ovi sa tzv. nepostojećeg kvazi levog spektra političkog, da govori, ja razumem za naprednjake. O čemu vi pričate? Ne vidite da pravite monopol. Ne vidite da dajete ključ u ruke i nož i pogaču stranom investitoru ili domaćem tajkunu, neposredno pogodbom gospodo, neposrednom pogodbom.
Čovek koji je vodio jedan od ljudi proteste poljoprivrednika, je učestvovao u izradi nacrta ovog zakona, mislio je da sa vama može da se dogovori, mislio je da struka iznad politike za vas. Kakva zabluda. Još jedan Udovički, u mnoštvu Udovičkih. Nema sa vama dogovora.
Ima da bude onako kako je rekao premijer, a premijer je rekao – ima da se da ta zemlja „Tenisu“, i to je istina. To je tema.
Zašto su nam paori blokirali puteve? Zašto niko nije otišao da razgovara sa njima tamo? Zašto te koji su pokupovali zemlju, dok je Siniša Mali vodio tendersku komisiju u Agenciji za privatizaciju nisu procesuirali. Zašto im nešto ne uradi?
Zašto im ne rebnete ekstra porez? Zašto im ne utvrdimo poreklo imovine? Zašto ništa od onog što ste predlagali niste ispunili ovom naredbom. Zašto? Zašto ne sprovedete agrarnu reformu ministarka? Zašto te hiljade i hiljade hektara ne date zaposlenim mladim poljoprivrednicima koji su u registru Nacionalne službe za zapošljavanje, imaju bar jedan hektar u posedu. Zašto se njima prvo ne podeli zemlja na 30 godina?
To je ono što mi predlažemo. To vam ne odgovara. A, što vam ne odgovara? Kaže, zemlja je neobrađena, pa, eto, napravite da bude obrađena. Da li to znači da će samo investitor ili tajkun koji ima novac, doći ovde zakupiti ogromne površine zemlje tzv. ukrupnjavanje poseda, da našim paorima voze traktore za 200 evra to je ono što vi hoćete.
Ovaj zakon je loš, štetan, poguban, ljudi će ostati bez prihoda. Dajete ključ u ruke velikim kapitalistima koji će uzeti velike posede zemlje i zato nikako Levica Srbije ne može glasati za ovaj zakon. Hvala.

Hvala gospođo ministarka na iscrpnom odgovoru, ne sumnjam ja u vaše dobre namere, ne sumnjam ja da vi želite najbolje našoj poljoprivredi. Ono što iznosim kao sumnju i kao problem je što nikako to da se desi i onda kada vas uhvatimo u očigledno flagrantnom kršenju svih mogućih civilizacijskih, ako hoćete i nasleđenih normi, gde je naš paor i poljoprivrednik naučio i zna da obrađuje i da živi od svoje zemlje, onda kažete - mi smo nasledili; čuvena rečenica. Vaša partija je na vlasti od 25 godina, 22 godine na vlasti.
Ne znam da li shvatate da ste 22 godine na vlasti u ovoj zemlji? Kako imate političke hrabrosti da kažete - vi ste tamo, neki su uništili? Konsultujte se sa šefom, molim vas.
Druga stvar, nema uslova za ulagača da mora da se bavi poljoprivredom. Nema. Nema mogućnosti da se javni kriterijum, javno objave za ljude koji uzimaju u zakup poljoprivredno zemljište, nema kriterijuma javno objavljenih.
Kažete da su paori neobavešteni i zato protestuju. Dragi paori, poljoprivrednici, vi ste neobavešteni, jer želite da se izborite da ne dobije jedan čovek, pravno lice, strano pravno lice, u zakup na 30 godina. Kažete - 30 godina je traženo. Uredu. Ali, su ti ljudi to radili sa mišlju da će neko od njih, da će neki konzorcijum naših poljoprivrednika, da će naši ljudi kroz javno nadmetanje moći da dobiju na 30 godina, ne vi sedite sa njima u kabinetu i dogovorite se.
I što je najgore i vi dobro znate da je već dogovoreno, sa „Tenisom“, dogovorili ste unapred, stalno to radite. Nešto dogovorite i pravite zakon da pokrijete vaš dogovor. Tako ste radili i za neke druge projekte, recimo „Beograd na vodi“.

To nije korektno. Priznajte bar toliko, budite iskreni pred građanima.

Predložio sam Narodnoj skupštini izmene i dopune Zakona o rehabilitaciji sa ciljem da se onemogući ono što se dešava ovih meseci, možda i godinu u Republici Srbiji, za šta su odgovorne sve vlasti do sada, a to je pokušaj rehabilitacije ljudi koji su progoni neistomišljenike, pripadnike drugih nacija i drugih vera.
Eklatantan primer toga je upravo ovo što se danas, proces koji se danas dešava pred Višim sudom u Beogradu, pokušaj rehabilitacije Milana Nedića, čoveka koji je bio sluga okupatora, i čovek koji je odgovoran za smrti hiljade rodoljuba, Jevreja i Roma, i čovek koji danas u Srbiji izaziva ogromnu kontraverzu, toliku da predstavnici vladajući stranaka ne smeju ni da se izjasne po tom pitanju.
Molim Narodnu Skupštinu i tražim od većine da hrabro pritisnete taster i omogućite da se danas ovaj predlog zakona stavi na dnevni red, pored 76 tačaka koje ste stavili, ova tačka ima veliki značaj, mnogo veći od onoga što smete u kameru da kažete.
Ako mi kao narod nismo spremni da odvojimo žito od kukolja. Ako nismo spremni da kažemo ko je bio okupator, a ko je bio antifašista i borac za slobodu, onda ova skupština može da priča o mnogo manje bitnim stvarima i da donosi zakone o regulisanju života građana Srbije koji ne znaju ni odakle su ni za šta su se borili i koje vrednosti zastupaju.
Za Republiku Srbiju izuzetno štetno što se pokušava rehabilitacija Milana Nedića, jer je to priprema za rehabilitaciju fašiste Dimitrija Ljotića. Da, da, a onda ćete klimati glavom umesto da prihvatite ovaj predlog da se to onemogući izmenom dva člana Zakona o rehabilitaciji kojima bi se onemogućilo da ljudi koji su sprovodili progon, donosili štetne uredbe, antirasne uredbe, ljudi koji su progonili neistomišljenike, rodoljube, pripadnike drugih partija, pripadnike drugih naroda, i veroispovesti.
Ne znam zašto klimate glavom. Jel, vam se sviđaju ti postupci?

Vidim, kolega klima glavom, ne znam da li me podržava ili me kritikuje.