Hvala gospođo predsednice.
Ne znam čime sam zaslužio ovakvu repliku, s obzirom na to da uvaženog kolegu nisam spomenuo niti čini mi se stranku, ako jesam izvinjavam se, spomenuo sam neke druge kolege.
Pa, znate kako, slab vam je taj ili što biste vi rekli tanak vam je pokušaj da vezujete nasilje za ono što ja propagiram i što tražim. Prvo zato što naši penzioneri bi se verovatno gurali ispred bankomata kada bi imali šta da podignu, ali nemaju zahvaljujući vašoj vlasti. Znate, i 70 evra dnevno, 60 evra dnevno je misaona imenica za njih, gospodine Babiću, ako niste znali, najviše zahvaljujući vašim makro i mikro ekonomskim merama i smanjivanju penzija. To je prva stvar.
Drugo, nemojte da vređate ljude koji su glasali za DS, nemate vi tu menzuru. Znate, ne možete vi da izmerite to o čemu sada pričate. To se zove vaš subjektivni osećaj, kao kad znate da vam je toplo i vruće ili hladno. Dakle, kako vi to možete da znate? To je prosto nešto što vi mislite da je to tako ali ovim vređate jedan značajan deo građana Srbije bez obzira što ne misle isto kao vi i to je blago rečeno nekorektno. Znate, ja ne vređam ljude koji glasaju za vas oni imaju pravo na to. Oni sve manje imaju smisla i pronalaze smisao u glasanju za vas, ali to je nešto drugo, zato što se smisao nalazi u ispunjenim obećanjima i realizovanom boljem životu, sada toga nema. Sada toga nema, to je činjenica.
A ta vaša arheološka politika, to pričamo o onome što je bilo bez ikakvog gledanja napred nas je dovela u ovu situaciju pošto vi gledate stalno unazad, udaramo glavom u banderu uporno. To je Srbija danas. Dobro, izvinjavam se što nije 9.000, 6.000. Isto pitanjeostaje, šta ćemo sa tim ljudima? Gde će oni da rade? Kako ćete da ih obezbedite? Po kom kriterijumu ćete da ih otpustiti? Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dobro je da biramo ove ljude danas. Čuli smo više stvari koje se odnose na samo funkcionisanje Saveta i kao jednog tela koje jeste vrhovno, stručno, savetodavno. Videli smo njihova imena, koja zaista nisu loša ni u kom smislu. Uostalom, ja sam laik, kao što znate, ne mogu da komentarišem to.
Međutim, ono što moram da kažem, pre prelaska na kratak osvrt našeg sadašnjeg stanja u zdravstvu, je da ovi ljudi zaista svojim biografijama, po meni, pokazuju da dolaze na pravo mesto. Znači, tu se slažem sa vama. Voleo bih da smo imali neki uvid, čuo sam, pažljivo sam slušao vaše izlaganje, oko toga šta konkretno, recimo, da li postoje neki planovi, neke ideje koje će ti ljudi moći unapred da predstave kao intenciju njihovog rada u okviru saveta.
Dakle, laički rečeno, dakle onako kako bi rekao bilo ko ko nije zdravstveni radnik, uključujući i mene, šta ovi ljudi misle da konkretno rade, koje su njihove ideje u pravcu razvoja našeg zdravstvenog sistema, rešavanja prioritetnih pitanja, rešavanja neuralgičnih tačaka našeg zdravstvenog sistema, disfunkcionalnosti fonda i svega ostalog o čemu smo slušali i od uvaženih kolega, koji nesumnjivo više znaju nego ja? Dakle, to je prvo pitanje. Dakle, voleo bih da mi čujemo šta ovo ime, bilo koga od ovih lekara, profesora, šta ovo ime nama govori o tome u kom pravcu će se kretati ta reforma, jer ste vi ministar kao šef organa državne uprave i par ekselans politička ličnost u okviru Vlade Srbije koja se bavi zdravstvom?
Dakle, vi ste odgovorni za funkcionisanje zdravstvenog sistema. Ovi ljudi će biti savetodavni. Oni će da koštaju ovu državu, samo momenat da vidim, ovde sam napisao, nekih 17 miliona dinara, od čega je milion i nešto odlazi na rad saveta. Ako možete samo to da precizirate, ne razumem tu disproporciju, u čemu se odnosi, nije mi jasna prva cifra, druga cifra. Evo, čisto, da ne bi bilo nerazumevanja.
Treće pitanje, dakle ono glavno, generičko pitanje, koji se odnosi na rado ovog Saveta. Ovde smo danas slušali i od uvaženih kolega koji su lekari vrlo dobar prikaz toga šta ne valja u našem zdravstvenom sistemu. Tu ne bih imao šta da dodam, osim da pitam vas kao ministra, dakle odgovorno lice – kako će ovaj Savet omogućiti vama da se popravi endemsko loša situacija u našem zdravstvu, hronično loša situacija u našem zdravstvu, da se medicinski izjasnim?
U ovom trenutku imamo desetine domove zdravlja u Srbiji čiji su računi blokirani, kao što znate, imamo desetine zdravstvenih ustanova primarne i sekundarne zdravstvene zaštite u kojima nema osnovnog materijala, lekova i svega ostalog, imamo situaciju u kojoj postoje vrlo sumnjivi tenderi pod kojima su veliki, recimo Klinički centar i ostali, dobijali obroke i dobijaju obroke od određenih firmi, što će se tek jednog dana istražiti, videti ko je tu zašto dobijao milionske ugovore, da ne govorim o farmaceutskim ugovorima.
Imamo situaciju da nama, kao što se i vi govorili ministre, hiljade lekara odlazi u inostranstvo. Vi ste uradili pravu stvar, evo da kažem i pohvalu, time što ste krenuli u reformu ovog sistema kroz pitanje specijalizacije, pa samim tim i sistematizacije radnih mesta, što mislim da je pozitivna stvar.
Takođe, imamo najavu toga da će hiljade radnika tzv. nemedicinskog osoblja ostati bez posla u Srbiji. To su pitanja na koje bih voleo da čujemo odgovore nekoga iz ovog Saveta, šta će oni da savetuju vama da rešite te probleme, a pošto, naravno, oni nisu tu i ne mogu da pričaju, možda vi možete da mi kažete konkretno kako ćemo rešiti problem užasno lošeg stanja u našem zdravstvu, užasno lošeg, gde, nažalost, iako se vi borite protiv toga i dalje postoje liste čekanja, gde, nažalost, vi ne možete dobiti ni zračenje, ni snimanje, ni bilo šta bez višemesečnog čekanja, gde, nažalost, imate primarnu zdravstvenu zaštitu na krajnje rudimentalnom nivou po Srbiji. Da ne pričam o ovome što sam spomenuo, da su nam računi domova zdravlja, ljudi, blokirani.
U međuvremenu nisu smeli da se primaju novozaposleni, osim kroz plan specijalizacije i onoga što su deficitarna zanimanja u našem zdravstvu, recimo radiolozi, anasteziolozi itd, ali su primani ljudi od kada ste na vlasti. Za tri godine puno novih ljudi je primljeno bez ikakvog plana, bez ikakvog smisla i postoji sumnja da ima politike, plašim se. Dakle, to su pitanja.
Naši lekari, gospodine ministre, i nemedicinsko osoblje i svi zaposleni u zdravstvu su mizerno plaćeni. Vaša Vlada smanjila im je plate. Kako mislite, evo, to nam recite, da će specijalista da radi za 55 hiljada, 60 hiljada dinara, eventualno 70 hiljada dinara, ne znam sa dežurstvom koliko može čovek da nagura, kako će da radi toliki broj? Kako mislite da se nastavi funkcionisanje i šta će Savet da kaže za situaciju u kojoj imate hirurga, recimo u Urgentnom centru, koji ima desetine operacija, možda ne desetine, ali recimo pet, šest, sedam, deset operacija dnevno, da ima istu platu kao čovek koji radi u nekoj bolnici u centralnoj Srbiji ili na severu Vojvodine, nije bitno, koji ima istu platu, a ne mogu se porediti priroda posla i težina? Znate vrlo dobro o čemu pričam.
Smatram da to hitno treba da se reši, da se naprave merila po kojima će neko dobijati višu platu zbog težine posla, zbog toga što rade neverovatno teške stvari. Znate, oni su izloženi ne samo psihofizičkom naporu, oni su izloženi infekcijama po našim bolnicama, kao što ste videli.
Imali smo infekciju nedavno u Kliničkom centru, u Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije i svi su morali da ćute o tome. Onda je procurilo u javnost i šta se desilo sa tim? Šta se desilo sa činjenicom da preko 5.000 građana Srbije danas ima šugu? Mi smo nacija u kojoj 5.000 ljudi ima šugu u 21. veku.

Uvek me prekinete kada hoću da poentiram, to je neverovatno. Poenta je sledeća. Pošto ljudi iz Saveta nisu ovde, uvaženi ministre, ovi problemi koje sam ja vama izneo nisu stranački obojeni, to su problemi građana Srbije i zdravstva Republike Srbije, pošto srpsko zdravstvo ne postoji, kao što ne postoji ni bošnjačko, da podučim kolege.
Dakle, molim vas, kao osoba koja se ovde nalazi na neki način u ima tih ljudi koji će vas savetovati, koji će savetovati na neki način ceo zdravstveni sistem Republike Srbije, da nam kažete bar otprilike šta će ljudi koji se nalaze na ovom spisku, a čija imena nama kao poslanicima ili laicima ne znače ništa, osim jasnog uvida da su u pitanju profesionalci, što je dobro, šta će ovi ljudi i na koji način vas savetovati da se reše ovi ogromni, endemski, dubinski, hronični problemi u zdravstvu Republike Srbije, o kojima ste i vi više puta govorili.
Dakle, moj spor nije u tome što ja znam da ste vi svesni šta ne valja. Moj problem je u tome da li vi možete, da li imate podršku, da li imate materijalna sredstva iz budžeta, da li imate podršku premijera da ove stvari rešite? Da li imate podršku da zdravstvu povećate plate zato što, po meni, ono što je smanjeno nije smelo da se smanjuje zdravstvo Srbije, koje je inače mizerno plaćeno? Kako će se poboljšati situacija…

Ovo je i te kako tema.

U opasnosti sam da me kaznite, pa onda da povlačite kaznu?

U redu. Hoću da kažem, ministre, molim vas, šta će Savet da vas savetuje za situacije u kojima građani Srbije dođu u bolnicu ili u dom zdravlja i kažu im – nemamo antibiotik, nemam gazu, nemam zavoj, nemam iglu, dođi sutra, dođi prekosutra, dođi za mesec dana, čekaj na red, javi se, na telefon se niko ne javlja itd, itd? Dokle će nam sestre raditi poslove na recepcijama u domovima zdravlja… (Isključen mikrofon.)

Hvala, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, uvažene kolege, gospođa Zagorka Dolovac je sjajan tužilac. Njena biografija je impresivna. Ona je prošla sve instance u okviru tužilačkog posla. Gospođa Dolovac je neko čijem profesionalizmu i znanju zaista nema ko šta da zameri. Ona je žena koja je došla u jednom teškom trenutku na tu odgovornu funkciju, unela neke jako pozitivne stvari, uvela neke principe, pravila, uvela je ocenjivanje, uvela je kriterijume koji do tada apsolutno nisu postojali. O tome je dosta govorila moja koleginica Čomić.
Gospođa Dolovac je žena koja nije član nijedne stranke. Nije nikada bila član nijedne stranke. Samim tim se čudim i nekim izjavama kolege od preko puta da, dok smo mi bili na vlasti, mi smo izabrali, ili nismo, smenili one koje ste vi izabrali i tome slično. Duboko se ne slažem sa takvim stavom, jer konkretno ste mislili na Sašu Jankovića, koji je u ovoj Skupštini jednoglasno izabran na vaš predlog, a tužioce vi ne možete da menjate, čak i da hoćete, zato što niste za to nadležni po zakonu. Prema tome, to je ono što je činjenica. Naravno, vi možete politički sve odluke da donesete i na neki čudan način da ih sprovedete, i to više nikoga ne čudi.
Naime, pozabavio sam se malo elementima naše zajedničke političke prošlosti. Na sajtu vaše uvažene stranke SNS sam našao intervju gospodina Vučića, iz 2010. godine,

Da, ima sa gospođom Dolovac.
Dakle, gospođa Dolovac, kao ličnost, ovde se nalazi pred nama i njena biografija, gospodine predsedavajući, je pred nama, i mi, u tom smislu, kao narodni poslanici koji biraju gospođu Dolovac, imamo pravo da damo određene komentare, a te komentare je dao i gospodin Vučić 2010. godine. Dakle, gospodin Vučić je tada rekao: „Ja ne znam i na pada mi na pamet da razgovaram o njima i njihovim primanjima, ali znam da Zagorka Dolovac ima ogromna primanja kao funkcioner ne DS, ali izabrana od strane DS, preko 200 hiljada dinara, zamislite, i to samo zato što je stranački funkcioner i partijski poslušnik“. Kraj citata, Aleksandar Vučić 2010. godine. Ovo i dan-danas ima na sajtu.
Prvo pitanje koje se retorički postavlja je – kako ste vi došli do toga da ovakvu ženu, koju vaš lider tako negativno farba u crne tonove, danas slavodobitno ovde birate i o njoj govorite sve najbolje? To je prvo retoričko pitanje. U tome se krije i jedan stidljivi odgovor, da verovatno među vašim silnim novim kadrovima niste mogli da nađete adekvatnu zamenu.
Treća stvar koja se krije u tome je i to što vas to izjeda iznutra i duboko vas nervira, ali tu ne možemo ništa. Vrlo je zanimljivo da govorite o tome da je neko nekoga tukao, palio, otimao, uzimao oružje, pištolje, puške, puškomitraljeze itd, a sa druge strane, ne govorite da je 1997. godine vaša stranka bivša dobila jednu trećinu sudija u podeli, dve trećine je dobio SPS. To ste zaboravili.
Zaboravili ste i to da se gospođa koja se ovde nalazi apsolutno nikad ne pojavljuje u javnosti u Srbiji. Ja o njenom profesionalizmu i radu zaista neću ništa loše da kažem i nema razloga, ali moram da kažem da ova žena u javnosti ne postoji. Ne postoji nijedna evropska država gde vrhovni državni tužilac ne postoji u javnosti. Pojavila se jednom u javnosti, brutalno je ućutkao ministar dr Nebojša Stefanović. Tog momenta, čini se, zaslužila je reizbor na mesto državnog tužioca. Za tri godine nismo čuli nijednu reč o gospođi Dolovac, nijednu reč.
Malopre je nadahnuto jedan kolega govorio o tome šta je to državni tužilac - vrh piramide državne vlasti, mač građana Srbije, progon počinitelja krivičnih dela, ali isto tako i vrh tužilačke piramide, kontrolor, koordinator, nominalni, formalni, zakonski šef svih tužilaca Republike Srbije.
Za tri godine vaše vlasti, gospodo, fioke naših tužilaštava su prepune krivičnih prijava na koje niko živ ne reaguje. O tome sam već govorio. Mahom se radi o prijavama protiv vaših članova. Za tri godine nijedan značajan postupak nije pokrenut protiv bilo koga iz vaše vlasti. Nijedna istražna radnja kojom ste opteretili srpsko tužilaštvo nije sprovedena protiv pripadnika vašeg režima i vaših prijatelja. Nije ustanovljeno zašto neki vaši tajkuni imaju po 20-30 firmi, ko se bavi uvozom i izvozom, ko je odgovoran za dan-danas trajanje isušivanja Tamnave, ko se bavio uvozom televizora, ko izvozom…

Molio bih vas, gospodine predsedavajući, da pravila primenjujete jednako i na onu stranu.
Prema tome, pošto danas biramo republičkog javnog tužioca, što inače mislim da ova Skupština ne treba da radi, kao što mislim da mi ne treba da biramo sudije, kao što mislim da struktura javnih tužilaštava u Srbiji ne sme ostati ovakva kakva je danas, voleo bih da čujem od gospođe Dolovac da li i u kom pravcu bi išle eventualne promene u tom sistemu, ali neću to moći da čujem jer ona nije tu. Ministar Selaković bi mogao o tome nešto da kaže, siguran sam da ima određeni stav, o tome smo već u ovoj Skupštini razgovarali, opštinska javna tužilaštva, po meni, treba da se izuzmu iz strukture jedinstvenog hijerarhijski ustrojenog i jedinstvenog tužilaštva. To je jedan od predloga koji ćete vi ignorisati.
Činjenica je takođe da se ovde mnogo govorilo i o kriminalnim aktivnostima. Ponovo smo imali tužioce amatere sa ove strane na koje niste reagovali. Ponovo smo imali…

Gospodine predsedavajući, ne želim da vodim polemiku sa vama. Poštujem funkciju koju obavljate. Niste ni u kom smislu kvalifikovani da komentarišete moja prava i to šta ja mogu ili ne mogu kao narodni poslanik, ukoliko ne kršim Poslovnik.
Pošto apsolutno sve vreme, dva puta ste me prekidali, pričam o budućem državnom javnom tužiocu, i sadašnjem javnom tužiocu, i stvarima vezanim za njen posao, nijednog momenta nisam odstupio od teme. Ali, ja ne mogu vas u to da ubedim, pošto vi verujete u to da jesam. Posebno je neprimereno da vi komentarišete ko šeta ili ušeta ili neišeta. Niste kvalifikovani za to.

Gospodine predsedavajući, ja bih vas zaista zamolio da mi dozvolite da završim svoj govor…

: Gospodine Bečiću, non-stop me prekidate.

Dozvolite mi da završim.

Hoćete mi dozvoliti, uljudno vas molim, i prekinuti sa ekscesnim aktivnostima na Skupštini?

Dakle, sledeća stvar koja se postavlja kao pitanje. Podsećam uvažene poslanike ovde koliko je bilo gneva, buke i kritike zbog loše sprovedene reforme pravosuđa? U tom momentu svi su govorili ime tadašnjeg predsednika Visokog saveta sudstva, sudije Nate Mesarović. Niko nije spomenuo predsednicu Vrhovnog saveta tužilaštva, gospođu Zagorku Dolovac. Zašto sada ne napadate zbog loše reforme pravosuđa gospođu Dolovac, a napadali ste Natu Mesarović? To je stvar koja se postavlja kao pitanje.
Ljudi u tužilaštvu kažu – ako smo svi krivi, obe istance u okviru pravosuđa, kako je moguće da se priča samo o jednoj, a o drugoj ne?
Treće pitanje, koje je najvažnije pitanje, gospodine Selakoviću, na koje možda vi možete odgovoriti, ja bih voleo da čujem kakvi konkretni koraci će se preduzeti da određena krivična dela u Srbiji, koja najviše razaraju naše društvo, određena krivična dela, ona najteža krivična dela, dela koja se tiču i korupcije i kriminala u privredi i teških ubistava i dilovanja droge i svega ostalog, zašto nam se, pod jedan, dešava neprekidno u poslednje vreme, kao praksa, što sam siguran da vi osuđujete, da na Apelacionom sudu padaju presude i da se ljudi puštaju na slobodu? Da li je to rezultat loše urađenog krivičnog, pretkrivičnog postupka, istražnih radnji ili je možda to rezultat loše urađenih optužnica? I koja je odgovornost tužilaštva u tome i čija je odgovornost u tome? Ta praksa je neprihvatljiva. Šta će se uraditi u budućnosti da se ta praksa prekine? To je osnovno i najvažnije pitanje. Da mi čujemo glas srpskog tužilaštva koji nas štiti od pošasti kriminalnih aktivnosti. Da mi čujemo konkretne korake koji će se preduzeti da do ovoga ne dolazi. Da ne razmišljaju građani Srbije da li će lopovi i secikese, vlasnici import-eksport firmi, dobitnici tendera, da stalno prolaze nekažnjeno u ovoj zemlji.