Poštovana predsednice, gospodine ministre, drage kolege i koleginice poslanici, na samom startu želim da kažem da DS nikada do sada nije vršila izvršnu vlast u Ministarstvu zdravlja, niti je imala priliku da sprovede reforme kako to mi znamo i kako to mi radimo, ali podržavamo sve dosadašnje napore i rezultate rada koje je postiglo resorno Ministarstvo zdravlja predvođeno Tomicom Milosavljevićem.
Ono što još želim da kažem je da DS poštuje privatni sektor zdravstva koji do sada u Srbiji nije izjednačavan sa resorom državnog zdravstva i smatramo da je normalizacija privatnog sektora taj neki vid izlaza iz ove situacije, koja je trenutno u sukobu sa udruženjima lekara privatne prakse, sa kolegama koje otvaraju privatne prakse i sa državnim institucijama, gde puno lekara radi u popodnevnim satima u nekim privatnim ordinacijama.
Mogu da kažem da izmenom ovog zakona je omogućeno svim lekarima da konačno rade u tom nekom prekovremenom svom radu. Smatram da je to dobro. Smatram da lekar nema mogućnosti da nekim dodatnim zanatom zaradi za svoju porodicu, sem toga što zna samo da leči, za razliku od mnogih drugih zanimanja koja u popodnevnim satima donose određeni prihod njihovim porodicama.
Ono što je po meni lično izlaz iz svega ovoga je uvođenje zdravstvenog osiguranja još jedne zdravstveno osiguravajuće kuće, preciziranje vidova zdravstvene zaštite.
Postoje u različitim zemljama različiti vidovi osiguranja. Obavestiću vas o jednom, s obzirom da sam proveo dve godine u Švajcarskoj i tamo doktorirao, da postoji običan vid osiguranja koji košta 400 franaka, da postoji poluprivatno osiguranje koje košta 500 franaka i da postoji privatno osiguranje koje košta 700 franaka.
Složićete se da taj vid tog novca za jednu od najbogatijih zemalja u svetu ni približno nije toliko veliki koliko mnoge druge zemlje izdvajaju, a da sa takvim vidom osiguranja mnogi bolesnici i pacijenti imaju mogućnosti da se leče u kojoj god hoće instituciji u njihovoj državi.
Smatram da je to rešenje da pacijent osiguranik iz Preševa može da dođe do Beograda, Niša i da bude automatski pregledan u državnoj ili privatnoj ordinaciji. Smatram da je to jedno od rešenja dodatnog sistema reformi u zdravstvu koje nam predstoji.
Ono što bih kao docent Medicinskog fakulteta i načelnik Hirurškog odeljenja u klinici u Nišu uočio, jednu anomaliju, jeste da u želji da budu demokratični Ministarstvo zdravlja, a i Republički zavod za osiguranje, dozvolili su mnogim manjim centrima da raspisuju posebne tendere za veoma velike sume novca za određene medicinske aparate, medicinsku opremu i moje mišljenje i predlog ministarstvu je da to centralizuje, da to bude na jednom mestu, jer smo siromašna zemlja i postoji mogućnost da iz jednog centra se ipak ta tenderska dokumentacija radi.
Jer je mnogo lakše kada naručujete 10 ili 20 magnetnih rezonanci nego da to radi Klinički centar u Nišu ili Beogradu. Mnogo je lakše kada raspišete tender za implante samo u jednom centru koje se zove Ministarstvo zdravlja. Lakše je i za kontrolu u javnosti. Lakše je i za kontrolu samog Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Mislim da je to jedna dobra stvar, da se ne meša da u jednom kliničkom centru imamo veštačke kukove jednog proizvođača, dok u nekom drugom imamo sasvim druge. Ovo je samo jedan dobronamerni predlog i smatram da je moguće uraditi ga.
Što se tiče vašeg predloga za plan razvoja zdravstvene zaštite, mogu da kažem da je dobar i u domenu gde ste spomenuli oko politike upisa na fakultete da to još uvek nije sinhronizovano između Ministarstva prosvete i Ministarstva zdravlja, da apsolutno mora biti u koaliciji, da ne može biti da naši lekari nakon završenog fakulteta, s obzirom da sam docent imam prilike da sa mnogo pametne i dobre dece vodim vežbe i ispite, da ta deca nakon završenih studija su presrećna ako budu trgovački putnici neke farmaceutske kuće, što je ponižavajuće za nekog ko 25 godina uloži u taj medicinski fakultet.
Mislim da upisna i restriktivna politika na medicinskim fakultetima treba biti malo lakše sinhronizovana sa Ministarstvom zdravlja.
Skoro smo imali primer i privatnog univerziteta gospodina Bojića, američki univerzitet, gde je dobijena dozvola od strane Ministarstva prosvete, koja je bila skroz u koliziji sa regulativom Ministarstva zdravlja. Kao poslanik DS sam i za privatno školstvo, kao i što sam za privatno zdravstvo, ali uz striktnu kontrolu Ministarstva zdravlja, upisnih kvota koje bi se davale zajedno sa Ministarstvom prosvete, u suprotnom bi bili suočeni sa dodatnim gomilanjem lekarskog kadra koji ova Srbija i ovaj broj stanovnika ne mogu da podnesu.
Još jedna anomalija, ne toliko u sektoru zdravstva, više prosvete, ali je vezana za zdravstvo, pogotovo na kliničkim predmetima gde dobijate doktoranda, znači osobu koja je završila medicinski fakultet sa 25 godina i koja upisuje doktorske studije po reformama iz Bolonje. Imate situaciju da taj neki mladi kolega sa 27 godina, bukvalno, završi doktorsku disertaciju i proglasi ga država doktorom medicinskih nauka.
Moj predlog je da kliničke predmete nikako ne smemo dozvoliti lekarima bez završene specijalizacije, da pomisle da rade doktorske studije. Neke istraživačke projekte da, ali dragi moji poslanici u sektoru zdravstva se zna da je iskustvo veoma bitno, da je potrebno proći mnogo godina da se jedan doktor iskali i da jedan doktor postane dobar stručnjak u svojoj profesiji.
Na kraju, želim da vam kažem upravo o iskustvima koje sam stekao dvogodišnjim boravkom u Švajcarskoj, da nama treba jedan univerzalni informativni sistem u svim kliničkim centrima, jer je nedopustivo u siromašnoj Srbiji da imate pacijenta koji dođe u Klinički centar Niš iz Vranja ili iz Preševa, sa uputnom dijagnozom i prethodnim pretragama koje su rađene u Vranju ili Preševu, laboratorija, ultrazvuk, skener, magnet i sve ostale dijagnostičke metode koje jako koštaju našu državu, i onda, u Nišu to radimo ponovo, pa ako u Nišu ne možemo sagledati tog pacijenta, šaljemo ga u Beograd, gde po treći put rade iste dijagnostičke metode.
Smatram da je neophodan princip jedinstvenog zdravstvenog kartona pacijenta koji bi bio uvezan u sve kliničke centre, gde bismo za gospodina ministra Tomicu Milosavljevića, ukoliko bi se pojavio u Nišu, imali njegovu šifru zdravstvenog kartona i imali sve generalije njegovog zdravstvenog stanja u našoj bolnici. Nepotrebno je dodatno raditi neke dodatne analize koje su nepotrebne i koje opterećuju naš budžet.
Još jedanput, polako i završavam, DS podržava sve ovo što ste do sada uradili. Kao profesor fakulteta mogu reći da ste popravili standard lekara i standard načina lečenja pacijenata u Srbiji, za razliku od 2000. godine, kada je to bilo katastrofalno i ponižavajuće za sve.
Moram vam reći da 10 godina, od 1990. do 2000. godine, zdravstveni sistem Srbije je bio socijalna komponenta i sektor koji je smirivao tenziju u društvu, i došlo je do kolapsa koji je posle 2000. godine, hteli mi to da priznamo ili ne, ipak stao na neke noge.
DS ovo podržava u nadi da ćemo, u narednom periodu koji dolazi, bolje funkcionisati i imati mogućnosti da razmenimo neka naša mišljenja zarad bolje funkcionalnosti našeg zdravstvenog sistema.