…da znate da potrošite ta sredstva koja uberete.
S druge strane, gospodine Vujoviću, ovaj kredit je u evrima, ali ste vi proteklih šest, sedam meseci uzimali kredite u dolarima i mi smo vas na vreme upozoravali. Recimo, kredit za našu državnu gasnu kompaniju, uzeli ste u dolarima. Mi smo vas tada upozoravali. Koliko je, gospodine Vujoviću, pošto ste se danas branili ćutanjem, verovatno ćete nam sada na kraju dati odgovor, ja sa ovim završavam, koliko je ukupno kreditno zaduženje Srbije u evrima povećano, ukupno zaduženje, zbog činjenice da ste se zaduživali u dolarima umesto u evrima, kada to nije bilo ekonomski opravdano? (Isključen mikrofon.)

Gospodine Arsiću, ja sam pričao o dugu. Ovo je deo ukupnog duga, ali da ne bih vas dovodio u nezgodnu situaciju, pošto verovatno dobijate signale da bi trebalo da me prekinete, pošto pričam o stvarnom životu, evo, ja ću završiti.

Prvo bih vas zamolio da zamolite predsednika Vlade Republike Srbije da nam da odgovor na pitanja koja smo mu do sada, u prethodnom periodu postavili. Neka ću ponoviti, moguće da pošta ne funkcioniše između Narodne skupštine i Vlade Srbije, pa evo.
Pitao sam pre oko dva meseca šta je bilo od obećanja izgradnje jeftinih stanova? Predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić je 9. maja 2014. godine obećao da će kvadrat stana koštati 387 evra i tom prilikom je izjavio da će kranovi biti po celoj zemlji i da je predviđen poseban paket mera, jer je to, kako je ocenio premijer, oblast u kojoj imamo najviše problema.
Ja te, poštovana predsednice i narodni poslanici, kranove širom Srbije ne vidim i nisam video ni jedan kran. Još jednom vas molim da pitate gospodina Vučića kada će mladi bračni parovi, kada će ljudi bez stanova moći da kupe te stanove od 387 evra. Stanovi su trebali biti završeni do 2015. godine i bilo bi pravo vreme da se krene sa tom izgradnjom.
Drugo pitanje, već postavljeno, jeste, kako teče proizvodnja „Mercedesa“ u Srbiji. Trebalo je sa traka da izlazi veća serija mercedesovih proizvoda. Srbija je trebala biti jedna od zemalja u kojoj se „Mercedes“ proizvodi.
Ja ne vidim sa traka da silaze mercedesi, pa molim vas, gospođo Gojković da mi pomognete, da dobijem odgovor od gospodina Vučića kako teče proizvodnja mercedesa u Srbiji, koliko je ljudi zaposleno na tim trakama, koliko je ljudi zaposleno u oblasti koja snabdeva tu proizvodnju mercedesa u Srbiji?
Sledeće pitanje koje sam već postavio i nisam dobio odgovor, šta se dešava sa postavljanjem ambasadora u najvažnijim zemljama sveta poput Nemačke i nekih drugih zemalja.
To pitanje sam postavio gospodinu Vučiću i gospodinu Dačiću.
Ono što je moje današnje pitanje, tiče se novih članova Vlade ili ne znam kakvu već oni ulogu imaju, odnosno o timu Tonija Blera.
Dakle, moje pitanje upućeno predsedniku Vlade bi glasilo, kakav status Toni Bler ima u Vladi, da li on ima svog čoveka u Vladi kao člana Vlade, potpredsednika Vlade u formi savetnika, jer smo razumeli da neko od predstavnika Blerove kompanije radi u našoj Vladi i nadgleda rad Vlade, pa vas molim, ko ih plaća, da li ćemo u Skupštini skoro dobiti ime tog čoveka i da li će možda biti izabran kao ministar za saradnju sa Blerovom kompanijom?
Vezano sa tim, ima neke veze sa Blerom, ali vas molim, da dobijem odgovor na pitanje, kada će biti nastavljena gradnja Žeželjevog mosta srušenog 1999. godine, dok je Bler bio predsednik, odnosno na čelu Vlade Velike Britanije, odnosno Engleske?
Pitanje, kada će biti i da li će uopšte biti početa obnova RTV, zgrade RTV koja je srušena takođe 1999. godine?
Vi, gospođo predsednice, znate da RTV od tada nema svoju zgradu, pa vas molim, da li će Republika Srbija možda, pa i kompanija gospodina Blera pomoći u obnovi izgradnje zgrade RTV koja radi u nehumanim uslovima, nema ni zgradu, ni adekvatnu tehniku i smatram da bi trebali dobiti odgovor ovih dana od Vlade i da li će biti obnovljena zgrada RTV, koja je srušena u NATO bombardovanju?

Poštovani predsedavajući, pre sat vremena je šef poslaničke grupe jedne od stranaka vladajuće koalicije pozvao svoje kolege da pričaju o čemu oni god žele. Mislio sam da ste vi to čuli, gospodine Bečiću. Dakle, pozvao ih je da pričaju o problemima u svojim lokalnim samoupravama.
Gospodine Bečiću, član 107. Poslovnika kaže da narodni poslanici mogu da pričaju o tački dnevnog reda koja je u toku. Ovako mogu da pričaju na sednici glavnog odbora SNS, ali ne mogu u Skupštini Srbije. Vi ste dužni da obezbedite da se priča o dnevnom redu, da se priča o stanju životne sredine kakva je ona sada i predlozima koje je Vlada podnela da uredi neke oblasti.
Sada se ne priča o tome. Sada se priča o nekim sasvim drugim temama zato što su pozvani da to urade iz stranačke discipline. Vi ste tu prvi među jednakima, a ne član SNS, danas, da uredite i da ovu sednicu uvedete u neki normalan tok.

Evo, samo da se ja pridružim ovoj diskusiji. Socijaldemokratska stranka kada dođe na vlast će vratiti plate onima kojima je oduzela SNS i vratiće penzionerima penzije…

… ovo je jako bitno zato što je to uslov za čistu životnu sredinu. Dakle…

Poštovana predsedavajuća, ukoliko penzioneri budu dobili svoje penzije koje ste im oduzeli…

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana predstavnice Visokog saveta sudstva, mi danas imamo pred sobom Predlog odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na pravosudnu funkciju. Vi ste rekli da je Visoki savet sudstva imao težak posao od puno kandidata izabrati najbolje.
Ne sumnjam da su vaše odluke profesionalno korektne, da ste vodili računa o onome što ste o kandidatima mogli da pročitate iz njihovih biografija, ocena koje su dobijali radeći u pravosuđu i na bazi vašeg ličnog utiska kako o onome što piše, tako i o onome da li vi smatrate da će pojedini kandidat i u radu sa optuženima, u radu u pravosuđu moći da ispuni svoj zadatak. Ponekad, biti sudija ne znači samo poznavanje dobro materije, već znači i nastup, dobar pristup i braniocima i optuženima i, na kraju, čuvanje ugleda, profesije i njene časti.
Rekli ste da su prosečne ocene tokom studiranja predloženih od 8,0 do 9,5. Niste to rekli, ali iz biografija se moglo naslutiti da su svi oni završili državne fakultete, da nema onih koji su završili fakultet „preko noći“ i da nema onih koji su stekli master i neka druga znanja na privatnim fakultetima, „preko noći“, ili kako to znaju da čine pojedini ministri, na fakultetima koje, po svemu sudeći, nisu ponekad čak ni videli, teško da bi mogli da prepoznaju gde se nalaze. Međutim, vaša objektivnost ocenjivanja, naravno, ne bi smela da bude dovedena u pitanje.
Ono što sam želeo danas da kažem, pošto se radi o mladim sudijama koje nisu mogle još ni da naprave grešku, jeste kontekst u kome se oni biraju i pravosuđe i pravosudni sistem koji ih čekaju, sa čime će se oni suočiti. Ovo je više moja poruka tim mladim ljudima koji će deliti pravdu, šta ih zaista čeka u pravosuđu i kako će biti društveno prihvaćeni njihovi efekti ili njihov rad.
Te mlade kolege mogu da očekuju da će osobe koje budu proglašene krivima, pravosnažno osuđene, jednog dana neki ministar amnestirati i da će ih oni sretati na ulicama. Te mlade kolege moraju da budu spremni na to da će neki od tih lica koja će oni osuditi sretati opet u sudnicama za ista krivična dela za koja su ih osudili.
Ovih dana imamo jedan slučaj jednog ubice kojeg je amnestirala na predlog Vlade ova Skupština i koji je izvršio istovrsno ubistvo, ubistvo starice. Moguće je da će opet sudija koji je sudio za to krivično delo dobiti takav jedan slučaj i te mlade sudije moraju biti spremne i na takve situacije.
Jednostavno, društvene okolnosti ponekad su nezavisne od tih mladih ljudi koji su učili pravo, koji su bili odlični studenti, najbolji studenti, koji su među 400 prijavljenih bili u grupu onih 12 koji su izabrani. Dakle, to je zaista jedna selekcija koja pokazuje da oni jesu najbolji. Međutim, da li ih čekaju najbolji društveni uslovi u kojima će oni suditi? Da li će moguće predsednik Republike abolirati neke od osuđenih počinioca krivičnih…

Ja pričam o kandidatima i kandidatima. Dakle, pričam o njima i šaljem im poruku koju…

Niste me dobro razumeli, gospodine Arsiću.

Rekao sam da je moguće da neka od njihovih presuda bude stavljena van snage time što će predsednik Republike abolirati učinioca krivičnog dela.

Ima, zato što oni to treba da znaju.

Može se desiti mladim sudijama, ovde ima i sudija koje se biraju kao prekršajne sudije, da imaju pred sobom lica koja imaju i po stotinu krivičnih prijava, čije krivične prijave zastarevaju zbog konfuzije u pravosuđu koje četiri meseca nije radilo zbog štrajka advokata, zbog odgovornosti ministra pravde. Može se desiti da osude lice i da dve godine se ne izvršava presuda koja je pravosnažna. I to smo imali slučaj ovih dana. I da lice moguće koje su osudili sretnu na sportskoj utakmici da radi u obezbeđenju, lice koje dve godine ima pravosnažnu krivičnu presudu. Sve se to može desiti ovim mladim kolegama koje imaju ocenu između osam i devet i po, prošli su seminare, prošli su edukacije, učili jezike, odlično znaju jezike, svetske jezike i mnoge od tih stvari im se mogu desiti.
Ja ih pozivam da ne klonu duhom, da unesu energiju u rad pravosuđa i da se pobune protiv toga ako se desi ovako nešto u pravosuđu, ako se desi ono što se dešava poslednjih dve-tri godine. Ja se nadam da će imati vašu podršku u Visokom savetu sudstva.
Imam još jednu poruku za te ljude koji će biti izabrani. Socijaldemokratska stranka i naša poslanička grupa „Zajedno za Srbiju“ i „Zeleni Srbije“ će glasati za izbor svih ovih sudija zato što imamo poverenje u vaš rad i računamo da oni nisu birani po bilo kom kriterijumu, osim po njihovom znanju i kvalitetu koje su stekli tokom obrazovanju. Pozivam ih, naravno, da ne pokleknu i da ne sude kada su u pitanju okrivljeni ni po tome koje su vere, koje su nacije, koje su profesije i da li su sinovi pojedinih tajkuna i da li su sinovi pojedinih ministara, poslanika, da sude samo na osnovu zakona i onoga što piše u zakonu i da ne pokleknu pritiscima i da imaju politička suđenja. Naravno, to bi bilo veoma loše za naš pravosudni sistem koji je bogat tim primerima.
Unapred želim da im čestitam i da im poželim puno uspeha i sreće i, naravno, da izdrže na tom veoma teškom putu. Hvala.

Moja koleginica po svemu sudeći nije pažljivo slušala, a za nju kao nekog ko dolazi iz pravne struke i mislim advokatske profesije čak, bilo bi jako važno da sluša kada govori druga strana, pa čak i kolege u Narodnoj skupštini.
Govorio sam o pravnom sistemu u koji kolege ulaze, dakle, nisam govorio o krivičnim delima za koje će oni suditi. Nadam se da će jednog dana ove kolege iz osnovnih sudova preći u više sudove, jer po principu hijerarhije moguće je da oni jednog dana budu i sudije višeg suda i da sude i za ova dela. Međutim, ja nisam pričao o tome, govorio sam o sistemu u koji oni ulaze i šta ih jednog dana očekuje.
U tom smislu sam dao jednu poruku. Mislim da je niko nije mogao, osim zlonamernih, shvatiti drugačije, već kao jedna poruka koja jeste upozorenje sudijama u kakav pravosudni sistem ulaze i kojih opasnosti treba da se plaše, a taj pravosudni sistem ne stvaraju samo sudije. Stvara ga i ova Narodna skupština Republike Srbije kroz nadzornu funkciju koju ima i prema Ministarstvu pravde i koju ima u kontroli sprovođenja zakona. Stvara ga izvršna vlast kada urušava neravnopravnost stubova vlasti, zakonodavne, sudske i izvršne. Stvaraju ga i narodni poslanici kada za ovim govornicama izriču presude i podižu optužnice iako ovo nije sudnica nego Narodna skupština. U tom smislu ovo je shvatio sam čisto politički pamflet koji je izgovorila koleginica i nema veze sa stručnom raspravom. Hvala.

Pošto je prethodni govornik pomenuo jednog profesora prava koji je govorio pre njega, mislio sam da se odnosi na mene, ali samo da ispravim neistinu koja nije prvi put da se čuje iz poslaničkih klupa SNS, ne predajem ni na jednom privatnom fakultetu, ni na jednom privatnom fakultetu, držim predavanje na dva državna fakulteta. Završio sam državni fakultet, magistrirao i doktorirao na državnom fakultetu i kada sam govorio o privatnim fakultetima više sam govorio o onima koji su ih završili a nalaze se u izvršnoj vlasti, a manje o kvalitetu predavanja i profesora na tim privatnim fakultetima. Na tim privatnim fakultetima ima i kvalitetnih profesora, neki su možda i kvalitetniji od profesora na državnim fakultetima, neki su otišli sa državnih fakulteta na privatne fakultete i u tom smislu nisam ulazio u taj deo.
Međutim, postoji veoma, veoma sporna činjenica da pojedini visoki držani funkcioneri, na jedan vrlo čudan način završili pojedine privatne fakultete. Hteo sam na ovaj način da otklonim eventualni nesporazum.