Poštovani predsedniče, ja vas molim, član 108. zbog toga što je očigledno sednica potpuno izmakla kontroli i ja vas molim da primenjujete Poslovnik jednako na sve, da vodite računa da su se ovde čule zaista neprimerene stvari.

Apsolutno, siguran sam, svi osuđujemo bilo kakve insinuacije ili loše reči prema ženi, bilo kojoj ženi…

(Poslanici SNS dobacuju.)

Samo polako.

… kao i sve druge neprimerene reči izrečene ili, kao u ovom slučaju, apsolutno neizrečene. Ali, budite fer i pošteni, okrenite se oko svojih ramena i pogledajte i poslušajte šta se sve ovde, ljudi, izgovara! To je nekorektno, ljudi! Nemojte, molim vas, da se čitaju tvitovi šta je ko napisao i da se spaja sa političkim partijama.

Predsedniče, ja vas molim, zato što svaki napis mržnje s jedne …

Čitaju se neki ljudi, ne znam ko…

Hvala, gospođo potpredsednice.

Uvažene kolege, dame i gospodo, danas imamo nekoliko predloga ovde koji se dotiču jako važnih segmenata života i rada i opstanka našeg naroda, naših građana u Srbiji. Ja ću pokušati da se zadržim na par stvari koje se dotiču i ovih predloga zakona. Recimo, pitanje Zakona o bezbednosti na radu.

Ovaj zakon suštinski ne vidimo da tretira ono što je jedan od gorućih problema u domenu r ada. Dakle, nije moguće ispraviti korenite probleme koji postoje i koji nisu rešeni, po nama, užasno lošim, katastrofalnim Zakonom o radu. Zato smo predložili potpuno drugačiji Predlog zakona o radu koji štiti i radnike, ali i štiti poslodavce.

Po našem akcionom planu za poglavlja u pristupanje EU, planirano je minimum 360 inspektora ministra. Mi u ovom trenutku imamo 247 sa projekcijom da se još 30, ako ne grešim, primi ljudi da obavlja inspektorske poslove.

Vama je jasno da je ovih 360, i da je 500 inspektora, malo u situaciji kada nam se dešava ono u praksi što nam se dešava u mnogim fabrikama, u mnogim pogonima, kod mnogih stranih investitora, a to je da inspektor dođe na kapiju, oni ga izbace napolje i čovek ne može da radi svoj posao. U međuvremenu nam radnici, dešava se, nažalost, umiru na radnom mestu, umiru na proizvodnim trakama. Žene u mnogim fabrikama nemaju osnovnu zaštitu na radu. Zbog toga imaju čak i medicinski potvrđene, sertifikovane sindrome u vezi oboljenja njihovih zglobova i to se dešava 11 punih godina i neko to pravda, ne znam, privrednim razvojem, industrijskim napretkom, profitom, zakonima tržišta. To su naši ljudi, to su naši građani.

Za realno nedovoljne plate od kojih mogu da prežive ispaštaju na mestima na kojima obavljaju rad, često bez bilo kakve zaštite na radu, bez minimalnih ispunjenih uslova na radu, bez vazduha, bez grejanja ili sa previše grejanja, ako hoćete, sa platama koje su male, bez prava da formiraju sindikat, bez, često se dešavalo, vi to znate, plaćenog prekovremenog rada. To je naša realnost. To prikrivate filozofijom profita, to prikrivate time da ljudi koji su vam bliski dobijaju dozvole i subvencije iz budžeta da otvaraju pogone. Nema kriterijuma, nema uslovljavanja budžeta, subvencije budžeta sa visinom zarade koju dajete našem čoveku. To je ono što je katastrofa i što mislim da bi Vlada davno trebala da radi, ali pošto ova Vlada nije formirana na toj filozofiji zaštite radnog čoveka, već je formirana na filozofiji zaštite profita.

Druga stvar, tiče se pitanja telekomunikacija. Meni je žao što ministar Jovanović nije prisutan. Dakle, ono što smo videli na prethodnom delu ove sednice jeste bio ministar koji je nastupio, poštovani građani, kao ministar Telekoma. Imali smo kompanijskog ministra na delu. Super, izašao je čovek i zastupao isključivo i govorio u ime jedne kompanije.

Doduše, naše kompanije, gde su vlasnici građani Srbije, i čovek je ovde nastupao kao zastupnik, menadžer, izvršni direktor, kako se kaže, SO „Telekoma Srbije“, pri tome nije odgovorio na stvari koje mi pitamo neprekidno, ko kontroliše izdvajanje novca, koliko su potrošili novca? To je naša kompanija, jedna od najvrednijih kompanija, bar bila pre vaše vlasti, u Srbiji, Sada prezadužena, u dubiozi, skladište za stranačke kadrove, izvor neslućenog novca, za pakete, za privatne televizije, njihovu akviziciju i kupovinu.

Zašto ministar nije ovde da nam odgovori? Koliko i po kom osnovu „Telekom“ daje novca privatnoj „Pink“ kompaniji za pakete njihove, koje se prikazuju i od kojih osnovno, Pink kompanija živi, što im omogućava da se bave lepljenjem selotejpa, raketa i bombi na dronove, izgradnji ogromnih kuća i karting trkališta u podrumima.

Ljudi, to je novac građana Srbije. Dužni ste da nam kažete, koliko se izdvaja, po kom osnovu? Zašto „Telekom“ kupuje provajdere, sitne televizije, za ogromne pare, po četiri, pet puta veće nego tržište? Po kom osnovu skraćuje emitovanje drugim kanalima koji imaju informativni program, jer su neugodni za vlast? Po kom osnovu oni određuju da će dati novac naroda Srbije za kupovinu „Premijer lige“ za 600 miliona evra? Šesto miliona evra. Izazvali smo međunarodnu eksploziju oduševljenja i podsmeha kako je Srbija bogata da da 600 miliona evra za britanski i engleski fudbal, pardon, engleski fudbal. Dva mosta, ljudi, nova da se naprave. Da ne govorim o bolnicama, o drugim stvarima u čemu nam propada zemlja.

(Veroljub Arsić: Tvoj ni jedan most ne bi napravili.)

Da, da, jako, jako smešno.

Da, vidim, 11 godina se samo potvrđuje da je upravo bilo potrebno dobro i sve po zakonu. Ali, ono što nije po zakonu, da mi kao predstavnici građana Srbije, da vi kao predstavnici građana Srbije, umesto da dođete ovde sa jasnim podacima, sa izvodima koliko je plaćeno, zašto je plaćeno, koje je tržišno opravdanje zašto je plaćeno, zbog čega se izlivaju stotine milina evra na besmislene projekte, na besmislene televizije koje postoje u fikciji na kablovskim kanalima, postoje u kablovskom operateru koji „Telekom“ koristi?

Zbog čega je potrebno da Srbija ima 20 novih kanala koje niko ne gleda, a gde se troše ogromne pare? Zašto to radite? To je moje pitanje ministru koji nije tu, ali pitanje kompaniji čiji je on zastupnik.

Mi imamo kompradorski, burazerskog ministra, ministra jedne kompanije koja je vlasništvo svih nas. Zato pitamo za tu kompaniju, ne zato što nas baš briga za bilo kakvu konkurenciju. To neka se na tržištu i kroz zakone reguliše. Mi pitamo zbog onoga što je vlasništvo građana Srbije i zato ste dužni to da nam odgovorite.

Ovde smo imali nastupe, kao da, ne znam, kao da živite u paralelnoj realnosti, dame i gospodo ministri.

Jedna od ministarki, gospođa Vujović, ovde je rekla – imamo IPTC. Građani Srbije, imamo IPTC. Imamo IPTC, ne brini te se. Evo, kaže Đorđo šta se dešava u okolini Mitrovice. To što plivate u smeću, to što se guši vazduh, uništava, to što nema filtera jednog, na jednoj reci filter nemamo, ljudi. Nemamo Agenciju za zaštitu životne sredine, koja može da dođe, gospođa ministarka, u pogon i da ga zatvori za 15 minuta, da ga zatvori, da ga oblepi trakom i ne može niko da uđe. Gde ste to uradili? Gde smete to da uradite?

Napravili ste sistem, napravili ste okruženje, da tako kažem, atmosferu u kojoj je dozvoljeno uništavati Srbiju, uništavati vazduh, vodu i zemlju, u kojoj nam cevi obuhvataju reke, u kojoj je to nedodirljivo. To je zaštita, kao što je, ne sme ništa da se pita za „Telekom“, jer kao, vi napadate „Telekom“ zbog konkurencije.

Ponavljam, pitamo zbog građana Srbije. Uopšte me ne interesuje nikakva konkurencija. Ja nisam čovek na tržištu, za razliku od vas. Ja stojim ovde, ispred Stranke slobode i pravde i Ujedinjenih i pitam, i pitam – po kom osnovu dajete pare? Gde vam je biznis plan, gde vam je izveštaj? Kada ćete obavestiti građane Srbije na šta istresate narodnu džaku para ovde? Ali, imamo IPTC, imamo 20 kanala koje niko ne gleda, gde ste sve pokupovali, udomili svoje ljude, koji govore šta? Govore ono što je jedan uvaženi kolega malopre čitao – ko je ovde najbolji, ko je najveći sin svih naroda i narodnosti ove zemlje.

(Marijan Rističević: Ti nisi.)

To znam da ja nisam. I da je to jedino bitno. Ostalo, nemojte da pitate, dobićete žig srama, dobićete optužbe da ste protiv Srbije ako pitamo za našu imovinu, za našu kompaniju, ljudi, zlato ovog naroda, kao što pitamo za EPS, kao što tražimo za EPS da nam kažete kada ćete ispuniti predizborno obećanje koje ste dali radnicima izdvojenih preduzeća iz EPS-a da ćete ih vratiti u EPS? To ste obećali vi, ne mi, a mi smo to podržali 2012. godine. Još niste ispunili obećanje. Šta čekate, gospodo ministri u Vladi?

Kada ćete vratiti te ljude u EPS, kako ste im obećali, ne jednom, 10 puta? Deset puta ste im obećali. A za to vreme u EPS-u, kažu mi ljudi juče u Obrenovcu, Grčić neprikosnoven, šerif, određuje ko će da živi, ko će da jede, ko neće da živi, ko će da radi, ko neće da radi. Sklonili ste ga iz EPS-a, niste uveli u potpunosti profesionalni menadžment, niste uveli obaveznost svih tenderskih procedura da budu javne i na sajtovima, niste naplatili ekstra porez firmama, kao što smo mi tražili, „Ziđinu“, pre svega, i „NIS-u“. Dozvoljavate da se iz Srbije nekontrolisano izvozi ruda bakra i zlato, da se ne prave proizvodi od toga, već da se izvozi. Ljudi, mi smo jedina zemlja koja dozvoljava da se svaki grumen izveze u tom obliku u kom je iskopan. Pa, to nije normalno.

O tome moramo da razgovaramo i mi tražimo da im uvedete porez na ekstra profit, kao što su uradile sve druge zemlje u Evropi, i Ruska Federacija, odmah to kažem, zbog ovih koji imaju neku osetljivost u tom smislu.

Pokušajte da odgovorite na ova pitanja. Pokušajte da prihvatite ove predloge, zato što je to za dobrobit građana Srbije. Hvala.

Stvarno ne znam, prosto mi žao dođe. Razumete, ovo je po Poslovniku i po pravilima koje smo ustanovili davno. Čini mi se, vrlo civilizovana, konstruktivna razmena i odgovori i pitanja su postavljeni.

Dakle, zaista ne vidim zašto ja sad se osećam neprijatno što mogu da odgovorim.

Ministar je pitao – da li je smanjenje preko 300 inspektora za rad u odnosu na ne znam 230. Pa nije smanjenje, ali imate 400 hiljada privrednih subjekata, ministre, koje pokrivate sa tako malim brojem inspektora. To je prva stvar.

Druga, predlozi zakona koje dajete su po običaju dobri predlozi u mnogo čemu, ne u svemu, u mnogo čemu, ali život koji vas okružuje u vašem domenu je u potpunoj suprotnosti sa onim što vi predlažete i što radite.

Slušajući vas, kao da zaista ste i vi konzument ovih Telekomovih kanala. Znači, vi stvarno verujete u to? Vi mene pitate – dajte mi ime. Evo, Danka Ranković, 48 godina, u februaru iz fabrike „Leoni“ preminula. Da li ste nazvali porodicu Danke Ranković kao nadležni ministar? Da li ste nešto učili da utvrdite da li je neko u fabrici „Leoni“ odgovoran za njenu smrt?

Prošle godine 56 ljudi nam je izgubilo život na radnom mestu, 56, a preko hiljada povređenih. Vi to pravdate privrednim napretkom. Vi kažete – imamo višak gradilišta. Tako je, a što ne kažete jel imaju ta gradilišta dozvolu, ministre?

Kažete – imamo preko 230 hiljada radnika. Kažite građanima Srbije koliko su stranci na tim gradilištima, a ne naši ljudi sa našim državljanstvom? Nisam ja protiv toga, ali kažite strukturu.

Kažete – bilo je milion i 700 hiljada zaposlenih, sada preko dva miliona. Kažite, svakoga ko je ubrao jednu jabuku ste stavili u evidenciju da radi. Svako ko je radio tri minuta ste stavili u evidenciju. Promenite metodologiju.

Po vašoj metodologiji uskoro ćemo ko u Severnoj Koreji svi da rade. Hvala puno.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Pokušaću vrlo kratko. Pažljivo sam slušao ovu raspravu i da pokušam da doprinesem razjašnjenju, ako je potrebno, cele ove situacije.

Stvarno sam iznenađen ovom reakcijom Boška Obradovića, moram da kažem, zbog toga što tačno je da SNS i SPS na odboru nisu glasale, ali je isto tako tačno da su vrlo oštro, jasno, precizno, snažno izražavali identičan stav vama, Boško, po pitanju ne uvođenja sankcija. Tako da, ne razumem zašto ovakve reakcije prema SNS i SPS koji su juče jasno pokazali da su ne samo protiv sankcija i ne samo protiv toga da se usaglasi spoljna politika sa EU, već su pokazali i kroz svoje izlaganje i, po meni, vaš stav, neglasanjem, da su protiv evropskih integracija.

Tako da, ja ti preporučujem da priđeš tamo i zagrliš se s njima, s obzirom da ste na istoj poziciji. Hvala.

Jeste, tu se često ima viška strasti, a manjka istine i činjenica. Pokušajmo tim putem da krenemo danas.

Treba da biramo, poštovane kolege, ljude koji će sutra birati i kontrolisati naše sudije i tužioce. Treba da biramo ljude koji će štititi prava naših građana, reagovati kada uprava i vlast ćute na nepočinstva i nepravdu i gaženje svakog prava našeg čoveka. To sa partijama veze nema. To sa tim da li neko voli ili ne voli ovu vlast, nema nikakve veze.

Ja ću vas podsetiti da mi danas treba da biramo ljude koji su jedina prepreka van domena politike, političke arene i borbe u odbrani zakona i odbrani našeg čoveka i njegovog prava. Mi smo danas ljudi koji biramo ljude koji će omogućiti u Srbiji da neko stane čvrsto protiv bahatosti nepočinstava nezakonitog rada vlasti, neko ko će stati i reći - ne možete ovo ovako da radite, neko ko će sutra birati te tužioce, kontrolisati ih i omogućiti im da slobodno po zakonu funkcionišu, a ne pod političkim pritiskom od strane bilo koga. To danas biramo.

To da li je neko doktor nauka, uz svo moje uvažavanje, da li je neko dobar pravnik, nesumnjivo da svi ispunjavaju formalne uslove, ne moralna politička podobnost, ne to da li je i protiv SNS, nego da li je to osoba koja u odbrani zakona i ličnog kredibiliteta može da ustane da vas pogleda u oči, koji ste većina, i da kaže - ne možete ovo da radite, e to je bitno i da taj neko, ako to nepočinstvo, a nažalost Srbije mnogo ih je od strane vladajućeg režima, može da ustane i kaže – ne možete ovo da radite, da bude vam kamen u cipeli, da vam bude neprijatno od njega ili nje, da biramo tužioce, da ljudi dođu u ovoj zemlji najzad da promenimo zakone, jer nećemo ni mi u opoziciji da više bilo koja vlast bira tužioce i sudije, ali da kroz zakone i omogućimo da pod određenim krivičnim delima moraju da deluju. To je ono što tražimo, da ima obaveznost postupanja tužioca, da ima zabrana tužiocu da premešta tužioce i oduzima im predmete koji su živi i koji su u postupku, što upravo sada ovaj vaš Stefanović radi, jedan od Stefanovića.

Znači, to rade. Neće da postupaju, pa premeštaju tužioce, pa im daju, pa ih premeštaju, pa ih skidaju sa slučajeva kada dirnu u „Kolubaru“, u EPS.

Ljudi, posebno tužilaštvo moramo da formiramo za EPS, specijalno tužilaštvo za „Elektroprivredu Srbije“. To ćemo morati u Srbiji da uradimo. Uopšte nije bitna stranka. Kakva stranka? EPS nam se guši u nestručnosti, lopovluku i rastakanju kičme ove zemlje i to su ljudi čak u Lazarevcu pre neki dan ustali, pa rekli, buneći se protiv a.d.

Ja vam kažem, ako to ne omogućimo, ako ne uvedemo obaveznost tužilaštvu da se obraća javnosti minimum jednom nedeljno, obaveznost, da nam ne traži Interpol Zagorku Dolovac, kako je Marinika prijavljivala tamo.

(Narodni poslanik Svetozar Vujačić dobacuje s mesta.)

Mi smo jedina zemlja u Evropi, u civilizovanom svetu gde građani Srbije ne znaju kako ide borba, potraga za pravdom, kako ide gonjenje kriminalaca i krivičnih dela. Ne znaju ljudi. Nema ko da im kaže. Nema obaveznosti.

(Narodni poslanik Svetozar Vujačić dobacuje s mesta.)

Mi smo jedina zemlja u kojoj donesete opravdanje od lekara i ne idete u zatvor po pet godina. Opravdanje od lekara? U međuvremenu vozite besna kola, povezani ste sa ljudima bliski vlasti, dobijate tendere, živite na visokoj nozi, kampujete po studijima režimskih televizija kao ovaj gospodin što dobacuje. Znači, to je realnost Srbije danas.

Danas se u Srbiji hapse automobili, a ne ljudi koji su ih vozili. Pazite vi tog nonsensa, pravnog, ljudskog, civilizacijskog i policijskog? Da li to ima negde, ljudi, osim u Srbiji, nažalost, današnjoj, kakvu ste napravili u poslednjih 11 godina da je to nova normalnost?

Pašalić je čovek koji ispunjava formalno sve uslove. Baš zato vam i ne pričam o formalnim uslovima. Formalni uslovi? Pa, ne biramo mi Peru pisara i činovnike, biramo ljude koji, pre svega, imaju integritet, stručnost i hrabrost da ustanu i kažu ko sme čekićem i bagerom da lupa ljude u Šapcu. To ne sme da se radi, a on je nosio tetki lek taj dan, pa nije mogao da se oglasi? Pa nije ni sledeći, pa ni sledeći. I taj će da nam bude osam godina Zaštitnik građana? Biće zaštitnik vlasti. Recimo stvari otvoreno. To ste u Agenciju za korupciju uradili, to ste uradili u svakom nazovi nezavisnom telu. Sve ste podjarmili. Sve ste stavili pod kontrolom, od Odbojkaškog, Stonoteniskog do Fudbalskog saveza i sada kažete – neko traži partijskog zaštitnika. Ne, ljudi, treba neko ko svima sveta ko je u državnoj strukturi, u vlasti.

Moramo izabrati čoveka koji smeta, koji neće da dozvoli da se krši zakon. Pašalić to ne pokazuje. Ugledni pravnici ništa nisu rekli o ovim zahtevima, o ovim predlozima koje smo dali za izmenu našeg krivično-pravnog okvira. Bez toga nema pravde u Srbiji. Neće nijedan ministar, kako je neko rekao, poslanik, direktor javnog preduzeća, da se suoči sa zakonom i ako je kriv da omasti Mitrovicu. Neće, ljudi, zato što nemamo tužilačku policiju, kako smo predlagali, zato što nemamo specijalnog tužioca, zato što nemamo obaveznost postupanja i zato što imamo, ponavljam, lekarska uverenja da ne idu u zatvor. Lekarska uverenja da ne idu u zatvor? Pa, kada mu dođe policajac, šef policije, načelnik, sa kojim inače pije kafu pre toga, on mi kaže – pa, ne mogu mi ništa, ja sam blizak sa ovim našima. To „našima“ znači iz vaše stranke. To vam rade po Srbiji.

Jedan od ovih što me je napao u Kruševcu, znate šta, tri godine je već trebalo da je na izdržavanju kazne, ali on nije bio na izdržavanju kazne. Bio je frajer u rasadniku da mi malo razbije glavu. Kako ćemo, ljudi, to da rešimo? Nije zbog mene, to može svakom da se desi. Pa, to nije normalno. Ja ukazujem na to koliko je urušen sistem u ovoj zemlji i to je odgovornost vlasti. To ste vi napravili, ljudi. Pogledajmo se u oči.

Zašto se i dalje bavite arheologijom? Zašto pričate o opštinskim odborima, gde su postavljane sudije? Ja sam vam već to rekao, taj čovek je vaš. Da, on je odjednom, posle tog nameštanja sudija, odlučio da uđe malo prvo u koaliciju sa SNS-om, sa svojom grupom građana, pa onda da uđe u SNS, pa je sada izašao jer ste ga čak i vi izbacili. Pazite vi koji je to kadar kada ste ga i vi šutnuli napolje.

Dame i gospodo, 670 sudija u reformi pravosuđa je isterano. Reforma pravosuđa sa ogromnim nedostacima i greškama. Užas.

Pre svega, nisu imali obrazloženje, zamislite to. To je zaista bila strašna greška. Ali ste zaboravili gde su tih 670 sudija otišli, pa se slikali sa pokojnim Cvijanom? U Srpskoj naprednoj stranci. Pa, su rekli da su se učlanili u stranku, pa sam vas molio, gospodine Arsiću, molio sam vas dajte nam molim vas dokaz da su se iščlanili kad su već ponovo sudije, to nije po zakonu. Nikada nam niste dostavili.

Što to ne uradite? Pa, što to krijete? Pa, jel moguće, ljudi moji, da je neko od tih ljudi, da li je član SNS, pa to nije dobro, to je protivzakonito. Pa, vi kažete biramo Pašalića i ugledne pravnike. Pa, pazite ovo, ovo dok ne rešimo, ne možemo nikako da se izborimo za našu decu, kako kažete.

Srbija će biti pravedna i slobodna tek kada mač pravde sa povezom pravde preko očiju zamahne bez diskriminacije, ne gledajući ko je u kojoj partiji, ko je kog opredeljenja i kada tužiocima damo obavezu da postupaju, ali i slobodu da im je zakon jedini okvir i tada ćemo zaista reći – da, mi danas živimo u pravednoj, slobodnoj i jedinoj pravoj Srbiji kakva treba da postoji. Hvala.

Znate, kad se oko žustrine, ja se izvinjavam ako je to nekoga povredilo, jer nije mi bila namera da budem ni jednog sekunda ličan, kao što ste primetili. To je u žaru rasprave. A i često kaže izreka kad se istina udaljava od srca, mora se glasnije govoriti da bi nas čula. A vama nekako izmiče stalno kroz prste.

Naime, Dragan Đilas jeste bio u Košarkaškom savezu, ali ste zaboravili da kažete u momentu kada je napustio politiku. Da, a drugo, rekli ste… Polako, polako, molim vas, kolege, molim vas, dolazimo sad do kulminacije, tek sad treba da reagujemo. Sad ćete reagovati, obećavam.

Dakle, pitali ste čega Aleksandar Vučić, kog saveza, tako mi se čini, kolega Jovanov, da ste tako pitali, kog saveza je Aleksandar Vučići predsednik? Reći ću vam, on je predsednik svih saveza. Vi znate u vašoj vlasti da formalnosti su formalnosti i da kao što sam rekao, zakon važi za protivnike, tj. za nas. Nažalost, često za vas ne važe zakoni.

Prema tome, u tom smislu nemam ništa protiv da tužilaštva pročešljaju sve. Mi smo evo 11 godina na udaru, na prozivkama, na žigosanju, prolazimo kroz to kako znamo i umemo. Ovde je jedan kolega rekao – narod je rekao šta misli i birali ste ljude koji kažu tako je, gospodaru. Pa, zamislite vi da vi to kažete, vi koji od 2012. godine u maju niste izabrali nikog da nije ili iz vaše stranke ili da isključivo govori – tako je, gospodaru. Pa, drugo i ne govore osim – tako je, gospodaru. Zato nam je i ovako. Zato imamo ovakav problem, a taj problem će se rešiti samo onog momenta kad ove stvari kao politika pobede u Srbiji, a pobediće, budite sigurni i kada ono za šta je ova vlast odgovorna bude politički odgovarala, politički, a neki bogami i krivično. Hvala lepo.

Gospodine predsedniče, prekršen je član 107. od strane vas, a povodom izlaganja mladog kolege poslanika koji je malopre govorio gledajući u nas i bez izuzetka izgovorio užasnu, monstruoznu stvar, citiram, „ubili ste 20 ljudi“ i ponovio to nekoliko puta.

Ne bi možda to bilo neobično. Ne bi možda bilo neobično da ne dolazi u momentu kada sledi sledeća rečenica gde taj isti mladi kolega apeluje na dvotrećinsku većinu. Znači, tražite dvotrećinsku većinu od ljudi koje u prethodnoj sekundi optužujete bezočno i bezumno da su ubili 20 ljudi u ovom domu. Gospodine predsedniče, ne sme da se dozvoli takav rečnik, po meni. Ovakve stvari, tako ljudi iz većine vide pravdu, tako vide sudove, tako vide tužilaštva, evo, sad smo mogli lepo da vidimo.

Znači, ustade čovek i ladno kaže „ubili ste 20 ljudi“ i nikom ništa, i nikom ništa, čime je ukaljao ovaj dom i bacio tonu katrana na SNS kojoj pripada, jer zamislite kada bi se krenulo, koliko su stranka i stranke iz koje je mladi gospodin potekao, koliko tu ima raznih razaranja, smrti i ratova, pa na šta bi to ličilo? Hvala.

Hvala, gospodine predsedniče Skupštine.

Neće Srbija ni u kom smislu napredovati i izvući se iz dubukog blata dok tužilaštvo zaista ne bude u poziciji da mu se odvežu ruke. Niko od građana Srbije ne može biti siguran za koga kod da glasa, kako god da je opredeljen, koje nacionalnosti, socijalnog statusa, dok tužilaštvo ne bude u punom smislu nezavisno.

Duboko smo uvereni da predloženi zakoni ne daju dovoljnu nezavisnost tužilaštvu i plašimo se i ukazali smo više puta, poštovana ministarka, da ono što piše i što je predloženo po nama ne odvezuje ruke tužilaštvu da uđe u bespoštednu borbu sa korupcijom i kriminalom u ovoj zemlji. Nema slobode za naš narod dokle god su niži tužioci u punoj subordinaciji u odnosu na vrhovnu tužiteljku. To je prava stvar.

Druga stvar, nema slobode za naš narod i pravde dok ti tužioci slobodno u domenu svog delovanja ne gone kriminal na svom području, bez diskriminacije i bez pritiska i kontrole od gore.

Treća stvar, nema slobode i pravde za naš narod dok tužilac nema obavezu jednom nedeljno da se obraća javnosti, obavezu, naročito za najteža krivična dela i ona koja izazivaju pažnju javnosti.

Četvrta stvar, nema pravde za narod dok tužilaštvo, barem ono specijalno koje odbijate da uvedete za kriminal visokih državnih funkcionera, nema svoju policiju. Dokle god tužilac mora da moli partijskog kolegu za policijsku asistenciju neće ljudi dočekati rat protiv korupcije i kriminala.

I, šesta stvar, nema slobode i pravde za narod dokle god tužilac nije u obavezi da reaguje i na osnovu saznanja i na osnovu prijave za najteža krivična dela, naročito korupciju.

Mislim da je jako važno da još jednom podvučemo ono što smatramo da je od važnosti za budućnost i pravne stabilnosti i sigurnosti naših građana što se tiče uticaja na izbor sudija i tužilaca.

Dakle, ja mislim da nije dobro predviđeno u predloženim zakonima i pored postojanja disciplinske komisije i pored postojanja sudskog postupka, po krivičnim delima da ne postoji neka vrsta donošenja odluka koje je izmešteno iz tih tela.

Dakle, u ovom trenutku, a vi me ispravite ministarka, da li ja dobro čitam, mi u ovom trenutku imamo i dalje problem da će disciplinska komisija i dalje odlučivati u okviru Saveta, o tome da li je neko dostojan, tj. na neki način dostojan ili bude smenjen sa funkcije sudije ili sa funkcije tužioca, bez obzira na krivični postupak koji se vodi i koji dokazuje neophodnost vođenja disciplinskog postupka.

Ja to razumem, kao neka vrsta prethodnog pitanja. I da je šest meseci minimalna zaprećena kazna. Smatramo da bi mnogo bolje bilo da se ta žalba ne izriče Ustavnom sudu, jer ne vidimo konekciju i nadamo se da ćete mi odgovoriti.

Da se žalba dotičnog sudije ili tužioca, da on izriče žalbu, Ustavnom sudu. Mislim da bi bilo svrsishodnije da na neki način parlament vratimo kao krajnju instancu onih koji odlučuju o toj žalbi, jer bi na taj način dvostepenost bila obezbeđena i izvan, ne samo saveta, nego izvan sudstva kao takvog, tj. pravosuđa.

Dakle, mislim da nije loš parlament na neki način vratiti kao poslednju instancu koja može odlučivati o tome da li završavamo postupak dokazivanja, da je neko prosto nedostojan i da je počinio krivično delo. I taj po meni ne može da ostane ni tih devedeset dana na tom mestu, koji je neki krajnji rok odlučivanja. Hvala.

Hvala, gospodine predsedniče.

Dakle, uvažena ministarko, vi ste u pravu u tome da ne treba prozivati ni sudije, ni tužioce po imenu, pa ni u Skupštini, ali ja bih dodao amandman, ako se slažete, ali ni u medijima. Možda naročito ne u medijima, u javnosti.

Naročito bih dodao još jedan amandman ne od strane izvršne vlasti, jer izvršna vlast je ta koja može izazvati strah kod sudija i tužioca, a kritička javnost da, ali mnogo nižeg nivoa. Siguran sam da svako zdravorazumski će reći da je to tačno.

Ono u čemu se apsolutno ne mogu složiti sa onim što ste rekli jeste da personifikacija ispoljavanja izvršenja pravde u Srbiji je vrhovni tužilac Srbije. To je mač ove zemlje i taj mač pravde ima ime i prezime. Ne možemo anonimnost sudije i tužioca u nekom gradu u Srbiji stavljati na isti nivo sa gospođom Dolovac zato što je njeno ime i prezime, njena biografija i ono što žena radi ceo život, profesionalno, lično. Ono što je za narod bitno je da se goni kriminal, a nažalost uz njeno ime ide sve, samo ne gonjenje kriminala, nego ide ćutanje, ide sklanjanje od javnosti.

Zato i tražimo, ministarka, pustite tužioca. Obavežite ga da priča sa javnošću, da daje izveštaj javnosti. Naravno, ne u punom smislu, da otkriva sve delove onoga što radi u gonjenju kriminala, ali mora da ima interakciju sa javnošću. Ako nema interakciju sa imenom i prezimenom, ako to nije simbol pravde, pa ko je onda? Onda će svako da tumači šta je to pravedno, a šta nije, a onda ćemo mi da branimo sudije i njihovu nezavisnost, a oni će da napadaju ako se usude da kritikuju sadašnje nepodnošljivo stanje u Srbiji.

Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Jesu ovo završne odredbe, ali da ponovim nešto što sam pokušao, da je predsednik preleteo preko nas kao predlagača. Dakle, da utvrdimo neke stvari koje se ne tiču gole tehnike i administrativnih rasporeda u samom Savetu.

Ono što mislim da je jako važno ovde napomenuti, još jednom, upravo ono o čemu smo govorili u poslednjih 20 minuta, to je javnost rada ne samo VST, već i samog tužilaštva. Ta javnost rada, kao da se svi slažemo, da je potrebna, ali ono izgleda u čemu se ne slažemo je obaveznost i ne slažemo se izgleda da se ona odredi tačno u nekom roku, svake nedelje da se ta konferencija za štampu održi gde će se javnost obaveštavati, naročito o slučajevima koji su uzbudili tu istu javnost, koji su izazvali neke društvene posledice, neke talase u našem mnjenju.

Na ovaj način, čini mi se, bez te obaveznosti i bez toga opet ostavljajući, kako je uvažena ministarka rekla, podzakonskim aktima da nešto regulišu duboko se ne slažem sa tim. Ima previše pravnih standarda koje ste predložili. Previše. Pravni standardi su ovde i ono snažno utiče i druge stvari koje je za mene ja čitam na jedan način, vlast na potpuno suprotan način i ko će sada tu biti sudija? Pa upravo oni koje vi postavljate, kontrolišete i gde ćete i dalje držati pravdi u Srbiji skinut povez sa očiju i ruke vezane tužilaštvu.

Ovo je jedan od elemenata da se to ne dešava, da javnost može da čuje koga gonite, kakvi su rezultati, dokle ste stigli ili recimo zašto se o nekom važnom krivičnom delu ništa ne dešava. Zato smo tražili obaveznost postupanja tužilaštva, a ne samo dobijem prijavu, aha, interesantno i stavim je u fioku. Čekajte, ima nekih dela koji imaju takvu težinu da mora po njima da se postupa. Nema tu, i ne mislim samo na ona najteža, tradicionalno nazvana. Hvala.

Nisam čuo kolega, ali vrlo kratko ću se obratiti po ovom amandmanu. Voleo bih da ovde svi prisutni poslanici i vlasti i opozicije, zamolio bih uvaženog kolegu predsednika Odbora za pravosuđe da nam da svoje mišljenje za ovaj amandman. Hvala.