Jeste tačno, sede zaposleni.

Ne, ja hoću da obrazložim. Molim vas da mi dozvolite da obrazložim povredu Poslovnika. Dakle, premijer Vučić uz vaše odobrenje, je uvredio Narodnu skupštinu Republike Srbije govoreći o činjenici. Vi možete slobodno lupati po klupama.

To je britanskom parlamentu, kako ste rekli dozvoljeno. Dakle, ovde ministri večeras prisutni deset meseci nisu ušli u Narodnu skupštinu Republike Srbije, ni premijer Vučić….

Zbog toga što je premijer Vlade vređao dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije. Što je na podrugljiv način.

Da li ćete mi dozvoliti?

Dve minute ste vi pričali paralelno sa mnom.

Ako kažem da gore sede zaposleni u Narodnoj skupštini to nije u redu.

Poštovani predsedavajući, poštovani predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, narodni poslanici, gospodine Vučiću, tema „Beograda na vodi“ za nas nije ekološka tema i zbog toga sve ono što ste govorili o uređenju, sklanjanju olupina, košenje trave, to se nama podrazumeva. Dakle, to područje treba očistiti, skloniti olupine, pokositi travu. Istina, to se danas radi mašinskim mašinama za košenje trave i to područje treba srediti. Ne bih organizovao tamo nikakvu kosidbu.

Predsedniče Vlade, to jeste ozbiljno pravno, ekonomsko, ako hoćete, i političko pitanje. Zaista želimo ozbiljno o tome da razgovaramo, bez bilo kakvog politikanstva, bez bilo kakvog unižavanja opozicije u smislu da ona gaji mržnju prema nekome iz vlasti.

Ponavljam još jednom i pred vama, nikoga ne mrzim. Verujem, i siguran sam, da niko iz naše poslaničke grupe ne mrzi nikoga iz Vlade, niti iz SNS zato što vi pripadate drugoj političkoj opciji. Interes građana Srbije i Srbije nam je na prvom mestu i zato ću vam postaviti neka pitanja na koja ja danas nisam čuo odgovor, gospodine Vučiću.

Prvo pitanje – zbog čega, ako je to područje bilo namenjeno za podizanje određenih objekata, o nameni možemo da razgovaramo … Dakle, prvo je trebala da se utvrdi namena. Mi nismo saglasni sa tim da je to namena stambeno-poslovni prostor. Smatramo da je to trebala biti nešto drugačija namena, ali hajde da kažem da smo se saglasili o tome šta je namena tog prostora. Zbog čega nismo raspisali javni poziv za izbor investitora u kome bi jasno precizirali, mi smo to naveli, i kada budemo pričali o amandmanima o tome ćemo govoriti da budu obezbeđena sredstva za eksproprijaciju, da budu obezbeđena sredstva za izgradnju tog prostora i da budu obezbeđena sredstva za infrastrukturu? Zašto, predsedniče Vlade? Zbog toga što ja smatram da država Srbija nema sredstava dovoljno za taj infrastrukturni objekat, a sada u ovom trenutku, kako je zakon napisan, država Srbija će uložiti sredstva za eksproprijaciju i za infrastrukturno uređenje. Nismo danas dobili odgovor koliko će trebati sredstava za eksproprijaciju. Nismo dobili. Rečeno je za prvu fazu 40 miliona evra, usmeno. Nigde nije napisano.

Posebno pitanje, predsedniče Vlade, jeste da ovaj zakon stvara pravnu nesigurnost. Ne radi se o tome da li je pet ili deset posto objekata privatna svojina. Da je u pitanju samo jedna kuća ili stan, radi se o privatnoj svojini koja je svuda u svetu svetinja i zbog toga smo predložili da ovaj projekat bude realizovan na prostoru koji je javna svojina, odnosno koji je vlasništvo grada, a da za ostale objekte bude …

Šest minuta je ostalo. Ne možete mi uzeti dve minute.

Molim vas, ako je moguće, da završim.

Dakle, privatna svojina je svetinja i ono o čemu su govorile moje kolege jeste da mi stvaramo pravnu nesigurnost za potencijalne strane investitore činjenicom da jednu privatnu svojinu zamenjujemo drugom privatnom svojinom. Može se sutra desiti da kuća Marka Markovića je pogodna za izgradnju nekog šoping mola. Tu kuću treba srušiti i na tom području sagraditi šoping mol. To je problem. To je ono što u ni jednoj pravnoj državi ne postoji. To je ono zbog čega Ustav i zakon štite privatnu svojinu. To je ono zbog čega ovo do sada, prema postojećem Zakonu o eksproprijaciji, nije bilo moguće. Zbog toga smo za veliku pažnju po tom pitanju. Zbog toga smo da ovo ne bude predmet spora na Ustavnom sudu, niti pred bilo kojim drugim sudom i da ovo ne ostavi bilo kakvu mrlju na činjenici da Srbija treba da bude pravna država. To nije pitanje dobre volje, to je pitanje poštovanja evropskih vrednosti ako želimo biti članovi evropske porodice slobodnih naroda.

Na koji način je ovo urađeno? Po hitnom postupku, pa promenjeno u postupak na 15 dana, bez javne rasprave. Nije dobro. Vi nas, predsedniče Vlade, pozivate da učestvujemo u realizaciji ovog projekta. Razumemo to kao znak vaše dobre volje …

Završavam.

Ovo nije stranačko pitanje, ovo je pitanje državnih institucija koje treba da sprovode …

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, naša poslanička grupa SDS, Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije, podnela je Predlog tri zakona kojim je trebala da popravi, mogli bismo reći bezizlazan položaj građana koji imaju kredite indeksirane u švajcarskim francima, ali i građana koji imaju kredite indeksirane u evrima.
Usled kolebanja kursa švajcarskog franka prethodnih meseci ti građani su dovedeni u moglo bi se reći situaciju iz koje nemaju izlaza i bez odgovornog odnosa države, nama će i dalje građani poput poznatih glumaca, naučnika itd, biti prinuđeni da napuštaju zemlju. To su ljudi koji su uzeli kredite pre sedam, osam godina tada u vrednosti od recimo 50.000 evra, otplaćuju ih 10 godina i sada imaju kredit u visini od 70.000 evra.
Dakle, što ih duže otplaćuju to su krediti sve veći. Narodna banka Srbije nije preduzela ništa na rešavanju tog pitanja i to pokazuje protest Udruženja „Efektiva“, više hiljada građana koji su se okupili pred Narodnom bankom Srbije protekle subote i oni nisu srećni što subotom umesto svog kućnog mira moraju da traže pravdu ispred Narodne banke Srbije i Vlade Srbije itd, zato što je njihov krov nad glavom ugrožen i zato što će oni veoma skoro ostati bez njega ukoliko Narodna banka Srbija, ali pre svega Vlada Srbije ne preduzme ništa.
Mi smo predložili tri zakona, izmene Zakona o Narodnoj banci, izmene Zakona o potrošačima, odnosno korisnicima finansijskih usluga i posebno zakona koji bi regulisao položaj štediša u švajcarskim francima, znači čiji su krediti indeksirani u švajcarskim francima.
Kada je u pitanju Narodna banka, predložili smo zakon kojim bi Narodna banka imala veća ovlašćenja u kontroli banaka koji se neodgovorno odnose prema korisnicima kredita i koji praktično rade ono što je bankama u interesu, a sasvim je protiv interesa korisnika kredita što pokazuje i činjenica da su njihovi krediti sve veći, a da banke uzimaju sve veći profit. Zbog toga smo predložili Narodnoj banci i Vladi Srbije da se koriguje Zakon o Narodnoj banci. Odgovor od Narodne banke, nismo dobili tražio sam i razgovor sa guvernerkom Narodne banke, međutim do njega nije došlo.

Možda poslanike vladajuće koalicije ne interesuju dovoljno situacija građana, a njih je negde oko 100.000 koji su ugroženi činjenicom da banke imaju visoke profite i da od tih profita neće da odustanu, a da država ne želi da uzme pod kontrolu tu finansijsku oligarhiju koja svakodnevno ostavlja bez stana, krova nad glavom sve veći broj građana.
To što poznati glumac Nebojša Dugalić sa svojih petoro dece i suprugom mora da napusti Srbiju izgleda da u ovoj Narodnoj skupštini ne interesuje nikoga, ali Nebojša Dugalić je poznata ličnost i za njegovu sudbinu se čulo. Ko je čuo za sudbine ljudi koji su uzeli kredite iz Novog Sada, a u međuvremenu ostali bez posla ili su njihovi bračni drugovi ostali bez posla? Ko je čuo za brojne Beograđane koji su ostali bez plata, smanjena im je plata, a krediti povećani.
Zbog toga smo mi predložili, naša poslanička grupa zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Ovaj zakon se ne odnosi samo na korisnike kredita u švajcarskim francima, jer nisu u mnogo boljem položaju ni korisnici kredita u evrima ili indeksirani u druge inostrane valute. Zašto? Zato što banke su imale i imaju takvu poziciju da kroz opšte uslove propisuju takve obaveze za korisnike kredita da im se menja čak i kamatna stopa, da ne govorim o svim pratećim troškovima koji prate uzimanje kredita. Svi korisnici finansijskih usluga znaju na koji način se banke ponašaju.
U ovom predlogu zakona smo predložili da opšti uslovi poslovanja ne mogu biti u suprotnosti, niti proizvoditi veće obaveze u odnosu na osnovni ugovor, da sve obaveze za ugovorne strane moraju biti definisane u osnovnom ugovoru, a da u opštim uslovima mogu te odredbe biti samo razrađene.
Takođe smo predvideli da rata otplate kredita ne sme da prelazi 50% plate klijenta banke koji je uzeo kredit, ne samo u momentu zaključivanja ugovora o kreditu, nego i u momentu otplate kredita.

Treći zakon koji smo predložili se odnosi direktno na zaštitu korisnika kredita koji su svoje kredite indeksirali u švajcarskim francima.
Oni su ovih dana od banaka dobili dopise u kojima u stvari ne dobijaju ništa. Narodna banka Srbije je rekla da će rešiti ovaj problem, nije ga rešila. Zbog toga je nažalost prethodne subote protestovalo više hiljada korisnika kredita, ali nažalost poslanike partija vladajućih stranaka ne interesuje njihova sudbina, po svemu sudeći zato što ne žele da Skupština preuzme ulogu zaštitnika ovih ojađenih građana koji ne žele ništa nego da svoje kredite pošteno vrate, ali ne žele da vrate dva ili tri puta veći kredit u odnosu na onaj koji su uzeli u momentu zaključivanja ugovora.
Zbog toga smo predložili da se ovi krediti reindeksiraju na dan zaključenja ugovora i da se nakon toga izvrši obračun i da se na osnovu toga vidi da li oni treba još nešto da plate ili su možda već otplatili svoj kredit.
Druga mogućnost je da se krediti za one građane koji su pri kraju otplate kredita reindeksiraju na dan pre stupanja na snagu Zakona o radu i svih zakona kojima se smanjuju plate i penzije zaposlenima u Srbiji, jer su oni dovedeni u međuvremenu u težu poziciju.
Treća mogućnost koju, verovali ili ne, traže sami korisnici kredita jeste da vrate te stanove banci. Dakle, da im predaju stanove samo da im banka otpiše preostale obaveze. Zamislite u kojoj su poziciji ti ljudi, da stan koji otplaćuju već desetak godina, oni su spremni da daju banci, samo da više ne plaćaju te silne kamate i taj ekstra profit bankama.
Četvrta mogućnost jeste da ti korisnici kredita zadrže pravo povlašćenog stanodavca u tim bankama i da čekaju neko bolje vreme, verovatno kada ova Vlada više neće biti Vlada, kada će doći neka nova vlada, kada će plate rasti a ne padati, da možda otplate te kredite. Zbog toga predlažemo ovog puta da i poslanici SNS, SPS itd …