Zapravo, radi se o boljem definisanju onoga što ugovor o radu treba da sadrži. Amandman glasi da se u članu 9. stav 1. ispred tačke 1) dodaje nova tačka koja glasi - datum i mesto zaključenja ugovora o radu.
Svaki ugovor, pa i ugovor o radu, mislim da treba da sadrži datum i mesto zaključenja ugovora. To je posebno važno radi ostvarenja raznih prava zaposlenog iz radnog odnosa, računanja rokova, kao i zbog toga što se u odnosu na vreme zaključenja ugovora određuju propisi koji su bili na snazi u tom trenutku.
Zbog toga vas, ministre, zaista još jednom molim da pročitate ovaj amandman, mislim da samo bolje definiše ono što ugovor o radu treba da sadrži, i da ovaj amandman usvojite. Hvala.

Kao podnosilac amandmana.

Da li mogu da koristim vreme poslaničke grupe?

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, vidimo da opada podrška budžetu. Verujem da će nakon ove diskusije podrška biti još manja.
Pored problema koji su nastali, postoje problemi kojima se ova Vlada ne bavi već duže vreme, godinu i po dana, a problemi razjedaju naše društvo. Trista hiljada mladih nezaposlenih ljudi stoji u prilogu tome da je zapravo posao broj jedan, nezaposlenost mladih je broj jedan problem u Srbiji. Kada se bavite mladim ljudima, kada se bavite nezaposlenim mladim ljudima, budete svesni činjenice da bez posla nema dostojanstva za mlade ljude, da bez posla nema planova, nema porodice, problem sa natalitetom, da kada se bavite mladim ljudima bez posla u našem društvu ne postoji nikakva šansa za mlade ljude.
Nezaposlenost mladih znači veća izdvajanja, veća socijalna izdvajanja iz budžeta. Nezaposlenost mladih ljudi znači manje para u budžetu, koje bi mogle biti utrošene za dalje zapošljavanje. Da ne govorim o tome da je nezaposlenost mladih ljudi uzrok mnogih drugih problema koji razjedaju naše društvo.
Moj amandman podrazumeva ili zapravo otvara ovu temu, a locira četiri milijarde sa konta za otpuštanje na konto aktivnih mera zapošljavanja sa akcentom na prvi posao, sa akcentom na pomoć u sticanju iskustva. Prva prepreka na koju naiđu mladi ljudi, danas kada završe školu, je manjak iskustva. Poslodavci traže mlade ljude, odnosno traže radnike sa iskustvom. Poslodavci ne računaju iskustvo koje su mladi ljudi stekli u školi. Poslodavci ne računaju iskustvo koje mladi ljudi stiču volontiranjem. Volontiranje u našoj zemlji ne funkcioniše. Mladi ljudi u našoj zemlji nemaju nikakve benefite od volontiranja. Ovaj zakon smo promenili 2009. godine i bolji je nego što je bio prethodni.
Ako na ovaj amandman dodate i promenu nacionalnog okvira kvalifikacija i kompetencija, da usaglasimo nastavne i studijske programe sa tržištem, da naše obrazovanje ne proizvodi nezaposlenost. Možemo mladim ljudima pružiti šansu u ovoj zemlji, jer to je jedino što oni traže, ne ugovor u ruke, šansu.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Krstiću, bez ikakve ideje da ulazim u vaš privatan život, ali planove koje su imali vaši roditelji za vas su planovi koje imaju gotovo svi roditelji za svoju decu, da budu dobri učenici, da nauče sve što je potrebno i da sa tim znanjem mogu da pronađu dobar posao. Posao države je da stvara takve mogućnosti.
Mislim da ovim budžetom u startu rušite takve planove roditelja i ne činite ništa da pustite mlade da žive svoj život. Posao, gospodine Krstiću, je uslov bez kojeg mladi ljudi u ovom društvu nemaju gotovo nikakve šanse.
Bez posla nema dostojanstva. Bez posla nema planova. Nema porodice. Bez posla, gospodine Krstiću, nema budućnosti, a preko 300 hiljada ljudi od 16 do 30 godina danas u Srbiji nema posao, a pola miliona roditelja čeka prvi u mesecu da da džeparac svojoj deci koja su odavno trebala da zarađuju. Mladim ljudima u Srbiji se gadi politika. Šta dobijaju? Obrazovanje koje ih priprema za biro rada a ne za posao, Vladu koja razume profit, ali ne razume težinu problema mladog nezaposlenog čoveka i ministre koji o mladim ljudima govore samo onda kada su problem.
U ovom budžetu gotovo da nema nikakve nade za mlade ljude, iako u nominalnom smislu više, ali realno manje je para za obrazovanje. Nauka je na kolenima, a mladi naučnici na granicama. Otpremnine, otpuštanja na kontima ministarstava koja treba da stvaraju ambijent zapošljavanja. Za Ministarstvo omladine i sporta toliko para da jedino što ministar može da radi je da dočekuje ispraća sportiste na takmičenja. U Srbiji danas 50% mladih ljudi nema posao. Jedna godina čekanja na posao stvara ožiljak u zaradi u vidu manje plate od 10 do 20% koje je teško nadoknaditi čitavu deceniju. O tome govori i čitava EU.
Problem je još veći kada se stavi u širi društveni kontekst. Tada vidite svu dubinu problema koji nosi nezaposlenost mladih i to da je uzrok mnogih drugih problema, pa što je nezaposlenost veća, to je huk sa tribina glasniji, to je nacional-patriotizam jači. To su gužve na granicama ka Kanadi, Americi, Nemačkoj, Austriji veće. Godišnje 30 hiljada mladih ljudi napusti Srbiju trbuhom za kruhom, za društvo koje će im pružiti šansu, ne ugovor u ruke, nego šansu. Naši mladi lekari su dobri Slovencima, Nemcima, Fincima, samo nama nisu dobri,
Kakav je odgovor Vlade u zakonima i budžetu koje donosite? Grčite ramenima. Mladi snađite se, da vam nismo u koži. Stop za mlade nastavnike, naučnike, vaspitače, učitelje. Stop za mlade lekare, iako njihove kolege odlaze u penziju.
O tome smo govorili u petak, ali ponoviću - loša mera. Znate li na šta će ličiti to zapošljavanje kada dodate na sve to nove zahteve, odobrenja, administraciju koja će ćutati mesecima onako kao što ćuti uglavnom na zahteve sa lokala? Ličiće na urgencije, protekcije, na sve ono što je mladim ljudima već ogadilo politiku.
Nije moja ideja da mračim o problemima. Dovoljno je nezaposlenost mladih ljudi mrak za sebe. Moja težnja je da vašu pažnju i težište vaše pažnje stavim na ovaj problem, na uzroke i na posledice koje razjedaju naše društvo. Nema ni pretpostavke dugoročnog razvoja, dok god u budžetu ne vidimo da je obrazovanje prioritet, a ne za potkusurivanje. Ne postoji poreska reforma i mere Ministarstva privrede koji Srbiju mogu da stave na noge, dok obrazovanje ne dovedete u prvi plan. Nezaposlenost mladih ljudi počinje sa lošim obrazovanjem. Nastavlja se insistiranjem na merama koje ne daju nikakve rezultate i strategijama koje sakupljaju prašinu i završava se sa Vladom koja ne razume težinu problema koji nosi mladi i nezaposleni čovek.
Vi ste u Vladi, vaš šef, mislim da je govorio o singapurskom razvojnom modelu, o šangajskom razvojnom modelu. I oni su odavno počeli enormnim ulaganjem u obrazovanje. Poljska, zemlja koja je vrlo uspešno prošla kroz tranziciju. Učenici osnovne i srednje škole na PISA testiranju su u samom vrhu liste. Ako postoji ikakva dilema o tome gde treba uložiti pare, ja je nemam. Naše obrazovanje proizvodi nezaposlenost. Obrazovni sistem u Srbiji proizvodi nezaposlenost. Obrazujemo mlade ljude za 136 zanimanja koji na tržištu ne postoje. Nisu deficitarni, ne postoje u šifarniku zanimanja.
Mladi ljudi koji se školuju u inostranstvu kao vi, i vraćaju se u našu zemlju ne mogu da pomognu, jer imaju problem sa nostrifikacijom diplome. Pet godina nam je potrebno da usvojimo nacionalni okvir kvalifikacije i kompetencija kojim treba da usaglasimo studijske i nastavne programe sa tržištem. Novo vreme nosi nove generacije. Nove generacije traže brze reforme, brze promene. Vlada je i dalje zaglavljena u sopstvenom prepucavanju, intrigama i spletkama. Generacije mladih ljudi trpe. Poješće nas vreme.
Ovaj budžet ne nosi promene koje treba u Srbiji da se dese. Pre svega, mislim na obrazovanje i mislim na problem nezaposlenosti mladih ljudi. Posao nas parlamentaraca ovde u Skupštini je da zakonima uredimo naše društvo. Naš posao je da razgovaramo sa građanima, da analiziramo društvene probleme, da reagujemo i da njihov život učinimo lakšim, a ne težim.
Ovo je, gospodine Krstiću, vaš prvi budžet, četvrti ove Vlade. Verujem da ste za ovo kratko vreme koliko ste ministar, da ste postali svesni težine tog političkog okruženja u kojem radite i da je znanje koje nesumnjivo imate samo jedan deo, a da je zapravo sposobnost da odgovorite na pritiske i ucene ljudi koji sede sa vama u Vladi jedan veliki deo na koji ni vi niste odoleli.
Po rečima Fiskalnog saveta, sa njima ste u oktobru razgovarali o jednom budžetu. U skupštinsku proceduru ste 2. novembra uputili drugi, sasvim drugačiji Predlog budžeta. U decembru ste sopstvenim amandmanima promenili sopstveni budžet. I onda ćemo mi ovde u parlamentu usvojiti sasvim treći budžet. I sa prvim i sa drugim i sa trećim budžetom mladi i nezaposleni ljudi nemaju nikakve šanse.
Da Srbija ne bi bila tu gde jeste, da mlad i nezaposlen čovek ne bi bio tu gde jeste, stavite za isti sto ministra omladine i sporta koji po zakonu pokreće temu nezaposlenosti mladih, ministra obrazovanja koji drži ključ dugoročnog razvoja zemlje, ministra privrede, neka otvore temu nezaposlenosti mladih ljudi i obrazovanju, u kontekstu zapošljavanja. Cela Evropa govori o tome, samo mi ćutimo. Pokažite makar brigu, makar zainteresovanost. Tako nešto možemo da podržimo. Ali budžet u kojem nema nikakve šanse za mlade i nezaposlene ljude, ne možemo da podržimo. Hvala.

Da se vratimo na temu.
Vas dvojica, gospodin Krstić i gospodin Radulović, su u Srbiji najavljeni kao donosioci promena, kao neko ko bi trebao Srbiju dugoročno da odredi ka razvoju. Nema dugoročnog razvoja sa 4,5% GDP za obrazovanje, nema dugoročnog razvoja sa 25 evra po naučniku mesečno, nema dugoročnog razvoja dok god obrazujemo na stotine tekstilnih tehničara godišnje, a da tekstilna industrija gotovo i da ne postoji. Šta ćemo kada sredimo taj javni sektor? Šta ćemo sa ovim tehničarima ni za šta? Uzrok je na drugoj strani. O tome sam ja govorio. U budžetu ne rešavate uzrok problema.
U Ministarstvu omladine i sporta novac za neka istraživanja, za strategije, svaka sledeća strategija počinje rečima – da prethodna nije dala rezultate i u njoj iste mere. To ne rešava problem. Činjenice su vrlo neumoljive.
U tom budžetu koji ste uputili 1. novembra, nula dinara za aktivne mere zapošljavanja. Da li je tačno ili nije? Pa ste onda amandmanima na budžet promenili i ubacili dve milijarde. Ja govorim o suštini. Govorim o tome da naše obrazovanje proizvodi nezaposlenost. Govorim o tome da naše obrazovanje ne komunicira sa privredom. Govorim o tome da je nezaposlenost mladih ljudi problem sam za sebe i da traži veću pažnju, a da u budžetu nema ništa i da šanse za mlade ljude ne postoje. To je bila moja diskusija usmerena na taj problem. Konstatujemo činjenice i ne rešavamo ništa.
Problem je došao do te granice da više nema nazad. Moramo da ga rešavamo. Čitava Evropa je ustala, samo mi ćutimo i konstatujemo probleme. Dovedite ministra obrazovanja, ministar privrede je tu, dovedite ministra omladine i sporta, otvorite temu, pokažite zainteresovanost. Za to ćemo podršku dati…
(Predsednik: Vreme.)
… ali za budžet u kojem nema nikakve šanse za mlade ljude, ne možemo da damo. Hvala.

Poštovani predsedavajući, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, teško je prihvatljivo obrazloženje kojim ste odbili amandman koji sam podneo, jer obrazloženje koje je ministarstvo napisalo demantuje realnost i stanje na terenu.
Da budem potpuno iskren, čitajući ove amandmane, slušajući narodne poslanike, ne prepoznajem političku borbu za jeftine poene, prepoznajem ozbiljnu borbu za prava građana iz mesta iz kojih dolazimo. Takav amandman je i moj, kojim želim da vratimo Osnovni sud u Soko Banji.
Naime, mrežom iz 2009. godine Soko Banja je dobila sudsku jedinicu u kojoj su građani ostvarivali svoja prava pred sudom i ta sudska jedinica je jedna od najefikasnijih sudskih jedinica u Srbiji. Nije predviđeno da se u toj sudskoj jedinici obavlja suđenje po krivičnoj materiji, već je to predviđeno da se radi u sedištu Osnovnog suda u Zaječaru, što je predvidelo određene probleme i proizvelo određene probleme koji ovaj predlog zakona neće da reši, a svakako hoće usvajanje amandmana koji sam ja podneo.
Naime, put od 70 kilometara do sedišta osnovnog suda je proizvodio određene troškove, ne tako male, kako za građane koji su morali da putuju i da ostvare svoja prava u Zaječaru, tako i za državu jer su i sudije morale da putuju. To je jedna vrsta problema.
Druga vrsta problema su te geografske specifičnosti opštine Soko Banja, jer je put do sedišta Zaječara vodio preko planine jedan, preko klisure drugi, pa je u zimskom periodu taj put ne samo bio teško prohodan, već često i neprohodan pa ostvarivanje prava građana pred sudom nije bilo samo otežano, već je bilo nedostupno. Ovaj predlog zakona taj problem neće rešiti, prebacivanje sedišta Osnovnog suda u Aleksincu, jer su problemi slični.
Dakle, sa jedne strane imamo negativne efekte koji idu u prilog ovog amandmana, mislim na geografski specifikum opštine Soko Banja, mislim na troškove koji će i dalje ostati i sa druge strane, imamo veliki broj predmeta, sudsku jedinicu u Soko Banji, imamo povećanje broja građana, stanovnika opštine Soko Banja, jer je Soko Banja lider banjskog turizma u Srbiji, kao pozitivna faktografija sa druge strane i sve to ukazuje da Soko Banja treba da ima osnovni sud. To je bio moj stav i 2009. godine, to je moj stav na osnovu činjenica i 2013. godine.
Isto onako kako je, recimo, Boljevcu potrebna makar sudska jedinica, tamo se i to ukida i oni neće imati ni sudsku jedinicu ni osnovni sud. Znam Boljevac i znam kako se privredno razvija. I ovo se shvata kao institucionalno propadanje jedne opštine koje možemo amandmanima da zaustavimo.
Ministre, pozivam vas da imate sluha za amandmane koji dolaze od narodnih poslanika jer zapravo oni proizilaze iz prava građana i interesa građana, onog prava za jednakost i za dostupnost pravde koja je, uostalom, i Ustavom zagarantovana. Hvala lepo.

Ministre, sve bi bilo jasnije da znamo koji su bili kriterijumi po kojima 40 ili ne znam koliko opština danas nema ni sudsku jedinicu, ko danas ima osnovni sud, a ko ima sudsku jedinicu. Mnogo lakše bi razgovarali da znamo koji su bili kriterijumi.
Iz vašeg obrazloženja, koje sam dobio, Soko Banja, ne samo da ima pravo da ima osnovni sud, već treba razgovarati o tome da vratimo iz administrativnog centra iz Zaječara Prekršajni sud, Privredni, jer Soko Banja pripada administrativno Zaječaru, a danas je sud u Aleksincu, što je područje Niša. To stvara jednu institucionalnu konfuziju kod građana. Nemojte da osuđujete poslanike što se bore da institucionalno unaprede opštine iz kojih dolaze.
To je moja borba danas, jer Soko Banja pored broja stanovnika ima velika broj građana koji imaju svoje nekretnine u Soko Banji, provode veći deo godine, ali se ne vode tamo, i to ste i vi potvrdili. Potvrdili ste i broj predmeta koji je ogroman, efikasnost sudske jedinice, ranije suda.
Ovde navodite i tradiciju, pa od 1833. godine je tu sud, Osnovni sud. Zato nemojte da osuđujete poslanike što se prosto bore da institucionalno unaprede opštinu iz koje dolaze. To je naš posao. Hvala.

Još jednom, nisam siguran kome je upućena kritika, kada govorite o legalizaciji. Godinu i po dana ste na vlasti u državi. Bili ste na vlasti u opštini, pa taj problem nije rešen. Očigledno je da tu postoje određeni problemi. Ne znam kome upućujete kritike, s jedne strane.
S druge strane, ja govorim o tome da kažete koji su jasni kriterijumi. Vi kažete - u dobrom delu su jasni, što znači da u onom manjem delu nisu jasni kriterijumi za izbor mesta gde će biti sudovi, gde sudske jedinice.
Pitamo vas – koji su to kriterijumi koji do sada nisu bili u toj manjoj meri jasni? Ja vraćam na amandman i na suštinu. Borba za institucionalno unapređenje jedne opštine je zapravo da umesto sudske jedinice dobije sud, osnovni sud, jer za to postoje kriterijumi u odnosu na ono što ste napisali u obrazloženju. To su moje teze. Hvala.

Pre svega, zamerio bi vam Zoran. Nije Zoran Golubović, već Zoran M. Golubović. Kada vas bude pozvao verujem da ćete dobiti ozbiljnu kritiku.
Nije moja namera da branim sudije ili advokate. Moja je namera da odbranim pravo građana da ostvare svoje pravo pred sudom.
Zgrada suda je građana 1975. godine, pa pitajte ko je gradio sa dozvolama ili ne. Ne znam kome je pitanje upućeno?
Nije zamena teza to što radim. Zamena teze je zapravo kada kažete da sudsku jedinicu hoćete da pretvorite u opštinski sud, a onda dobijete odgovor - zgrada je legalna ili nije legalna. To nije predmet ovog mog amandmana i zato ne želim da o tome govorim. Nadležni neka rade svoj posao, a na pitanje neka odgovore oni iz 1975. godine.
Ja pitam koji su to kriterijumi po kojima Soko Banja nema pravo na osnovni sud? To je stvar i to je tema koju ja obrađujem u ovom amandmanu.
Soko Banja ima veći broj građana nego što je imala do sada. Ovo je jedna od najefikasnijih sudskih jedinica onako kako je bio najefikasniji opštinski sud dok je bio 2009. godine.
Moj stav se na tu temu nije promenio ni 2009. godine, ni 2013. godine. I tada i sada govorim da je Soko Banji potreban opštinski sud i za to se borim, ne za advokate, već za prava građana da ostvare svoje pravo pred sudom u Soko Banji. Hvala najlepše.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Krstiću, bez ikakve ideje da ulazim u vaš privatan život, ali planove koje su imali vaši roditelji za vas su planovi koje imaju gotovo svi roditelji za svoju decu, da budu dobri učenici, da nauče sve što je potrebno i da sa tim znanjem mogu da pronađu dobar posao. Posao države je da stvara takve mogućnosti.
Mislim da ovim budžetom u startu rušite takve planove roditelja i ne činite ništa da pustite mlade da žive svoj život. Posao, gospodine Krstiću, je uslov bez kojeg mladi ljudi u ovom društvu nemaju gotovo nikakve šanse.
Bez posla nema dostojanstva. Bez posla nema planova. Nema porodice. Bez posla, gospodine Krstiću, nema budućnosti, a preko 300 hiljada ljudi od 16 do 30 godina danas u Srbiji nema posao, a pola miliona roditelja čeka prvi u mesecu da da džeparac svojoj deci koja su odavno trebala da zarađuju. Mladim ljudima u Srbiji se gadi politika. Šta dobijaju? Obrazovanje koje ih priprema za biro rada a ne za posao, Vladu koja razume profit, ali ne razume težinu problema mladog nezaposlenog čoveka i ministre koji o mladim ljudima govore samo onda kada su problem.
U ovom budžetu gotovo da nema nikakve nade za mlade ljude, iako u nominalnom smislu više, ali realno manje je para za obrazovanje. Nauka je na kolenima, a mladi naučnici na granicama. Otpremnine, otpuštanja na kontima ministarstava koja treba da stvaraju ambijent zapošljavanja. Za Ministarstvo omladine i sporta toliko para da jedino što ministar može da radi je da dočekuje ispraća sportiste na takmičenja. U Srbiji danas 50% mladih ljudi nema posao. Jedna godina čekanja na posao stvara ožiljak u zaradi u vidu manje plate od 10 do 20% koje je teško nadoknaditi čitavu deceniju. O tome govori i čitava EU.
Problem je još veći kada se stavi u širi društveni kontekst. Tada vidite svu dubinu problema koji nosi nezaposlenost mladih i to da je uzrok mnogih drugih problema, pa što je nezaposlenost veća, to je huk sa tribina glasniji, to je nacional-patriotizam jači. To su gužve na granicama ka Kanadi, Americi, Nemačkoj, Austriji veće. Godišnje 30 hiljada mladih ljudi napusti Srbiju trbuhom za kruhom, za društvo koje će im pružiti šansu, ne ugovor u ruke, nego šansu. Naši mladi lekari su dobri Slovencima, Nemcima, Fincima, samo nama nisu dobri,
Kakav je odgovor Vlade u zakonima i budžetu koje donosite? Grčite ramenima. Mladi snađite se, da vam nismo u koži. Stop za mlade nastavnike, naučnike, vaspitače, učitelje. Stop za mlade lekare, iako njihove kolege odlaze u penziju.
O tome smo govorili u petak, ali ponoviću - loša mera. Znate li na šta će ličiti to zapošljavanje kada dodate na sve to nove zahteve, odobrenja, administraciju koja će ćutati mesecima onako kao što ćuti uglavnom na zahteve sa lokala? Ličiće na urgencije, protekcije, na sve ono što je mladim ljudima već ogadilo politiku.
Nije moja ideja da mračim o problemima. Dovoljno je nezaposlenost mladih ljudi mrak za sebe. Moja težnja je da vašu pažnju i težište vaše pažnje stavim na ovaj problem, na uzroke i na posledice koje razjedaju naše društvo. Nema ni pretpostavke dugoročnog razvoja, dok god u budžetu ne vidimo da je obrazovanje prioritet, a ne za potkusurivanje. Ne postoji poreska reforma i mere Ministarstva privrede koji Srbiju mogu da stave na noge, dok obrazovanje ne dovedete u prvi plan. Nezaposlenost mladih ljudi počinje sa lošim obrazovanjem. Nastavlja se insistiranjem na merama koje ne daju nikakve rezultate i strategijama koje sakupljaju prašinu i završava se sa Vladom koja ne razume težinu problema koji nosi mladi i nezaposleni čovek.
Vi ste u Vladi, vaš šef, mislim da je govorio o singapurskom razvojnom modelu, o šangajskom razvojnom modelu. I oni su odavno počeli enormnim ulaganjem u obrazovanje. Poljska, zemlja koja je vrlo uspešno prošla kroz tranziciju. Učenici osnovne i srednje škole na PISA testiranju su u samom vrhu liste. Ako postoji ikakva dilema o tome gde treba uložiti pare, ja je nemam. Naše obrazovanje proizvodi nezaposlenost. Obrazovni sistem u Srbiji proizvodi nezaposlenost. Obrazujemo mlade ljude za 136 zanimanja koji na tržištu ne postoje. Nisu deficitarni, ne postoje u šifarniku zanimanja.
Mladi ljudi koji se školuju u inostranstvu kao vi, i vraćaju se u našu zemlju ne mogu da pomognu, jer imaju problem sa nostrifikacijom diplome. Pet godina nam je potrebno da usvojimo nacionalni okvir kvalifikacije i kompetencija kojim treba da usaglasimo studijske i nastavne programe sa tržištem. Novo vreme nosi nove generacije. Nove generacije traže brze reforme, brze promene. Vlada je i dalje zaglavljena u sopstvenom prepucavanju, intrigama i spletkama. Generacije mladih ljudi trpe. Poješće nas vreme.
Ovaj budžet ne nosi promene koje treba u Srbiji da se dese. Pre svega, mislim na obrazovanje i mislim na problem nezaposlenosti mladih ljudi. Posao nas parlamentaraca ovde u Skupštini je da zakonima uredimo naše društvo. Naš posao je da razgovaramo sa građanima, da analiziramo društvene probleme, da reagujemo i da njihov život učinimo lakšim, a ne težim.
Ovo je, gospodine Krstiću, vaš prvi budžet, četvrti ove Vlade. Verujem da ste za ovo kratko vreme koliko ste ministar, da ste postali svesni težine tog političkog okruženja u kojem radite i da je znanje koje nesumnjivo imate samo jedan deo, a da je zapravo sposobnost da odgovorite na pritiske i ucene ljudi koji sede sa vama u Vladi jedan veliki deo na koji ni vi niste odoleli.
Po rečima Fiskalnog saveta, sa njima ste u oktobru razgovarali o jednom budžetu. U skupštinsku proceduru ste 2. novembra uputili drugi, sasvim drugačiji Predlog budžeta. U decembru ste sopstvenim amandmanima promenili sopstveni budžet. I onda ćemo mi ovde u parlamentu usvojiti sasvim treći budžet. I sa prvim i sa drugim i sa trećim budžetom mladi i nezaposleni ljudi nemaju nikakve šanse.
Da Srbija ne bi bila tu gde jeste, da mlad i nezaposlen čovek ne bi bio tu gde jeste, stavite za isti sto ministra omladine i sporta koji po zakonu pokreće temu nezaposlenosti mladih, ministra obrazovanja koji drži ključ dugoročnog razvoja zemlje, ministra privrede, neka otvore temu nezaposlenosti mladih ljudi i obrazovanju, u kontekstu zapošljavanja. Cela Evropa govori o tome, samo mi ćutimo. Pokažite makar brigu, makar zainteresovanost. Tako nešto možemo da podržimo. Ali budžet u kojem nema nikakve šanse za mlade i nezaposlene ljude, ne možemo da podržimo. Hvala.

Da se vratimo na temu.
Vas dvojica, gospodin Krstić i gospodin Radulović, su u Srbiji najavljeni kao donosioci promena, kao neko ko bi trebao Srbiju dugoročno da odredi ka razvoju. Nema dugoročnog razvoja sa 4,5% GDP za obrazovanje, nema dugoročnog razvoja sa 25 evra po naučniku mesečno, nema dugoročnog razvoja dok god obrazujemo na stotine tekstilnih tehničara godišnje, a da tekstilna industrija gotovo i da ne postoji. Šta ćemo kada sredimo taj javni sektor? Šta ćemo sa ovim tehničarima ni za šta? Uzrok je na drugoj strani. O tome sam ja govorio. U budžetu ne rešavate uzrok problema.
U Ministarstvu omladine i sporta novac za neka istraživanja, za strategije, svaka sledeća strategija počinje rečima – da prethodna nije dala rezultate i u njoj iste mere. To ne rešava problem. Činjenice su vrlo neumoljive.
U tom budžetu koji ste uputili 1. novembra, nula dinara za aktivne mere zapošljavanja. Da li je tačno ili nije? Pa ste onda amandmanima na budžet promenili i ubacili dve milijarde. Ja govorim o suštini. Govorim o tome da naše obrazovanje proizvodi nezaposlenost. Govorim o tome da naše obrazovanje ne komunicira sa privredom. Govorim o tome da je nezaposlenost mladih ljudi problem sam za sebe i da traži veću pažnju, a da u budžetu nema ništa i da šanse za mlade ljude ne postoje. To je bila moja diskusija usmerena na taj problem. Konstatujemo činjenice i ne rešavamo ništa.
Problem je došao do te granice da više nema nazad. Moramo da ga rešavamo. Čitava Evropa je ustala, samo mi ćutimo i konstatujemo probleme. Dovedite ministra obrazovanja, ministar privrede je tu, dovedite ministra omladine i sporta, otvorite temu, pokažite zainteresovanost. Za to ćemo podršku dati…
(Predsednik: Vreme.)
… ali za budžet u kojem nema nikakve šanse za mlade ljude, ne možemo da damo. Hvala.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, eve samo u pet dana drugi put prekidate sednicu i stavljate na dnevni red zakone po hitnom postupku samo zato što Vlada nema sposobnosti da prepozna probleme nedelju dana unapred.
Nastavljate sa tim, rekao bih kliše – odnosom prema opoziciji, da ni jedan reformski predlog koji predloži opozicija ne može da dođe na dnevni red. Politička situacija u Srbiji je danas takva da vapi za promenama, to je suština naših predloga.
Demokratska stranka je predložila set izbornih zakona i želi da napravi pravni okvir za promenu izbornog sistema. Još jednom, predlažemo da gradonačelnike građani u sva 23 grada biraju direktno, pa kada daju podršku jednoj listi, jednom čoveku, znaju ko će voditi taj grad i tu opštinu, a ne da danas, kakva je situacija širom Srbije, vode oni koji nisu dobili ni upola toliko glasova.
Postoji ustavno ograničenje da predsednike opština biramo na takav način, ali ne postoji nikakvo ustavno ograničenje da odbornike biramo na jedan drugačiji način, pa da građani znaju tačno kome daju glas. Ako taj njihov kandidat na listi dobije dovoljan broj glasova, znaju ko će ih predstavljati u lokalnoj skupštini, a ne oni koji nemaju nikakvu podršku građana, to je suština našeg predloga.
Želimo da zaštitimo izbornu volju građana od prekompozitora, kompozitora i da politiku damo političarima koji se kandiduju na izborima i koji dobijaju podršku građana.
Još jednom, ovi predloženi zakoni imaju veze sa političkim dešavanjima u poslednjih 14 meseci širom Srbije. Izborna volja građana je nešto što mora da se poštuje, ne nešto sa čim može da se igra. Zato predlažemo ove zakone i zato o tome želimo da razgovaramo u parlamentu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da ćete, gospodine Arsenoviću, dopustiti i vi da ovu debatu ne svedemo na bodove i rokove, iako to od nas danas očekuje gotovo 30.000 studenata, već da o obrazovanju razgovaramo na jedan malo širi način.
Gospodine ministre, bez ikakve ideje da vas optužimo za katastrofalno stanje u obrazovanju, moramo da ukažemo na odgovornost koju ste poneli preuzimajući funkciju ministra, jer je vaša polazna tačka danas jako loša. Studenti za koje ste rekli da su u pravu, a pre vas pre jedno 45 godina jedan drugi političar, su danas žrtva loše obrazovne politike unazad deset godina. Danas njihovi roditelji i oni sami plaćaju cenu te neodgovorne politike i nepostojanja kontinuiteta u reformama obrazovanja.
Svaki ministar je imao svoje specifičnosti, bez ikakvog plana i strategije. Vlada Zorana Đinđića je 2001. godine pokrenula reformu obrazovanja. Skupština je 2003. godine usvojila dokument po kojem je trebalo ta reforma da teče. Već 2004. godine ta reforma je zaustavljena od strane ministarke koja je htela čak i Darvinovu teoriju evolucije da izbaci iz obrazovnog sistema. Nakon nje ministar koji verujem da nije znao gde se nalazi zgrada Ministarstva prosvete bavio se Kosovom, a uzgred je uspeo da izbaci engleski jezik iz prvog razreda, ne razumejući potrebu vremena u kojem smo tada živeli i u kojem danas živimo.
Nakon njega, vaš prethodnik, o kojem danas ne bismo mnogo govorili, zaista smo puno govorili u prethodnih nekoliko meseci, i on je imao svoje specifičnosti. Tako nekoliko ministara u deset godina, svako sa svojim specifičnostima, pokretao je, zaustavljao, pokretao, zaustavljao reformu i danas ne možemo da očekujemo bolje od ovoga što imamo, a pre mesec dana smo malu maturu proglasili velikom sramotom.
Ono što se danas dešava ministru finansija je zapravo paradigma za sve one koji su fakultet završili u inostranstvu, žele da se vrate, nostrifikuju diplomu i zaposle se u Srbiji. Mislim da je onaj poziv za sve mlade ljude koji su završili fakultete u inostranstvu da se vrate i pomognu Srbiji danas malo neiskren, jer će i njih sačekati sve one abnormalnosti obrazovnog sistema koje su sačekale i ministra finansija Lazara Krstića.
Zaista ne bih više govorio o njemu, jer taj slučaj preti da nanese jednu štetu ugledu Srbije. Zamislite kako će reagovati profesori Jejla kada čuju da jedan od njihovih najboljih studenata danas se u Srbiji zaposlio kao ministar finansija i to sa srednjom stručnom spremom. Ja mogu da zamislim, a verujem da možete i vi. Ali, nije naše da zamišljamo. Naše je da te probleme rešimo.
Demokratska stranka je predložila zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju kojim želimo da rešimo problem nostrifikacije diploma. Nikako u parlamentu da dobijemo podršku za taj zakon. Pre nekoliko sati je ponovo odbijen nije dobio podršku da o tome razgovaramo ovde. Mislim da je kriza u obrazovnom sistemu tolika da vi ovaj posao ne možete da uradite sami. Morate da budete fleksibilniji, da otvorite vrata za opoziciju i predloge koje mi danas donosimo.
Kolika je zapravo kriza u našem obrazovnom sistemu pokazuje i način na koji je počela naša školska godina. Koliko učenika je počelo školsku godinu bez udžbenika? Nije bilo sredstava ili para da uložimo u knjige i udžbenike, ali zato ima para da ulažemo u neke bezbednosne akademije i modernizaciju zatvora, pa ćemo onda loše rezultate PISA testova da rešimo tako što ćemo da odustanemo od testiranja. Mislim da je to jako loše, jer PISA test pokazuje zapravo koliko su naši učenici osnovne i srednje škole funkcionalno pismeni. Moj apel vama je da ukoliko postoji i dalja šansa da platimo kotizaciju, mi moramo naše učenike da podvrgnemo tom testiranju, jer će zaustaviti tumaranje i pokazati na kom se nivou i gde se danas nalazi naše osnovno i srednje obrazovanje.
Umesto da otvorimo temu reforme srednjeg i osnovnog obrazovanja, mi smo jednostavno odustali od testiranja. To vam je kao kada se dete igra, stavi ruku preko očiju, ne vidi vas, misli da vi ne vidite njega i misli da ne postoji problem. Ili, neko reče, kao da temperaturu lečimo tako što razbijemo toplomer.
Ne postoji ni jedna poreska reforma ili reforma poreskog sistema koja može Srbiju koja je na kolenima da stavi na zdrave noge sve dok je modernizacija zatvora prioritet u odnosu na modernizaciju škola. Ne postoji poreska reforma ili reforma poreskog sistema koja može da dugoročno pomogne Srbiji sve dok je jedan uhapšeni vredniji od jednog učenika, studenta, nastavnika, postdiplomca. Zato je vaš posao, pre svega, da u to ubedite i one sa kojima danas sedite u Vladi. Morate da dovedete obrazovanje u prvi plan. Zato je vaš posao veliki. Ali, pošto vodite resor sa kojim nije moguće dobiti izbore, zato je vaš posao težak. Ali, imate našu podršku.
Želim da fokus pažnje stavim još na dva pitanja. Prvo pitanje je položaj danas u društvu i status prosvetnih radnika. Vrednosti koje nose naši učitelji, nastavnici, profesori, vrednosti koje nose naše škole, fakulteti, univerziteti određuju vrednost naše države. Kakav je njihov status danas u društvu?
Umesto da od njih pravimo idole za generacije, mi smo od njih napravili socijalne slučajeve. Vaš je posao je da se za te ljude borite i napravite sistem u kome će se o njima govoriti sa poštovanjem. Naša je obaveza da vam u tome pomognemo. Ruka DS za ovaj posao je pružena.
Drugo pitanje, koje želim da naglasim, je zapravo funkcija obrazovanja o rešavanju problema nezaposlenosti mladih ljudi u Srbiji. Danas je situacija da obrazujemo učenike, studente za profile koji nisu potrebni privredi, ni tržištu i obrnuto, ne obrazujemo učenike i studente za profile koji jesu potrebni privredi i tržištu. Došli smo u situaciju da je naše obrazovanje danas generator nezaposlenosti mladih ljudi u Srbiji. Gotovo 300.000 njih danas nema posao, a njihovi roditelji nemaju nadu da će se bilo šta u Srbiji promeniti.
Zato je vaš posao jako težak i kompleksan. Ovo pitanje prevazilazi okvire vašeg ministarstva. Vaš je posao, takođe, da uspostavite komunikaciju sa drugim ministarstvima, a koja do danas nije postojala. Takođe, za taj posao imate podršku DS.
Kada podvučemo crtu zaključak je vrlo jednostavan. Dovedite obrazovanje u prvi plan, otvorite vrata kabineta za predloge koji dolaze iz opozicije. Moramo da pokažemo da obrazovanje ne nosi stranačke cipele i da nije ofarbano stranačkim bojama. Za taj posao u Srbiji dobićete podršku DS. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je pravo vreme da izađemo iz tog kliše odnosa po kojem ni jedan reformski predlog opozicije ne može da dođe na dnevni red. Ne znam gde možemo o predlozima zakona da razgovaramo, ako o tome ne razgovaramo u parlamentu. Srbija je u poslednjih 14 meseci takva da ovakav odnos vladajuće većine prema opoziciji u Skupštini moramo da menjamo.
Demokratska stranka je podnela set izbornih zakona, među kojima je i Zakon o lokalnoj samoupravi, kako bismo napravili jedan pravni okvir za izmenu izbornog sistema. Moj kolega je o tome govorio i u javnosti smo puno ovih dana o tome govorili. Demokratska stranka predlaže da građani u svim gradovima Srbije, u sva 23 grada svoje gradonačelnike biraju direktno. Tako, kada preko 30% ljudi u Leskovcu podrži ljude iz jedne stranke, da oni znaju ko će voditi Leskovac i ko će biti gradonačelnik Leskovca, a ne oni koji nisu osvojili ni približno toliko glasova. Ili kada svaki treći građanin Užica da podršku jednoj listi, da onda znaju ko će voditi Užice i ko će biti gradonačelnik Užica, a ne da vode oni koji nisu osvojili ni upola toliko glasova.
Nažalost, postoji ustavno ograničenje da predsednike opština biramo takođe na direktan način, ali ne postoji ni jedno ustavno ograničenje da odbornike biramo na jedan drugačiji način, da građani znaju za kog kandidata glasaju i da ako taj kandidat osvoji dovoljan broj glasova znaju ko će ih predstavljati u lokalnim parlamentima, u opštinskim i gradskim. To će smanjiti mogućnost političkim strankama da u lokalne skupštine uvode ljudi koji nisu dobili poverenje na izborima. Tačno je da odbornici koji dobiju poverenje dobiju i jednu novu odgovornost, ali dobiju i mnogo veći legitimitet, što će dodatno osnažiti lokalne skupštine, opštinske i gradske.
Da budem potpuno iskren, ovi zakoni nemaju toliko veze sa političkim dešavanjima u Beogradu. Ovi zakoni imaju mnogo više veze sa političkim dešavanjima u poslednjih 14 meseci u čitavoj Srbiji. Izborna volja građana je nešto što mora da se poštuje, a ne nešto sa čime se treba igrati. Zato predlažemo ove zakone i zato o tome želimo da razgovaramo u parlamentu. Hvala lepo.