Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre Ljajiću, na početku dve stvari koje želim da dam kao poruku moju, kao narodnog poslanika jer smo mi ovde svi narodni poslanici članovi poslaničkih grupa, ali u svakom slučaju, moramo imati svoj lični stav. Dakle, stav moj, ali i poslaničke grupe jeste da će podržati ova četiri sporazuma jer oni otvaraju mogućnost države Srbije za saradnju u nekim oblastima za koje do sada nije bila stvorena mogućnost.
Druga poruka vama i molba jeste da napustite ovu Vladu jer smatram da vaš integritet, ugled, kvalitet nadilazi ovu Vladu. Kao što sam ostale ministre pozvao da podnesu ostavke, vas pozivam da napustite ovu lošu, katastrofalnu Vladu, gospodine Ljajiću.
S druge strane, reći ću nekoliko reči o ovim sporazumima. Moj kolega Čotrić je govorio o značaju nekih od ovih sporazuma. Posebno se osvrnuo na Sporazum o podsticanju i zaštiti ulaganja Republike Srbije i Kanade. Svakako, Kanada jeste jedna moćna zemlja, moćna ekonomija, sa dobrim prognozama za naredni period, nažalost, u odnosu na naše, koje su najgore prognoze u Evropi i po najnovijim podacima jedina zemlja sa recesijom, ali treba stvarati uslove za neku bolju Vladu i neku bolju situaciju koja će moći da iskoristi potencijale ovog sporazuma, gospodine Ljajiću. Činjenica je da je teško očekivati da postoji neki zamišljeni reciprocitet između dve neuporedive ekonomije, kanadske i srpske. Teško je očekivati značajnija strana ulaganja domaćih kompanija u Kanadi. Tu ćemo se složiti, gospodine Ljajiću.
Ali, zašto ne očekivati da ćemo u nekom narednom periodu kada dođe neka druga Vlada u kojoj ćete opet možda opet biti vi, ali koja će moći da iskoristi potencijale ovog sporazuma i koja će moći da privuče investitore iz Kanade, jer u ovom sporazumu ima dosta kvalitetnih, korektnih odredbi koje stvaraju jednake šanse i ulagačima iz Kanade u Srbiju i ulagačima iz Srbije u Kanadi, koja ih stavlja, na neki način u položaj domaćih pravnih lica, na neki način, naravno ne sasvim.
Činjenice je i ovo što je govorio gospodin Čotrić, da u Kanadi postoji veliki Srpska zajednica od 300.000 Srba i predstavnika drugih nacionalnosti koji su napustili Srbiju u teškim vremenima, najčešće između 90-ih i 2000. godine, nažalost i poslednjih godinu dana je sve više zahteva za vize u Kanadi.
Daću vam primer jednog sela u Vojvodini. Ruski Krstur, razgovarao sam sa uvaženom koleginicom Olenom Papugom, koja živi u tom selu, je nekad imao 5.000 stanovnika, danas ima 500 stanovnika manje, 10%, najveći broju Rusina se odselio u Kanadu. Od 2010. do 2012, 2013. godine je bilo gotovo zaustavljeno iseljavanje, ne samo zato što se videla perspektiva u Srbiji, ali između ostalog u tome što su rasle penzije, plate, država Srbija je imala neku nadu. Poslednjih četiri meseca 80 porodica iz Ruskog Krstura tražilo je iseljeničku vizu u Kanadu. To je zabrinjavajući podatak, gospodine Ljajiću, možete da ga proverite.
Dakle, bojim se da će ova zajednica državljana Srbije u Kanadi biti sve brojnija. Možda će neki od njih kada država Srbija bude uređena zemlja poželeti da ulažu u Srbiju i možda će im ovaj sporazum pomoći. Zbog toga mi podržavamo ovaj sporazum sa Kanadom. S druge strane, možda će neko kada država Srbija postane uređena pravna država, sa vladavinom prava, poželeti da se vrati u Srbiju i da možda uloži neka sredstva u privatni biznis, kada ne bude Ministarstvo finansija i privrede gušilo malu privredu, nego kada bude stvorilo uslove za strana ulaganja.
Nažalost, znate i vi da je sve veći broj zatvorenih privrednih subjekata, a sve manji broj otvorenih privrednih subjekata. U tom smislu, svakako je potrebno još više ovakvih sporazuma. Nije bitno i sporazuma koji su pripremljeni u nekom prethodnom periodu, a sada se realizuju, to je kontinuitet spoljne politike. Nažalost, koga nema trenutno u Srbiji, odnosno imamo dve spoljne politike, o tome ću govoriti kod drugog međunarodnog ugovora, ali mi ćemo podržati ovaj sporazum sa Kanadom.
Naravno to ministre znači, ako imate sporazume da treba da imate i ambasadore u tim zemljama. Država Srbija u ovom momentu nema 10% ambasadora u odnosu, dakle na ukupan broj ambasadora u zemljama u kojima imamo ambasade. Deset posto ambasadora, između ostalog, i ambasadora u Nemačkoj, susednoj Hrvatskoj itd. do skora u SAD, verujete mi čak i ne znam kakvo je stanje u Kanadi, vi to bolje znate. Znam da je i tamo bilo nekih promena na ambasadorskim mestima. Pretpostavljam da tamo, sticajem okolnosti, moguće da su se gospodin Nikolić i gospodin Vučić, saglasili o tome mestu ambasadora i da tamo imamo ambasadore i da će tamo neko moći da ovaj sporazum stavi u funkciju.
Drugi sporazum o kome bih želeo nešto da kažem jeste Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministara Ukrajine u saradnji u oblasti turizma. I ovo je veoma značajan ugovor. Naravno da je bitno razvijati bilateralne odnose sa Ukrajinom i u oblasti turizma.
Ovde postoji nekoliko veoma važnih odredbi koje se tiču nekih pravila koja bi trebalo da poštuju turističke organizacije Srbije i Ukrajine, prilikom upućivanja gostiju u drugu zemlju, pa se u članu 4. kaže „Strane će preduzimati neophodne mere u cilju osiguranja bezbednosti turista koji putuju u njihovu državu, iz države druge Strane“, Strane, veliko, dakle misli se na državu Ukrajinu i Srbiju, „u skladu sa međunarodnim standardima“. Svakako da je bitno da građani Srbije ili građani Ukrajine imaju mogućnost i da znaju kada putuju u drugu zemlju, da li je u tom mestu, gradu, teritoriji sigurno.
Ministre, imam jedno pitanje za vas, nisam siguran koliko je ono zaista u vašem domenu, tiče se više spoljne politike, ali da li mi ovaj sporazum zaključujemo sa Ukrajinom, - Ukrajinom, sa Krimom i sa ovim nezavisnim oblastima ili ga zaključujemo sa Ukrajinom bez Krima i bez ovih oblasti? I, da li ovaj ugovor zaključuje Srbija sa ili bez Kosova i Metohije? Jer, verovatno, ako pitate gospodina Vučića sa kim zaključujemo – zaključujemo sa celom Ukrajinom, zajedno sa Krimom i ovim oblastima, ako pitate gospodina Nikolića, verovatno sa Ukrajinom, bez ovih oblasti.
Mi imamo dve spoljne politike, to je sasvim jasno, ali ja vas molim, čisto da bi turističke organizacije, kada putuju znali kada šalju turiste u Krim, da li se obraćaju turističkoj organizaciji u Kijevu ili turističkoj organizaciji nekoj u Krimu, ili nekom Donjecku itd. da znaju sa kim sarađuju. Verujte to im je vrlo važno. Čak neki poslanici su putovali u te krajeve. Ja ne znam, bez ovog sporazuma kako su oni proveravali ličnu sigurnost i da li su imali preporuke turističkih organizacija kada su išli tamo. Rekli su u turističke svrhe i rekli su u ličnom aranžmanu, znači nisu slati od Narodne skupštine Republike Srbije, pa možda bi njihova iskustva bila vrlo interesantna za turističke organizacije, pre svega, kao neko lično iskustvo kada putujete u Donjeck, kako se ponašati, šta poneti sa sobom, koje papire, koje pasoše, da li treba viza, da li ne treba viza, kakva je turistička mapa tog kraja. Čuo sam prilično, u onom pejzažnom smislu, vrlo je lep taj Krimski kraj.
Dakle, kakve su preporuke turističkih organizacija u tom smislu i gde će se te preporuke nalaziti, gospodine ministre. Dakle, da li ćete tu dobiti neke instrukcije iz Ministarstva spoljnih poslova ili će to tako stajati, pa ko kako proceni. Mislim, da to nije dobro. Pretpostavljam da će još poslanika posle ovog sporazuma hteti da poseti taj kraj iz iste poslaničke grupe, moguće da će ići organizovano. Dobro bi bilo da znaju kojoj agenciji turističkoj da se obrate, odnosno kojoj turističkoj organizaciji, dakle, tih nezavisnih oblasti ili vlasti u Kijevu.
Takođe, pretpostavljam da će turističke organizacije iz Kijeva i iz Donjecka kada budu želeli da obilaze manastire na Kosovu i Metohiji hteti da znaju da li se obraćaju vlastima Kosova sa zvezdicom ili Kosova i Metohije kao AP u okviru Republike Srbije. Svakako bi bilo, gospodine ministre uvaženi, na početku ove besede sam vas pozvao da napustite ovu lošu Vladu, ali ja bih voleo da vi pre toga neke stvari razjasnite i da ostavite iza sebe čistu situaciju. Da kažete vlasti iz Kijeva turističke organizacije će se obraćati turističkoj organizaciji iz Srbije za obilazak manastira, Pećke patrijaršije, svega tamo što ima tamo, puno stvari koje je slika pravoslavlja, koja je slika drugih veroispovesti. Ima tamo puno lepih crkava, džamija i tako dalje, da znaju gde mogu da se obrati radi tih obilazaka.
Dakle, da li Ukrajina smatra Srbiju jednom državom i kada je ovaj ugovor, kada ste razgovarali sa vašim kolegama da li ste i te neke sitne detalje, da li ste vodili o njima računa. Pa, ministre, ako mi ne odgovorite na sva ova pitanja neću vam zameriti pošto znam da ste u nezgodnoj poziciji. Neka su u domenu predsednika države, neka u domenu ministra spoljnih poslova, neka u domenu predsednika Vlade, odnosno sva su pitanja u njegovom domenu, jer on je i sam čovek rekao da je za sve odgovoran. Hvala.