Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman je na član 7. budžeta Republike Srbije i on predviđa sredstva za isplatu zaostalih plata radnika Elektronske industrije, Mašinske industrije, "Građevinara" i "Niteksa" u Nišu. Mislim da je potrebno da nađemo način da na ove radnike, koji imaju ogroman broj neisplaćenih mesečnih zarada, a kreću se negde oko 94.000 mesečnih zarada, primenimo metod minimalca od 20.000. To je ta neka stavka u budžetu koju sam našao i koju predlažem i ovoj republičkoj Vladi, da obeštetimo ove građane Niša, ove radnike ovih fabrika, kako bi oni mogli da žive.
Ovo je bukvalno apel za život ovih radnika, jer oni jednostavno nemaju odakle da plaćaju struju, vodu, komunalije, a država ih dodatno opterećuje tim računima. Oni žele da žive, oni žele da plaćaju svoje račune, ali jednostavno ne mogu da naplate svoje mesečne zarade. I u prepodnevnom delu sam vas zamolio da nađete načina, da nađete malo termina, gospodine Dinkiću, da ove radnike iz Niša primite, jer oni se bezuspešno već nedeljama šetaju po Nišu, po ulicama, tražeći pomoć gradonačelnika, tražeći pomoć bilo koga ko bi došao do vas, kako bi zakazao sastanak kod vas.
Koristim priliku kao narodni poslanik da budem posrednik između tih radnika i vas, da otvorimo ovu temu kako da nađemo način, iako smo siromašna zemlja, iako nema para, da pomognemo najsiromašnijem sloju našeg društva, ljudima koji su gubitnici u tranziciji, koji su imali te plate, a nisu ih namirili od države. Mislim da je država namirivala mnogo veće gubitaše, a nema sluha za najsiromašniji sloj, za građane i radnike, a pogotovo za građane jugoistočne Srbije. Još jedanput vas molim da u narednih nekoliko dana, nevezano od ovog amandmana, nađete malo vremena i za radnike iz Niša, da u jednom razgovoru dođemo do ponude nekog rešenja. Hvala puno.

Poštovana predsedavajuća, želim da postavim pitanje predsedniku Republičke vlade i celoj Republičkoj vladi, o novonastaloj situaciji, gde Republička vlada nije ugovorila poslove odbrane od poplava i redovnog održavanja za teritoriju ispod Save i Dunava.
Od juna meseca je prestalo finansiranje Republičke vlade, poslove odbrana od poplava i redovnog održavanja, i to je dovelo u pitanje bezbednost ljudi i imovine. Objekti za odbranu od poplava su prepušteni sami sebi i neki od njih se urušavaju. Čuvari nasipa, koji su imali ulogu kontrole stanja vodotokova, uzbunjivanja i obaveštavanja u slučaju pojava velikih voda, su povučeni sa nasipa ispod Save i Dunava, jer ne postoji ugovor za obavljanje navedenih poslova, odnosno nisu više ovlašćeni za obavljanje ovih poslova.
Podsećam narodne poslanike Republike Srbije i podsećam Republičku vladu, da smo pre dve godine imali katastrofu u leskovačkom kraju, da smo imali katastrofu poplava u aleksinačkom kraju, i tada je ta šteta od poplava bila enormna.
Pitam vas, pitam Republičku vladu, šta je potrebno da odvojite novac za ovaj deo Srbije? Znam da ova Republička vlada ne vodi računa o Nišu, ne vodi računa o Leskovcu, Vranju, da ne vodi računa o jugoistoku Srbije. Tražila je glasove na ovoj teritoriji, a sada ne vodi računa o ovom najsiromašnijem delu Srbije. Da li ste spremni da nas poplave poplave i da građani sa ove teritorije Srbije nestanu, samo zato što ne vodite o jugoistoku Srbije?
Podsećam vas da prva kiša će izazvati poplave i onda ćemo gledati gospodina Marića sa televizije, koji će reći – pa da smo nekada tu uložili sredstva, bilo bi bolje. Dragi moji, ti kanali, ti bedemi su zapušteni, ne postoji adekvatna odbrana. Životi ljudi su ugroženi i ja vas pozivam, ovo nije politika, ovo je politika borbe za život. Upozoravam vas da kad nastane problem, onda ćemo svi ovde da pričamo neke bajke, a kada treba da odvojite novac, onda za jugoistok Srbije nemate para.
Drugo pitanje je, isto Republičkoj vladi, predsedniku Vlade, vezano za Aerodrom u Nišu – da li je moguće da naš nacionalni avioprevoznik ne može da koristi drugi aerodrom po veličini iz Niša? Da li je moguće da neke druge kompanije lete iz Niša, a da naš JAT ne može leteti iz Niša? Obaveštavam vas da grad Niš odvaja godišnje milion evra za subvencije stranim kompanijama, pa pitam da li postoji mogućnost da Republička vlada, pošto su joj puna usta decentralizacije, da se uvede dva dana leta JAT iz Niša, kako bi Niš, građani Niša, građani jugoistočne Srbije, uštedeli tih milion dinara i investirali ih u nešto što je potrebnije za građane?
Obaveštavam vas da najsiromašniji građani ne lete iz Niša. Oni nemaju ni da žive, pa vas pitam – da li postoji mogućnost da JAT leti iz Niša? Iako već moramo da subvencionišemo iz budžeta grada, odvajanjem od naših građana, ta sredstva da usmerimo barem ka JAT-u. Ako JAT ne želi da leti tržišno, onda je bolje da finansiramo svoju nacionalnu kompaniju, nego da finansiramo "Montenegro erlajns", koji leti sa subvencijama i milion dinara leti iz Srbije, zajedno sa "Montenegro" u nečiji drugi budžet. To je jedno pitanje koje je veoma aktuelno na jugoistoku i molim ministra, predsednika Vlade koji je iz Žitorađe, koji je na jugu Srbije, da obrati pažnju i na ovaj problem.
Završiću sa trećom inicijativom. Kao predsednik Odbora za zdravlje i porodicu, podržavam koleginicu iz LDP. Tražimo odgovornost za bahate direktore, bahate predstavnike Ministarstva zdravlja, koji su napravili javni dug. Ne slažem se sa ministrom finansija, Mlađanom Dinkićem, koji paušalno daje optužbe da je neko drugi napravio taj dug.
Tražimo od gospodina Vučića da ne sprovodi selektivnu pravdu, nego da ispita sve malverzacije u sistemu zdravstva od 2000. godine do 2012. godine. Najveća korupcija u zdravstvu je, velika korupcija povezana sa Ministarstvom zdravlja, povezana sa velikim farmaceutskim kućama, povezana sa direktorima kliničkih centara. Demokratska stranka traži da ne sprovodite selektivnu pravdu, nego da malo pročešljate ministarstva koalicionih partnera i da vidite koje stvarno kriminalac.
Što se tiče mamografa, reći ću vam da ću vam da ću pokrenuti inicijativu kod gospodina De Žera, da ispitamo ...
(Predsedavajuća: Vreme.)
Dozvolite mi par sekundi, da ispitamo investicije EU u sistemu zdravstva, od 2000. godine do 2012. godine i pozvaću gospodina De Žera na taj sastanak u Skupštinu, a pozivam i Republičku vladu da pripremi sve donacije koje je Republika Srbija imala od 2000. godine do 2012. godine u medicinskoj opremi i u finansijama, jer sam siguran da je i tu bilo puno zloupotreba. Hvala vam puno.

Podržavam koleginicin amandman. Jutros sam postavio pitanje republičkoj Vladi oko problema održavanja kanala, oko problema održavanja bedema protiv poplava. Ovaj amandman koleginice iz DSS apsolutno pokazuje da imamo jedan veliki problem u državi Srbiji. Ako je problem u Vojvodini, možete zamisliti kakav je problem ispod Save i Dunava, kakav je problem u jugoistočnoj Srbiji, gde su svi ti kanali, svi ti bedemi zarasli, gde nema uopšte procesa održavanja. Evo i danas drugi put upozoravam republičku Vladu da će svaka kiša napraviti velike poplave i onda će biti mnogo više para izdvojeno za sređivanje tih područja u koje je sada lakše investirati.
Želim da još jednom naglasim da posle juna meseca ova republička Vlada nije preuzela da finansira održavanje bedema i nasipa ispod Save i Dunava. To znači da je centralna Srbija nezaštićena od poplava i svaka kiša, svaka elementarna nepogoda će naneti veliku štetu ovim građanima.
Još jednom postavljam pitanje. Podržavam ovaj amandman, ali postavljam pitanje – da li je moguće da republička Vlada ne vidi ništa ispod Save i Dunava? Da li je moguće da republička Vlada ne vidi ništa ispod Save i Dunava? Da li je moguće da ova republička Vlada čeka prvu kišu da poplavi građane Srbije ispod Save i Dunava i da nas više ne vidi, da ih više ne upozoravamo? Gnjaviću vas non stop za interese jugoistočne Srbije i za interese centralne Srbije, s obzirom da ste od juna meseca prestali da plaćate finansiranje, održavanje kanala i bedema centralne Srbije. Hvala.

Poštovani generale, poštovani predsedavajući, podržavam kolegu iz DSS, podržavam kolegu iz Leskovca.
Generalno, ova Vlada ima veliki problem sa jugoistočnom Srbijom. Jugoistočnu Srbiju ne vidi uopšte u bilo kakvoj kapitalnoj investiciji. Jugoistočna Srbija je interesantna za vladajuću koaliciju samo kada su izbori, kada treba ljudi za njih da glasaju. Kada Vlada treba da vrati jugoistočnoj Srbiji, neda ništa.
Pitam vas – šta je od kapitalnih investicija predviđeno za Niš? Sledeće godine imate 1.700 godina od Milanskog edikta u Nišu. Kakav kapitalni objekat ćete napraviti kao republička vlada u Nišu? Ili ćete samo doći sa vašim kolonama koje građani ne smeju presretati, slikati se tamo, pojesti neki niški ćevap i reći – 1.700 godina Milanskog edikta je obeleženo.
Pitam ovu republički vladu – šta ste bre ljudi predvideli za Niš jer 1.700 godina je zacrtala ovu Srbiju na mapi sveta? Predviđeno je da dođe i Papa u Niš, predviđeno je da dođu i svi verski verodostojnici, predviđeno je da dođu ugledne ličnosti, a u Nišu tama – od gradskog rukovodstva, do republičke vlade svi ćutite. Svi ćutite.
Kada dođe sledeća godina, kritikovaću vas svakog dana, zato što ćete jednu sjajnu priliku za promociju Srbije, jednu sjajnu priliku za promociju Niša nećete biti u stanju da iskoristite. Pozivam vas da, ovim budžetom to niste predvideli, ali uredbama Vlade možete, da nešto lepo i neku kapitalnu investiciju opredelite za Niš.
Leskovac, stvarno kolega to moli za svoj grad. Leskovac, Vranje, vaše Vlasotince, gospodine ministre – šta ste vašem Vlasotincu od kapitalnih investicija uneli? Znači, nemojte da se sećate jugoistoka samo kada su izbori. Kada prođu izbori, baš nas briga za jugoistok. Gledamo ovde šta ćemo u Beogradu, gledamo šta ćemo možda u nekom drugom kraju. Znači, svi zajedno moramo da se borimo za interese najsiromašnijeg dela Srbije. Pitanje stoji – šta nameravate za 1.700 godina Milanskog edikta da uradite u Nišu?

Poštovani predsedniče, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ovo pitanje želim da postavim u ime radnika Niša, radnika Elektronske industrije, radnika "Građevinara", radnike "Jastrebca", radnika Mašinske industrije Niš – Vagonke i MIN-Inženjering.
Zamolio bih vas, predsedniče, da obezbedite malo mira i tišine u sali. Poštovani predsedniče, vaši poslanici ne slušaju.
(Predsednik: Molim narodne poslanike da omogućimo narodnom poslaniku koji izlaže da to učini po Poslovniku na predviđeni način.)
Pre par dana sam bio sa radnicima Mašinske industrije Niš – pogon Vagonka gde je policija na sličan način, kao što je i juče hapsila majku sa detetom, pokušala da po izvršnoj presudi suda oduzme mašine radnicima MIN-Vagonke. Radnici su se zajedno sa mašinama, zajedno samnom zavarili unutar svoje fabrike ne dajući svoje mašine. Smatram da država i ova Republička vlada moraju da obezbede tim radnicima da nesmetano sprovode svoj rad, svoju proizvodnju i da te mašine koje su im jako bitne ne mogu biti procenjene tako mizerno, kao što su procenjene od strane neke institucije. Mašina koja košta 25 hiljada evra da je procenjena na dve hiljade evra i da takva mašina treba da se pleni. U današnje vreme mislim da je potrebna borba i za nova radna mesta i lično mislim da treba da se borimo i za očuvanje postojećih radnih mesta.
U ime radnika Vagonke, Elektronske industrije, "Jastrebca", vam prenosim da radnici, ne samo Niša, nego i radnici u drugim sredinama u Srbiji imaju ne izmirene plate. Samo u Nišu 4.136 radnika ima plate koje nisu dobili.
Predsedniče, molim vas da ponovo opomenete narodne poslanike SNS, jer me ometaju u izlaganju. Znam da je mnogima bitnije nešto drugo, a ne briga za radnike, pa bih vas zamolio da čujete kakve probleme imaju radnici, ne samo Niša, nego cele Srbije.
U Nišu 4.136 radnika nije primilo plate. Ukupno 93.628 plata duguje država, duguju kolektivi ovim radnicima. Pitam vas – da li možemo da napravimo, to je pitanje Republičkoj vladi, ako je prethodna Republička vlada mogla da napravi rešenje propuštenih zarada, rešenje za povezivanje staža, da ova vlada nađe rešenje po istom principu, pošto je prethodna vlada našla rešenje da se taj staž poveže tako što će da im se prizna svaki mesec kao minimalna zarada, minimalac? U ovom slučaju, sindikati iz Niša i sindikati iz Srbije traže da te plate koje su dužni poslodavci, dužna država da isplati ovim radnicima, da bude po principu minimalca, puta 20.000 dinara. Ako samo na primeru Niša imate 93.628 plata koje su neisplaćene siromašnim radnicima Niša, morate da odvojite dve milijarde dinara da bi ste isplatili ovo.
Pitam vas i celu Republičku vladu – kako će ti radnici da plaćaju svoje komunalije, kako će plaćati struju, kako će plaćati vodu, ako im država, firme ne daju pare, ne daju platu koju su oni zaradili? Molim vas, pošto budžet još nije stigao na dnevni red, isplanirajte da dve milijarde dinara, barem za radnike Niša, najsiromašniji deo Srbije, ubacite u budžet i da te radnike obeštetite za taj najmanji iznos primanja od 20.000 dinara kao minimalac.
Apel je i za druge radnike, koji nisu primili plate u Srbiji, da ovaj isti princip, koji ja predlažem u ime radnika Niša, u ime Sindikata Niša, bude formula u celoj Srbiji da 20.000 dinara bude ta neka minimalna plata sa kojom će da se isplate ti radnici. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo iz republičke Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, dok mi ovde razgovaramo o nekim pitanjima, želim da vas obavestim da ministri unutrašnjih poslova EU raspravljaju o mehanizmu provere viznog režima sa Srbijom, sa Makedonijom i moje pitanje je upravo usmereno predsedniku republičke Vlade i potpredsedniku republičke Vlade, šta mi radimo da bismo zaustavili nešto što bi bilo jako loše za građane Srbije?
Pomenuću da je ovo jedna tekovina DS u proteklom četvorogodišnjem periodu. Neću reći da je to samo zasluga DS, već i zasluga naših bivših koalicionih partnera koji se sada stide nas, reći ću da su i oni učestvovali. Zahvaljujem im se na tome.
Pitam vas šta ova republička Vlada radi na tome da se to ne desi, imajući u vidu da u protekle tri godine je više od devet miliona ulaska izlaska u zemlje šengena bilo iz Srbije.
Drugo pitanje, ministru Vojnom, kao profesor Medicinskog fakulteta u Nišu i kao predsednik Odbora za zdravlje i porodicu, vas pitam da li postoji mogućnost da vojne bolnice, koje sada stoje prazne, koje su dobro opremljene, koje imaju dobar kadar, ali nažalost nemaju pacijente. Vojska Srbije je sada profesionalna, znatno manja nego što je bila u nekim godinama bivše Jugoslavije. Moje pitanje je da u Nišu, Vojna bolnica postane Gradska. Taj isti problem imaju i druge sredine, od Kragujevca i nekih drugih gradova. Mi smo siromašna zemlja i ne trebamo da bacamo pare u prenatrpane bolnice i Kliničke centre, nego trebamo da obezbedimo prostor koji stoji prazan. Ti lekari u vojnim bolnicama primaju plate, a nažalost leče par penzionera u toku dana, dok Klinički centar Niš, Beograd, Novi Sad i Kragujevac su zatrpani sa velikim brojem pacijenata. To je jedna moja ideja i pitanje da u Nišu od vojne bolnice napravimo gradsku bolnicu.
Treće pitanje je za ministarsku zdravlja, koju lično u ovoj Vladi najviše pozdravljam, kao predsednika Odbora za zdravlje i porodicu, resornog ministra. Kako to da se desi, ne u vašem mandatu, nego u mandatu nekih naših bivših koalicionih partnera, da Klinički centar u Nišu, da deca jugoistočne Srbije ostanu manje vredna nego deca iz Vojvodine, nego deca iz Beograda? Da kohlearni implanti kojima se vraća sluh deci koja se rode gluvonema, se u Novom Sadu da deset slušnih aplikatora, da se Beogradskim klinikama, Kliničkog centra i Zvezdare daju po deset, a Nišu samo četiri. Na nivou Srbije su četiri referentna centra, Novi Sad, Beograd i Niš, a Nišu je pripalo samo četiri kohlearna implanta. Pitam vas, da li su deca u Nišu i jugoistočnoj Srbiji manje vredna, nego deca u ostatku Srbije. Hvala.

Zadovoljan sam odgovorom gospođe ministarke. Što se tiče  gospodina Vučića, samo bih vas podsetio oko broja azilanata, da je ministar unutrašnjih poslova i u pređašnjoj Vladi bio gospodin Dačić. Nemojte nama da prebacujete veći broj azilanata u toj vladi.
Ono što hoću da kažem jeste da kada je DS sa našim koalicionim partnerima vodila ovu državu, nije se postavljalo pitanje uprkos tom većem broju azilanata nego što je sada. Nije se postavljalo pitanje o uvođenju viza i mene brine da možda nije ovakva kompozicija Republičke vlade možda prouzrokovala da Evropa ovako oštro nastupi prema novoj Republičkoj vladi, prema građanima Srbije.
Mislim da ovde azilanti ne igraju glavnu ulogu, nego da glavnu ulogu igra politika koja se kreće malo ka Rusiji, malo ka Vašingtonu, malo ka Briselu. Moja
politika kao građanina Srbije je usmerena ka Briselu. To je naša destinacija ka kojoj moramo da idemo, da poštujemo ostale centre političkih odlučivanja. Svakako da je cilj DS da državu Srbiju uvede u EU i tu nema nikakve dileme. Hvala puno.

Gospođo Grubješić, mislim da ste upravo priznali da postoji  veliki problem, a niste ponudili rešenje tog problema. Ponoviću vam da su od formiranja ove vlade krenule te vrlo jasne poruke iz Brisela i ostalih centara moći EU, gde se jasno opominje Srbija i srpski narod i srpska republička Vlada. Nejasne poruke koje šalje naš predsednik da ne trebamo žuriti u EU, da trebamo malo i sa Rusijom, poruke vređanja nemačkog naroda i povezivanje sa nacističkom Nemačkom, pa nošenje referata da se izvinjavamo, mislim da bi uvredilo nemački narod koji je veliki narod.
Reći ću vam, pošto je gospodin Vučić mene spomenuo da se vraćam u istoriju, vratiću se u istoriju da je gospodin Gete govorio srpski, da su braća Grin govorila srpski, da je Fridrih Barbarosa, koji je bio u Nišu, isto pomno učio srpski jezik. To su ljudi koji poštuju druge civilizacije i mislim da sa velikim narodima ne treba da radimo kontra. Ovo je jedna opomena. Nisu azilanti glavni problem. Problem je retorika nove Vlade i funkcionera republičke Vlade prema velikim zemljama i velikim diplomatijama u Evropi i u Americi. Hvala.

Poštovana potpredsednice, želim da postavim pitanje republičkoj vladi i Ministarstvu zdravlja da li ima nameru da spreči odlazak najpametnijih, mladih, završenih studenata medicine, mladih lekara, mladih inženjera, mladih radnika u inostranstvo?

Kao profesor Medicinskog fakulteta i kao predsednik Republičkog odbora Skupštine Srbije za zdravlje i porodicu, želim da obavestim i republičku vladu i želim da obavestim i građane Srbije da imamo primera da ogroman broj mladih lekara napušta Srbiju i nalazi zaposlenje u Nemačkoj. Reći ću vam da na birou u Nišu imate više od 500 lekara koji čekaju posao na birou, u Beogradu više od 2.000 lekara čeka posao na birou, dok trenutno u Srbiji imate tzv. "skaute" nemačke agencije koje traže najbolje naše lekare i kojima garantuju posao i zapošljavaju ih i odvode ih u Nemačku da rade i da leče nemačke građane.

Kao narodni poslanik DS se zalažem da najbolji lekari leče građane Srbije, a ne da leče građane Nemačke ili građane Austrije, ili neke druge zemlje. Država Srbija je uložila ogroman novac u edukaciju tih mladih ljudi i država Srbija mora da vodi računa o njima, da im nađe načina da nađu posao, a ne da gleda kako ta deca odlaze, kako napuštaju Srbiju. Upravo zbog te nebrige i Ministarstva zdravlja unazad 15 godina je sistem zdravstva urušen, ugrožen i mislim da je jedan od načina da se nađe sistemski način kako da rešimo problem zaustavljanja odlaska mladih lekara u inostranstvo.

Drugo pitanje, istom Ministarstvu zdravlja i istoj republičkoj vladi – da li nama treba B92 da rešava sistemske probleme "Borba za bebe" ili to treba država da uradi? Kakva je to država Srbija kada na humanitarnim akcijama rešava strateške probleme u sistemu zdravstva? Da li država Srbija nema sluha da obezbedi inkubatore za decu, nego to treba da radi neka TV kuća? Sa divljenjem pozdravljam inicijativu TV B92 i svaka im čast na inicijativi, ali se zgražavam nad lošim radom Ministarstva zdravlja i republičke Vlade koje nije imalo sluha da problem koji postoji u srpskom društvu reši.

Drugo pitanje se ne odnosi na bebe, nego se odnosi na najteže pacijente koji umiru a Ministarstvo zdravlja i republička Vlada gleda kako se prema njima ophodimo. Navešću primer pacijenata koji boluju od malignih tumora glave i vrata, ali mogu vam reći i malignih tumora svih organa u ljudskom organizmu, koji su suočeni sa problemom da ne mogu doći na red za zračnu terapiju. U Nišu se na red za zračnu terapiju čeka dva meseca, u Novom Sadu se čeka i jače, pa vas pitam, republičku Vladu – da li je potrebno da B92 ili neka druga nacionalna televizija ponovo pokreće inicijativu da kupi aparate za zračnu terapiju, i da ovim ljudima koji su na listama čekanja pomogne i spasi život, ili je to uloga republičke Vlade?

Reći ću vam kao profesor koji je doktorirao u Cirihu, da je nemoguće da ako čekate dva meseca i kada dođete na red, da imate šanse za život. Molim republičku Vladu i Ministarstvo zdravlja da reši problem onkološkog tretmana pacijenata u Novom Sadu, Kragujevcu, Beogradu i Nišu, a ne da čeka opet neke humanitarne akcije i da neko više ima sluha nego resorno ministarstvo nego, ta republička Vlada. Hvala vam puno.

Poštovani predsedniče, reklamiram povredu Poslovnika, član 106. Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Mene, kao profesora Medicinskog fakulteta, je večeras bilo sramota da prisustvujem jednoj tiradi i molim vas, kao mladog čoveka, kao čoveka za koga mislim da je demokrata, koji je primetio sve ove gnusne izjave gospodina Rističevića, ali nije imao hrabrosti do kraja da mu izrekne meru opomene i da mu oduzme reč. Molim vas da se u danu za glasanje Narodna skupština izjasni o povredi Poslovnika, član 106

Poštovana predsednice, dame i kolege narodni poslanici, osvrnuću se na ministarstvo koje nije formirano da bude samostalno, a reč je o Ministarstvu za nauku.

Kao profesor Medicinskog fakulteta želim da prenesem Narodnoj skupštini protest profesora niškog Univerziteta što ova republička vlada nije našla mogućnost ima posebno ministarstvo za nauku, imajući u vidu da najrazvijenije zemlje sveta, SAD i Nemačka, imaju i te kako razvijeno ovo ministarstvo. Preko ovog ministarstva, preko nauke su napravili bolji kvalitet života za svoje građane.

Spomenuo bih i da gospodin Đelić dok je vodio ovo ministarstvo da su solidne pare date naučnim istraživačima u Srbiji i da se taj boljitak u naučno-istraživačkom radu u tom momentu osetio.

Nažalost, mislim da sada, kada je spojeno sa ministarstvom koje je za prosvetu za primarno i srednje školstvo, koje bi vodio gospodin Obradović i koji je vodio u prošlom mandatu, a čiji sam član tog republičkog odbora bio, na tim sednicama republičkih odbora je jako malo bilo reči o nauci, najviše reči je bilo o primarnom i srednjem obrazovanju.

Kao profesor protestujem i zalagaću se u parlamentu i u republičkom odboru da se o nauci više priča i da se nauci da mnogo više para nego što je to predviđeno do sada.

S obzirom da je i bivša predsednica parlamenta večeras prisutna, želim da ukažem na neke anomalije koje su prisutne i bile prisutne, a i dalje će biti u radu republičkih ministarstava. Gospođa Slavica Đukić-Dejanović, naša bivša predsednica će, pretpostavljam, voditi ministarstvo zdravlja, a njen kolega će voditi ministarstvo prosvete. Dobro je što su iz iste političke organizacije, ali nije dobro što gospođa Slavica Đukić-Dejanović neće moći da određuje upisnu kvotu za studente medicine koji će polagati prijemne ispite, nego će to raditi Ministarstvo prosvete.

Uporno ponavljam da tu anomaliju moramo da rešimo, da konačno Ministarstvo zdravlja upravo radi to, da tačno odredi koliko ljudi treba upisati Medicinski fakultet u Srbiji, a ne da radi to ministar prosvete koji nema veze sa medicinom niti sa upisnom politikom na medicinskim fakultetima.

Ono što još želim da kažem jeste da moramo u narednom periodu program specijalizacija uskladimo sa evropskim standardima, a ne da se specijalizacija neurohirurgije u Novom Sadu završava na jedan način, u Nišu na drugi, a u Kragujevcu na treći način. Mora biti univerzalna, kao što je priznata svuda u Evropi i da ta diploma našeg specijaliste bude priznata u celoj EU. To je moj cilj i zalagaću se u republičkom odboru za zdravlje da se to i sprovede.

Ono što bih na kraju takođe rekao to je da se ovih meseci, a mogu reći i godina, otvorio veliki broj privatnih univerziteta i veliki broj privatnih fakulteta, gde su mnogi političari, a i mnogi naši sugrađani, kako mi Nišlije kažemo, pribavili diplome. Voleo bih da se uvede stroga kontrola i stroge upisne kvote i na te privatne univerzitete, ne sa ciljem da se oni ugase, nego da se podigne njihov standard, ne da preko noći neko pribavi diplomu tako što položi diplomski, a niko ga ne vidi u toku studija, da se uvede rigorozna kontrola i da neko ko završi te privatne fakultete ima pravo da se zaposli i u PTT i u Poreskoj upravi i u Telekomu.

Dragi sugrađani, drage koleginice i kolege, upoznaću vas da te diplome u Srbiji, u republičkim preduzećima ne važe ni 100 grama kikirikija zato što ozbiljne institucije ne priznaju te diplome i sa tim diplomama nećete moći biti zaposleni u tim institucijama, sem  Skupštine.

Želim da skrenem pažnju da moramo mnogo više posvetiti pažnje prosveti, visokom obrazovanju i zdravstvu. Moj delokrug rada će u narednom periodu biti da primoravam buduće ministre i zdravlja i prosvete i nauke da uvedemo u red i zdravstvo i visoko obrazovanje jer mislim da je tu šansa za naše mlade kolege koji i sada završavaju fakultete, a koji kada završe fakultet ne mogu naći posao.

Postaviću pitanje na svakoj sednici republičkog parlamenta - kada će moći mlade, pametne Nišlije, koji su završili fakultete sa 10,0 prosekom naći posao, imajući u vidu da neke studente čiji sam bio profesor i mentor sa 10,0 prosekom već treću godinu ne mogu da se zaposle u niškom Kliničkom centru?

Kolega kome sam bio mentor je pre neki dan zaposlen u Beogradu. Niški klinički centar je izgubio mladog, pametnog kolegu samo zato što nije bilo sluha u resornom ministarstvu, nije bilo sluha u resornom kliničkom centru da se otvore mesta za mlade pametne ljude. Demokratska stranka će se boriti da mladi pametni ljudi ostaju ovde, da nađu posao, a ne da odlaze van Srbije i tamo nalaze svoje uhlebljenje. Hvala vam puno.

Hvala puno.
Poštovani predsedavajući, drage koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministre, i na Odboru za zdravlje sam se javio povodom ove teme i svakako podržao da o temi palijative moramo mnogo više i ozbiljnije da razgovaramo, nego to što radimo do sada. Kao hirurg glave i vrata, imam pacijente koji su u jako lošem stanju, ne samo ja, nego svi hirurzi koji se bore protiv tumora bilo gde, na bilo kom organu i imaju situacije da se sreću sa pacijentima kada se iscrpe sve mogućnosti hirurškog i medicinskog lečenja i kada su ti pacijenti prepušteni sami sebi tj. svojim porodicama koje ne znaju kako da se ponašaju sa vrlo teškim stanjima u organizmu njihovog najbližeg. Gledaju kako ti pacijenti umiru u najstrašnijim mukama, jer uglavnom kada više medicinski tretman zataji, kada više mi kao hirurzi ne možemo ništa uraditi, to govori da je pacijent sa metastazama, sa nemogućnošću govora, nemogućnošću ishrane, nemogućnošću pokretanja. Mislim da kao socijalno demokratske orijentacije DS će se zalagati da palijativna medicina zaživi u Srbiji.
Svakako, imajući u vidu jako lošu ekonomsku situaciju u svetu, pa i u našoj državi, to sada svakako da Ministarstvo zdravlja nije u situaciji da ispuni i ja to razumem kao narodni poslanik, a kao lekar ću se truditi da palijativa ima posebne bolnice u Srbiji i da je nemoguće takve pacijente lečiti u gerontološkim centrima ili putem domova zdravlja. Trebate imati specijalizovane ekipe i ko god se nije sreo sa takvim teškim pacijentima mislim da nema prava da govori kako to možemo na neki drugi način da lečimo. To su pacijenti koji iziskuju puno ljubavi, brige i nege, kao i zdravstvenih radnika, a ne da ih prepuštamo na milost i nemilost praktično sudbini, koja je već i onako njima poznata i da rodbinu i prijatelje, koji su njih imali u nekim lepim uspomenama, da te zadnje trenutke oni preživljavaju te teške sate i te teške dane. Mislim da kao odgovorna država moramo da smognemo snage da barem u većim gradovima, a što ne reći i u unistetskim kliničkim centrima, imamo po jednu od bolnica koje će se baviti ovako teškim pacijentima. To građani Srbije koji se nađu u takvim situacijama zaslužuju od nas. Hvala vam puno.

Predsednice, poštovani ministre, s obzirom da nisam dobio reč kada je gospodin Dejan obrazlagao svoj amandman, samo želim da kažem da su par neistina izrečene i optužbi na račun direktora republičkog fonda koji, praktično, nije odgovoran za ovo što se desilo ovom institutu. Odgovorni su, praktično, ljudi koji kreiraju zdravstvenu politiku su u Institutu za javno zdravlje "Batut", tako da treba da znamo ko je odgovoran za ukidanje, ili ne ukidanje nečeg.
DS će se uvek zalagati za brigu, za decu, pogotovo za decu sa oštećenjem sluha. Ovde kao reagujem i kao profesor na medicinskom fakultetu, upravo koji se bavi otorinom, da ćemo sagledati i ovaj problem rešiti. Znači neke krupne reči nemamo potrebe da ovde upotrebljavamo kao što je gospodin Dejan to iskoristio. Ovde nam politizacije. Ceo republički Odbor za zdravstvo je jednoglasno, sem jednog glasa uzdržanog, glasao je da se ovoj deci nađe rešenje. Iskreno se nadam da će Republički fond zdravstva zajedno sa Ministarstvom zdravlja naći neko rešenje i da ova deca svakako neće ostati nezbrinuta od strane ovog instituta.
Mogu reći da u Republici Srbiji imamo dobre terapeute i u drugim praktično republičkim ustanovama, kao što je Klinički centar Srbije, kao što je Klinički centar u Nišu, Novom Sadu, ali svakako Institut za instrumentalnu fonetiku i patologiju govora je jedna starija ustanova koja pomaže u zbrinjavanju ove najmlađe populacije koja je hendikepirana i koja ima strašan problem kad ne može da čuje, onda ne može da govori. To je veliki problem ne samo za njihovu porodicu, nego i za celo društvo.
DS praktično obećavamo da ćemo u narednom periodu ovaj problem rešiti. Malo ste konkretno sa formulacijom amandmana izašli u suprotnost sa postojećim zakonom. Gledaćemo da u narednom periodu, vrlo brzom periodu rešimo ovo pitanje, da će deca nastaviti zbrinjavanje i u ovom Institutu.
Ono što želim isto da vam kažem, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, imam pravo i to da kažem i vremena, da država Srbije jako siromašna sa ekonomijom koja je skromna, odvaja ogromna sredstva upravo za ovu decu. Reći ću vam kao nastavnik koji radi čak i ovu operativu da se uvodi skrining za rano otkrivanje oštećenja sluha kod novorođene dece, a što samo rade najrazvijenije zemlje u Evropi i u Americi, da republičko Ministarstvo zdravlja, iako nije ministar iz DS, pohvaliću ga, iako me ne sluša. Dobra sredstva se odvijaju za veoma skupa pomagala kohlane implante, gde jedan kohleni implant košta od 20 do 70 hiljada evra. Država Srbija je našla mogućnosti i svake godine se više od 50-ak takvih kohlenih implanata ugradi u četiri referentna centra: Novom Sadu, Nišu, Kliničkom centru Srbije i na Zvezdari.
Mogu da kažem da su ti napori za poštovanje i da svakako nije bilo zle namere ni od strane Ministarstva, niti Republičkog fonda, da se ovako jedan dobar institut koji se bavi problematikom patologije govora kod dece izbaci sa ove liste. Želim još jedanput da potvrdim da ćemo se potruditi da problem što pre rešimo.
Ono što sam ukazivao opet nekoliko puta, ponoviću i sad, oko tendera koji se raspisuju u Srbiji za ta medicinska pomagala, konkretno za slušne aparate, za proteze, za kuk, proteze za govor, za sva pomagala. Zamolio bih vas da centralizujete te tendere, kako ne bi bili u situaciji konkretno za ove velike izdatke koje dajemo konkretno za kohlene implante da se posebni preparati, tj. proizvođači ugrađuju u Novom Sadu, posebni u Nišu, posebni u Beogradu. Želja moja lično, a i DS je da centralizacijom tih tendera omogućite da se jedan preparat praktično dobije i da kroz praktično jedno mogućnost tog preparata, jednog proizvođača, dobijete lakšu evidenciju mogućnosti i njegove ugradnje, reperiranja. Ono što je važnije, da sprečite po kliničkim centrima, da sprečite procente koji idu određenim lekarima za ugradnju tih pomagala.
Moj apel je da još jedanput, da centralizujete. Mi nismo toliko bogata zemlja. Zalažem se za decentralizaciju, ali u ovom slučaju kad su pare u pitanju, kad su osetljive stvari, molim vas da malo tu strožije kriterijume primenite i konkretnije za proteze bilo koje, da li su za kuk ili za koleno ili za sluh, da budu centralni tenderi. Svakako ćete onda dobiti bolju cenu, jeftiniju cenu, a mnogi lekari neće dobijati svoje procente od 10 do 15 posto, a što mislim da je za ovu našu državu jako bitno da uštedi na nekim stvarima, a ujedno da imamo jedan jedinstveni proizvod na našem tržištu. Ponoviću ponovo, da ne bude jedan proizvod poseban u Novom Sadu, drugi u Beogradu, a treći u Nišu, a što je smešno za našu državu koja je sa skromnom ekonomijom, ogromna sredstva izdvaja za zdravstvo. Moramo malo racionalnije da se ponašamo.
Privešću kraju ovo izlaganje, mnoge farmaceutske kuće u Srbiji mogu da kažem, da mešetare i da sve neke svoje proizvode praktično plasiraju na naše tržište tako što sa lekarima lično uspostavljaju neke kontakte i nudeći im neke provizije, zbog kojih oni propisuju određene preparate. Tu bih dao predlog ispred DS da ne Ministarstvo, ali svakako direktori ustanova određuju ko će i kad ići na neka stručna usavršavanja. Daću vam ponovo primer, pošto sva moja izlaganja su kroz primere životne. Zato su jaka. Pre 15-ak dana je bio evropski kongres u Barseloni, ORL i da od 400 lekara ORL koliko imate u Srbiji, 150 ih je bilo u Barseloni. Reći ću vam da je Alkaloid Skoplje bukvalno ceo jedan avion vozio iz Srbije ka Barseloni. Reći ću vam da je to dobra stvar, da lekari iz Srbije putuju i stiču nova znanja. Siguran sam da je ogroman broj tih lekara koji je bio na tim kongresima, ne ORL, nego i kardiološkim, neurološkim, to koristi kao vid turizma, to koristi kao mogućnost da se prošeta van Srbije i da ne donosi neki benefit srpskom zdravstvu.
Moja poruka je da direktori klinika određuju ko će ići na te kongrese. Ako farmaceutska kuća plaća, da to zna direktor ustanove, a ne da farmaceutska kuća za pojedincem sklapa neke ugovore koje ne zna direktor kliničkog centra ili osnovne jedinice u sastavu kliničkog centra. Time ćemo omogućiti da dobri lekari idu na te kongrese, da lekari koji imaju svoje radove, koji imaju šta da kažu, idu na te kongrese, a ne da te kongrese koristimo samo kao vid turizma. Da se malo provedemo, da malo vidimo, skupimo možda kao neki poen.
Apelovaću i na direktorku Srpske lekarske komore, da skupljanje pasivnih poena ne igra mnogo veliku ulogu, jer imajući u vidu da su svi ovi lekari, koje sam malo pre spomenuo, da od 140 prisutnih lekara, da je samo njih 30-ak imalo radove, a ovi ostali nisu imali radove. Da skupljanje tih kreditnih poena bude skoncentrisano samo sa prijavljenim radovima. Hvala vam puno.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na samom startu ću izneti istinu da DS nikada u svojoj istoriji nije imala ministra zdravlja, niti je rukovodila Ministarstvom zdravlja. Smatramo da su mnoge reforme trebalo da budu brže, ali spominjem da su ministra zdravlja imali i SPS, JUL, DSS, G17 i da je gospodin Paja Momčilov bio ministar bez portfelja, ali je mogao mnogo što-šta da uradi u toj Vladi.
DS podržava rad resornog ministra, želimo mu svu sreću u ovom radu. Zdravstvo je jako komplikovano, u uslovima kada nemate puno para, kada ste puno napadani. DS će vrlo objektivno da sagledava sve propuste u resoru zdravstva, kako bi poboljšala kvalitet zarad građana Srbije.
Ono što želim da kažem, još uvek nismo uspeli da uradimo, to je da izjednačimo privatnu sa državnom praksom. To je nešto na čemu je DS uvek insistirala – zaštita privatne svojine i privatnog vlasništva. U zdravstvu još uvek privatno zdravstvo nije u jednakom položaju kao što je državno zdravstvo.
Ono što uporno spominjem na nekim sastancima Odbora i na plenarnim zasedanjima, mnogo studenata medicine završava fakultet, a nakon toga nemaju posla. Kao profesor Medicinskog fakulteta u Nišu, sa zadovoljstvom mogu da vas obavestim da sam u julskom roku imao dva studenta koja su dobili desetke iz mog predmeta, ali koji 10,0 prosek. Pitam vas da li će oni moći sa 10,0 prosekom da se zaposle u niškom Kliničkom centru ili će morati da, kao i svi ostali dobri studenti, traže posao u nekom manjem mestu ili da gledaju da budu trgovački putnici neke farmaceutske kuće?
Moj predlog, kao što je bio i prethodnom ministru, koji se nije ostvario kod prethodnog ministra, a nadam se da kod vas hoće, obzirom da ste sa juga Srbije i da barem kod mene u startu imate podršku zato što ste sa jugoistoka Srbije, gde su dobri, pošteni i siromašni ljudi, da se uspostavi saradnja između ministarstava zdravlja i prosvete, što znači da se jasno odredi broj, kvota upisne politike na medicinskim fakultetima sa vama, da ne može Ministarstvo prosvete da izdaje kvote, a da se vi posle hvatate za glavu da ne možete da zaposlite mlade lekare koji su budućnost države, koji moraju posle toga ili da budu farmaceutski trgovački putnici ili da napuste našu državu, a školovali smo ih dobru decu imamo u našoj državi.
Ono što sam juče takođe na republičkom odboru za zdravlje predložio kao poslanik DS, a smatram i kao poslanički klub DS, je uvođenje elektronskog zdravstvenog kartona koji je doživeo osporavanja nekih opozicionih narodnih poslanika, a samo zato što žive u neznanju. Nisam ovo sanjao niti sam nešto izmislio, nego sam se školovao u Švajcarskoj dve godine i godinu dana u Americi. Uvođenje elektronskog zdravstvenog kartona znači da ako nekoga lečite u Preševu, sve analize, skenerske snimke, laboratorijske analize ubacujete u njegov zdravstveni karton pod njegovom šifrom i ukoliko se on nađe u Subotici ili u Valjevu, doktor ukucavajući njegovu šifru ima sve do tada njegove bolesti, probleme koji su rešavani i nema potrebe da dodatno opterećuje siromašni budžet Republike Srbije sa dodatnim analizama, ako su te analize već negde urađene.
Kao profesor medicinskog fakulteta iz Niša i kao zamenik direktora ORL klinike iz Niša reći ću vam da kada mi prosledimo pacijenta ka Beogradu, sve analize koje su rađene u Nišu dodatno se rade u Beogradu i to opet plaća budžetski obveznik Srbije. Dajte da napravimo neki pomak, nije to toliko skupo, uvođenje tog softvera koji bi objedinio sve zdravstvene ustanove u Srbiji i napravio nešto avangardno. DS uvodi sve te neke nove, za neke poslanike tabu teme, ali mi moramo da razbijemo tabu teme u svakoj oblasti, pa i u zdravstvu.
Ono što niko do sada nije spomenuo, reći ću vam da nam nešto nedostaje u zdravstvenom sistemu u Srbiji. Nedostaje nam urgentni centar u Nišu. Znate sami da po procedurama EU na auto-putevima na 200 km morate imati uregentni centar, Novi Sad ima UC, posle toga ide Beograd. Od Beograda do Skoplja vi nemate UC gde ćete zbrinjavati teške pacijente koji se povrede u saobraćajnoj nesreći, a svakog dana smo svedoci da ogroman broj turskih, grčkih i drugih državljana naših privremeno zaposlenih radnika putuje upravo ovim auto-putem. Neophodnost izgradnje UC u NIšu kako bi te evropske standarde upotpunili. Ovo su moje opaske kao narodnog poslanika DS i za njih ću se uvek, na svakom zasedanju zalagati kako bi se neke novine uvele.
Što se tiče dopuna koje ste uveli u ovaj Zakon o zdravstvenoj zaštiti, pozdravljam ih i stvarno su dobre i u samom startu se pokazuje da se želi stati na put nekim stvarima koje nisu bile do sada dobre. Krenuću prvo sa članom 148. gde ste regulisali preko etičkog odbora u zdravstvenoj ustanovi kontrolu primene novih lekova. Reći ću vam, s obzirom da radim u KC Niš, da se ogroman broj nepoznatih lekova testira, tj. primenjuje kod pacijenata bez ikakve kontrole što znači da je do sada profesor, lekar u zdravstvenoj ustanovi u Beogradu, Novom Sadu ili Nišu, uz dogovor sa farmaceutskom kuću započinjao proveru nekog leka na pacijentu koji nema pojma. Pacijenti u svom strahu od bolesti, uplašeni svakako da veruju doktoru. Doktor, ne govorim za sve, ali neki, u želji privatnog bogaćenja su spremni možda i bili da neke štetne lekove, uprkos znanju da su možda i loši krenu sa testiranjem. Molim resorno ministarstvo da dostavi poslaničkoj grupi DS koliko lekova novih, netestiranih u Americi i Evropi je započeto da se testira u Srbiji u proteklih 10 godina. Ponavljam, DS nikada nije imala tu čast i tu obavezu da sprovodi reforme u resoru zdravstva našeg Republičkog ministarstva zdravlja.
Ovim članom, uvođenjem tri specijalista koji su u toj struci, koji kontrolišu primenu novih lekova se uvodi kontrola konačno, što je jako dobro za naše građane da budu sigurni da će lekovi koji su novi na našem tržištu biti dobri po njihovo zdravlje.
Što se tiče formiranja poslova državne uprave u oblasti unapređenja, organizovanja i sprovođenja skrining metoda, jako dobra stvar. Kao lekar i kao hirurg mogu da pozdravim i da stvarno potvrdim da je ogroman broj pacijenata, ogroman broj građana u Srbiji u zadnjih 20 godina oboleo od mnogih, reći ću, malignih bolesti, s obzirom da se bavim hirurgijom glave i vrata i srećem puno malignih obolenja usled lošeg života koji je bio od 90-tih godina, usled loše ishrane, usled zloupotrebe duvana, cigareta i alkohola zajedno i usled stresa koji je od 90-tih godina do 2000. godine bio konstantan, znači ogroman porast malignih obolenja, ne samo debelog creva, kao što je ministar rekao i neki poslanici, nego ostalih organa u našem organizmu. Kao ORL lekar reći ću vam da je porast malignih obolenja gornjih disajnih puteva enorman, čak poslednjih 20 godina premašuje svetske vrednosti. Znači da je svakako dobro da skrining metode ne budu samo ograničene samo na debelo crevo, grlić materice i dojku, već da se prošire i na neke druge organe kako bismo čuvali ovu naciju.
Srpska nacija je jako dobra, siromašna i zaslužuje mnogo više poštovanja od zdravstvene struke nego što je to trenutno. Reći ću vam da se DS zalaže da na prvom mestu bude pacijent, a ne doktor. Uvreženo mišljenje mnogih doktora je da su oni glavni u bolnici i da se sve okreće ono njih. Reći ću vam da to nije tačno, standard da je pacijent u pravu uvek, a ne doktor. Zato se DS zalaže za dostupnost zdravstvene zaštite svuda u Srbiji za svakog njenog građanina, da bude besplatna, da nema listi čekanja, da nema mogućnosti da se za neku dijagnostičku metodu čeka mesec, dva ili tri.
Drage moje kolege narodni poslanici, reći ću vam da glavna korupcija nije uhvativši jednog ili dva lekara za 100 ili 200 evra, glavna korupcija je u velikim tenderima, u pravljenju lista čekanja kada vam neki veliki doktori omogućavaju da dođete preko reda za neku operaciju ili za neku zračnu terapiju. DS osuđuje sve te trendove koji su se ukorenili u srpskom zdravstvu, ali DS konstatuje da je 90% lekara u Srbiji pošteno, da je 90% i više lekara u Srbiji mnogo godina radilo bez primanja. Podsetiću vas, za vreme bombardovanja, za ono ludo vreme Slobodana Miloševića i sankcija kada smo plate primali jednu do dve marke. Da li je zdravstveni sistem Srbije tada stao? Nije stao, zdravstveni radnici su u najtežim uslovima, bez adekvatne opreme sprovodili najteže zahvate. KC u Nišu je u toku bombardovanja bio glavni centar za zbrinjavanje svih povređenih mladih Srba koji su bespotrebno gubili glave, ruke, noge na KiM.
Srpsko zdravstvo ne zaslužuje da bude etiketirano kao korumpirano. Podržavamo borbu ministarstva zdravlja, održavamo borbu nevladinih organizacija, pa i doktora protiv korupcije, svih dobronamernih ljudi koji žele da ukažu da postoji neko ime u nekoj klinici koje uzima pare i da to ime mora biti procesuirano. DS ne želi da se celo zdravstvo stavi na stub srama nego želi da jasno pokaže da neko u nekom trenutku je napravio neku lošu stvar i da se osmelio da kaže da njegove ruke u Srbiji koštaju za operaciju toliko i toliko. Dragi građani Srbije, srpsko zdravstvo je besplatno. Dokle god je DS kao socijalnodemokratski odgovorne organizacije, zdravstvo će biti besplatno. Neće postojati mogućnost da se bilo kakva naplata izvrši. Molim vas da uništite, ne da smanjite, da uništite liste čekanja. Liste čekanja su takođe mogućnost za korupciju u našem sistemu zdravstva.
Kao profesor medicinskog fakulteta pohvalio bih i povećanje starosne dobi za korišćenje stomatološki usluga.
Možda smo mnogo naglo isekli stomatološke usluge za najmlađu populaciju, mislim na studente. Mnogi studenti sa kojima imam susret imaju probleme sa svojim zubima i mnogi studenti dolaze iz unutrašnjosti, iz Lebana, iz Medveđe, iz Trgovišta, gde jedva od svojih roditelja mogu da do 20, 30 evra ponesu i da se snađu u studentskom domu. Da li bi oni mogli da plate stomatološke usluge koje se kreću od 50 do 100 evra? Mislim da ne. Zato pozdravljam ovo produženje, povećanje roka starosne dobi da se pruži stomatološka usluga našoj najmlađoj i najpametnijoj populaciji.
Uvođenje elektronske zdravstvene kartice je jako dobra stvar. To je podudarno i sa onim mojim predlogom da se uvede elektronski zdravstveni karton. Imam tačnu informaciju da je ona otprilike tri i po evra, štampanje te zdravstvene kartice, tako da to ne iziskuje puno para, a dosta će olakšati i kontrolu zdravstvenih osiguranika.
Izdavanje licence stranim lekarima, koliko god neko rekao da je neki profesor toliko bitan, pa ne može da se udostoji da preko sekretarice dostavi svoj sertifikat o položenim stručnim ispitima i diplomi, reći ću vam da je i ovo jako dobra stvar, jer poštujući svoju državu ovako stavljamo norme da niko bez potvrde ne može ući u našu državu i operisati naše građane.
Polako bih završavao svoje izlaganje sa još jednom pohvalom vašem ministarstvu, gde ste uvideli problem da imamo manjka u nekim specijalnostima i to je problem ne samo u kardio hirurgiji, radiologiji, anesteziologiji, nego nekim drugim specijalnostima pa se nadam da će ovo pomoći da se taj gap smanji i da ćemo imati mogućnost da što veći broj specijalista, kardiohirurga, anesteziologa i specijalista radiologa imamo u nekom narednom periodu.
Poštovani ministre, poštovani članovi Ministarstva zdravlja, DS će glasati za ove dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti. U još u nekim izlaganjima ću se opet vraćati na neke dobre stvari koje je DS uvidela da nisu ubačene u zdravstveni sistem Srbije i svakako, dokle god ste na putu pravde i poštenja u interesu građana Srbije, imaćete podršku DS. Hvala puno.

Poštovana predsedavajuća, drage koleginice i kolege narodni poslanici, iako sam lekar i profesor na Medicinskom fakultetu, javio sam se da pričam o ovoj temi, koja je jako važna. Resurs energije je jedan od najznačajnijih za stabilnost razvoja i mogućnosti da privreda ima višeprocenti rast u narednom periodu.
Kakva nam je situacija u Srbiji u proizvodnji električne energije? U ovom trenutku Srbija ima dva glavna izvora proizvodnje električne energije, od čega voda predstavlja 25%, a ugalj generiše 75%. Naša vlada planira da podstakne izgradnju nekoliko gasnih elektrocentrala i njihov razvoj je povezan sa gasovodom iz Rusije "Južni tok". Prvi problem na srpskom tržištu energije je cena električne energije koja će se morati u procesu priključenja EU uskladiti sa cenama u okolnim zemljama u kojima je ona veća od 30 do 100%. Međunarodno tržište čiji deo želimo da postanemo ne može da dozvoli veliku razliku u ceni između susednih država i tržišta, jer se stvara neravnopravna konkurentska pozicija.
Ono što je mnogo važnije za mene kao lekara je problem ugljen dioksida i zagađenja koje dolazi iz električne energije koja se proizvodi iz lignita, tj. uglja. Ova situacija proizvodi finansijsko opetrećenje da će Srbija morati u narednom periodu da plaća velike penale na svaku tonu lignita korišćenog za proizvodnju struje, jer sada jedna tona lignita je 11 evra, a penali su u visini od 20 evra po toni lignita.
Podršku razloga za razvoj zelene energije DS podržava i nalazimo u tome da su rezerve vode ograničene i imaju limit, kao i pretnju da zbog klimatskih promena hidrološka slika Srbije neće biti ista u budućnosti, kao što neće biti ista ni u Evropi ni u čitavom svetu. Ugalj koji se koristi u Srbiji ima jako nisku energetsku vrednost i eksploatacija će vremenom biti sve skuplja. Postoje pouzdane procene da će cena električne energije rasti na evropskom nivou narednih 10 do 20 godina i da će cena električne energije proizvedene iz gasa biti sve skuplja, koliko god mi pravili projekcije da će cena gasa biti i dalje ista.
Ovo nas navodi ka stavu da Srbija mora da investira u razvoj sektora obnovljivih izvora energije, a posebno energiju dobijenu iz vetra, iz solarnih izvora ukoliko želi da zadrži dobru elektroenergetsku poziciju u budućnosti, ulaganje u obnovljive izvore energije i ulaganje u našu budućnost i budućnost naše države i naših naslednika. Zbog toga moramo da se okrenemo obezbeđivanju proizvodnje energije iz svih dostupnih izvora. Jedini nedovoljno iskorišćeni izvori su obnovljivi izvori energije.
Drage moje kolege i koleginice poslanici, pre 20 godina kada sam ulazio u Austriju i Nemačku, prvi susret sa tim narodima i tim zemljama su bile velike vetrenjače koje su na mene ostavile jedan veliki utisak nove, dobre civilizacije koju u jugoistočnoj Evropi mi nemamo.
Šta su to obnovljivi izvori energije? Pod pojmom obnovljivi izvori energije podrazumevamo izvore energije koji se nalaze u prirodi i obnavljaju se u celosti ili delimično, posebno energija vodotokova, vetra, ne akumulirana sunčeva energija, bio masa i geotermalna energija. Korišćenje ovih izvora doprinosi efikasnijem korišćenju sopstvenih potencijala u proizvodnji energije, smanjenju emisije gasova staklene bašte, smanjenju uvoza posebnih goriva, razvoju lokalne industrije i otvaranju novih radnih mesta. Ratifikacijom Ugovora o osnivanju energetske zajednice Srbija je između ostalog prihvatila obavezu da donese i realizuje plan primene direktive Evropske komisije pod članom 2001/77 o promovisanju proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije i direktive Evropske komisije 2003/30 o promovisanju korišćenja biogoriva i drugih goriva iz obnovljivih izvora energije u sektoru saobraćaja.
Direktiva Evropske komisije definiše obnovljive izvore energije kao nacionalni cilj za proizvodnju električne energije dobijene iz obnovljivih izvora energije, pod dva, kao program mera za njihovo dostizanje, pod tri, garancije o poreklu za električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora energije, četiri, pojednostavljenje pravnog okvira za izgradnju i eksploataciju postrojenja, pet, obavezu za operatere prenosa i distribucije da preuzimaju i transportuju električnu energiju iz obnovljivih izvora energije, što znači da će energija koja se proizvede u Srbiji biti u obavezi praktično i da bude potrošena u našoj državi.
Republika Srbija je postala 26. januara 2009. godine članica i osnivač Međunarodne agencije za obnovljivu energiju kao prve međunarodne organizacije koja se fokusira isključivo na obnovljivu energiju i aktivno će nastaviti učešće u radu ove agencije u skladu sa Statutom Agencije i svojim interesima u oblastima aktiviranja i korišćenja obnovljivih izvora energije. Osnovni cilj ove agencije za obnovljivu energiju je da postane glavna pokretačka snaga ubrzanoj tranziciji prema široko rasprostranjenom i održivom korišćenju obnovljive energije u čitavom svetu, a njene glavne aktivnosti bi obuhvatale pružanje konkretnih savetodavnih usluga vladama industrijalizovanih zemalja u razvoju vezanih za politiku korišćenja obnovljivih izvora energije, transferu tehnologija i savetodavnih usluga, kao i izgradnji i postizanju kapaciteta u oblasti korišćenja obnovljive energije.
Kakva je situacija u Evropi? Evropa ima ambiciozne ciljeve za borbu protiv klimatskih promena. Tema koja se izbegava da se o njoj priča, a tema koja će u nekim narednim godinama koje dolaze biti glavna tema oko koje će se voditi ratovi i migracije velike stanovništva za borbu za zdravu pijaću vodu, borbu za zdravu hranu, tako da o primenama klime moramo i mi kao država da vodimo puno računa u narednom periodu.
Evropa kaže da u okviru međunarodnih protokola razmatra da do 2020. godine postigne cilj od 20% od ukupne energije na 30% iz obnovljivih izvora. Nažalost, međunarodna zajednica nije postavila nove ciljeve u Kopenhagenu 2009. godine, kao što je to predviđeno, kao što je bilo predloženo da to bude nasledni protokol iz Kjota. Borba protiv klimatskih promena je jedan od najvećih izazova sa kojima se suočavamo, osim ako se globalne akcije ne izvedu brzo radi stabilizacije rastuće temperature zemljine površine, što će verovatno biti nepovratna i katastrofalna šteta. Moje lično mišljenje je da je jako teško već zaustaviti proces uništenja naše planete i naše klime, ali Evropa koja čini napore, mislim da Srbija mora da se uključi aktivnije u sve te protokole koje Evropska komisija radi sa članicama Evropske zajednice.
EU je usvojila integrisanu politiku energije i klimatskih promena u decembru 2008. godine, uključujući i ambiciozne ciljeve za 2020. godinu. Ona se nada da će postaviti Evropu na pravi put ka održivoj budućnosti sa niskim udelom ugljendioksida i energetski efikasniju ekonomiju.
Smanjenje gasova efekta zelene bašte sa 20 na 30 ukoliko se dođe do međunarodnih dogovora, smanjenje potrošnje energije za 20% kroz povećanje energetske efikasnosti i dobijanje 20% energije iz obnovljivih izvora energije. Evropa je stvorila jasnu strategiju kako se za kratko vreme to može uraditi.
Šta Evropa čini da reši ova pitanja? Smanjenje gasova za najmanje 20% u odnosu na 1990. godinu, 30% ukoliko se ostale razvijene zemlje obavežu na ova smanjenja. Pod dva, povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije – vetar, solarnu energiju i biomasu do 20% ukupne proizvedene energije, dok smanjenje potrošnje energije za 20% od projektovanih nivoa do 2020. godine.
Kao država u sve ove tri teme jako kasnimo. Iskreno se nadam da će DS, koja vodi ovu Vladu, i koalicioni partneri mnogo više aspekta baciti na ova tri plana EU, koja ima u planu u narednom periodu, do 2012. godine da uradi.
Šta će se posebno promeniti? Paket mera iz Evrope oko klimatske i energetske politike, odobren u decembru 2008. godine, kaže da za elektrane i za industrije sa visokom potrošnjom energije uspeće da smanji emisije za 21% ispod nivoa od 2005. godine. kako? Pomoću garancija za smanjenje emisije gasova putem evropskog sporazuma o trgovini koji uključuje i emisiju, koja pokriva skoro 40% emisije.
Za sektore koje nisu pokriveni ovim sporazumom, na primer transport, izuzev avio-saobraćaja, koji će se priključiti sporazumu 2012. godine, onda poljoprivrednih proizvođača, industrije otpada, emisija štetnih gasova će do 2020. godine, smanjena do 10%.
Jako je teško naterati siromašne zemlje koje nisu iskoristile svoj razvoj da sada smanje štetne gasove i da smanje tu proizvodnju. Evropa precizira da do 2020. godine, na primer, Švedska se ograniči do 50% da ima energiju iz obnovljivih izvora, dok za daje da to bude 10%. Najmanje 10% goriva koje se koristi za transport u svakoj zemlji mora dolaziti od obnovljivih izvora - biogoriva, hidrogena, zelene struje. Biogoriva moraju zadovoljiti određene kriterijume. Promocija korišćenja skladišnjenog gasa geološkog skladišnjenoga karbona mogu uticati na smanjenje emisije gasova iz fosilnih goriva koji se koristi u proizvodnji u termoelektranama i industriji.
Kakve su koristi od ovih mera? Primer ostatku sveta kako se može da se pomogne i da se napravi novi globalni klimatski okvir, sigurnija nabavka energije, 50 milijardi evra manjeg uvoda gasa i nafte. Ne trebamo veličati ni jedan izvor energije niti mu davati prednost niti gasu koji dolazi iz Rusije, niti gasu koji dolazi iz Kazahstana zato što imamo primere Ukrajine, imamo primere drugih zemalja koje su bile ekonomski vezane i blokirane upravo blokiranjem dotoka tog gasa.
Srbija mora da napravi svoje obnovljive izvore energije kako ne bi bila zavisna. Jedan milion radnih mesta se očekuje u EU od obnovljivih energija do 2020. godine. trenutno je 300 hiljada radnih mesta u Evropi u ovom sektoru.
Korektna prednost kroz načine i inovacije u evropskom energetskom sektoru, više radnih mesta u industrijskim povezanih za zaštitu prirodne sredine itd.
Kao narodni poslanik DS ću se zalagati u svom poslaničkom klubu i u svojoj stranci da obnovljivi izvori energije kao nešto što je novo, kao nešto što je tabu tema u Srbiji da se promoviše i da ovi obnovljivi izvori energije u skorijem periodu budu sve prisutniji u Srbiji i da imamo velike retro parkove da imamo velike solarne elektrane jer je to nešto što je dobro, to je nešto što omogućava našoj državi nezavisan energetski rad, omogućava državi da velike industrijske kompanije bez problema koriste električnu struju, a da ne favorizujući ni jedan od obnovljivih izvora energije paralelno radimo sa svim tim izvorima energije.
Zahvaljujem se na pažnji.