Hvala, gospodine predsedniče.

Ministarka, mi smo podneli amandman vezano za član 9. Zakona o Visokom savetu tužilaštva samo iz tehničkog razloga, zato što smatramo da su ovde suštinski izmešane odredbe koje su već detaljno precizirane, određene u Zakoniku o krivičnom postupku i nekim drugim propisima.

Dakle, sam član 9. ne vidim kakvu ima pravnu težinu, potrebu uopšte, zašto je uopšte i izneto ovde, zato što su na neki način standardizovani određeni pojmovi koji su već, ponavljam, detaljno obrađeni u nekim drugim zakonima koji se konkretno i uže bave tom problematikom?

Ono što jeste problem to je da iako to nije neposredno vezano za član 9, ovo je inače glas struke, ovo nije politički stav stranke, nego je struka uočila tu nedoslednost koja ne bi ništa vas koštala kao formalne predlagače ovih zakona da se ukloni taj član 9, zato što smatramo da je suvišan, nepotreban i da ne doprinosi na bilo koji način preciziranju odredbi.

Ono što svakako se ne odnosi na član 9, a to jeste da taj problematičan položaj nižih tužilaca u odnosu na Vrhovnog tužioca, o čemu smo detaljnije govorili i govorićemo kasnije kod narednih amandmana. Smatramo da na taj način će biti nastavljena i na neki način cementirana paraliza rada tužilaštva zbog toga ako dođe nekim slučajem ili ostane sadašnji Vrhovni tužilac, da neće tužioci po Srbiji vršiti svoj posao zato što će biti u strahu ili od tužilaštva ili od toga da završe stanje neaktivnosti, nepostojanja gonjenja određenih važnih krivičnih dela.

Dakle, prvi deo se odnosi na član 9. uz molbu i predlog da je on nepotreban, po nama da se briše, jer je već sadržan u drugim predlozima zakona i ne vidim, zaista, sem terminološke potrebe da se to napiše, ne razumem zbog čega, a nadam se da ćemo dobiti odgovor. Hvala.

Hvala gospođo predsedavajuća, mi smo podneli amandman na član 11. zakona o tužilaštvu. Da bismo bili precizni, pošto je ovde bila greška malopre, mi tražimo da se taj postojeći član izmeni i da on sada glasi – u cilju obezbeđivanja objektivnog pravovremenog i tačnog obaveštavanja javnosti o radu Javnog tužilaštva, ono je dužno da obezbedi informaciju o aktivnostima koje preduzima u vršenju javno tužilačke funkcije i postupcima koje vodi, itd.

Zašto ovaj amandman? Zbog toga što u onome kako je predloženo u Zakonu o tužilaštvu ne postoji obaveznost, nego postoji na neki način upućivanje da se javnost obaveštava, što je potrebno i plemenito i mislim da je važno, ali ono što tražimo i što jeste naš, ne samo pravni, već politički stav, da je Javno tužilaštvo, naročito sam vrh Javnog tužilaštva, dužno i u obavezi naročito najtežim krivičnim delima ili kako je ovde definisano o delima koja izazivaju pažnju javnosti, redovno obaveštava javnost.

Dakle, mi smatramo, da ne samo da je u obavezi, nego čak i da je u obavezi da to radi minimum jednom u sedam dana. To postoji u nekim drugim pravnim sistemima, smatramo da je to potrebno baš iz razloga da bi se izbegle situacije koje smo gledali i na ovoj Skupštini, uvažena ministarka, gde se definiše i priča o tome, o ovom i onom slučaju koji nije dobio odgovarajući pravosudni završetak.

Dakle, potrebno nam je tužilaštvo u neprekidnoj sedmičnoj obaveznosti interakcije sa javnošću i onda ne bismo imali situaciju kakvu imamo sada, da gospođa Dolovac, prosto, pa evo sada smo probili deceniju, kako izbegava na bilo kakav način, na bilo kom slučaju, u bilo kojoj osetljivosti, bilo kojoj težini krivičnog dela da razgovara sa javnošću i onda dolazimo do nepotrebnih spekulacija.

Onda političari, najčešće iz vlasti, vrše javna televizijska suđenja, onda se u televizijskim studijima se raspravlja o nečemu o čemu ne bi trebalo da se raspravlja.

Ovaj amandman po našem mišljenju bi otklonio tu situaciju. Hvala lepo.

Mislim da je čak i slična stvar. Smatramo ovim našim amandmanom da nema nikakvog opravdanja da se članu Saveta, koji je već udaljen sa funkcije za vreme trajanja pritvora, omogući pravni lek protiv odluke o udaljenju sa funkcije iz ovog razloga.

Dakle, on svakako ne može faktički da vrši funkciju člana Saveta dok je u pritvoru, a protiv odluka o određivanju i produženju pritvora on već ima na raspolaganju redovne pravne lekovi koji su u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku. Dakle, samim tim, ukidanjem pritvora prestaje i osnov sa udaljenja sa ove funkcije na koju se odnosi.

Dakle, čini mi se da je ovo još jedna u nizu nelogičnosti stvari koje pokazuju da ako je član Saveta već stavljen u pritvor i da već ima na raspolaganju pravne lekove vanredne i redovne, koje mu omogućava Zakonik o krivičnom postupku, ne znam zbog čega je ovako nešto potrebno i zbog toga smo nakon reči „udaljenju“ dodali ove predložene stavove iz stava 2.

Hvala lepo.

Hvala, gospodine predsedniče.

Mi smo podneli amandman na član 13. baš zbog toga što tražimo da se nakon reči „funkcija“ i zareza izbaci „ako ovim zakonom nije drugačije uređeno“. Zašto? Zato što smatramo da istaknuti pravnici koji su već članovi saveta i koji već imaju izuzetno visoku platu predviđenu ovim predlogom u odnosu na situaciju u Srbiji, dakle, oni imaju platu u rangu vrhovnog javnog tužioca i predsednika Vrhovnog suda, ne može im se, po nama, omogućiti da se bave nekim drugim dodatnim zanimanjem koje bi moglo da ugrozi i njihovu nezavisnost, ali i njihovu punu posvećenost poslu koji ih očekuje u okviru rada ovog saveta.

Dakle, te ljude koji su istaknuti pravnici i koji po našem mišljenju, što ste čuli, verovatno 1.000 puta tokom ove rasprave, svih ovih sati koje ste proveli ovde, mogli ste čuti vrlo precizno da imamo osnovanu sumnju koja nije opovrgnuta ni jednim nastupom ovde i koja apsolutno nema veze ni sa kakvom ličnošću, ni sa kakvom političkom partijom koja stoji sa druge strane, ali ta sumnja definitivno postoji, ne samo kod nas i to ne kažemo mi, već to kažu stručni ljudi u ovoj zemlji koji se bave ovim predlozima zakona, da će biti omogućeno ljudima koji će biti birani, ako ne uspe, a verovatno neće dvotrećinska većina, da istaknuti pravnici uđu u taj Savet pod uticajem izvršne vlasti i dnevne politike, tj. ove vlasti.

A, onda vi kažete da postoji na osnovu ovoga mogućnost da se bave i drugom plaćenom delatnošću. Njihov posao isključivo rad u Savetu i njihov posao je za to ogromno plaćen narodnim novcem.

Dakle, ovim amandmanom mi pokušavamo da ih onemogućimo da rade dodatne poslove i dodatne stvari. Dakle, to je ono što tražimo. Treba da biraju sutra tužioce, a po vašim predlozima ti tužioci će uglavnom da gledaju u nebo, tj. u nevidljivu tužiteljku i neće reagovati u svojim sredinama i neće goniti krivična dela i to je odgovor na ono zašto smo protiv ovoga, zato što nećete da pustite čelični stisak nad pravosuđem ove zemlje. Hvala vam.

Hvala, gospodine predsedniče.

Naš amandman u suštini se odnosi na procentualno uvećanje za platu. Smatramo da ovo kako smo precizirati, u stvari brisanje dela ovog stava, i to jeste usklađivanje sa predlogom koji je dao CEPRIS, vi znate o čemu se radi, u suštini Nacrt zakona o Visokom savetu sudstva je to obrazložio, s obzirom na to da svaki izborni član Saveta ima pravo na osnovu platu jednako osnovnoj plati predsednika Vrhovnog suda, najviše šesta platna grupa, smatramo da je sasvim dovoljno da se mesečna nadoknada članu Saveta po položaju, a to je predsednik Vrhovnog suda uveća za 20%, a ne za 30%, kako je predložilo Ministarstvo pravde.

Ovde imamo puno razloga zašto smo ovo predložili. Između ostalog smatramo, kao što smo i za prethodni amandman rekli, gde ćete časnije, važnije i većeg posla i važnijeg posla i više posla od posla koje ove ljude čeka? Potpuno je za nas neshvatljivo da ostavljate mogućnost, uz svo uvažavanje časne profesije, da neko može da misli da dok obavlja ovu funkciju može nečim drugim da se bavi.

Onog momenta, u ovakvom društvu, sa ovakvim pravosuđem i u ovakvoj zemlji gde ljudi zaista zbog galopirajuće inflacije, zbog nenormalno visokih cena stavljati ovakvu platu i uvećavati je za 30% - mislimo da je 20% sasvim dovoljno, stavlja se u rang najviših nosilaca pravosudnih funkcija u ovoj zemlji i mislimo, smatramo da je to potpuno dovoljno i ne vidimo zbog čega ovaj amandman ne bi bio uvažen, a pogotovo ne vidimo ko je taj ko će biti u Savetu i ko će da kaže – znate šta, ja sam toliko velik pravnik i tolika sam pravna veličina i pošten čovek da eto tih 10%, izvinite, mene to ipak onemogućava da se bavim časnim, a toliko odgovornim poslom u situaciji u kojoj nam je pravosuđe zaista u lošem stanju. Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Samo sam hteo da ukažem na član 107. Zašto? Mada je i član 106. ovde koji kaže da nije dozvoljeno itd. i svaki drugi koji ugrožava slobodu govora, a u članu 107. privatni život drugih lica.

Kolega koji je, najgore od svega, uz to i pravnik, je na početku svog govora, koji nikakve veze nije imao sa ovim što je posle govorio vrlo opširno i na način koji nije održao budnost vladajuće većine, ja moram da kažem da je izneo podatke koje je mogao znati isključivo tako što ih je dobio ili na tajan, nezakonit način iz Bezbednosno-informativne agencije o jednom kolegi poslaniku, ili iz nekog drugog državnog organa.

Ne znam samo kao Trgovčević, ali mi se javlja šta je to što poslanika spaja sa ovim podacima. Javlja mi se da je to gospodin Vulin.

Dobro, samo da završim.

Zašto je prekršen Poslovnik? Ne sme se dozvoliti… Imate, kako kaže ministarka prisutna, krivične prijave, imate prijave drugog tipa. Iznosite o nekome opasne stvari. Zamislite da je izneo čovek ko sve od ovih što nelegalno grade nije platio porez? Pa, na šta bi to ličilo?

Hvala vam.

Gospodine predsedniče Skupštine, prekršili ste Poslovnik, član 107. Zbog čega?

Dakle, uporno se iznose kvalifikacije protiv kojih su se izjasnili i ministarka ovde prisutna, ali i šef poslaničke grupe većine, u smislu da se iznose kvalifikacije, neistine, presude verbalnog tipa o ljudima koji sede u ovoj sali, a vi uporno ne reagujete.

Mi smo sada ponovo čuli, između ostalog, ko je lopov, ko je kriminalac, a nakon toga što smo čuli nešto što, priznajem, do sad nismo čuli, a to je – ćutite i učite, ćutite i učite.

Ne može niko da govori kolegama narodnim poslanicima da ćute i ne može da govori da uče, ali, takođe su se neki drznuli da pričaju o cenzusu. Znate, lakše je pričati o cenzusu kad vam se stranka ugasi, pa vi šuš u SNS pretrčite. Onda pričati o cenzusu je jako hrabro.

(Predsednik: Jel to sad replika?)

Ne, suzdržavam se da ne uđem u istu.

(Predsednik: Nego se obraćate meni?)

Izvinjavam se.

Znači, gospodine predsedniče, kvalifikacije koje su kršenje člana 107, na koje se pozvala i uvažena ministarka da se ne čine, se desila i sad i nekoliko puta pre toga, niste reagovali. Zabrinut sam, ljudski, kolegijalno i poslanički, za stanje vaših vratnih pršljenova, zato što uporno gledate u ovu stranu, nikako da okrenete glavu u onu stranu. Ja imam isti problem sa vratom, razumete. Ja samo apelujem – pokušajte glavu fizički da okrenete i na drugu stranu, da čujete šta se govori i šta se izgovara, osuđujući sve ono što je izlaženje van Poslovnika, sa bilo koje strane, svaku nepristojnost, svaku uvredu, svaku diskvalifikaciju.

Hvala, gospodine predsedniče.

Uvažena ministarko, moram da kažem da mi ne možemo podržati ove predloge zakona iz više razloga. Prvo, po nama, problematičan je uopšte referendum na način kako je i raspisan i sproveden i termin održavanja i legalnosti isto.

Sa druge strane, kada se već to radilo, a svi znamo i tvrdimo i želimo i mi iz SSP, naročito, godinama na tome insistiramo da pravosuđe bude nezavisno, da nema upliva bilo kakvog od strane drugih grana vlasti, osim u retkim slučajevima korekcije kada je potrebno nekoga smeniti zbog očiglednog kršenja, recimo, krivičnog zakona, ono što se negde zove „impičment“. Mi smo kroz ove predloge zakona dobili suštinski promenjenu formu kontrole pravosuđa od strane vladajuće stranke. Ona je izmenjena, ona je dopunjena, krenulo se u jednom pravcu, napravljena su dva koraka napred, ali kao da ste želeli nekim nevidljivim oklopom da obezbedite i dalje suptilni, a opet sve prisutni uticaj izvršne vlasti na naše pravosuđe.

Neko će reći nije bitno, zato što znate šta, niko me nije tužio, ne tužim se za njivu itd. ne tiče se mene direktno. Mnogi naši građani će verovatno to reći, ali poštovani građani, ovo se tiče svakog od nas, zato što je pravda u liku našeg pravosuđa i njegove efikasnosti i slepila za naše razlike, političke, imovinske, ideološke, nacionalne, verske, socijalne, ono što nas čuva od varvarstva i propasti ovog naroda.

Ministarstvo pravde ne odlučuje o pitanjima koja smo mi danas dotakli, koja se tiču rada tužilaštva ili sudova, Ministarstvo pravde je ono koje se stara da onaj tas na vagi, na terazijama boginje pravde bude izjednačen i ravan i stara se da onaj povez preko njenih očiju ne bude izbušen ili ne daj Bože, nakrivljen, kakav je danas u Srbiji, jer pravda ne sme da vidi naše razlike.

Hoću da kažem da pravda kada svojim zakonskim mačem zamahne, treba onaj ko je kršio zakon da pada, bio on naprednjak, bio iz naše stranke, bio iz bilo koje druge. Bio on siromašan ili bogat. Toga danas nemamo. Nemamo toga već dugo godina u Srbiji. Mnogi su za to krivi i kritikovao sam i u ono vreme reformu pravosuđa iz više razloga. Mahom i primarno, jer nije postojalo čak ni pravo žalbe. Želim da budem pošten da sam to kritikovao i tada, kritikujem i sada.

Takođe sam molio, kumio uvažene kolege da nam kažu gde je 670 sudija koje je tada odstranjeno iz pravosuđa, učlanilo u SNS i zašto je pokojni Cvijan njih predstavio na konferenciji za štampu i molili smo da nas samo i jedino obavestite da li su vratili članske karte u stranci kada su vraćeni u pravosuđe. Ništa drugo nismo pitali. Nikada nam niste dali odgovor.

Druga stvar, kada ste u predlozima ovog zakona predvideli 2/3 potrebne znali ste sigurno da ne postoji kandidat koga će predložiti većina ovde, a da ćemo se složiti svi oko toga. Ne zato što nema takvih pravnika, istaknutih, ima i te kako u ovoj zemlji, 99% našeg pravosuđa su časni, stručni i pošteni ljudi, nego ste znali i morali ste znati, olako ste držali da nećemo primetiti da vam je bitno da predložite upravo one ljude koji odgovaraju da se očuva ovakvo stanje, a stanje je sledeće.

Tužilaštva ćute i čekaju nadzor, instrukciju, a do nedavno i premeštanje tužilaca zato što ih kontroliše osoba koja je verovatno jedini nevidljivi tužilac u celoj Evropi, Zagorka Dolovac. Tužilaštvo ćuti i na „Jovanjicu 2“, ćuti i na „Krušik“, jer ne znamo ko je kupao jeftino mine, a prodavao ih skupo. Ne znamo, nemamo zakonski zaokruživanje slučaja. Ćuti za dva minuta sa naplatne rampe u smislu da postoje indicija da ima nešto za toga. Ćuti o Savamali, ćuti o onim batinašima na Šabačkom mostu. Niko nije procesuiran. Ćuti o tome da ljudi kažu tukli smo vas u Kruševcu, ali nećemo da vam kažemo ko nam je rekao da vas tučemo u Kruševcu, jer nije zgodno da osoba bliska SNS bude procesuirana. I milion, milion drugih primera ovi ljudi pošteni će svi to da posvedoče.

Nikog ne vređam, nikoga ne etiketiram, govorim samo kroz činjenice. Jesu osuđeni izvršioci i to na kazne niže od zakonskog minimuma, poštovana ministarka. Ne želim da komentarišem presude, ali pošto je „resio dikata“, presuđena stvar, razumete.

S druge strane, istaknuti pravnici nas ispunjavaju brigom i zebnjom da će biti ljudi koji će omogućiti postavljenja na sudijska i tužilačka mesta na način na koji odgovara jednoj grupi ljudi koji mogu u jednoj sobi da se skupe i to urade sami. To nije izbor od strane samog pravosuđa. Pravda će ostati zarobljena u Srbiji, neće je naš narod videti. Ne postoje mnoge stvari koje smo predlagali, a koje, ministarka, nemaju formalne veze sa predloženim zakonima, ali ja koristim ovu priliku da kažem šta bi poboljšalo naše, po nama, loše stanje pravosuđa.

Nema suđenja dan za dan u krivičnim procesima, neophodnog. Nema obaveznosti javnog tužioca da obaveštava javnost, obaveznosti, minimum jednom nedeljno. Nema toga ni u naznakama da će se dogoditi. Nema specijalnog tužioca za visoku korupciju državnih funkcionera, nema. Nema tužioca koji ima sopstvenu policiju, a ne da moli bilo kog ministra da bi uhapsio ministra, poslanika, direktora javnog preduzeća, mora da moli partijskog kolegu da bi hapsio. Pa ljudi, to nama ne odgovara, nikome. Bili u vlasti ili u opoziciji. Valjda nam je cilj da Srbija bude slobodna i čista od kriminala i cilj nam je da tužilaštvo goni kriminal.

Završavam. Nema odgovornosti za ljude koji su pratili Belivuka, i trebali su da ga prate, ali pazite, u tom periodu oni ubiše pet ljudi i nikom ništa. Tražimo odgovornost za to i tad će Srbija videti pravdu. Hvala.

Hvala, gospodine predsedniče Skupštine. Hvala, gospođo ministarka.

Hoću da kažem, drago mi je da je tu i kolega Đukanović, ne govorim ovo zbog replike, odmah da kažem, zato što vodi odbor nadležan za ova važna pitanja. Ja sam, ministarka, ovde izneo stvari za koje se mi zalažemo. Dakle, to je naš politički i pravni stav, zato što smatramo da će uvođenje tih možda noviteta u naše pravosuđe doprineti upravo da nemamo bojazan, strah i nedovoljnu obezbeđenost, između ostalog i nezavisnost sudstva. To je prva stvar.

Dakle, ne polazimo ni od kakvih ličnih potreba ili ambicija, ne daj bože, nego tražimo put da izbegnemo sve ono što je dokazano bilo loše do sada. A smatramo da je ono što je svakako loše bilo do sada, i jesam javno govorio o tome, kolega, jesam govorio javno, i nije pitanje o tome da li neko osuđuje nasilje ili ne, već to da se pobrinemo da se nasilje više kao modus operandi srpske politike i svakodnevica naša iskoreni iz našeg društva, da se iskoreni, nažalost, opšteprisutna korupcija u našem društvu i kriminal i da situacije koje svaki dan naši građani sreću i koje ih dovode, između ostalog, i do siromaštva i do bede i do nedostatka perspektive, budu prošlost. Po nama, one neće biti prošlost ako mi nismo obezbedili mehanizam da ne zakonodavna vlast, nego da izvršna vlast, što je još mnogo gore, rukom u nekoj opskurnosti izabere ljude koji će onda birati naše sudije i naše tužioce. Zato što znamo da nismo dostigli taj nivo, da većina ustane i kaže – evo pet nesumnjivih pravnih veličina. Ja bih voleo da je tako, ali predosećam i javlja mi se da se to ovde neće desiti.

(Predsednik: Dva minuta su istekla.)

Hvala vam.

Hvala, gospodine predsedniče Narodne skupštine.

Predsedniče Republike Srbije, dame i gospodo kolege, kad smo kod kolega, ima jedna stvar na koju bih, zaista, pokušao da apelujem na još jednog kolegu, mog veterana, koji je sada upravo nadahnuto govorio, da ne stavlja stvari u tako generalnim terminima kada govori o izbegavanju služenja vojske, učešća u ratu i tome slično, jer sam se lično osetio pogođenim, a i mnogi drugi ovde koji sede.

A što se tiče skidanja mladeža, ravnih tabana, dioptrije, imate tih primera i kod vas, bogami, i to na važnim mestima.

(Marina Raguš: Ko?)

Vulin, recimo,

Ono što danas pričamo, mislim da nije dobro i da je to dvosekli mač i mislim da nije dobro ovakve kvalifikacije govoriti generalno, da bih bio precizan. Govorim u ime Stranke slobode i pravde i poslaničke grupe Ujedinjeni, koja nije, neće i nikada govorila teške reči, vređala nečije porodice ili lično ljude ovde, ili učestvovala u bilo kakvim izgredima. Zato imam pravo to da kažem.

Zato zahtevam i od vas, predsedniče Skupštine, da ne generalizujete kada govorite takve stvari. Malo pre ste to ponovo učinili.

Zašto to tvrdim? Zato što nikome u Srbiji na Kosovu i Metohiji, za koga god da glasa, neće biti ništa bolje i neće niko dati nikakav rezultat, niti će se neko zaštititi, niti će neko od dece na koje je pucano zato što nose badnjak, niti hiljade onih koji, nažalost, iseljavaju sa Kosova i Metohije, nikome neće biti ništa bolje, niti lakše, ako se ovde nastavi olimpijada međusobnih uvreda, teških reči, besmislica, neistina, bacanje kamena s ramena i slični performansi koje smo, nažalost, imali prilike da gledamo dan i po. Kome to donosi nešto dobro, ja zaista to ne vidim.

Moram da kažem još jednu stvar. Ne postoji nijedna politička, ekonomska, bilo koja tema u kojoj se slažemo sa Srpskom naprednom strankom i ovom vlašću. Stojimo potpuno suprotno u svemu tome. Radimo i borimo se političkim sredstvima, bez uvreda, argumentovano, predlozima, politikom, da osvane ta Srbija u kojoj vi nećete biti na vlasti. Ali, nećemo dozvoliti i nećemo doprineti da Srbija krvari, ispašta i propada, da bismo mi ili neko drugi stekao politički poen na najtežoj temi, a to je Kosovo i Metohija. To smo govorili u septembru, to govorim i sada. Dali smo i predloge.

U međuvremenu, šta se desilo? Nije dobro, i loša politika je, po nama, hvaliti se sa 350 ili koliko dana neuvođenja sankcija Ruskoj Federaciji. Nije dobro. Doveli smo takvom politikom Srbiju u težu situaciju, po našem mišljenju.

(Marina Raguš: Što to niste govorili u kampanji? Što to u kampanji niste rekli?

Po našem mišljenju, molim vas.

Dakle, 2022. godine, poštovana gospodo, dok vam se obraćam, posle kampanje, imamo rat u Ukrajini, užasnu agresiju koju je Srbija osudila, i to je dobro, ali isto tako, imamo i sledeću situaciju…

(Marina Raguš: Kako posle kampanje? Obmanuli se birače.)

Ne znam zašto mi dobacujete i čemu nervoza?

Imamo od svih zemalja centralne i istočne Evrope najmanji rast od 2,4, 2,3%. Prosečan rast kod njih je 4,22%. Imamo pad u građevinarstvu, poljoprivredi, industriji, najvišu inflaciju u poslednjih 18 godina. Imamo inflaciju od 15% i rekordan javni dug, koji je sad prešao 30 milijardi. Samo u poslednja četiri meseca ova Vlada je zadužila Srbiju za više od pet milijardi evra. Sada smo već skoro na 35 milijardi evra, što je skoro 15 hiljada evra duga po svakom domaćinstvu.

Samo za kamate u ovoj godini ćemo platiti milijardu i 200 miliona, što je jednako davanjima za socijalu, za decu, porodilje, učenike, studente, nezaposlene, raseljene, borce, veterane. Da li je tome kriva Ukrajina? Jeste jednim delom.

(Svetozar Vujačić: To su sve vaši dugovi.)

Samo momenat, bez nervoze… Ali je kriva i loša politika i katastrofalni kadrovi koje ste postavili.

Juče je predsednik Aleksandar Vučić rekao nekoliko stvari koje mislim da su vredne pomena. Prvo - za to što nismo uveli sankcije Ruskoj Federaciji, za to plaćamo cenu. Sada ste čuli, između ostalog, koja je cena. Plaćaćemo cenu koja je mnogo više od onog što može da se vidi, ali to je pitanje političkog opredeljenja našeg rukovodstva. Ta cena uopšte nije mala.

Druga stvar - nismo shvatili na vreme da je pao Berlinski zid. Ja bih rekao – niste shvatili da je pao Berlinski zid.

Treća stvar - dugo smo verovali u sopstvenu laž o sebi. Tačno, predugo. Šta se desilo ljudima i čemu ovolika agresija?

Evo, vidite, pošto većina uvek generiše i nameće atmosferu, ne odobravam one scene koje su se desile. Ništa to dobro nije donelo. U međuvremenu, dok smo o tome pričali, dok smo ovde gledali užasne nemile scene, agresiju, uvrede, transparente, ništa, apsolutno jednu dobru stvar to Srbiji nije donelo, niti građanima na Kosovu i Metohiji.

(Marina Raguš: Da li smo mi nosili transparente? O čemu pričaš?)

Ni jednu jedinu dobru stvar, ali ono što se desilo i što ne možemo izbeći jeste da zbog stava ove Vlade da 300 i nešto dana ne usaglasimo spoljnu politiku sa EU, uvedemo bar neki paket sankcija, zbog toga imamo i ekonomske posledice i pretnje neformalnim sankcijama, podvlačim neformalnim, mogućnost stagnacije u ulaganjima stranih kompanija, mogućnost povlačenja stranih kompanija, prekidanje evropskih fondova, prekid evropskih integracija. To su ozbiljne stvari o kojima je govorio i predsednik Srbije. Dakle, to je realnost.

Naša pozicija bi bila bolja ne samo ekonomski i ne samo privredno, već i spoljnopolitički da smo na vreme uradili ono što tražimo deset meseci. Nismo za sankcije kao metod međunarodnih odnosa, nismo mislili 24. februara da će taj sukob toliko trajati. Niko od nas u to nije verovao i to je govorio predsednik vaše stranke juče. U međuvremenu desetine hiljada mrtvih i milioni izbeglih, razorena zemlja, nema prekida, rat se rasplamsava, Srbija izolovano sama stoji mimo sopstvenog kontinenta i sopstvene budućnosti. To je šteta i ja moram da vam kažem na kraju da ono što Srbija može da uradi jeste da što pre to napravi, da prihvatite naš predlog da se formira mešovita komisija u kojoj bi bili predstavnici svih poslaničkih grupa, SANU-a, crkve, univerziteta i nevladinog sektora. Prošli put smo tražili, tražimo ponovo. Još nije kasno. Neka Skupština se uključi u formiranje pregovaračkog okvira. Tražimo da što pre uskladimo spoljnu politiku i nastavimo pregovore i tražimo da se ne prizna nezavisnost Kosova, niti omogući članstvo Kosovu u UN. Tajna uspeha je biti spreman kada se vaša prilila ukaže.

Ova tragedija u Ukrajini predstavlja i priliku za ubrzanje našeg razvoja i očuvanje naše nezavisnosti. To je rekao Bendžamin Dizraeli. A, to da je teško, znamo da je teško i veliki Puškin je rekao: „Teška li si kruno Monomaha o Borisu Godunovu“.

Međutim, nekada se shvati da je ta kruna teška posle deset godina uvreda, lepljenja etikete i stavljanje bagaža na druge. Sada moramo vaditi Srbiju, a ne gledati ko će u ovoj priči da izgubi, a ko će da pobedi. Hvala.

Sada se osećam počašćeno.

Tačno je to da je jako teška situacija i ogroman i spoljnopolitički izazov pred našom zemljom i pred nama je jedna ozbiljna strateška odluka. Zbog toga smo i smatrali i smatramo da je važno da predstavnici građana vide taj papir. Vi znate da smo to tražili. Nismo dobili poziv na konsultacije. Tražimo ga i dalje. Tražimo da se povede debata o usklađivanju naše spoljne politike na Odboru za spoljne poslove i u plenarnoj sednici, papir iz MSP se izgubio. Možda vi možete pomoći na neki način da taj papir koji je puka analiza najzad stigne u Skupštinu Srbije.

Tražili smo da se formira komisija mešovita. Na prethodnoj sednici ste prihvatili taj predlog. Ja sam i tada objasnio, gospodine predsedniče, da se ne radi o formiranju pregovaračkog tima već da se Skupština uključi u precizno, ali i brzo, pošto nemamo vremena, definisanje nekog pregovaračkog okvira i crvenih linija, koje, čini mi se, u ovoj Skupštini se svi slažemo, jer ja mislim da svi ovde vole Srbiju i svi volimo Srbiju, samo možda na drugačiji način.

Ono što je važno i što treba reći da gubitkom evropskih saveznika, naročito pet država koje nisu priznale nezavisnost Kosova, pošto izgleda, možda ćete sada odgovoriti, svi stoje na ministarskom savetu iz non pejpera koji je stigao u Srbiji, uključujući i Španiju koja je za nas od izuzetnog značaja, ja vas retorički pitam poštovane kolege ako su nam tamo saveznici, ako nam je tamo budućnost i ekonomske i političke bezbednosti šta čekamo? Nećemo se valjda obazirati na opsenare, avanturiste i ljude koji guraju državu u rat ponovo? Naravno sa tuđom decom. Nećemo valjda? I zato kažem da je ogromna odgovornost na većini danas, na vladajućoj stranci da izađe u susret hrabro ovom problemu kako smo i tražili i predlagali, da o tome govorimo i donesemo odgovarajuće odluke na osnovu predloga koje smo dali. Još nas ne košta vitalnih interesa, mislimo da nas i te kako već košta. Ne može se protiv zemljine teže, ne može se svog kontinenta i svoje budućnosti. Hvala.

Gospodine predsedniče Skupštine, prekršili ste član 27. i član 108. Zašto? Dakle, primećujem da u poslednje vreme, bez obzira što se apsolutno u bilo čemu ne slažem sa nekim poslanicima sa desne strane, zaista u nekim momentima, ne znam, ne mogu da dokučim zbog čega…

(Nekoliko poslanika Srpske napredne stranke: Znaš li ti koja je leva, a koja je desna strana?)

Sa desne strane u ideološkom smislu, kolege.

Dakle, ne mogu da shvatim zašto činite dve stvari koje, po meni, predstavljaju kršenje ovih članova.

Prva stvar je da uporno iz sednice u sednicu prekidate poslanike posle 20 do 30 sekundi. Druga stvar… Molim vas, znači zaista ovo vas najuljudnije molim da mi kažete. Druga stvar, primećujem da ste počeli, ne znam zbog čega, da se obraćate poslanicima iz vaše uvažene klupe na način sledeći - šta ćeš sada ti da kažeš, šta ti sada hoćeš, šta ćeš ti sad pametno?

Nije to lepo tako se obraćati kolegama. Samo na to hoću da ukažem i molim vas ako možete da mi date, bez obzira šta mislio o sadržaju izlaganja pojedinih poslanika, mislim da vaša funkcija nosi ogroman stepen dostojanstva i morate biti iznad toga, ako možete.

Ja apelujem na vas i prekršili ste, po meni, Poslovnik.

Ne mora Skupština da se izjasni.

Poštovani gospodine predsedniče Skupštine, imali smo juče i sinoć priliku da vidimo u kakvom medijskom okruženju, u kakvom medijskom svetu živimo u situaciji kada imamo dve ozbiljne krize koje nas potresaju i ugrožavaju naš narod. Jedna naravno je nažalost na Kosovu i Metohiji, a druga u Pirotu.

Ova druga u Pirotu, u zavisnosti od toga na kom ste provajderu. Ako ste na „Telekomu“, nije ni postojala kriza. Ako ste na onom drugom, postojala je. Evo šta se dogodilo, poštovane kolege. Četrdeset tona je u jednom vagonu amonijaka, bilo ih je 21 vagon. Od toga 20 sa amonijakom. Nosivost pruge, koja je inače po odlukama koje je donela vlast vladajuće stranke je 1.200 tona. Ovaj voz je imao 1.800 tona sinoć.

Trebalo je da dva voza vuku teret, ali su odlučili da uštede pa su stavili sve u jednu kompoziciju. Ta jedna samo cisterna je 90% iscurela po navodima zvaničnika sa terena. Ne mogu da otkače kompoziciju i ne mogu da podignu ostale cisterne.

U međuvremenu, to je naravno veoma rizično, u međuvremenu videli smo, nažalost, da je novinar lokalnog medija pronašao mrtvog čoveka pored pruge tako što se šetao pored pruge da izveštava o onome što se dogodilo. Dobili smo informaciju da je još jedna osoba preminula u bolnici u Pirotu.

Ovo je kratak telegrafski izveštaj o onome što se dešava našim građanima u Pirotu. Našim. Ne glasačima ove stranke, glasačima one stranke. Niko, apsolutno niko normalan ne bi želeo da izaziva bilo kakvu paniku, to bi bilo krajnje neodgovorno i mislim da je to nenormalno da bilo ko izaziva paniku.

Ali ja moram da vas podsetim šta je uloga Narodne skupštine Republike Srbije. Između ostalog i Ustavom i zakonom je predviđeno da vršimo kontrolnu ulogu rada izvršne vlasti. Izvršna vlast nisu samo ministri u Vladi, izvršna vlast su i javna preduzeća, izvršna vlast, ako hoćete na lokalnom nivou, u neku ruku može da se definiše da i gospodin Vasić gradonačelnik Pirota.

Sada kada se postavljaju opravdana pitanja da bismo sanirali svi zajedno ovu štetu i da bismo došli najzad do nekog ko je odgovoran za ovo što se dogodilo odgovor sa druge strane, po meni krajnje neodgovoran je - dižete paniku, plašite ljude. Da ne bi ovde niko slučajno zucnuo na nešto i pisnuo o ozbiljnom hemijskom akcidentu koji se desio juče u Pirotu, trebalo je da država, tj. vlast u Pirotu i na republičkom nivou upali sirene juče u Pirotu, to se nije dogodilo. Trebalo je preko lokalnih portala, za koje je vlast u Pirotu šakom i kapom delila ljudima bliskim režimu, da obavesti građane hitno tog momenta posle 20 minuta da ne izlaze iz svojih kuća. To se nije dogodilo.

Trebalo je momentalno svi iz vlasti, koji su nadležni da se tamo nacrtaju na čelu sa ministarkom ekologije. To se nije dogodilo. Dok nam se nije dogodio gospodin Vesić, koji je otišao tamo i dobro je da je otišao.

Šta imamo u međuvremenu? Gomilu neodgovornih izjava. Imamo nažalost dva preminula građanina Pirota, imamo gradonačelnika Vasića, ponos i diku vaše stranke, koji izjavi mrtav hladan danas na televiziji da amonijak, citiram – nema miris. To kad vi i mi pričamo da amonijak nema miris to nema nikakve posledice, ali ako to kaže gradonačelnik Pirota u Pirotu nepunih 24 časa posle ovakvog trovanja to ima i može da ima nažalost ozbiljne posledice, jer, gospodine Vasiću, amonijak ima miris i to vrlo težak, vrlo specifičan miris koji može da vas upozori na to da ćete se otrovati. Čovek izađe, ustane i kaže – nema miris.

Podsetio me na jednog drugog ministra, neću da ga imenujem, koji je rekao Obrenovčanima - ostanite kod kuće, sve je u redu. Jesmo zaboravili na to?

Kada ukazujemo na ovo, ne radimo to da bi nekog politički oštetili, ne radimo to da bi izazivali paniku. Radimo da bismo zajedno utvrdili odgovornost i da Srbija najzad vidi jednom u ovih 10 godina, verovatno i duže, da neko, ljudi moji, odgovara za ovako nešto, da vidimo jednu smenu u ovoj zemlji. Jednu. Da vidimo jednog čoveka ko će odgovarati krivično, da bude uhapšen za ovako nešto. Da ne pričamo više ko je šta kad radio, da se bavite arheologijom. Građanima Srbije to ljudi ništa ne donosi.

Ovi iz „Železnice“, koji su „Železnicu“ na prosjački štap spustili, plate mizerne, nema ljudi da rade, sve se razbežalo, rasparčali u više delova , pruga se kreće ovako 2019. godine ste rekli – nema saobraćaja. Otkud sad saobraćaj? Pa, taj što je dozvolio mora krivično da odgovara, mora da ide u zatvor, ljudi. Šta me briga iz koje je stranke. To neka neko ustane da nam odgovori.

Gde je Bata Gašić u ovoj Skupštini da to kaže? Gde je da kaže koga je uhapsio Soko Sivi do sada u Pirotu? Gde je da kaže gde su sirene bile? Gde je da kaže koga iz „Železnica Srbije“ sad treba ovde da dovedemo da ispitujemo, ne mi, nego u MUP da ga vode. Nema ništa od toga, poštovane dame i gospodo. To je ono što ne mogu građani da vide na televiziji. Ne mogu. Imate servisnu informaciju tačka. To je opasno i nije u interesu građana i nema veze sa interesom bilo koje stranke. Budimo odgovorni u ovoj teškoj situaciji.

Uz ogromnu krizu na Kosovu i Metohiji, ovo je veliki udar na naš narod i velika opasnost za naše građane. Nemojte da neki drugi ljudi od strane većine se bave strančarenjem, nema veze sa strankama. Valjda se slažemo da odgovorni moraju da odgovaraju, a da znamo da imamo tunel na 200 metara odavde gde se takođe kroz Terazijski tunel opasne materije, eksplozivne prevoze kroz centar Beograd zato što je vizija ispunjena o tome da imamo „Beograd na vodi“. Što to ne pričate? Pa, što ne kažete da imamo bombu ovde, potencijalnu bombu na Vračarskom tunelu. Kako će to da se reši? Ko će odgovarati? Šta je preduzeto? To bi bilo dobro da čujemo od predstavnika izvršne vlasti. Hvala.