Upravo Zakonom o NBS je guverner i viceguverner aboliran od odgovornosti, ali o tome ćemo pričati kada dođemo do tih zakona.

Poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je primer amandmana kojim se pokušavaju otkloniti štetnosti ovog zakona. Ovaj zakon je štetan, pre svega, po građane Srbije, po njihov budžet, kućni budžet, jer će ove direktore, kojih može biti tri, pet, sedam, 12, ne zaboravite, gospodo draga, da po vašim lokalnim samouprava ima direktora sa 12 savetnika, a zašto ova Agencija ne bi imala 12 direktora? Zašto ne bi imala, gospođo Udovički, ako znam primere javnih preduzeća u kojima direktor ima 12 savetnika?
Dakle, ovi direktori će imati platu 100, 200, 300 hiljada. Smanjili ste ovlašćenja Agenciji, a omogućili ste da ima tri ili više direktora, pa to ne znači ništa, nego vi ne razumete u kojoj se situaciji Srbija nalazi. Nalazi se u situaciji u kojoj su smanjene plate, penzije, kupuju se u NBS neki podmetači, itd. Dakle, jedno nenamensko ponašanje i ovo je najbolji mogući primer. Agencija će imati tri ili više direktora sa platama za koje ne znamo kolike će biti, ne znamo broj direktora, njihovih pomoćnika, itd.
Molim vas da prihvatite ovaj amandman. Ako ste došli, gospođo Udovički, tu bez ikakvih ovlašćenja da prihvatite bilo kakav amandman, onda je vaše prisustvo zaista irelevantno. Smatram da je tu trebao biti ministar Vujović, koji je mogao da prihvati jedan ovakav amandman. Smatram da je ovo vrlo štetno. Imate tri poslaničke grupe koje su predložile isti amandman.

Predsedavajući, ovaj amandman se tiče prethodnog amandmana, gde se govori o ograničenjima da neko bude član upravnog odbora i nemamo objašnjenje, ministarko, zbog čega član sindikata ne može biti član upravnog odbora.
Dakle, postavljam pitanje - neki finansijski stručnjak koji je član nekog sindikata ne može biti član upravnog odbora? To piše ovde u ovom zakonu. U istom tom zakonu piše da ta agencija može imati tri ili više direktora, pet, sedam, petnaest. To je i jedno i drugo štetno za građane Srbije. Dakle, ograničava se mogućnost sindikalnog organizovanja. Sindikalno organizovanje nije političko organizovanje, sindikalno organizovanje samo štiti prava struke, prava zaposlenih kojima su smanjene plate, koji imaju sve manje plate. Zašto bi to što je neko član nekog sindikata, a stručnjak je iz neke oblasti, bila smetnja da neko bude član upravnog odbora?
Šta je sledeće što ćete predvideti? Da neko ko je uopšte radnik, ko pripada radničkoj klasi ne može biti ništa? Zbog čega ste ovakvu jednu odredbu uneli u ovaj zakon? Kako kaže gospodin Pavićević, zbog hitnosti se provlače ovakve odredbe koje su na štetu građana Srbije, na štetu njihovog standarda, ali rekao bih i na štetu njihovog moralnog integriteta. Vi nekoga zato što je član sindikata onemogućavate u ostvarivanju nekih prava koje mu možda njegova profesija omogućava. Hvala.

Tako je, predsedavajući, ali sam se ja nadovezao na prethodni član i pitao ministarku zašto član upravnog odbora ne može biti neko ko je član sindikalne organizacije? Rekao sam to.

Povukli smo prethodni član, ali ne ovaj član.
Dakle, ja sam čuo sada zaista nešto u šta ne želim da verujem da vi to, ministarko, izgovarate, da je sindikalno organizovanje političko organizovanje. To, gospođo ministarko, nije ni po sociološkoj definiciji, ni po politikološkoj definiciji. Sindikalno organizovanje nije političko organizovanje, to je sindikalno organizovanje koje vuče posledicu iz klasne borbe tog pripadnika za svoja prava radnika, profesora, seljaka itd.

Imam veoma malo vremena da bih ovako važan amandman predočio vama, ministarko. Ovim amandmanom tražili smo da u slučajevima javnih nabavki u kojima su predmet javne nabavke lekovi ili oprema u zdravstvu komisija postupa prioritetno. Kada je gostovao skoro ovde ministar zdravlja, gospodin Lončar, i on je rekao da su javne nabavke u toj sferi neprihvatljivo duge i da dugo traju. Najveći strah u Srbiji je strah od bolesti, odnosno najveći je strah bolest i da neće moći građani da budu lečeni.
Postoje javne nabavke koje traju godinu-dve dana za opremu koja je veoma, veoma važna za zdravstvo. Tražili smo ovim amandmanom da se ove javne nabavke rešavaju prioritetno, kako građani ne bi ostajali bez lekova. Ja sam prošli put kada sam diskutovao u načelu navodio kliničke centre koji su ostali bez lekova, koji su ostali bez aparata za zračenje.
Gospođo ministarka, zaista nije ništa smešno, govorim o veoma ozbiljnoj stvari, govorim o građanima koji ne mogu da se leče zbog problema sa administracijom, zbog Zakona o javnim nabavkama, za koji smo ukazivali da će u oblasti zdravstva biti problem u primeni.
Dakle, i gospodin Lončar je prošli put rekao da imate profesionalne ponuđače koji se javljaju na tendere samo zato da bi rušili dobavljače i da javna nabavka ne bi bila realizovana. Ne znam zbog čega Vlada nema volju ili ministar Lončar nema uticaja da učini na tom planu nešto kako bi ove javne nabavke, ne bile mimo Zakona o javnim nabavkama, nego kako bi se prioritetno rešavale i kako ljudi koji su bolesni ne bi patili zbog toga.

Hvala predsedavajući. Ovo je na neki način replika i gospođi ministarki Udovički i gospodinu Arsiću.
Gospodin Arsić je rekao da je za devet meseci ostvarena ušteda od 30 miliona evra u javnim nabavkama. Draga gospodo, nisam želeo da politiziram ovu temu ili politizujem, niti želim to ni ovog puta, ali žalosno je na čemu je ostvarena ta ušteda.
Ostvarena je na tome što gospođa, naravno, neću joj reći ime iz Novog Sada već pet meseci živi u strahu da će ukućanima, a posebno unuku preneti Hepatitis C zato što nema testa PCR zbog javnih nabavki. Zato što u Kliničkom centru u Nišu zbog javnih nabavki nema lekova i nema sanitetskog materijala. Zato što u Kruševcu nema leka protiv zgrušavanja krvi SINKUM 4, zbog javnih nabavki itd, itd. Zato što u dečijim bolnicama ne radi CTA aparati i rengeni, niti mogu da budu nabavljeni novi baš zbog svega ovoga o čemu smo ministarko govorili. Iako, smo tu uštedu napravili od 30 miliona evra na zdravlju naše dece, na zdravlju naših građana, e, to je ušteda koja jeste na štetu građana, na štetu naše budućnosti.
I zbog toga sam insistirao na ovom amandmanu. Vi kažete, poštovana ministarka, ovome amandmanu nije mesto ovde. Ne odlučujete vi o tome. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo rekao je da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.

Završavam.
Moguće je da je ovaj zakon trebalo detaljnije menjati, kako kaže gospodin Arsić, i tu ću se složiti sa njim, ali to treba učiniti što pre, što hitnije, da se ovakve stvari ne bi dešavale.

Posle jednog dana, opet je sa nama guvernerka. U suštini, mi smo i danas pričali o merama Narodne banke, ulozi banaka, ulozi Agencije za osiguranje depozita i zaključili smo da se svuda ponavljaju ista rešenja koja daju prevelika ovlašćenja Narodnoj banci, koja daju velike privilegije ljudima zaposlenim u Narodnoj banci. Malo pre nam je promakao jedan amandman gde se govorilo o tome da u Narodnoj skupštini guvernerku može menjati viceguverner i direktor ne znam kog sektora.
Ovde u ovom amandmanu, odnosno u članu na koji mi podnosimo amandman, predlažemo da zaposleni, koje je na neki način delegirala Narodna banka, koji vrše neke od funkcija u bankama, kontrolne ili neke druge, da imaju određeni stepen odgovornosti, jer se svuda izbegava, odnosno ograničava odgovornost guvernera i lica koja su vezana za rad Narodne banke. Ovo je konkretan slučaj i naš predlog kako da se izbegne to.
Smatramo da Narodna banka i banke imaju društveni zadatak, društvenu ulogu, ali da građani ne smeju da budu njihovi taoci i da nemaju zaštitnika. Zaštitnik može biti isključivo u Narodnoj banci RS, odnosno u imenu i prezimenu, odnosno u funkciji guvernerke Narodne banke i viceguvernera. Smatramo da je to trebalo i ovde implementirati. Smatramo da nije dovoljno realizovana kontrolna funkcija Narodne banke.
Usput, guvernerka, danas ste bili malo odsutni. Da li ste rešili ovaj problem sa štedišama u francima i štedišama koji imaju evre…

Poštovana guvernerko, vi ste današnjim izmenama Zakona o Narodnoj banci omogućili sebi da se više nikada ne pojavite u ovom domu Narodne skupštine. To nije korektno prema Narodnoj skupštini, jer je vas Narodna skupština birala i vi ste najodgovornije lice. Dakle, vi ste omogućili, što nije sebi omogućio ni jedan ministar da bude …

Sa druge strane, zbog čega sam pomenuo švajcarce, jer ste danas obećali da ćete danas dati rešenje za to.

Povređeni su čl. 106. i 107. Opet je povređen Poslovnik. Bili ste dužni, poštovani predsedavajući, da opomenete gospodina Radenkovića pošto nije govorio o temi dnevnog reda, već je opet na isti način govorio o poslaniku koji je danas 10 sati ovde branio na legitiman način amandmane koji su od Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenjeni da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom. To je njegov način suprotstavljanja ovim zakonima.
Mi smo izabrali drugi. Mi smo izabrali da pokušamo da popravimo zakon. On je izabrao svoj način i nije korektno, predsedavajući, da dozvoljavate bilo kome da bilo kog narodnog poslanika omalovažava na način da je on time što nije mogao da izdrži da radi 12 sati umesto 10 sati, a 10 sati je pričao, a to nije malo, da neko govori ko se skoro prvi put javio danas, da govori tako loše o njemu. Mi nismo njihovi advokati, advokati su prekinuli štrajk pre neki dan i počeli sa svojim vrlo odgovornim poslom. Mi nismo advokati, ali smo mi poslanici, branimo naš poslanički integritet i integritet Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, reklamiram član 87. Poslovnika Narodne skupštine.
Opšte poznata stvar je da je danas petak.
Hvala kolege iz SNS.
Konačno ste i vi priznali opšte poznatu stvar, kalendar i Julijanski i Gregorijanski, ali reklamiram Poslovnik zato što se kaže u ovom članu da sednice Narodne skupštine po pravilu se održavaju utorkom, sredom i četvrtkom. Molim vas, još jedan aplauz zato što danas nije ni utorak, ni sreda, ni četvrtak.
Zbog čega je to sporno i zbog čega sam reklamirao Poslovnik? Zato što se sednice gotovo po pravilu ne održavaju utorkom i četvrtkom. Zašto se ne održavaju sednice, vi to, naravno, predsednice, dobro znate, zato što je utorkom i četvrtkom moguće postaviti poslanička pitanja. Zbog toga vi izbegavate da se sednice održavaju utorkom i četvrtkom. Ove nedelje smo imali sednicu ponedeljak, sreda i petak. Ne samo što ste izbegli poslanička pitanja utorkom i četvrtkom, nego ste izbegli, sedmi mesec za redom, i pitanja Vladi koja se održavaju poslednjeg četvrtka u mesecu. Vi na taj način, predsednice Narodne skupštine, ugrožavate naše pravo i mogućnost da pitamo Vladu, i sa pravom reklamiram Poslovnik…

Samo da završim, zato što je aplauz trajao desetak sekundi.
… poslednju mogućnost da pitamo Vladu.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana guvernerko, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama sedam zakona, gotovo da bi se moglo reći da oni koji su pravili unutrašnje uređenje Narodne skupštine, nisu predvideli ovakve mogućnosti pa mi na našim klupama nemamo mesta dovoljno da stavimo sve te zakone.
Naravno, kolega Đurišić je rekao da su zakoni iz različitih oblasti. Malo pre je i ministar Vujović rekao da Zakon o javnim nabavkama nema gotovo nikakve veze sa ovim ostalim zakonima i nije jasno zbog čega ste spojili ove zakone.
Zbog čega, guvernerko, zbog čega ministre opet po hitnom postupku? Zbog čega opet pred narodne poslanike dostavljate ovu hrpu zakona, propisa po hitnom postupku kako ne bi mogli ni na adekvatan način da ih pročitamo i da na adekvatan način pomognemo da ih popravim, ako se oni uopšte mogu popraviti?
Čemu hitnost kada svi ovi zakoni stupaju na snagu 1. aprila, osim dva, koji stupaju na snagu 1. jula. Da li slučajno ili ne, ovaj 1. april ste izabrali za stupanje na snagu vaših zakona, čija realizacija odgovara tom zakonu, makar kakav je do sada bio slučaj.
Dobro je što će ovi zakoni biti po prvi put posle ne znam kog vremena objavljeni, odnosno stupiti na snagu osmog dana po objavljivanju u „Službenom glasniku“ Republike Srbije. Nadam se da neće biti nikakvih problema oko štampanja tog „Službenog glasnika“ i da će to funkcionisati kako treba.
Zašto su ovi zakoni loši za građane Srbije? To je ključna stvar. Pored činjenice da su došli po hitnom postupku, dužnost mi je da kažem zbog čega su ovi zakoni loši po građane Srbije, kakvi su bili u ostalom svi do sada, što se vidi i po standardu građana Srbije.
Oni će omogućiti da budu produbljeni problemi i kriza u našoj državi. Daću primer za prvi od njih ili jedan od njih, baš pomenuti Zakon o javnim nabavkama.
Očekivali smo kada smo dobili Zakon o javnim nabavkama da će u njemu biti ključne stvari koje će rešiti probleme koji se pojavljuju u javnim nabavkama. Koji su to problemi? To je zastoj u javnim nabavkama, pa ne moguće je nabaviti aparate bitne teško obolelim licima u zdravstvenim ustanovama.
Nemoguće je nabaviti na vreme lekove. Nemoguće je bilo koji infrastrukturni projekat, malo ih je, ali gotovo da nijedan ne počne pre oktobra meseca.
Evo, ja sam svedok, u Novom Sadu i svi koji žive u Novom Sadu mogu da vide na čega liči grad sada trenutno. Juče sam prošao pored Socijalnog. Vi, gospođo guvernerka, znate gde je Socijalno, tamo su ulice raskopane, neobeležene. Počeli su radovi u oktobru ili novembru, nezavršeni, baš zbog toga što Zakon o javnim nabavkama ne funkcioniše. Ne funkcioniše zato što postoji usko grlo u Komisiji za javne nabavke, zato što veliki broj primedbi koje stižu ne mogu da budu obrađene i ništa od onih ušteda od milijardu evra po javnim nabavkama.
Gde su te pare? Zbog čega ste smanjili plate zaposlenima, penzionerima penzije, kada su ostvarene te uštede? Ne, vi sada kažete da će se ovim zakonom uštedeti milijardu i po dinara. Dakle, sa milijardu i po evra ste došli na milijardu i po dinara.
Evo slikovito ću vam reći zbog čega je ovaj zakon štetan po građane i zbog čega ga je trebalo menjati u drugom smislu. Dakle, nije samo loše ono što piše u njemu i što će biti oštećene domaće kompanije bez razloga, jer nije bilo nužno da se taj zakon izmeni i još nekih pet-šest meseci imamo mogućnost da se poštuje sadašnji zakon.
Recimo, u Kruševcu teški bolesnici koji imaju probleme sa zgrušavanjem krvi moraju da kupuju lekove, recimo „Sinkum 4“ u privatnim apotekama zato što ne funkcioniše sistem javnih nabavki. U Nišu nema lekova, deficitarni su lekovi, a i sanitetski materijal u Kliničkom centru, zato što ne funkcioniše Zakon o javnim nabavkama. U Novom Sadu pacijenti ne mogu da dobiju „PCR testove“ koji su bitni za utvrđivanje hepatitisa C zato što ne funkcionišu javne nabavke, itd. Ne rade aparati za zračenje.
Imamo sada problem, evo sada čitamo, da su se žalili i bibliotekari ne mogu da nabave knjige zato što javne nabavke onemogućavaju nabavku, pa tako ako je neka knjiga bitna da se nabavi, ona može da se nabavi u nekim objedinjenim javnim nabavkama kada više nije interesantna.
Međutim, pored ovog Zakona o javnim nabavkama vrlo je interesantno i kada smo dobili Zakon o ministarstvima, mi smo se iskreno obradovali. Pomislili smo da će u tom zakonu u ministarstvima doći do značajnih promena i da će to na neki način otkočiti rad ove Vlade koja je ovakva kakva jeste. Njena ocena je jedinica ili ako ima neka niža ocena od jedinice, nula. U stvari, iskreno da kažemo, nismo očekivali da ćete vi umesto Zakona o ministarstvima, da će predsednik Vlade predložiti promenu ministara, promenu nesposobnih ministarstava, jer nema ministarstva u kome ima bilo kakvog napretka.
Iskreno da kažem, ja lično smatram da čak je u pitanju i sastav tima. Obično kada stvar ne funkcioniše, a ne funkcioniše već tri godine, onda se menja selektor, a selektor se zna ko je. To je Aleksandar Vučić. Bilo bi normalnije da je umesto ovog Zakona o ministarstvima došlo pitanje promene ministara ili promena selektora. Naravno, gospođo Tabaković, ne bi ni vi u toj selekciji ostali na toj funkciji, jer smatramo da je stanje u oblasti koju vi uređujete i kojom se vi bavite katastrofalno.
Sada prelazim na ove ostale zakone. Mi smo danas ovde očekivali da ćemo pričati o tome koje ste mere preduzeli da ih dostavite pred narodne poslanike kako bi se rešilo pitanje naglog skoka švajcarskog franka, kako bi 20.000 porodica koje su se zadužila u švajcarskim francima, najčešće da bi rešili stambene potrebe, dobili mogućnost, kao u drugim zemljama, da ih ne pogodi taj cunami iz Švajcarske, kako bi mogli da reše to pitanje i kako bi mogli da nastave normalan život, jer se ne radi samo o finansijskoj krizi tih porodica, tu se radi o teškim stanjima u tim porodicama, jer imali smo primer neki dan jednog građanina koji nam se javio. Reko je da mu je za 100 evra porasla rata za njegov kredit i da jednu celu svoju platu i pola plate od bračnog druga daje za otplatu kredita koji je, iako ga isplaćuje svakog meseca, sve veći.
Očekivali smo da ćete dati rešenje, gospođo Tabaković, i za sve one koji imaju kredite u evrima. U suštini, očekivali smo da ćete nam danas doći i predstaviti mere za stabilizaciju dinara. Šta se dešava sa dinarom? Kako ga vi pohvalite, evro odleti u nebo. Mi smo očekivali u tom smislu da ćete vi predstaviti mere koje bi zaštitile građane, a ne mere koje se tiču izdavanja kovanog novca. Predstavili ste to danas i u svom dosta podugačkom ekspozeu i to da ste uredili pitanje izdavanja kovanog novca. Sada Narodna banka ne samo što štampa, odnosno kuje novac, Narodna banka izdaje novac i ona odlučuje o tome koji novac će izdati, koji će se likovi na tom kovanom novcu naći zajedno sa Vladom Republike Srbije.
Poštovana gospođo Tabaković, bilo bi vrlo interesantno da nam date odgovor na pitanje zbog čega niste, po Zakonu o Narodnoj banci, predvideli bolju zaštitu klijenata banaka? Ona sada gotovo i da ne postoji. Zbog čega niste predvideli, umesto tog kovanja novca sa likovima znanim i neznanim, zaštitnu ulogu NBS po pitanju građana koji budu bili pogođeni nepredvidivim merama koje se dese na međunarodnom finansijskom tržištu? Vi ste imali mogućnost i prema starom Zakonu da nešto uradite, pa je bilo rečeno da Narodna banka obavlja poslove zaštite prava i interese korisnika usluga koje pružaju banke, davaoci finansijskog lizinga, društva za osiguranje i društva za upravljanje dobrovoljnim finansijskim fondovima u skladu sa zakonom.
Ista takva odredba u članu 4. stavu 11. postoji sada. Mi smo dali predlog da se dopuni taj Predlog zakona sa jednom odredbom u kojoj bi bilo predviđeno da Narodna banka ima ovlašćenje da reaguje u ovako kriznim situacijama, jer nisu građani Srbije štediše krive za to, kao što nisu krivi ni za poplave, zato što je došlo do poremećaja na finansijskom tržištu. Radi se o višoj sili.
Gospođo Tabaković, imamo mi za vas brojna pitanja. Narodna banka je 2014. godine poslovala sa gubitkom. Kako to? Otkud gubitak NBS?
Imamo da vam postavimo jedno vrlo važno pitanje – koliko je, recimo, vaša plata i da li je tačno da primate 586.000 dinara kao platu za guvernera Narodne banke Republike Srbije i da li je tačno da ste ovih dana raspisali javni tender za nabavku držača za noge za vaše zaposlene, dok građani jedva preživljavaju, između ostalog i zbog činjenice da kurs dinara, odnosno kurs evra leti u nebo? Nije u pitanju samo nabavka tih držača. Imali ste vi tendere i za sportske terene, teniske terene, za golf, za kuglanje. Raspisivali ste tendere koji su se ticali i nekih drugih stvari, usluga lečenja, ginekologa itd.
Gospođo Tabaković, mi nemamo ništa protiv da zaposleni u Narodnoj banci imaju zdravstvenu zaštitu, ali tu zdravstvenu zaštitu, gospođo Tabaković, ne treba da plaćaju građani Srbije, jer, gospođo Tabaković, vaši zaposleni imaju duplo veću platu od prosečne zarade u Republici Srbiji, ako ne duplo veću zaradu i u odnosu na javni sektor. Zašto bi, gospođo Tabaković, vaši radnici imali plaćene usluge teniskih terena, iako imate vaše sportske terene, zašto bi vaši radnici imali pravo na besplatno lečenje, besplatne preglede, dok ostali građani Srbije nemaju mogućnost ni da nabave lek… Džaba se obraćate predsednici ne može vas predsednica Skupštine zaštititi jednostavno se ovde radi o istini na koju morate dati odgovor.
Dakle, umesto da ste predložili mere kojim bi povećali kontrolnu funkciju NBS i zaštitili građane od monopola banaka, vi ste predvideli neke mere koje u suštini utvrđuju taj monopol, ali u suštini vi ste prema ovim zakonima Narodnu banku stavili u ulogu i onog koji donosi propise, sprovodi propise i kontroliše sama sebe i kontroliše ostale. Ne samo to, postoji nekoliko zakona koji se tiču, recimo, Zakona o osiguranju depozita, rekli ste, oduzeli ste praktično ovlašćenja koja se odnose na tu agenciju, Agenciju za osiguranje depozita, da ćete na taj način omogućiti jednostavnije poslove. Kaže se – pojednostavljuju se poslovi Agencije za osiguranje depozita. Pojednostavljuju se tako što ste im oduzeli ovlašćenja i ta ste ovlašćenja dali gospodinu Vujoviću njegovom Ministarstvu finansija, da li je tako? I sad će Ministarstvo finansija od svih svojih muka i problema.
(Dušan Vujović, s mesta: Neću da slušam ovo.)
Molim vas, gospodine Vujoviću, da ne dobacujete.