Uvažena gospođo predsedavajuća, član 27. stav 2, primena Poslovnika.

Naime, došlo je do ozbiljnog kršenja ovog člana tokom prethodne humorističke situacije, zbog toga što neimenovani poslanik se pročitao u nečemu gde apsolutno nije spomenut na bilo koji način, ni po imenu i prezimenu, niti po funkciji, niti po prošlom životu, niti po biografiji, koju smo čak imali mogućnosti da čujemo ovde danas, što je inače beskrajno zabavilo profesora Atlagića.

Ja moram da kažem da ako se ovakve stvari dešavaju, onda možemo ući u opasnu situaciju da svako može u bilo kom momentu od strane vlasti da se javi i da govori, bez bilo kakvih ograda. Mislim da je to loše i mislim da je, možda niste to želeli, ovde došlo do ozbiljnog kršenja Poslovnika. Naime, poslanik ni na koji način, podvlačim, nije spomenut i nije bilo osnova da mu se da reč.

Ja sam se skoncentrisao na ono što je govorio gospodin Jovanov i mislio sam da će tu biti davanja replike ili povrede Poslovnika, međutim, odjednom ustade čovek i krene da priča o tome šta je radio. Ne znam da li je iko prepoznao u ovoj poučnoj priči gospodina Miljkovića sem njega? Hvala.

Hvala, gospodine predsedniče.

Dakle, u nizu predloga koji su se našli pred nama, ja bih samo kraće da pokušam da se zadržim na Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2023. godinu ili popularno nazvan REM.

Zašto o tome treba danas, takođe, govoriti? Pa, zato što je predviđeno da oni imaju dodatnih tri i po miliona evra. U situaciji kada je to telo napravljeno na jedan plemenit način, ova država, predstavnici građana ove zemlje su napravili telo koje treba da nešto što je javno dobro, da privremeno na korišćenje televizijama koje za to apliciraju. U tom smislu treba da primenjuju zakon i Pravilnik o radu i tu bi sve bilo u redu da u tom istom zakonu i u Pravilniku o radu ne piše da dozvole mogu da imaju i sadrže one televizije koje imaju informativni program i koji prenosi informacije na balansiran i nepristrasan način. Ono što mi danas, nažalost, vidimo u našoj državi jeste da imamo prilično svega, samo ne toga, što je, ako hoćete, ultimativni dokaz da REM ne radi svoj posao već godinama.

REM nije sastavljen od partijskih ljudi. Ovde je jedan kolega ovde malopre to govorio i ja se slažem, kao što mislim da političari, i da smo to 2000. godine ili par godina kasnije prevazišli, da političari na bilo koji način iz bilo stranke treba da uređuju medije, ali isto tako vas podsećam, poštovane kolege, da je etar, da je frekvencija javno, narodno dobro i blago i da se to daje privremeno nekim ljudima koji imaju televizije i da kriterijum za to kako se to do sada radilo od strane ovog Saveta REM-a i onog pre njega zaista malo je reći skandalozan.

Zašto to tvrdim? Zato što, između ostalog, smo evo nedavno imali priliku da se uverimo kako to stvarno izgleda. Odjednom Regulatorno telo, koje nema pravo, po zakonu, na štrajk, stupa u štrajk, gle čuda, nakon što su četiri nacionalne frekvencije dodelili televizijama koje su u svom uređivačkom programu, u svojim vestima, u svojim informativnim emisijama apsolutno naklonjeni vladajućoj stranci. Nakon toga stupaju u štrajk, a ne pre toga. Nisu stupili u štrajk zbog pritisaka pre dodele četiri televizije bliske vašoj stranci, nego nakon toga, a prekidaju štrajk na dan kada mi treba da im odobrimo dodatna tri i po miliona evra. E to vam je REM o kojem pričamo i to je REM za koji mi iz opozicije celokupne tražimo da hitno budu smenjeni sa svojih mesta ljudi u Savetu, sem dve osobe koje nisu štrajkovale u ovom periodu, jer su prekršili zakon, ali nisu samo tu prekršili zakon.

Prekršili su zakon i sopstveni Pravilnik i pravila rada sopstvene struke kad god su van kampanje, dame i gospodo, mimo kampanje apsolutno po izveštajima BIRODI-a, po izveštajima drugih monitoring tela u ovoj zemlji, pa ako hoćete i po izveštajima sopstvenog saveta, u svakom smislu, na svakoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom u preko 75% slučajeva favorizovali isključivo vašu stranku i vladajuću koaliciju, da ne govorim predsednika Republike. To je suština. To znači da Savet REM-a apsolutno do sada nije radio svoj posao po zakonu, da su favorizovali isključivo jednu stranku, jednu politiku i jednog čoveka i to znači da kada su trebali da odluče na objektivan način, vođeni pravilima struke i pravilima potrebe građana za objektivnim, balansiranim, nepristrasnim informisanjem, oni stupaju u štrajk kada su dodelili četiri frekvencije ljudima bliskih vama od kojih, gle čuda, neki imaju i dve televizije odjednom i niko se više ne pita da li to može ili ne može.

Molim kampere sa režimskih televizija da mi ne dobacuju.

Znači, u tom smislu je problem u Savetu REM-a.

Mi smo tražili, opravdano, potkovano na osnovu zakona, i tražimo da se ti ljudi smene, da se sklone sa tih pozicija, da dođu drugi ljudi, mimo stranaka, mimo partijske pripadnosti, koji će isključivo kroz prizmu struke, medija, a ne partija i politike dnevne, odlučivati ne samo o dodeli nacionalne frekvencije, nego o mnogo ozbiljnijim stvarima, na koje smo danas, poštovana gospodo, u ovom parlamentu iz nekog razloga slepi.

Navešću vam samo par primera. Na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, čak neću da ulazim ni u rijaliti, se dovode ljudi u dnevnim terminima koji vrše direktnu instruiranu propagandu za jednu stranu državu. Dovode se vidovnjaci, kvazi lekari, kvazi doktori, dovode se osuđeni kriminalci, optuženi kriminalci, dovode se ljudi koji smisleno, organizovano od strane njihovih urednika, koji tako krše zakon i moralne norme, truju ovaj narod 24 časa dnevno.

Ne ulazim u neukus, ne ulazim u ono što se naziva rijaliti program, zaista ne ulazim u to. Pogledajte ako smete, na objektivan način, molim vas, ako možete, njihove informativne emisije. Ljudi moji, na šta to liči. Siguran sam, siguran sam da ni vama kao vladajućoj stranci ne može biti svejedno i da negde u sebi, duboko u sebi, ispod taloga politike i strasti, osećate sramotu kada vidite te fabričke zidne novine od kojih su napravili srpske medije.

Ti ljudi prekidaju štrajk, gle čuda, da dobiju 3,5 miliona narodnih para. Odakle im obraz? Nije ih sramota da gledaju u naše oči i ovde pričaju o zastupljenosti. Kojoj zastupljenosti? U režimskim medijima sa nacionalnom frekvencijom, nema zastupljenosti drugačijeg mišljenja, ne političara. Ne tražim ništa za opoziciju. Ništa, podvlačim kolege. Tražimo mogućnost da se čuje informacija sa obe strane, da se čuje svačija priča i muka, da se čuje svaka afera, a ne da se pozivaju ljudi, da se komentarišu procesi u toku, da se brane ljudi na televiziji sa nacionalnom frekvencijom protiv kojih se vodi sudski postupak. TV suđenja su uveli ljudi iz REM-a jer nisu to prekinuli. Nikada nisu zamračili ekran u ovoj zemlji, nikada. Izricali su neke usmene opomene svojim drugarima, vlasnicima privatnih televizija.

Vi ste predstavnici građana, poštovane kolege, ne predstavljate isključivo stranku, svi dolazimo iz neke stranke. Predstavljate građane Srbije.

Molim vas, pogledajte u to ogledalo. Pokušajmo da pogledamo šta donosi sutra, da ne idemo neprekidno u kopanje šta je ko radio iza nas. Šta će ostati toj deci koja se nekim čudom odluče da ostanu u Srbiji, a malo će ih biti na osnovu rezultata popisa? Ostaće jad i beda. Ostaće razni kriminalci, osuđeni zločinci, ostaće izvođači radova ove ili one stranke, ostaće sumnjivi tipovi, nadrilekari, ostaće ravnozemljaši i reptili, da nam uče decu, da im daju moralnu potku preko nacionalne frekvencije.

Ljudi, moramo ih zaustaviti. Niko im to pravo nije dao, nego pravo da daju frekvenciju, a zauzvrat objektivno, balansirano informisanje, dve strane iste priče, svaka afera da se čuje. To je traženo, a ne za stranke. To je ono što mi tražimo i na čemu ćemo insistirati. U Srbiji neće svanuti, ni nama, ni vama, ni celom narodu dok takvi ljudi ne napuste mesta koja su zgazili, ponizili i na kojima su zakon ove zemlje blatom ukaljali. Hvala.

Hvala.

Žao mi je, kolega, iako ste vi u pravu što se tiče Jutjuba, zaista, ali mi je žao, jer moguće je da niste gledali u poslednjih nekoliko godina ove televizije o kojima sam pričao. To nije nikakav pritisak. Čovek o kojem pričam je brat člana glavnog odbora vaše stranke, koji je vlasnik tih televizija. Pustite Grke. Odakle sad kod ovog čoveka? Nemojte u to da ulazimo, koji je to transfer novca bio i kako, nego pogledajte vi. Naravno da će deca, pre svega, da obrazovanje dobijaju u školi, ali ima i mimo škole aktivnosti, vannastavnih aktivnosti, kada oni gledaju te televizije i na tome mogu da vide uzore buduće, a ti uzori su u svemu problematični, u svemu, i tu sam siguran da se slažemo.

Ja samo hoću da vam kažem, ne možete vi, kolega, zaista uz svo uvažavanje, vi ne možete sad da se iz petnih žila potrudite. Ne možete da opravdate takav program na tim televizijama, siguran sam da ne možete, kao što ne možete da mi objasnite zašto REM, Savet REM-a sve vreme ćuti o tome. Kako to objašnjavate? Kako je moguće da Savet REM-a ne radi svoj posao i ne reaguje ni u jednoj takvoj situaciji, nikad, osim što je dva ili tri puta dao usmenu opomenu? Pazite, usmenu opomenu, umesto da im zatamne ekran ili da im oduzmu frekvenciju.

Jednom se ponovi, dva put, tri put, ne, ovo je celodnevni program. Ovo je program koji je, priznali vi to ili ne, opasnost za budućnost ove države, i pri tome podvlačim, ne pričam o rijaliti programima, ljudi. Mnogo gore stvari se sipaju našem narodu u glavu. Jel vama to odgovara? Jel vi hoćete takvog građanina? Nisam siguran i voleo bih da nije tako. Ali, ljudi, razmislimo o tome gde će nas to odvesti. I recite mi da li ste gledali skoro te televizije? Ako jeste, siguran sam da ćete biti toliko pošteni da kažete da sam u pravu, jer ono što oni tamo pričaju i što prosipaju, to je čista opasnost i to je čist otrov koji nema veze s politikom, ali i te kako ima veze sa nedostatkom morala i nedostatkom pameti, razuma i bilo kakve nauke. Hvala.

Hoćete dati gospodinu Aleksiću reč? Nije mi jasno.

(Aleksandar Marković: Pa šta ako je podigao Poslovnik?)

Molim vas, kolege.

(Aleksandar Marković: Sada je on neka faca što je podigao Poslovnik?)

Ne mislim to, zaista, ali vi znate da pozivanje na povredu Poslovnika ima prioritet. Samo da razjasnim, kolega. Zaista to ne mislim što ste dobacili.

Dakle, član 107. Zbog čega član 107. po meni je prekršen? Poštovana predsedavajuća, ja razumem i povišene emocije i možda se nekad kaže nešto što zaista nije korektno sa obe strane, ali mislim da ste u ovoj situaciji, čini mi se, morali reagovati na samo jedan, po meni, izuzetno problematičan segment nastupa ministru u Vladi gospodina Malog i zamenika premijera, a to je zato što je u jednom momentu, po meni, prešao sve granice kad je rekao da nas možda neko plaća, aludirajući da to neko plaća, znači, neko ko nisu građani Srbije, nego neke, ne znam, tajne službe, strane sile. To je izuzetno opasna stvar.

Ne zameram ništa, ali tako nešto reći je krajnje uvredljivo, duboko narušava dostojanstvo Narodne skupštine, crta mete ljudima na čelo. To smo, nažalost, gledali previše u ovih 10 godina.

Molim vas, gospodine Mali, ako možete da sakupite dostojanstvo i snagu ljudsku, ne političku, i da na neki način se ogradite od sopstvene izjave.

Izvinite, ja mislim da bi to bilo blagotvorno.

Hvala.

Gospođo predsedavajuća, članovi Vlade, kolege, amandman smo podneli, jedan od 80. Odbacili ste 80 amandmana, tj. vaš odbor kojim rukovodite, bez ikakvog suštinskog razloga, bez obrazloženja, čak i bez nekog preteranog pravničkog truda da se dovede u kakvu takvu formu. Ovo je jedan od amandmana koji nije odbačen, ali koji će biti odbijen.

Mi tražimo u stvari da se na neki način enormno zaduživanje koje Vlada traži kroz Predlog zakona o budžetu, koje je preko 900 milijardi, ograniči tako da se kaže – briše se stavka u predloženom budžetu koja kaže da ako ne možemo iz ovih redovnih sredstava, mi ćemo posegnuti rukom u trezor, pa ćemo iz trezora da uzimamo koliko je potrebno da bismo sačuvali likvidnost, pri čemu, naravno, ne spominju ni jedan iznos koliko će to da bude, u kom iznosu, do koje mere, do koje granice, dokle? Mi kažemo – ljudi, ne možete to da uradite na taj način ovom narodu, da kažete – mi ćemo uzimati, a koliko ćemo uzimati da očuvamo likvidnost kako je mi vidimo, to je na nama. Nemojte nas pitati za iznos, uzećemo koliko je potrebno.

To je ono što Vlada, poštovana gospodo, nama poručuje. Mi im kažemo – nemojte ljudi da kažete, dajte neki iznos, ne može tek tako ruka u trezor, pa da se vadi odatle.

Međutim, Odbor i Vlada Srbije su rekli – ne valja ovo ništa, zato što nije neophodno, kaže obrazloženje, jedno od retkih koje ste se potrudili da date, nije potrebno navoditi iznos, jer, kaže, mi smatramo da tako nešto u stvari nije važno i nije neophodno navesti traženi iznos. To je zvanično obrazloženje koje ja ovde držim pred vama.

Poštovani građani, ovim što oni ovo odbijaju, oni vama poručuju sledeću stvar – zadužićemo se 920 milijardi dinara da bismo pokrili rupe, pre svega u energetskom sektoru koje su nastale, gle čuda, pre rata u Ukrajini, a onda ćemo, ako nam je potrebno, posegnuti u trezor, da izvadimo koliko je potrebno.

Mi kažemo, čekajte, recite koliko. Oni kažu – nije potrebno da vam kažem koliko, kao što ste smatrali da nije potrebno da opozicija uopšte podnosi amandmane, 80 amandmana, da budem precizan, kao što ste rekli – imate vi pravo da govorite, ali nemate mogućnost da ostvarite funkciju poslanika da predložite amandman na promenu zakona. Nemate, u 80 slučajeva. Od toga, gle čuda, neki su po nama, kolega, krucijalni, ali nemamo mi pravo ni da procenjujemo to da li mi uopšte imamo mogućnost ili nemamo mogućnost da utičemo na budžet koji ste podneli. Zato što ste vi rekli nama ono da prevedem da bi narod razumeo, što kaže jedan čovek.

Nemate pravo da vršite funkciju poslanika osim da govorite kad vam mi dozvolimo da govorite, a mi ćemo vam dozvoliti kada procenimo da ste zaslužili da govorite, čak i kada ste pomenuti, čak i kada ste direktno prozvani, čak i kada ste psovani, vređani, pri čemu, da se odmah razumemo, nikakve psovke, uvrede ne podržavam, nikakve teške reči nikada nećete čuti od strane naše poslaničke grupe. Molim vas, precizan sam bio. Pre je bilo kakvog osmeha, konsultujte se sa nadležnim šefom poslaničke grupe.

Dakle, ovo je činjenica, dame i gospodo, imamo pred nama nezabeležen presedan, opasan presedan, ne opasan koliko kosovski, ali Boga mi blizu u narušavanju ove države, jer opozicija je deo državnog poretka, ona je deo narodne volje, ona nije incident i devijacija, kako neke kolege očigledno misle, ona je korektiv i ona je predlagač.

U ovom slučaju, u 80 slučajeva mi nismo predlagač za vas, mi smo ono što vam smeta, što oduzima vreme i Odbor koji je dao toliko nesuvisle obrazloženja. Onda je odlučio da ne da obrazloženja za neke amandmane. Onda je za neke dao takvo obrazloženje da je to prosto neverovatno, da kažu – niste naveli pravnu stavku, niste naveli deo u razdelu budžeta, a tamo u razdelu budžeta, gospodo ne piše, nema je, nema broja. Zašto nema? Pa, Vlada je prekršila Zakon o budžetskom sistemu i nikog nije briga, važno je da se naš amandman odbacuje, jer je protivno, ne znam čemu i pozivate se na nešto čega nema, ne piše, ljudi u predlogu.

Ne znam, da li ste svesni da ovo što mi vama govorimo je u nameri da pokušamo da vratimo Skupštinu, predstavništvo naroda, najveće, najviše na put toga da se čujemo, da čujete šta vam narod govori, onaj deo naroda koji nije glasao za vas. Ljudi, postoji ozbiljan deo naroda koji nije glasao za vas.

Ne možete polovinu jednog naroda proglasiti za neprijatelje, ne možete im zalepiti flaster na usta, ne možete nikada dovesti ovu zemlju u situaciju, kolege, da se kaže – nije bitno koliko ćemo da vam uzmemo iz Trezora, narode, ne pitajte nas za iznos, nismo dužni da vam kažemo. I vi to odbijate. Recite građanima – to odbijamo, ne damo. Na nama je da vam kažemo koliko ćemo da uzmemo, a nećemo ni da vam kažemo.

E, to je ono što ste uradili, pogazili ste pravo na podnošenje amandmana. Prvi put ovo radite na tako drastičan način od 80 amandmana. To je po meni jako opasno za ovu državu, za naš poredak, za našu još uvek nerođenu demokratiju i za budućnost ove zemlje. Ako građani preko svojih predstavnika nemaju mogućnost da poprave ono što smatraju da niste dobro uradili, pa šta onda imamo mogućnost, da govorimo, da se borimo, pa ni to nam ne date. Pa, ja neću kukati.

Stojim ovde ispred ponosne grupe ljudi koja će uvek da kaže ono što je istina i koja neće dozvoliti da sloboda i pravda u Srbiji odu u tišini i mrak. To što sanjate nikada dosanjati nećete. Hvala.

Hvala.

Gospođo predsedavajuća, članovi Vlade, poštovane kolege, Predlog budžeta za 2023. godinu na žalost građana Srbije potvrđuje, cementira rastuću inflaciju u našoj zemlji koja je projektovana na 11,1%, što znači da će u proseku ove sledeće godine sve poskupeti za 25%, naročito hrana. To, poštovani građani, znači ono što smo već govorili, da onih pet ključnih proizvoda koje ste mogli za jednu crvenu da kupite 2012. godine, sada kada odete u prodavnicu, platićete dve crvene. To je sve što treba da razumemo što se tiče inflacije koja je projektovana od strane režima i od strane ove vlasti i od strane ovog Predloga budžeta za 2023. godinu.

Žao nam je što planirano povećanje plata i penzija, nažalost, ni blizu neće moći da pokrije rastuće troškove života za naše građane.

Došlo je, takođe, i do urušavanja, gotovo raspada čitavog energetskog sektora, što, ponavljam, nikakve veze nema sa ratom u Ukrajini, već je taj raspad počeo mnogo ranije. Zašto? Zbog nesposobnih, nestručnih kadrova koje je postavila vlast na čelo tih preduzeća.

Inače, taj raspad će uzrokovati to da se Vlada zadužuje dodatno kroz projekciju ovog budžeta, tako da pored 750 evra koje će svako domaćinstvo biti zaduženo od strane ovog režima, sada imamo projekciju od dodatnih 500 evra. Dakle, 750 evra, pa još 500 za svako domaćinstvo koje nas, poštovani građani, očekuje od strane projektovanog budžeta, kako je ovde predstavljeno.

Nastavlja se enormno zaduživanje. Sada smo već došli do projektovanih osam milijardi evra dodatnog zaduživanja iliti 919 milijardi dinara. Tešite nas, poštovani, ovde neki sa vaše strane da ima država koje su mnogo su više zaduženije, samo zaboravljate da kažete sa kakvom ekonomijom, sa kakvom privredom i sa kakvim platama, ali to nije ni bitno za vas, ja to razumem. Potrebno je naći neko opravdanje za nešto za šta nema opravdanja.

Inače, da vam kažem, jednog dana kad neko ovo bude proučavao, neće više moći da se snađe od koga ste i šta sve zadužili i po kojim kamatama. Mi smo izračunali, da samo na plaćanje vaših kamata za kredite koje ste uzeli, za zaduženja koja ste napravili od 147 milijardi, jednako je iznosu koji se otplaćuje i za socijalu, i za decu, i za porodilje, studente, učenike, nezaposlene, veterane i raseljena lica, to ćete platiti samo za kamate.

Ovde je jedan kolega govorio o stravičnim kamatnim stopama užasnog Mirka Cvetkovića, kaže, od čak sedam posto, skoro, u vreme ekonomske krize. A vi uzimate kredit od Komercijalne banke, dakle od nove Ljubljanske banke, od 8,25% uzimate kredit od banke, poštovana gospodo.

Mi smo predložili uvođenje ekstra profita i predlažemo vam, uvedimo ekstra profit za preduzeća poput Gasproma, poput Ziđina, koji na leđima građana ostvaruju enormni profit, sve države Evrope su to radile i Ruska Federacija je to radila. Objasnite mi molim vas, zašto odbijate uvođenje ekstra poreza, to jest poreza na ekstra profit onima koji su ostvarili enormne prihode tokom ove krize, naročito energetske kompanije.

Zašto ste onda i protiv toga da se kroz taj novac obezbedi, pre svega lekarima, početnička osnovna plata od 150 hiljada dinara mesečno, medicinskim sestrama 85 hiljada dinara i vaspitačima i nastavnicima od 100 hiljada dinara. Dakle, ostvarili bismo kod projektovanog ekstra poreza 640 miliona evra, poštovana gospodo. Recite nam, šta tu ne valja, zašto vam je to neprihvatljivo i zašto nećete da pomognete i omogućite opstanak građanima Srbije usvajanjem ovakvog predloga. Hvala vam.

Uvažena koleginice, potpredsednice Skupštine, član 104. ponovo.

Dakle, ja vas molim, evo ne zbog mene, molim vas zbog Skupštine Srbije, zbog građana, kažite mi molim vas, kriterijum, citiraću Poslovnik, po kojem dajete pravo na repliku bez imenovanja, bez obraćanja, bez konteksta, bez dovođenja u vezu, bez bilo kakve logike, filozofije ili političkog konteksta?

Samo mi recite, kako vam se javilo, već dva puta, uvažena koleginice, da date reč gospođi Jovanović, uvaženoj koleginici, iako je niko nije spomenuo niti spomenuo stranku, niti je spomenuo, niti odgovara. Mene zanima fenomenološki da shvatim kako, jer ja bih voleo, recimo da imam te moći i taj način vašeg rasuđivanja u Skupštini. Hvala.

Ja moram da kažem, gospođo predsedavajuća, zbog verovatno nekih 100 ljudi koji ovo gledaju u celoj Srbiji, ali i zbog kolega koji su ovde prisutni da je ovaj amandman, koji je podnela koleginica Đorđević, zaista jedan od izuzetno retkih amandmana koji nisu odbačeni.

Dakle, poštovane kolege, vlast je iz meni nepoznatog razloga odbacila ogroman broj amandman iz opozicije, iako je iste te u istovetnom tekstu, u istoj formi prihvatila za rebalans budžeta. Potpuno neverovatno šta radite.

Prvo ste odbili da se podnose zakonski predlozi, pa ste odbili pravo na replike, pa ste odbili pravo na povredu Poslovnika.

(Narodni poslanik Nebojša Bakarec dobacuje.)

Nemojte da vičete.

Sada odbijate pravo da se podnose amandmani. Dakle, da li ovo ima ikakvog smisla, evo kolega pitam i vas, zaista ovo ikakvog smisla. Možete shvatiti retorički, kako želite.

Ja smatram da ovo potpuno ubija ostatke parlamentarizma u Srbiji. Hoćete da naterate opoziciju da izađe odavde. To je ono što vi hoćete. Ako ne možete amandmane, gospodo, ako ne možete zakonske predloge i dopune dnevnog reda, ako ne možete replike, ne možete povrede Poslovnika, pa šta hoćete onda? Koga vi predstavljate, misleći na nas, koga? Šta ste vi? Smetnja? Na šta ovo liči? Neka nam se neko udostoji da objasni po kom kriterijumu istovetne tekstove, iste uslove odbijate od opozicije, više od 50% odbacujete. Zbog čega? Ko se ovde našao toliko snažnim da ukida pravo poslanicima da predlažu amandmane na zakonski tekst? To nije radila ni jedna vlast, ni jedna. Nikada.

Nađite, molim vas, barem gram strpljenja, gram, da odgovorite na ovo pitanje - zašto ovo radite? Zašto? Hvala.

Hvala vam.

Potvrdili ste ono što i sami kažete, jednom i ovako, jednom i onako, ali to sad nije važno.

(Predsedavajuća: Šta tačno, kolega Stefanoviću?)

Ja snažno izbegavam da vas kritikujem, zaista, uporno.

(Predsedavajuća: Pa imate ove koji su zaduženi da u vaše ime viču na mene.)

Vidite sad da mi ne ide vreme.

Dakle, kažu – fale programi. Fale, nedostaju. Nedostaju stavke. Nedostaju pravni osnovi, nedostaju klasifikacije, a one postoje.

Kažu – obrazloženje. Vi odete u obrazloženje, nema obrazloženja, kolega. Razumete? Pri čemu ja znam da ovo sada što vi i ja možda, evo ne obraćam se vama direktno, ovo što sada vi i ja razgovaramo apsolutno nikog u Srbiji ne interesuje, ali ono što građane Srbije možda interesuje – da, imate pravo na raspravu, imamo pravo na raspravu, ali nemamo pravo, gle čuda, da podnesemo ono što je naša zakonodavna funkcija kao poslanika, da tražimo, recimo, da se sa jedne stavke iz budžeta prebaci u drugu, da se ukine za Tominu kancelariju plaćanje, jer to radi Ministarstvo spoljnih poslova. Evo, ukinuto.

Kaže – nema pravni osnov, nema stavka. Ima i bilo je i prošli put u rebalansu prihvaćeno, nije brljotina, urađeno. Odbijeno, odbačeno, pardon.

Dakle, ja vas pitam, ako ovo nije tačno što ja govorim i ako se slažemo da imate vreme za raspravu, nije stvar u vremenu za raspravu, kolega, nego je stvar u tome što opozicija na ovaj način ne može da utiče na predloženi budžet u pojedinostima. Ne može, jer su ih odbacili. Ne odbili, odbacili i to na manjkavosti koje, ponavljam, kolega, ne postoje. Razumete? Pročitajte, molim vas.

Kao izvestilac Odbora, ispred Odbora za spoljne poslove Narodne skupštine, moram da kažem da je na Odboru došao zakon o potvrđivanju ugovora između dve vlade, dakle, Srbije i Republike Mađarske o prijateljskim odnosima i saradnji i da je sama rasprava bila vrlo kratka i bez bilo kakvih disonantnih tonova, da je nakon toga Odbor jednoglasno usvojio i preporučio Narodnoj skupštini da se usvoji ovaj Predlog zakona o ugovoru između dve države o strateškom partnerstvu.

Hoću samo da kažem da je ovo dobra praksa kada imamo takve predloge, da su oni ugovori, sporazumi između dve države koji imaju dugu tradiciju. Mislim da je ovo zgodna prilika da se podsetimo da smo ugovor sa Mađarskom imali o večnom prijateljstvu 1940. godine. Moram da kažem i da napomenem da je tada veliki čovek i heroj, gospodin Teleki, predsednik Vlade, izvršio samoubistvo nakon napada na tada Jugoslaviju 6. aprila, baš zato što se pozvao na taj sporazum. Dakle, imamo jedno teško nasleđe, ali nasleđe koje je uvek potvrđivano sporazumima o prijateljstvu zato što je od interesa strateškog za našu zemlju, da imamo najbolje moguće odnose sa Republikom Mađarskom i sa mađarskim narodom. Ovaj sporazum to potvrđuje iako je u svojoj prirodi u većem delu tipskog karaktera. Međutim, ovaj sporazum omogućava da ti odnosi dalje napreduju, da imamo redovne komunikacije, sastanke, dve vlade, dva ministarstva, konsultacije. Siguran sam da će to biti i proizvod ovog sporazuma, kao i dalje unapređenje privredne saradnje.

Ono što takođe, na kraju bih podvukao, ovakvi sporazumi su potrebni Republici Srbiji i ovi sporazumi, kao i ovaj sada, tako i ono u buduće nikada ne mogu i neće biti vezani za bilo koga personalno, za bilo koju vlast. Ovo su sporazumi između dve države i tako ih treba gledati i na tome graditi budućnost naših naroda. Hvala vam.

Gospodine predsedniče, član 107. je povređen zbog toga što je, ja moram da kažem, ne znam koji put tolerisano nešto što se po meni nalazi potpuno sa druge strane morala, etike i to naročito ovde imamo i vrsne lekare koji su prisutni u sali i tako nešto se ćuti i sluša.

Dakle, kolega Arsić je ovde ustao i rekao da u ljudi neki, ne znam koji, sa ove strane zreli, citiram, za Lazu Lazarević. Ne znam da li shvatamo svi koliko je opasno igrati se sa tim stvarima, govoriti i davati dijagnoze.

(Predsednik: Nije tako rečeno, gospodine Stefanoviću.)

Ovo nije prvi put, nažalost i vi to tolerišete.

Podneo sam, gospodine predsedniče, amandman i naravno, tražim od Vlade da razmotri mogućnost da se ovaj amandman usvoji. Zbog čega?

Dakle, Registar postoji i on je za jednokratnu upotrebu. To je tačno. Ali isto tako je tačno da smo do sada u Srbiji imali prilike da vidimo da postoje situacije u kojima se razni registri naših građana, bez obzira na Zakon o zaštiti podataka ličnosti, zloupotrebljavaju. Zbog toga smo predložili završne odredbe koje su kaznenog tipa. Dakle, da za lica koja za bilo koje druge namene, osim za namene prihvatanja, registrovanja radi dobijanja jednokratne pomoći bi se fizička lica kažnjavala sa iznosom od 10 miliona dinara, a pravna lica iznosom od 50 miliona dinara. To bi ostavilo mogućnost da neki ljudi koji imaju višak hrabrosti i višak svesti mogu da obaveste nekoga u ovoj državi ko može da realizuje ovako kažnjavanje u slučaju da ih neko nazove u sred dana ili sred noći i pita ih, recimo, za koga biste glasali i gde hoćete da se opredelite, da li ćete doći na ovo ili ono mesto, da biste otišli, recimo, na neki skup ili nešto tome slično.

Mislim da to nikome nije u interesu i da bi bilo dobro da ovaj predlog zakona koji zaista tretira naše mlade u Srbiji u jako teškoj situaciji u kojoj se nalazi čitava država da ih zaštitimo barem kroz neke kaznene odredbe od zloupotreba kojima bi neko pribegao, a što nas naše neslavno iskustvo u Srbiji, naročito skorašnje, uči da je vrlo moguće.

Hoću da kažem takođe da govoreći o ovom amandmanu koji sam predložio, mi smo predlagali i to da se pomeri granica na 15 godina i takođe smo predlagali i evo ja sada koristim priliku da kažem da ovakve stvari mogu da se izbegnu odgovarajućim sistemskim rešenjem, ministre, a to je recimo da postoji neka vrsta trajnog sistemski uređenog roditeljskog dodatka za kategorije mladih i dece do određenog godišta koja bi se isplaćivala svakog meseca, da ne bi ovo sve imalo stalni kontinuitet vanrednih uplata, zato što vanredne uplate gase požare akutne, a ne rešavaju sistemski problem.

Amandman koji sam podneo smatram da doprinosi tome da se izbegnu zloupotrebe i tražim od Vlade da ga usvoji. Hvala.

Gospodine predsedniče, hvala.

Samo sam hteo kratko da pokušam da intervenišem da se stvar vrati u raspravu, da se vratimo u temu, ali pre toga ima tu i jedno retoričko pitanje.

Pre svega toga, hoću da kažem da je, naravno, svima u interesu da kriminalci završe u zatvoru i nikada nikoga nigde niste mogli da čujete, vidite, naslutite od strane opozicije da su na strani ubica i ljudi koji hoće da vrše krivična dela. To je opasna kleveta kojom se koristite sve vreme. Apelujem na vas da to ne činite. To je ozbiljna optužba i stigmatizacija čitave opozicije.

(Milenko Jovanov: A stigmatizacija nas, to je u redu?)

Samo momenat. Ako je laž ono što je govorio Belivuk u istrazi, što, kako stalno govorite, ima pravo da laže po našem zakonu, što je tačno, a što mislim da je skandalozno, pitam vas onda na osnovu čega tvrdite da Lalić ne laže?

Znači, hoću da vam kažem, ako laže jedan i može da laže, može da laže i drugi. Ne tvrdim da je istina ni jedno ni drugo. Vaša poslanica je ustala ovde i rekla jednu stvar koja je zanimljiva, da postoji optuženi svedok. Ja bih voleo da se to razjasni. Okrivljeni svedok, znači čovek je okrivljen i ima pravo po našem zakonu, što je po meni nenormalno ako je okrivljen, da laže.

Znači, ono što je govorio jedan od njihovih ubica i koljača je laž. Ono što govori drugi od njihovih ubica i koljača je nesumnjiva istina. Ja vas pitam da li vidite nekonzistentnost u tome? A svi su deo organizovane kriminalne bande i svi su činili ili se sumnja osnovano da su činili teška krivična dela.

Da li ćemo mi za godinu dana od danas dočekati da će danas ugledni ljudi, kako ih predstavljate, na primer Radojčić, Zvonko Veselinović, za godinu dana biti žuti i oni koji su deo opozicije? Ja se plašim da mi idemo ka tome. Ljudi, ja vam na vreme kažem, ne prišivajte nama vaše znače, vaša ordenja i vaše članove. Hvala.