Da li možete da se izvinite, da čuju poslanici šta ste rekli.

Zato što ste me uvredili?

Još uvek. Da li ste vi još uvek potpredsednik Skupštine?

U redu. Hvala.
Dakle, molim da mi se vrati vreme.

Moji problemi se rešavaju, a vaši, ne znam da li mogu.
Ono što je sigurno je da za gospodina Kopanju treba da pitate SPS. Što se tiče pitanja oko kupovine akcija morate da pitate Vladu koja je donela odluku, a ne upravni odbor. Što se tiče korišćenja privilegija iz zakona i statuta preduzeća to isto morate zakon da pitate koji je tada bio važeći, mimo odluke upravnog odbora. A, što se tiče imovine, ona je jedino isključivo na tom mestu u ovoj državi popisana od početka do kraja i služila je za diplomatsko konzularna predstavništva, što znači da je Ministarstvo spoljnih poslova po zakonu i statutu moralo da ima predstavnika u upravnom odboru istog preduzeća, kao što mora i danas, a to proverite.
Pitao sam zašto dižete iznos malih nabavki za direktnu pogodbu i na taj način nameštate, a ne kako i na koji način i gde se oglašava. Mislim da je u redu da se oglašava na veb sajtu i tu kolega nemamo mi spor. Pitao sam zašto to radite, koji su vam motivi i na to nisam dobio odgovor. Zato što postoji opravdana sumnja da tako nešto služi da bi se stvari lakše mimo očiju javnosti mogle nameštati za onoga ko želi na taj način da dođe do para u sprezi sa izvršnom vlašću, što se dešava, nažalost svaki dan u Srbiji, u svakom javnom preduzeću koje vodite.
Ono što je sigurno da pitanje DG komapanija i ostalih firmi, uključujući i nabavku nameštaja koja se i danas sprovodi u toj istoj BIA, isto po skrivenoj proceduri, samo su neke druge kompanije sada u pitanju koje imaju vaše boje, su stvari koje morate ili da prestanete da nas kudite i klevećete, jer time onda klevećete ministra policije koji nereagujući na vaše prozivke, je saučesnik sa tim ljudima u sprovođenju krivičnog dela. Pa, ako imate nešto odnesite kod Nebojše doktora Stefanovića, pa da onda lepo čovek pokrene određene mere.

Hvala, ja sam samo pokušao da dobijem informaciju, da mi svi čujemo razloge izmeštanja javnih nabavki iznad određenog iznosa, motivaciju. O tome se radi.
Uporno ste selektivni u kritici prethodnog, prethodnog, prethodnog zakona. Pitam vas za ove izmene. Koji je motiv? Zašto to radite? Koje je objašnjenje za to? ništa drugo vas ne pitam.
Zaista, nemam nikakav spor sa vama, samo hoću da čujem zašto od jednom neki iznos mora da se pomeri na gore, viša suma, da se izuzme iz procesa javnih nabavki i da se ide na direktnu pogodbu. Zašto? Kome to treba? Kome je to u interesu i čemu služi?
Pitanje je, sve ostalo oko javnosti postupka, oko objavljivanja na veb sajtu, su stvari koje pomažu u sprečavanju korupcije, ali na žalost ne mogu da iskorene. To svakako treba pozdraviti.
Samo nikako da spomenete koalicione partnere vaše koji su i tada bili u toj Vladi DS. To je manir, zato što nemate o čemu da pričate sada, jer rezultata, nažalost građana, nema sada.
Ovo što radite je vrlo teško objašnjivo, uz sve vaše napore da stvar premestite na neke druge teme. U tom smislu, kada mi se neko obrati sa procenama šta sam ja rekao i kome sam rekao, to će za vas ostati večna tajna, jer mislim da nemate uvo za tu frekvenciju. Hvala.

Hvala, član 107. Ne bih se javio, verujte mi, ali upotrebljena je ponovo jedna imenica koja ni u kom slučaju ne može da bude u korist dostojanstva Narodne Skupštine i mislim da je drastično narušeno dovodeći u vezu bilo koju političku grupaciju, stranku, ili bilo koga u vezu sa dahijama koje su ljudi u našoj istoriji i nacionalnoj istoriji poznati kao tlačitelji, ubice i sve ostalo. Mislim da ste tu ipak mogli napraviti tu nijansu i reagovati sa više strpljenja što možete, u ovoj situaciji da stvari ne odu predaleko.
Mislim da niste to učinili, čime smatram da je prekršen Poslovnik i nije dobro u žaru političke borbe, političke protivnike stavljati u korpus, tradicionalno dokazanih neprijatelja ovog naroda, kakve su dahije svakako bile.
Nadam se da se slažete sa mnom, jer bi onda neko mogao da kaže, takav pridev da koristi recimo, i za nekoga iz sadašnjeg režima, što sam siguran da vi ne biste dozvolili.

To će biti vrlo pozitivno. Videćete. Nema zaista svađe. Moram da kažem da ste, gospodine Arsiću, u pravu. Što bi lekli klinci – provalili ste nas.

Zaista, gospodine Bečiću, ovo nije ništa negativno. Dakle, vi ste tačno primetili da mi u stvari ne govorimo o istom amandmanu, naročito sa kolegom Kovačevićem. Mi smo to znali, ali smo želeli da iznesemo naš stav oko ovoga što radite. Svaka vam čast na budnosti i nastavite tako.

Zato što ne volim da razgovaram o bilo čijim pantalonama, neumesno je. Ali, ono što bih voleo da kažem da ako iko u Srbiji gleda ovaj prenos, ako ne sada možda na neki odložen način, mislim da može da se obraduje, jer mi je drago da je kolega potvrdio reči od pre neki dan – da vi nigde nikog živog niste zaposlili i da apsolutno niko iz SNS ne radi u javnim preduzećima i javnim komunalnim preduzećima i da je broj 50.000 Lazar Krstić rekao dok je spavao na svom jastuku, a ne ovde u Skupštini i da smo mi sve to izmislili. I, da postoji jedna nevidljiva sila koja se pojavljuje i rešava stvari, izvlači kuglicu 21 umesto 27 i niko nije namestio loto u ovoj zemlji.

Tako isto i ne postoji preko 50.000 naprednjaka. Isto tako ne postoji reč o javnim preduzećima u ovom zakonu. Isto tako mi ovde pričamo o vazduhu i o pantalonama nečijim. I, mi smo svi sa ove strane u debeloj zabludi, jer mi ne živimo u istoj Srbiji. Mi uopšte ne živimo u istoj Srbiji. Ja bih samo voleo da građani Srbije gledaju i slušaju kolegu koji uporno ponavlja. Juče kaže, prekjuče kaže – proporcionalno smo zapošljavali koliko smo na vlasti. Toliko smo i krivi, kaže kolega. Njegov kolega iz klupe kaže – mi nikoga nismo zaposlili. Sada kolega koji je rekao mi smo proporcionalno teški i krivi, kaže – kaži mi pet imena, ne postoji niko.

Znači, vi sa sobom imate unutrašnji dijalog koji nekada izađe na jednu stranu, nekad je kuglica 21, nekada 27. To je priroda vaše vlasti. Ali, mi pitamo ministarku uvaženu, jednostavnu stvar kroz ovo pitanje – zašto nema javnih preduzeća, zašto su ona manje bitna i zašto nema kriterijuma za ono smo tražili. Hvala vam.

Ja želim da se dete svačije u Srbiji zaposli u skladu sa mogućnostima, školskom spremom, bez obzira iz koje je partije majka, otac ili bilo ko drugi. To uopšte nije tema, ali upravo sam shvatio vi ste izvukli kuglicu 21. Ovo što ste sada ispričali je upravo potvrdilo ono o čemu ja pričam.

Nikog vi niste zaposlili. Mi smo 15 godina na vlasti, dakle, toliko je naša krivica teška. Vi ste jutros došli na vlast, niste vi godinu dana uvaženi građani, oni su na vlasti 24 časa, a mi smo 200 godina na vlasti. Pošto ne znate ništa sem te arheologije, ne znate vi nikog da zaposlite sem kroz člansku kartu.

Ponavljam vam, uporno gledate nazad, a mi udaramo u banderu, kao društvo, kao država. Zašto to radite ne znam? Pitanje je vrlo jednostavno – mi smo krivi samo godinu dana kažete i mislite da vas to opravdava.

Pa to je humoristički program. Niko vam nije objasnio od vaših savetnika da to nije dobra rečenica uvaženi kolega. To nije dobra rečenica, politički nije dobra. Građani to kada vide su ogorčeni zato što vi treba da ste bolji, a ne da ste 15 puta manje gori, kako vi to ovde pričate.

Uostalom vi ste na vlasti šest godina, ako je Demokratska stranka 15 godina bila. Ta je matematika meni poznata, ja sam je uz vas naučio. Uostalom, vi ste inženjer, odlično računate. Demokratska stranka je bila 15 godina, vi šest, jednako, tačno i sve je merljivo svemirskim godinama. Hvala.

Gospodine predsedavajući, uvažena gospodo ministri i gosti, uvažene kolege narodni poslanici, ovde imamo set nekoliko zakona koji se ponovo donose na brzinu, u sred leta, bez neke ozbiljnije javne rasprave, sa očiglednom željom vlasti da ove stvari što pre završi, zakopa ispod debelih slojeva sećanja i da niko više u septembru ne zna šta ste vi ovde danas uradili. Ono što planirate da uradite, ja ću govoriti samo o dve stvari, jedno je otpuštanje 9.000 građana Srbije iz javnog sektora, a drugo je ovaj zakon koji omogućava zakupcima da kupe imovinu države Srbije.
Prvi zakon o kojem ću govoriti je ovaj zakon, hajde da ga pojednostavljeno nazovem zakon o otpuštanju 9.000 građana Srbije iz javnog sektora, bez javnih preduzeća. Javna preduzeća se ovde ne tretiraju, tj. ovaj zakon se ne odnosi na zaposlene u javnim preduzećima. Tačno je da su određene kvote na lokalu. Tačno je da se sada zna procentualno koliko ko treba da ima zaposlenih u lokalnim upravama. Tačno je da smo sličnu stvar imali i do sada, pa se nije poštovala. Tačno je da je dobro da imamo zabranu zapošljavanja u javnom sektoru, ali je tačno i to da se vaša vlast toga ne pridržava.
Tačno je i to da se, poštovani građani Srbije, pripremaju da otpuste 9.000 zaposlenih i 9.000 porodica da bace na ulicu, a istovremeno Siniša Mali prima 1.000 komunalaca. Tačno je da u „Elektrošumadiji“ za dan primite 125 ljudi u radni odnos. Tačno je da u svakom lokalnom javnom komunalnom preduzeću, recimo u Novom Sadu, u Nišu ili u Kragujevcu nemaju više ljudi gde da sede, sede jedni drugima na glavi. Tačno je i to da su to radile i prethodne vlasti, ali, ponavljam, vi ste birani da budete bolji. Ja vas uporno molim da budete bolji od samih sebe, a vi nikako to da postignete, niste u stanju.
Kako ćete objasniti tu nekonzistentnost? Šta će Beogradu 1.000 novih komunalaca, dok otpuštate 9.000 ljudi iz javnog sektora, iz školstva i zdravstva? Ona vlast, uvažene kolege i uvažena ministarko, koja počiva na otpuštanju spremačica i servirki u bolnicama, ta vlast nema nikakvu perspektivu, nikakvu. Znate li šta rade, uvažene kolege? Otpustiće servirke i spremačice iz naših bolnica, a staviće ljude, tj. žene koje će da čiste tamo za 7.000 socijalne pomoći koje dobijaju od Vulina. E to ste smislili. To je budućnost u koju verujete – ima da radite za socijalnu pomoć.
Devet hiljada ljudi ide na ulicu, devet hiljada porodica će dobiti otpremnine i naknade, tačno je, koje će potrošiti da vrate stare dugove, jer Srbija, ponavljam, jede na crtu, dame i gospodo. Kada to pojedu, moje pitanje je šta će biti sa tim ljudima? Otići će u privatni sektor? Pa, nemojte da se zasmejavamo ovde. Ovo je kraj, gospodo. Dalje nema od ovoga. Ko uradi ovakvu stvar, a ovo je tek početak sa otpuštanjima koje ste pripremili, taj više nema čemu da se nada. Da ne pričam o firmama u stečaju, pa kada se udruže sa ovih 9.000, recimo ljudi iz Sindikata „Vršačkih vinograda“. Dobili ljudi otpremnine jer su ukazivali na nepravilnosti u svojoj firmi. „Vršački vinogradi“ ako vam propadnu, pa vi onda ne znate ništa da uradite, sem da otvarate liftove.
Devet hiljada ljudi. Po kom kriterijumu će se određivati devet hiljada ljudi? Ne piše nigde, piše procenti, piše alokacija. Ne piše po kom kriterijumu. Hajde, da ja predložim kriterijum. Neki tih devet hiljada bude delić, mali deo, naprednjaka od 50.000 koje ste primili od kada ste na vlasti. Evo, nemojte od demokrata, krenite od vaših.
Hajde da predložim još jednu stvar. Zašto ne pretresete sve ugovore o privremenim i povremenim poslovima, gde vam armija ljudi radi danas, armija vaših ljudi. Jel se neko od vas može usuditi da ode na aerodrom Beograd? Pa idite da vidite šta se tamo radi. Koliko ljudi su primili? Gde će oni da lete? Leteće u istoriju kada padnete sa vlasti, eto gde će da lete.
Moram da vam kažem da je rađeno bez kriterijuma, da je rađeno na brzinu, da je vruć krompir dat ministarki Udovički da u Skupštini ponovo obrazloži nešto što se ne može obrazložiti, sem rečenicama - moramo zbog tržišta, moramo jer je država loš poslodavac. To nije istina. To nije istina. Kao što država ne može biti loš titular vlasništva. To nije tačno. Može biti loš menadžer. Ovo što vi radite je, da kažem, jedan tih, stidljiv način na koji pratite tu vašu doktrinu i pratite doktrinu neoliberalizma i privatizacije i svega ostalog i otpuštanja i štednje i sve ostalo što radite. U tome ste genijalni, jer to ne primenjujete na vas, nego na građane. I sada kada imamo ovakav zakon i kada se neko usudi da pita zašto, po kom kriteriju, devet hiljada zaposlenih u javnom sektoru Republike Srbije procentualno manje je zaposlenih, nego u zemljama EU i zemljama kandidatima EU. Manje.
Pričali ste o sedamsto i nešto hiljada u javnoj upravi, a sada je ispalo 500.000. Tako ste pričali, da su, ne znam, prethodne vlade otpustile 600.000 zaposlenih, a ono je ispalo ispod 400.000, iako je ijedan previše. Ijedan je previše. Ja se tu slažem, vi znate da nikog ne aboliram. Samo što nikako da budete bolji i već se plašim, imam jezu da vi ne možete da bude bolji. To je problem. Koliko bi se građani Srbije radovali kada umesto ovih devet hiljada bi bilo devet hiljada zaposlenih za konkursu, bez članske karte bilo koje partije. U Srbiji u kojoj je stranačko zapošljavanje krivično delo, kao što predlažu, to bi obradovalo građane Srbije, da vide pravdu, da vide jednaku šansu, da vide jednakost u zemlji u kojoj ispod 2% radničke dece ide na univerzitet, da vide neku jednakost, gde preko milion građana Srbije nema šta da jede.
Danas u Srbiji ne što ste smanjili plate i penzije, nego imamo devet hiljada ljudskih sudbina koje niko od vas neće hteti da obrazloži, nego ćete pričati samo o tome da ima previše zaposlenih. A gde su ljudi? Gde će oni da rade? To je naše zajedničko pitanje, tu nema stranačkih boja. Šta će biti sa njima? Koje je to tržište koje će da uposli servirku iz Kliničkog centra? Gde će da radi ta žena? Ja ću vam reći – nigde. Nigde. Juriće socijalnu pomoć, koju Vulin naplaćuje kroz radno angažovanje, a deca moraju doneti potvrdu da idu u školu svaki dan, da ne bi jedan dinar falio. Uveli ste prvi put u evropskoj istoriji da je socijalna kategorija - tržišna kategorija. Svaka čast. Ja ovo nisam do sada video, zaista. Zakon koji će omogućiti da 1.800 ljudi u Nišu ostane bez posla i čime će približiti, recimo, uzimam za primer grad Niš, 40% nezaposlenih. Neko hoće da ga ugasi, da svi odu u Beograd ili u inostranstvo. Na primer, da ne govorim o manjim opštinama, dok mi ovde raspravljamo o devet hiljada, uvažene kolege, ja znam da me tu podržavate, ja znam da vi to takođe osuđujete, neki ljudi na lokalu dan-danas primaju ljude preko partije u radni odnos, dan-danas, na poslove koje ne mogu ni na koji način, po bilo kom kriterijumu da se opravdaju, uvažena ministarka, ne mogu.
Kako objašnjavate da pomoćnik gradonačelnika Novog Sada ima preko 10 pomoćnika, pa svaki pomoćnik ima zamenika pomoćnika, pa to su sve partijski ljudi, to je sve novac građana Srbije. Nebitno iz koje su partije, svi ga plaćaju. Zašto to niste zaustavili? Zašto niste odredili jasne kriterijume? Zašto partijsko zapošljavanje nije bilo glavna meta vaše oštrice? Ono što prvo udarate su ljudi koje ste vi doveli. Tu je vaša snaga i konzistentnost. Ja bih prvi aplaudirao tome. Verujte, uopšte me ne interesuje iz koje ste partije. Tu bi se pokazala politička snaga vaše uvažene partije. Ovako, hajde da stavimo gospođu Udovički, neka ona to nekako sprovede. Devet hiljada je samo početak. Otpustićete Srbiju. Vama je višak, vama je knjigovodstvena stavka građanin Srbije koji je na budžetu. To je ta filozofija. To je toksična neoliberalna kapitalistička doktrina. To je čist trošak.
Onda dolazimo do sledećeg zakona – imovina. Šta će nama državna imovina? Dajte da napunimo budžet malo, MMF je rekao da napunimo budžet, pazite vi taj kriterijum. Ko je birao MMF? Ko je glasao za njih? Jeste li vi glasali? Jesu li vaši u Krupnju glasali za MMF? Ne. Glasali su za Vučića, a Vučić treba da sluša svoje birače. On je premijer moje Republike. On ne treba da sluša Marija Dragija i ljude iz Evropske komisije oko našeg budžeta, za koji smo mi glasali. Zakon koji omogućava zakupcu državne imovine, koju niste popisali, za koju ne znate kolika je, za koju ne znate koliko vredi, koja je po 30 puta ista nekretnina upisivana. Vi ne znate šta mi imamo, kao država. Mi ne znamo šta imamo, kao država. Nijedna vlast to nije uradila. Pa tri godine ste na vlasti, valjda ste mogli smeniti direktora Republičke direkcije za imovinu pa dovesti, šta ja znam, Veroljuba Arsića, on bi to dobro uradio. Evo, to kažem zaista pozitivno kao primer. Mogao bi i Jovičić to da uradi. Isto kažem pozitivno. Znači, mislim da nije ništa uvredljivo. Pa uzmete, popišete šta Republika ima, pa onda da vidimo šta ćemo sa imovinom. A ovako, bez tendera, pazite, direktnom pogodbom, na inicijativu zakupca, bez javne licitacije, prodajete stanove, lokale, garaže, nekretnine Republike Srbije zakupcu, uz 25% umanjenja za ulaganja koja utvrđuje kroz proceduru, dakle, utvrđuje se kroz veštačenje, do 25%, na osnovu ulaganja.
U redu. Ali, šta to znači? Koja to država otuđuje svoju imovinu? Grčka? Pa mi smo Grčka, gospodo. Pa pogledajte šta radite. Mene samo zanima jedna stvar. Ovo kažem zaista u pozitivnom smislu. Mene samo zanima jedna stvar. Uvaženi kolega koji se smešite, kažite mi - zašto u Predlogu zakona nema veb-sajt, nema jasan spisak ko su zakupci koji će da kupe ove nekretnine? Voleo bih da vidim njihova imena, recimo. Znam da biste i vi, uvaženi kolega, voleli da vidite njihova imena. Ovo je pozitivno, složićete se.

Dobro, usredsrediću se na vas. Na vas ću se orijentisati. Dakle, zašto nema javnog nadmetanja? Zašto nema sajta? Zašto ne možemo da vidimo u svakom momentu, svakog dana ko je kupio te nekretnine, kako se ta osoba zove i preziva? Ko su ti ljudi? Ja želim to da vidim. To je kao Zakon o poreklu i imovini, urbana legenda, svakih 15 dana se najavljuje, a ono – op, pa nećemo baš sva povezana lica. Pa nećemo baš u zadnjih deset godina, nego samo sada. Ne, u stvari, pro futuro, samo za budućnost. Šta vi mislite, da to niko ne vidi šta radite? Pa normalno da će svaki građanin Srbije da posumnja u ovaj zakon, da nameštate da neko kupi državnu imovinu, kao što je bilo ono za tajkune, konverzija. Opasna je to stvar za budućnost Srbije. Ja vas molim da razmotrite, nije kasno da se ova stvar povuče.
Ko su ljudi, koji su zakupci, koji će da kupe lokale i stanove? Kako se oni zovu? Gde rade ti ljudi? U kojim preduzećima? Kako su stekli imovinu? Ko ih je ovlastio? Kada su uzeli zakup, pod kojom vlašću, pod kojim ministrom? I, to da znamo. Da vidimo ko im je to dao, pa da onda vidimo, još zanimljiviju stvar, ko im sada omogućava da to kupe. Pazite to, niko im nije omogućio da kupe, sada će im omogućiti da kupe. To bih ja voleo da vidim.
Hvala vam na strpljenju i vremenu, ako može na određena pitanja da se odgovori. Mislim da, zaista imamo ove zakone pred skupštinom. Bez dovoljne rasprave, previše na brzinu, u ubrzanoj proceduri, po hitnom postupku, nejasno je zašto. Nejasno je šta ćemo dobiti ovim. Nejasno je kakvo je to opterećenje kada znamo da neko sa osnovnom i srednjom školom u javnom preduzeću, recimo EPS-u ima veću platu od hirurga u ovoj zemlji. Kada znamo da ljudi koji će ponovo biti oštećeni su već prekarijat, kada je uništen srednji sloj u zemlji u kojoj je nezaposlenost najveći problem ove države. Apsolutno najveći problem je nezaposlenost. Normalno je da kada Vlada dođe ovde da nam vrlo širok prikaz i socijalnih mera i podsticaja i bilo čega drugog kada se dolazi za devet hiljada sudbina. Umesto toga, čuli smo stručne, sveobuhvatne, ali nemojte se ljutiti, fraze. Hvala.

Hvala gospođo predsednice.
Ne znam čime sam zaslužio ovakvu repliku, s obzirom na to da uvaženog kolegu nisam spomenuo niti čini mi se stranku, ako jesam izvinjavam se, spomenuo sam neke druge kolege.
Pa, znate kako, slab vam je taj ili što biste vi rekli tanak vam je pokušaj da vezujete nasilje za ono što ja propagiram i što tražim. Prvo zato što naši penzioneri bi se verovatno gurali ispred bankomata kada bi imali šta da podignu, ali nemaju zahvaljujući vašoj vlasti. Znate, i 70 evra dnevno, 60 evra dnevno je misaona imenica za njih, gospodine Babiću, ako niste znali, najviše zahvaljujući vašim makro i mikro ekonomskim merama i smanjivanju penzija. To je prva stvar.
Drugo, nemojte da vređate ljude koji su glasali za DS, nemate vi tu menzuru. Znate, ne možete vi da izmerite to o čemu sada pričate. To se zove vaš subjektivni osećaj, kao kad znate da vam je toplo i vruće ili hladno. Dakle, kako vi to možete da znate? To je prosto nešto što vi mislite da je to tako ali ovim vređate jedan značajan deo građana Srbije bez obzira što ne misle isto kao vi i to je blago rečeno nekorektno. Znate, ja ne vređam ljude koji glasaju za vas oni imaju pravo na to. Oni sve manje imaju smisla i pronalaze smisao u glasanju za vas, ali to je nešto drugo, zato što se smisao nalazi u ispunjenim obećanjima i realizovanom boljem životu, sada toga nema. Sada toga nema, to je činjenica.
A ta vaša arheološka politika, to pričamo o onome što je bilo bez ikakvog gledanja napred nas je dovela u ovu situaciju pošto vi gledate stalno unazad, udaramo glavom u banderu uporno. To je Srbija danas. Dobro, izvinjavam se što nije 9.000, 6.000. Isto pitanjeostaje, šta ćemo sa tim ljudima? Gde će oni da rade? Kako ćete da ih obezbedite? Po kom kriterijumu ćete da ih otpustiti? Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dobro je da biramo ove ljude danas. Čuli smo više stvari koje se odnose na samo funkcionisanje Saveta i kao jednog tela koje jeste vrhovno, stručno, savetodavno. Videli smo njihova imena, koja zaista nisu loša ni u kom smislu. Uostalom, ja sam laik, kao što znate, ne mogu da komentarišem to.
Međutim, ono što moram da kažem, pre prelaska na kratak osvrt našeg sadašnjeg stanja u zdravstvu, je da ovi ljudi zaista svojim biografijama, po meni, pokazuju da dolaze na pravo mesto. Znači, tu se slažem sa vama. Voleo bih da smo imali neki uvid, čuo sam, pažljivo sam slušao vaše izlaganje, oko toga šta konkretno, recimo, da li postoje neki planovi, neke ideje koje će ti ljudi moći unapred da predstave kao intenciju njihovog rada u okviru saveta.
Dakle, laički rečeno, dakle onako kako bi rekao bilo ko ko nije zdravstveni radnik, uključujući i mene, šta ovi ljudi misle da konkretno rade, koje su njihove ideje u pravcu razvoja našeg zdravstvenog sistema, rešavanja prioritetnih pitanja, rešavanja neuralgičnih tačaka našeg zdravstvenog sistema, disfunkcionalnosti fonda i svega ostalog o čemu smo slušali i od uvaženih kolega, koji nesumnjivo više znaju nego ja? Dakle, to je prvo pitanje. Dakle, voleo bih da mi čujemo šta ovo ime, bilo koga od ovih lekara, profesora, šta ovo ime nama govori o tome u kom pravcu će se kretati ta reforma, jer ste vi ministar kao šef organa državne uprave i par ekselans politička ličnost u okviru Vlade Srbije koja se bavi zdravstvom?
Dakle, vi ste odgovorni za funkcionisanje zdravstvenog sistema. Ovi ljudi će biti savetodavni. Oni će da koštaju ovu državu, samo momenat da vidim, ovde sam napisao, nekih 17 miliona dinara, od čega je milion i nešto odlazi na rad saveta. Ako možete samo to da precizirate, ne razumem tu disproporciju, u čemu se odnosi, nije mi jasna prva cifra, druga cifra. Evo, čisto, da ne bi bilo nerazumevanja.
Treće pitanje, dakle ono glavno, generičko pitanje, koji se odnosi na rado ovog Saveta. Ovde smo danas slušali i od uvaženih kolega koji su lekari vrlo dobar prikaz toga šta ne valja u našem zdravstvenom sistemu. Tu ne bih imao šta da dodam, osim da pitam vas kao ministra, dakle odgovorno lice – kako će ovaj Savet omogućiti vama da se popravi endemsko loša situacija u našem zdravstvu, hronično loša situacija u našem zdravstvu, da se medicinski izjasnim?
U ovom trenutku imamo desetine domove zdravlja u Srbiji čiji su računi blokirani, kao što znate, imamo desetine zdravstvenih ustanova primarne i sekundarne zdravstvene zaštite u kojima nema osnovnog materijala, lekova i svega ostalog, imamo situaciju u kojoj postoje vrlo sumnjivi tenderi pod kojima su veliki, recimo Klinički centar i ostali, dobijali obroke i dobijaju obroke od određenih firmi, što će se tek jednog dana istražiti, videti ko je tu zašto dobijao milionske ugovore, da ne govorim o farmaceutskim ugovorima.
Imamo situaciju da nama, kao što se i vi govorili ministre, hiljade lekara odlazi u inostranstvo. Vi ste uradili pravu stvar, evo da kažem i pohvalu, time što ste krenuli u reformu ovog sistema kroz pitanje specijalizacije, pa samim tim i sistematizacije radnih mesta, što mislim da je pozitivna stvar.
Takođe, imamo najavu toga da će hiljade radnika tzv. nemedicinskog osoblja ostati bez posla u Srbiji. To su pitanja na koje bih voleo da čujemo odgovore nekoga iz ovog Saveta, šta će oni da savetuju vama da rešite te probleme, a pošto, naravno, oni nisu tu i ne mogu da pričaju, možda vi možete da mi kažete konkretno kako ćemo rešiti problem užasno lošeg stanja u našem zdravstvu, užasno lošeg, gde, nažalost, iako se vi borite protiv toga i dalje postoje liste čekanja, gde, nažalost, vi ne možete dobiti ni zračenje, ni snimanje, ni bilo šta bez višemesečnog čekanja, gde, nažalost, imate primarnu zdravstvenu zaštitu na krajnje rudimentalnom nivou po Srbiji. Da ne pričam o ovome što sam spomenuo, da su nam računi domova zdravlja, ljudi, blokirani.
U međuvremenu nisu smeli da se primaju novozaposleni, osim kroz plan specijalizacije i onoga što su deficitarna zanimanja u našem zdravstvu, recimo radiolozi, anasteziolozi itd, ali su primani ljudi od kada ste na vlasti. Za tri godine puno novih ljudi je primljeno bez ikakvog plana, bez ikakvog smisla i postoji sumnja da ima politike, plašim se. Dakle, to su pitanja.
Naši lekari, gospodine ministre, i nemedicinsko osoblje i svi zaposleni u zdravstvu su mizerno plaćeni. Vaša Vlada smanjila im je plate. Kako mislite, evo, to nam recite, da će specijalista da radi za 55 hiljada, 60 hiljada dinara, eventualno 70 hiljada dinara, ne znam sa dežurstvom koliko može čovek da nagura, kako će da radi toliki broj? Kako mislite da se nastavi funkcionisanje i šta će Savet da kaže za situaciju u kojoj imate hirurga, recimo u Urgentnom centru, koji ima desetine operacija, možda ne desetine, ali recimo pet, šest, sedam, deset operacija dnevno, da ima istu platu kao čovek koji radi u nekoj bolnici u centralnoj Srbiji ili na severu Vojvodine, nije bitno, koji ima istu platu, a ne mogu se porediti priroda posla i težina? Znate vrlo dobro o čemu pričam.
Smatram da to hitno treba da se reši, da se naprave merila po kojima će neko dobijati višu platu zbog težine posla, zbog toga što rade neverovatno teške stvari. Znate, oni su izloženi ne samo psihofizičkom naporu, oni su izloženi infekcijama po našim bolnicama, kao što ste videli.
Imali smo infekciju nedavno u Kliničkom centru, u Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije i svi su morali da ćute o tome. Onda je procurilo u javnost i šta se desilo sa tim? Šta se desilo sa činjenicom da preko 5.000 građana Srbije danas ima šugu? Mi smo nacija u kojoj 5.000 ljudi ima šugu u 21. veku.

Uvek me prekinete kada hoću da poentiram, to je neverovatno. Poenta je sledeća. Pošto ljudi iz Saveta nisu ovde, uvaženi ministre, ovi problemi koje sam ja vama izneo nisu stranački obojeni, to su problemi građana Srbije i zdravstva Republike Srbije, pošto srpsko zdravstvo ne postoji, kao što ne postoji ni bošnjačko, da podučim kolege.
Dakle, molim vas, kao osoba koja se ovde nalazi na neki način u ima tih ljudi koji će vas savetovati, koji će savetovati na neki način ceo zdravstveni sistem Republike Srbije, da nam kažete bar otprilike šta će ljudi koji se nalaze na ovom spisku, a čija imena nama kao poslanicima ili laicima ne znače ništa, osim jasnog uvida da su u pitanju profesionalci, što je dobro, šta će ovi ljudi i na koji način vas savetovati da se reše ovi ogromni, endemski, dubinski, hronični problemi u zdravstvu Republike Srbije, o kojima ste i vi više puta govorili.
Dakle, moj spor nije u tome što ja znam da ste vi svesni šta ne valja. Moj problem je u tome da li vi možete, da li imate podršku, da li imate materijalna sredstva iz budžeta, da li imate podršku premijera da ove stvari rešite? Da li imate podršku da zdravstvu povećate plate zato što, po meni, ono što je smanjeno nije smelo da se smanjuje zdravstvo Srbije, koje je inače mizerno plaćeno? Kako će se poboljšati situacija…