Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7562">Janko Veselinović</a>

Janko Veselinović

Stranka slobode i pravde

Govori

Pre svega se zahvaljujem predsednici Narodne skupštine što ste opomenuli gospodina Martinovića, ali smatram da ste mu morali izreći opomenu.
Dakle, on je na najgrublji mogući način vređao i moje dostojanstvo i dostojanstvo Narodne skupštine, ali i građane koji su, po njemu, glasali za neke ljude koji su sprovodili nasilje. Neću ništa ovog momenta reći o njegovoj partiji, i o nasilju koje ona sprovodila. Zaista, o tome se dovoljno zna.
Reći ću, gospodine Martinoviću ono što se tiče građana Srbije koji gledaju ovo i što se tiče advokata i što se tiče onih koje interesuje ova tema, a to je činjenica da ste vi rekli da ste vi mogli da postupite i na drugačiji način, a to jeste neka vrsta pretnje. Koji je to drugačiji način, osim da se izađe iz ovoga sporazuma. Koji bi to drugačiji način mogao biti primenjen prema advokatima? Vi ste rekli da nikada gospodin Vučić nije reagovao na istupe Kolinde Grabar Kitarović.
Rekao je to, rekao je. Replika, rekao je to. Nije morao, gospodine Martinoviću da reaguje Vučić, reagovala je njegovo službeno glasilo, njegovo…
Naravno, ja bih voleo da se priča o temi, da se ne priča uvek da se zamenjuje teza da se priča o bivšem režimu. Mi danas raspravljamo…
Povreda Poslovnika, gospodine predsedavajući. Reklamiram član 107. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Smatram, gospodine Bečiću, da vi niste kompetentan, ni po zvanju, ni po struci, da ocenjujete rad gospodina Pavićevića. On radi na univerzitetu, vrlo je kompetentan.
Hvala.
Danas je 21. januar 2015. godine i on će svakako biti upamćen u političkoj istoriji Republike Srbije, modernoj političkoj istoriji, jer je ovo prvi ozbiljan poraz vladajuće koalicije, odnosno Srpske napredne stranke.
Ono što smo mi ovim amandmanom hteli, jeste da se šteta od posledica te loše vlasti ne povećava, zato što nije uopšte sporno da je usled opravdanog četvoroipomesečnog štrajka advokata došlo do materijalne štete koja se meri više…
(Vladimir Đukanović, s mesta: Jel ovo po amandmanu?)
Ja tražim da se rok primene zakona sa osam dana pomeri na jedan dan i govorim da se smanji šteta.
Pa kakve to veze ima što je prihvaćen?
Zašto je trebao da bude prihvaćen. Molim vas da mi vratite vreme, gospodine Bečiću. Imam pravo da obrazložim i amandman koji je prihvaćen. 
Imam pravo da obrazložim…
Da li ste mi vratili vreme?
Dakle, usled štrajka advokata napravljena je ogromna materijalna šteta…(Isključen mikrofon.)
Poštovana predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ako budem trošio vreme preko, to će biti vreme ovlašćenog predstavnika.
U ovom članu 1. mi smo podneli dva amandmana. Jedan je na naslov iznad člana, a drugi se tiče samog člana i njegove sadržine i mnogo detaljnije ću govoriti kada budem govorio o sadržini samog člana.
Međutim, sva brzina, nespretnost i nekompetentnost predlagača ogleda se i u naslovu ovog člana, u kome se kaže da se radi o zakonu o izmenama i dopuni Zakona o privrednim društvima. Iako imamo dva člana kojim se ovaj zakon dopunjava i kada su dva člana, to je obično množina u srpskom jeziku i bilo bi normalno da se zakon odnosno da naslov ovih izmena i dopuna bude – Predlog zakona o izmenama i dopunama, ako postoje dva člana kojim se menja ovaj zakon i kojim se dopunjava ovaj zakon. Zato vas molim da uvažite ovo. Ja ne znam da li ste vi uopšte čitali ove naše amandmane, pošto vidim da kod svih stoji praktično jedno te isto obrazloženje i čini mi se da se niste previše za vikend posvetili analizi ovih naših amandmana, a oni su išli ka ispravljanju loših stvari u ovom zakonu.
Ovaj član 1. je u stvari na pravi način pokazao na koji se Vlada, Ministarstvo odnosi prema Narodnoj skupštini i kako ona shvata pravnu državu.
Naime, ovaj član je porušio sva osnovna načela prava. Moje kolege su već neka spomenuli. Dakle, član 1, na koji smo mi podneli amandman je primer prakse po kojoj zakoni važe za određene osobe, određena lica, ili za određena privredna društva, u ovom slučaju određene akcionare.
Dakle, ne „erga omnes“, nego prema tačno određenim licima. U ovom slučaju za male akcionare, odnosno akcionare „Telekoma“, odnosno za „Telekom“. Tu nema šta da se doda. Vi ste doneli zakon da bi ga primenili samo na „Telekom“, da bi pokrili činjenicu da niste na vreme razmišljali, iako vi imate, eto već tri godine koliko ste na vlasti vaš menadžment, niste primetili, nije Ministarstvo primetilo da ističe rok za prodaju sopstvenih akcija i donosite zakon koji će delovati samo na akcionare „Telekoma“. Videli smo danas su stigli neki amandmani možda i neće samo na akcionare „Telekoma“, pričaćemo o tome ministre kada budemo pričali o članu 2.
S druge strane, ovaj član krši i drugo načelo koje važi u svim pravnim državama još od primene Rimskog prava pa do danas, da zakoni deluju unapred. Unapred, ne unazad, ne retroaktivno. Ovaj član se primenjuje retroaktivno. Čudi me da Napredna stranka koja u nazivu ima „Napredna“ donosi zakone koji deluju unazad. To samo govori dovoljno o njima.
Reče malopre jedan poslanik koji naravno nema baš previše argumenata, nego poteže neke stvari koje nemaju nikakve veze sa zdravom logikom. Kaže – „Telekom“ je ostvario dobit u 2014. godini od 16 milijardi dinara. Znamo gde su te pare otišle, otišle su u rupu bez dna, budžet Republike Srbije. A zašto ga prodajete gospodo? Zašto prodajete preduzeće koje ostvaruje godišnju dobit od 16 milijardi dinara? To je po nekoj slobodnoj računici 110, 120 miliona eura. Gospodine Sertiću, pa iz te dobiti uz neka ulaganja, taj kupac će za nekoliko godina otplatiti ulaganja.
Zašto ste gospodo 2010. godine kada je bilo reči pomena o prodaji „Telekoma“, vi, odnosno vaš predsednik Vlade rekli da je prodaja „Telekoma“ nedomaćinsko i neodgovorno ponašanje vlasti. Pa, vi ste napravili antitezu ovoga što sada radite. Vi kroz ovaj član ste odlučili da primenite ono za čega ste 2010. godine govorili da je neodgovorno i nedomaćinski. Vi prodajete „Telekom“, iako je to neodgovorno i nedomaćinski. Vi prodajete „Telekom“ iako on zarađuje 120 miliona eura godišnje. Ta zarada će sutra ići nekom drugom, nekom drugom vlasniku, a onemogućili ste kroz ovaj član mogućnost malim akcionarima da imaju pravo uopšte prvokupa sopstvenih akcija.
Povredili ste više načela ovim članom. Mi smo pokušali da ispravimo, da makar postoji, da se otkloni načelo da deluju samo za jedno od privrednog subjekta, pa smo rekli da broj akcija koje se može prodati i posle tog roka od tri godine bude 30%, da se ne vidi da je to nacrtan „Telekom“. Dakle, pokušali smo makar na taj način da proširimo dejstvo i na druga privredna društva.
Vidimo da ste vi kroz amandmane koje ste podneli i to relativizovali. Izgleda da imate da ste preko vikenda dobili neku novu pamet, ili ne znam šta. Nije nikakvo čudo da vi donosite zakone danas, pa da ih za sedam dana menjate, ali ne znam šta se to desilo da ste podneli dva amandmana kojima u suštini menjate ova dva ključna zakona.
S druge strane, gospodine Sertiću, reagujete na neznanje kolega iz Srpske napredne stranke, koji tvrde da bi došlo do štete za „Telekom“ da nije donet ovaj zakon. Ne bi gospodine Sertiću, vi ste privrednik i znate o čemu se radi. Radi se o sopstvenim akcijama, radi se o fiktivnim akcijama koje nemaju tržišnu vrednost. Time što bi te akcije bile eventualno kroz ukrupnjavanje akcija običnih akcija, preferencijalnih, te akcije bi nestale, a kapital društva bi ostao isti. Ništa vi niste zaštitili. Neko pominje da ste vi zaštitili državu za ne znam koliko miliona eura. To je čista notorna laž. Nikakvu zaštitu niste napravili ovim zakonom.
Dakle, vi ste samo knjigovodstvenu vrednost „Telekoma“ doveli na određeni novi i onemogućili akcionarima „Telekoma“ da kupe sopstvene akcije „Telekoma“. Dakle, samo ste te dve uradili. Nije se desila nikakva promena tržišne vrednosti, niti bi se desila, niti bi nastupila bilo kakva šteta za „Telekom“.
Tako da ove igre i priče po kojima ste vi zaštitnici nečega, po kojima je „Telekom“ procvetao od kada ste vi došli na vlast, nije tačno. Nemate investicija u „Telekomu“, zastarela vam je tehnologija, nemate novih ulaganja. Sav profit ste uložili u rupu bez dna, vaš budžet i već znamo, vidim ovih dana kako vaši ministri raspolažu sa budžetima. To je već valjda svima jasno, čak i pored svih ovih medija i načina kako oni rade.
Da li mi dajete pravo na repliku kao podnosilac amandmana?
Dobro. Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.
Jako me čudi ne od gospodina Babića, koji ima naučenu pesmicu koju peva o svakom zakonu, verovatno i ne pročitajući ga, nego od ministra i od koleginice Tomić.
Gospodine Sertiću, vi ste rekli da ovaj zakon nema povratno dejstvo, ako sam ja dobro razumeo. Gospođa Tomić je rekla da ovaj zakon nema povratno dejstvo.
(Aleksandra Tomić, s mesta: Retroaktivno.)
Povratno, odnosno retroaktivno dejstvo, to je isto.
Gospodine Sertiću, da li je ovaj zakon vaš, vaše Vlade? Pretpostavljam da jeste.
Poglavlje šest kaže ovako – opšti interes zbog koga se predlaže povratno dejstvo. U članu 197. Ustava Republike Srbije navedeno je da zakoni ne mogu imati povratno dejstvo i onda se obrazlaže zbog čega ovaj zakon treba da ima povratno dejstvo i na kraju se kaže – povratnim dejstvom stvaraju se neophodni zakonski preduslovi za izbegavanje negativnih finansijskih posledica za „Telekom Srbije“ a.d. i posebno za Republiku Srbiju i ostale akcionare „Telekoma Srbije“ a.d. Beograd, koja bi evidentno nastupila u slučaju zadržavanja postojećeg zakonskog rešenja.
Dakle, jasno i eksplicitno se kaže da ovaj zakon ima povratno, odnosno retroaktivno dejstvo. Ne znam šta je tu nejasno? Svako onaj ko je čitao ovaj zakon i njegovo obrazloženje video je da ima povratno dejstvo.
S druge strane, spominjala se činjenica… Opet mi nije jasno kako koleginica Tomić nije razumela. Dakle, mogu da pokušam, da se trudim da objasnim, ali ne mogu za drugoga da razumem. Ne mogu da se potrudim da razumem u ime drugoga. Ja sam rekao jasno – tržišna vrednost „Telekoma“ ne bi bila ugrožena. Ministar je u tom smislu polemisao sa mnom i rekao da tržišnu vrednost ne čini samo knjigovodstvena vrednost već i niz drugih faktora. U tom delu bi se mogli, ministre, složiti, mada stranog investitora interesuje pre svega koliko kompanije tržišno vredi i koliko će on moći na tržištu Srbije da zaradi i to je kraj.
Kakva je knjigovodstvena vrednost i kreditni rejting za zaduživanje, mislim da ga nije toliko briga, pošto ne smatram da će budući investitor se zaduživati. Ja makar smatram da takvog investitora nećete dovesti u zemlju, ali mogli bi o tome polemisati. Ali, kada sam rekao da to ne utiče na tržišnu vrednost, nisam rekao da te akcije ništa ne vrede, nego da bi one kroz ukrupnjavanja akcija mogle da nestanu i da se ne bi desila nikakva šteta po tržišnu vrednost.
S druge strane, gospodo, vi govorite o rupi bez dna. Pa vi ste samo prošle godine 100 miliona dinara platili za kredite koje niste povukli, a niste ih povukli zato što ste nesposobni, što pare koje su već ranije obezbeđene niste uspeli da utrošite…
(Zoran Babić, s mesta: Bečiću, da li on vama kaže da ste nesposobni?)
Ono u čemu možda moj kolega Đurišić nije bio do kraja precizan…
Molim vas, gospodin Babić me ometa dobacivanjem.