Dobar dan poštovani ministre.
Poštovani predsedavajući, suština ovog amandmana jeste da obrazovanje i nauka u budžetu za sledeću godinu dobiju još sredstava iz prostog razloga što smatramo mi iz DS da su obrazovanje i nauka apsolutno najvažnija i najbitnija investicija za jedno društvo i način da se na duge staze uloži u boljitak ovog društva i naše nacije.
Ono što sam predložila ovim amandmanom jeste između ostalog i da Petnici obezbedite 30 miliona za funkcionisanje zato što ste na sreću prihvatili kroz amandman koleginice Plavšić i zbog toga mi je veoma drago. Ono što smo dalje predložili jeste poboljšanje uslova u kojima naša deca uče i stiču znanja i veštine. Da uložite još više u infrastrukturu u smislu osnovnih, srednjih škola, ustanova studentskog, učeničkog standarda i ustanova visokog obrazovanja.
Dalje, predložili smo da povećate sredstva za rad sa talentovanom i darovitom decom i učenicima iz prostog razloga što smatramo da je to investicija koja se isplati i koja će ovom društvu obezbediti boljitak i da ova država još više pomogne u smislu takmičenja učenicima zato što smo videli u proteklom periodu da nikada nije dosta sredstava koje država obezbedi vezano za podršku učenicima koji idu na takmičenja, donose odlične rezultate ovoj državi. Grade jedan imidž Srbije u naučnim i obrazovnim krugovima kojima samo možemo da se ponosimo. Smatramo da država mora da uloži još sredstava u rad sa talentovanim i darovitim učenicima i da omogući još većem broju učenika da idu na takmičenja, pogotovo međunarodna.
Ovaj projekat predlaže i dva nova projekta…
(Predsedavajući: Vreme.)
… odnosno obrazovanje odraslih koje ste, završavam, predvideli zakonom koji je donesen u junu ove godine…
( Predsedavajući: Ako me niste čuli, rekao sam da…)
…. Da završim rečenicu, ako vi mene niste čuli. Dakle, završavam.
U junu ove godine ste doneli Zakon o obrazovanju odraslih koji stupa na snagu i počinje da se primenjuje 1. januara 2014. godine. U ovom budžetu niste predvideli sredstva za obrazovanje odraslih. Mojim amandmanom je to predloženo i molim vas da to još jednom razmotrite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, volela bih da mogu da kažem i poštovani ministre, ali on trenutno nije u sali, pa bih vas zamolila ako biste mogli da pozovete ministra da dođe.

Hvala, ministre.
Ova Vlada i stožerna stranka ove Vlade - SNS otvoreno govore i nažalost ostavljaju čak i pisane dokaze o tome da će u naredne tri godine svi zaposleni u Srbiji doživeti značajan pad životnog standarda i kupovne moći.
Po projekcijama ove Vlade inflacija u naredne tri godine biće ukupno 10,8%, a predviđate ukupno povećanje primanja iz budžeta za penzionere i sve zaposlene u javnom sektoru za samo 3,2%.
Da objasnim malo bolje. Vlada poručuje svim penzionerima i svima koji rade za ovu državu i za svoju zemlju da će njihova kupovna moć nastaviti da pada barem za 7% u naredne tri godine, a to dolazi posle perioda od proteklih 18 meseci mandata ove Vlade do sada, kada je kupovna moć već opala za 5%.
Dakle, ova Vlada će tokom celog mandata smanjivati kupovnu moć građana i ja vas molim, gospodine ministre, da ovo danas, večeras ili potvrdite ili na neki način opovrgnete.
Iz redova vladajuće koalicije čuje se da ova Vlada na čelu sa SNS posebno vodi računa o socijalno ugroženima i o najsiromašnijim građanima Srbije. Dokle ćete vršiti svesnu i namernu zamenu teza? Da li vi to dokazujete da o najsiromašnijima brinete tako što uvećavate cenu struje za 11% posle najava ministarke energetike da će je smanjiti za 20%? Ili vašu brigu o najsiromašnijima dokazujete tako što podižete cenu hleba, mleka, mesa, osnovnih životnih namirnica, komunalija, struje, vode, grejanja? Ili ova Vlada dokazuje da o najugroženijim penzionerima brine tako što u 2014. godini neće dobiti tzv. 13 penziju, a to je bilo jedno od predizbornih obećanja vladajuće koalicije?
Poštovani ministre, DS je vrlo raspoložena i voljna da pomogne u rešavanju problema koji u planiranju ovog budžeta nastaju ili kao posledica previda, nedoslednosti ili lapsusa pojedinih ministarstava ili Vlade ukupno. Sreća je da postoje amandmani, pa ste u poslednjem trenutku ispravili jednu od krucijalnih grešaka koja se potkrala u ovom budžetu, odnosno u Predlogu budžeta. Da vas podsetim da ste zaboravili da dodate i predvidite sredstva za aktivno zapošljavanje stanovništva, pa ste u poslednjem trenutku to ispravili uloživši sopstveni amandman.
Zabrinjava činjenica da, prema onome što sam imala prilikom da vidim i da čujem prisustvujući Odboru za obrazovanje i nauku, nije bilo nikakve ili da je bilo veoma slabe koordinacije između Ministarstva prosvete i nauke i Ministarstva finansija. Toj činjenici svedoči i opasnost koju smo na sreću i putem amandmana DS, između ostalog, uspešno izbegli, pa se neće desiti, da se kolokvijalno izrazim, haos 1. januara 2014. godine na državnim univerzitetima, kada je moglo da se desi da državni univerziteti ostanu sa samo 30% nastavnog kadra zaposlenih, a da 70% ljudi koji su radili kao predavači 1. januara više nemaju posao.
Meni je drago što ste, koliko vidim iz materijala za raspravu o amandmanima za naredne dane, prihvatili i amandman DS vezano za „Petnicu“, iako je isti amandman predložila koleginica iz URS. Unapred se radujem diskusiji u narednim danima, kada ćemo imati priliku da razmatramo dobronamerne amandmane DS koje smo podneli, a koji u nekim slučajevima ispravljaju takve previde da npr. u budžetu za 2014. godinu nisu obezbeđena sredstva za realizaciju nekih zakona koji su doneti tokom ove godine, a čija realizacija počinje 1. januara 2014. godine i upravo su iz domena obrazovanja i nauke.
Molim vas da pogledate materijale koje smo vam uputili, pošto očigledno trenutno ne znate o čemu se radi, pa da nam date adekvatne odgovore na ova pitanja. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine Stefanoviću u svojstvu predlagača, svoje izlaganje večeras ću početi jednom pričom iz stvarnog života koja bi trebalo da ilustruje način na koji vi tumačite postojeći zakon, odnosno počevši od Ustava do dva sistemska zakona, Zakona o zdravstvenom osiguranju i zdravstvenoj zaštiti, da ih tumačite na jedan netačan način.
Moja koleginica Tripić je majka dvoje dece i ona je pre godinu dana odvela svoje dete na sistematski pregled i vakcinaciju sa neoverenom svojom knjižicom i neoverenom knjižicom svog supruga u jedan dom zdravlja u Beogradu. Uspela je da obavi obe stvari tako što joj je medicinska sestra rekla – hajte molim vas, to nikada nije bio problem jer su deca ustavna kategorija. Kao što smo čuli nebrojeno puta u sali danas, Ustav u svom članu 68. lepo kaže da deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi način u skladu za zakonom.
Isto tako, drugi stav ovog člana kaže da se zdravstveno osiguranje, zdravstvena zaštita i osnivanje zdravstvenih fondova uređuju zakonom. Ta dva sistemska zakona su Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o zdravstvenom osiguranju.
Neću ponovo čitati članove 11. i 12. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, zato što mislim da smo ih dovoljno puta danas čuli. Neću čitati ni načelo obaveznosti u članu 10. Zakona o zdravstvenom osiguranju, niti član 17. koji definiše šta su, odnosno ko su osiguranici u smislu Zakona o zdravstvenom osiguranju. Neću čitati ni član 22. koji kaže da se osiguranicima smatraju i lica do navršenih 18 godina života, školska deca i studenti do kraja propisanog školovanja, a najkasnije do navršenih 26 kategorija, žene u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoće, porođaja i materinstva do 12 meseci nakon porođaja i još nekih 14 kategorija koje ste vi, ako ste već hteli da predlažete zakon koji već postoji, mogli slobodno da navedete u svom zakonskom predlogu.
Dakle, ono što je ovde suštinsko pitanje jeste zalaganje za prava koja su već garantovana i prava koja već postoje, ali se iz nekog razloga i u nekim slučajevima ne primenjuju. Procedura za primenu nekog zakona ili neke zakonske odredbe ne podrazumeva donošenje novog zakonskog akta i ne podrazumeva donošenje novog a istog zakona. Zamolila bih vas da za takve slučajeve razgovarate sa resornim ministarstvom, koje se kao izvršna vlast stara da se neki zakon primenjuje na adekvatan način, naravno u skladu sa zakonom, jer se to ministarstvo kao izvršna vlast u stvari bavi kontrolom primene zakona.
Dakle, mi pričamo o primeni postojećeg zakona i ne možete nas ponovo vraćati na priču i tumačiti na vaš način zakon koji stručna javnost i svi dobronamerni pravnici tumače na jedan način, a vi tumačite na drugi način. Moram da vam kažem da su vas doveli u zabludu oni koji su vas savetovali da na ovaj način pristupite rešavanju problema koji, slažem se, nastaju u praksi. Rešavanje ovog problema u praksi podrazumeva samo da se postarate da se postojeći zakon primeni i ništa više. Za to je potrebno da sednete za isti sto sa svojim koalicionim partnerima, da se dogovorite da se isčitaju članovi zakona koji postoje, da pošaljete inspekcijski nadzor u zdravstvene ustanove za koje imati informaciju da se ne ponašaju u skladu sa zakonom, da uputite uputstvo na sve adrese, instrukciju na sve adrese svih zdravstvenih ustanova da se ne oglušavaju o zakon i time bi vaš problem bio rešen. Ovako nas dovodite u situaciju da verujemo da je posredi neki drugi motiv. Neću navoditi koji, a vi dobro znate koji motiv. To nije iskreno zalaganje za boljitak kvalitete zdravstvenog osiguranja, trudnica, dece i porodilja.
Ako niste bili u stanju da sednete sa svojim koalicionim partnerom i da se dogovorite zašto se postojeći zakon ne primenjuje, onda samo mogu da pretpostavim da tu stvari baš i ne funkcionišu najbolje. Zato ste u stvari morali da predložite nov zakon koji reguliše materiju koja je već zakonom regulisana. Međutim, to što stvari ne funkcionišu između vašeg koalicionog partnera i vas nije opravdanje za to što ste vi uradili.
Ono što nas takođe brine jeste što predlaganjem zakona koji već postoji vi unosite pravu zabunu u ovaj pravni prostor. Vi sužavate kategorije koje su navedene u dva sistemska zakona o kojima sam pričala. Na neki način vi ćete samo otežati primenu ovog zakona. Ako ste već mogli da se dogovorite sa direktorom Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje da se obezbede nova sredstva za ovo, iako u obrazloženju u zakonu navodite da nisu potrebna nova sredstva za sprovođenje zakona, onda ste vrlo lako mogli da sednete za isti sto sa njim i da se dogovorite da se promeni osnov osiguranja. To je jedan običan klik u kompjuterskom programu i svi problemi na terenu i u praksi bi bili rešeni.
Zaključiću sa jednom tezom i ponavljanjem onoga što su moje kolege rekle, a to je da Demokratskoj stranci i nama koji sedimo u ovoj sali nije problem ni da dva puta, ni pet puta, ni pedeset puta, ni sto puta, ni hiljadu puta glasamo za isto ono za šta smo glasali u prethodnim godinama, jer mi ne patimo od sindroma naknadne pameti. Hvala vam.

Poštovani predsedavajuća, zaista nikada ne bih zloupotrebila pravo da reklamiram Poslovnik. Dakle, reklamiram član 104. i to ovaj prvi stav, jer smatram da ste bili dužni da mi obezbedite vreme za repliku i priliku da repliciram predlagaču iako se on obraćao vama, ali je nedvosmisleno reagovao na moje izlaganje.
U tom smislu mislim da ste povredili Poslovnik član 104. prvi stav, jer ovde kaže - odnosno pogrešno protumači poslanikovo izlaganje narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku.
Moje izlaganje je predlagač pogrešno protumačio. Ja s tim u vezi, vas još jednom vrlo kulturno molim da mi date vreme da repliciram poslaniku, odnosno predlagaču i odbranim svoje stavove što je moje legitimno pravo kao zastupnika građana u ovom domu. Hvala vam.

Reklamiram član 107. stav 1. koji je upravo povređen sa vaše strane i to zato što niste opomenuli govornika prethodno da je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, jer on je sa pozicije narodnog poslanika i predlagača ovog zakona, izrekao opomene nekim narodnim poslanicima koji reklamiraju Poslovnik.
Vi ste propustili da na neki način sankcionišete ili opomenete gospodina Stefanovića, u svojstvu predlagača, ili poslanika u ovoj Skupštini, u trenutku kada je opominjao narodne poslanike da ne smeju da reklamiraju Poslovnik.
Ja od vas tražim da mi date pravo na repliku, zato što se o tome ovde radi i da mi ne oduzimate pravo na reč, a ukoliko to učinite, to je onda samo dokaz da je ova rasprava otišla u pravcu u kome predlagač nije želeo da ona ode, da se ovde dokazuje da ipak, možda, postoje tumačenja zakona koja govore u prilog našim tezama, odnosno tezama DS.
Pošto vidim da ćete me opomenuti da se držim povrede Poslovnika, ja ću se na nju vratiti.
Ponovo ću reći da ste upravo povredili Poslovnik, član 107. prvi stav, jer je govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, što ste propustili da gospodina Stefanovića opomenete da je učinio, zato što možete preslušati snimak sednice, pogledati šta je tačno rečeno.
Gospodin Stefanović je izrekao opomene. Malo je zamenio uloge u kojoj se danas nalazi. Pretpostavlja da je predsednik Skupštine i na mestu na kome sedi, a ne samo predlagač ovog zakona.
Dakle, ja vas molim da ipak održavate red na ovoj sednici onako kako to ovom domu priliči.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, volela bih da mogu da kažem i poštovani ministre, ali on trenutno nije u sali, pa bih vas zamolila ako biste mogli da pozovete ministra da dođe.

Hvala, ministre.
Ova Vlada i stožerna stranka ove Vlade - SNS otvoreno govore i nažalost ostavljaju čak i pisane dokaze o tome da će u naredne tri godine svi zaposleni u Srbiji doživeti značajan pad životnog standarda i kupovne moći.
Po projekcijama ove Vlade inflacija u naredne tri godine biće ukupno 10,8%, a predviđate ukupno povećanje primanja iz budžeta za penzionere i sve zaposlene u javnom sektoru za samo 3,2%.
Da objasnim malo bolje. Vlada poručuje svim penzionerima i svima koji rade za ovu državu i za svoju zemlju da će njihova kupovna moć nastaviti da pada barem za 7% u naredne tri godine, a to dolazi posle perioda od proteklih 18 meseci mandata ove Vlade do sada, kada je kupovna moć već opala za 5%.
Dakle, ova Vlada će tokom celog mandata smanjivati kupovnu moć građana i ja vas molim, gospodine ministre, da ovo danas, večeras ili potvrdite ili na neki način opovrgnete.
Iz redova vladajuće koalicije čuje se da ova Vlada na čelu sa SNS posebno vodi računa o socijalno ugroženima i o najsiromašnijim građanima Srbije. Dokle ćete vršiti svesnu i namernu zamenu teza? Da li vi to dokazujete da o najsiromašnijima brinete tako što uvećavate cenu struje za 11% posle najava ministarke energetike da će je smanjiti za 20%? Ili vašu brigu o najsiromašnijima dokazujete tako što podižete cenu hleba, mleka, mesa, osnovnih životnih namirnica, komunalija, struje, vode, grejanja? Ili ova Vlada dokazuje da o najugroženijim penzionerima brine tako što u 2014. godini neće dobiti tzv. 13 penziju, a to je bilo jedno od predizbornih obećanja vladajuće koalicije?
Poštovani ministre, DS je vrlo raspoložena i voljna da pomogne u rešavanju problema koji u planiranju ovog budžeta nastaju ili kao posledica previda, nedoslednosti ili lapsusa pojedinih ministarstava ili Vlade ukupno. Sreća je da postoje amandmani, pa ste u poslednjem trenutku ispravili jednu od krucijalnih grešaka koja se potkrala u ovom budžetu, odnosno u Predlogu budžeta. Da vas podsetim da ste zaboravili da dodate i predvidite sredstva za aktivno zapošljavanje stanovništva, pa ste u poslednjem trenutku to ispravili uloživši sopstveni amandman.
Zabrinjava činjenica da, prema onome što sam imala prilikom da vidim i da čujem prisustvujući Odboru za obrazovanje i nauku, nije bilo nikakve ili da je bilo veoma slabe koordinacije između Ministarstva prosvete i nauke i Ministarstva finansija. Toj činjenici svedoči i opasnost koju smo na sreću i putem amandmana DS, između ostalog, uspešno izbegli, pa se neće desiti, da se kolokvijalno izrazim, haos 1. januara 2014. godine na državnim univerzitetima, kada je moglo da se desi da državni univerziteti ostanu sa samo 30% nastavnog kadra zaposlenih, a da 70% ljudi koji su radili kao predavači 1. januara više nemaju posao.
Meni je drago što ste, koliko vidim iz materijala za raspravu o amandmanima za naredne dane, prihvatili i amandman DS vezano za „Petnicu“, iako je isti amandman predložila koleginica iz URS. Unapred se radujem diskusiji u narednim danima, kada ćemo imati priliku da razmatramo dobronamerne amandmane DS koje smo podneli, a koji u nekim slučajevima ispravljaju takve previde da npr. u budžetu za 2014. godinu nisu obezbeđena sredstva za realizaciju nekih zakona koji su doneti tokom ove godine, a čija realizacija počinje 1. januara 2014. godine i upravo su iz domena obrazovanja i nauke.
Molim vas da pogledate materijale koje smo vam uputili, pošto očigledno trenutno ne znate o čemu se radi, pa da nam date adekvatne odgovore na ova pitanja. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, kolege narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, u današnjoj objedinjenoj raspravi, osvrnuću se uglavnom na Istanbulsku konvenciju zato što smatram da ova tema zaslužuje posebnu pažnju u današnjoj raspravi.
Pozdravljam činjenicu da se parlament već drugi dan bavi ovom temom i da se bavimo sprečavanjem i borbom protiv nasilja u porodici i nasilja nad ženama.
Međutim, kao i moje prethodne kolege, moram da podsetim i prisutne i javnost na neke od kolega koji su govorili o nasilju nad ženama, i to pripadnici najveće vladajuće stranke u Srbiji, na način i jezikom koji pripada prošlosti, iako smo dobili opravdanje i dobili zvaničan stav SNS, ja moram da podsetim da u četvrtak kada smo pričali o tome, kolega je imao repliku i nije iskoristio tu priliku niti da se predomisli, niti da se izvini. Zaista pitam, na koji način će se osim rečima, ova vlada i vladajuća SNS i delima boriti protiv ovakvih slučajeva u svojim redovima?
Dakle, da citiram, rečeno je da su žene najčešće psihološki i verbalno, manipulativno, sociološki i ekonomski dominantnije od muškaraca, a skrećem pažnju i na reči da žena često i sama provocira nasilje. Ovo ponavljam, ne zato što nemam šta drugo da kažem, nego zato što smatram da i mi ovde u Skupštini, a i javnost treba da zna o čemu se u četvrtak pričalo u ovom domu, da je to nedopustivo, da nije izrečena opomena, da nije iskorišćena prilika u replici da se kolega izvini, niti da se predomisli, a da smo danas dobili samo zvaničan stav SNS, deklarativan, da to neće biti tolerisano.
Moje pitanje kolegama u ovoj Skupštini jeste – na koji način ćete, osim verbalnog upozorenja, vašeg kolegu opomenuti ili naučiti da se više ovo ne ponavlja?
Za mene je to samo ilustracija verbalnog i deklarativnog zalaganja vladajuće stranke u Srbiji za vrednosti kojima se sprečava nasilje u porodici i nasilje nad ženama.
Da vas podsetim, teče petnaesti mesec rada ove Vlade. Postavljam pitanje – šta je konkretno urađeno da se spreči nasilje u porodici? Preko 20.000 prijava porodičnog nasilja postoji svake godine, a podsećam da je samo 79 puta sud izrekao meru udaljavanja nasilnika iz porodice. To je mera koja postoji u zakonu, a koja se de fakto ne primenjuje. Da se ovaj broj uvećao, to bi bio dokaz posvećenosti borbi protiv nasilja nad ženama i borbi protiv nasilja u porodici.
Zašto po hitnom postupku ne donosite zakone koji će u praksi i realnom životu sprečavati i jače sankcionisati počinioce u situacijama nasilja u porodici i nasilja nad ženama, nego amnestirate preko 3.000 osuđenika? Mnoge od njih upravo za dela nasilja.
Složićete se da dela govore više od reči. Molim vas da mi odgovorite na pitanje koje se tiče eskalacije svakodnevnog nasilja i u porodici, vršnjačkog nasilja, nasilja na utakmicama, sportskim događajima? Molim vas da odgovorite na pitanje u kojoj meri to ima veze sa osuđenicima koji su amnestirani, u kojoj meri eskalacija svakodnevnog nasilja u našem društvu ima veze sa povratnicima i ponovnim počiniocima krivičnih dela za koje su već bili osuđeni, pa onda pušteni na slobodu pre isteka kazne koju je trebalo da izdrže, a često se dešava da dela koja ponovo počine posle puštanja na slobodu budu teža od onih za koje su osuđeni?
Očekujem da predstavnici vladajuće koalicije daju odgovor na pitanje – u kojoj meri se eskalacija nasilja u našem društvu može povezati sa zakonima koje ova Skupština donosi? Podsetiću, tu mislim na Zakon o amnestiji kojim je ili će biti na slobodu pušteno više od 3.000 osuđenika, kao što smo čuli od ministra Selakovića kada je ovaj zakon obrazlagao.
Ova konvencija, podsetiću, zasniva se na sistemu 3P – prevenciji, protekciji žrtava nasilja i procesuiranju počinioca. Danas se nalazimo u situaciji da sigurne kuće više nisu sigurne. Podsetiću na nemili i šokantan događaj, neki bi čak rekli, tragičan koji se desio 13. juna ove godine, a kada su tri osobe, među kojima i jedanaestogodišnje dete, sin jedne od štićenica, povređene u sigurnoj kući u Beogradu kada je bivši muž jedne od štićenica provalio u kuću i nožem napao štićenice ove kuće. Dete je nastradalo braneći svoju majku. Ovaj napad, koliko sam pročitala u sredstvima javnog informisanja, tretira se kao pokušaj ubistva. Mene zanima dokle se stiglo sa ovim postupkom, da li je gotova istraga, da li je samo podneta krivična prijava ili možda podignuta optužnica ili možda ništa nije urađeno?
Očekujem da dobijem odgovor na pitanja koja sam postavila, a zarad ilustracije mišljenja svog i svojih kolega, izneću nekoliko statističkih podataka. Naime, ove godine u partnerskim odnosima smrtno je stradalo, do sada, 37 žena, u odnosu na prošlu godinu, to je evidentan rast. Prošle godine, tokom cele godine, stradalo je smrtno 32 žene. U odnosu na prethodne godine, ponoviću, primetan je porast nasilja, jer je 2010. godine ukupno smrtno stradalo 26 žena, 2011. godine 29 žena, a 2012. godine 32 žene. Do sada, ponavljam do sada, a nalazimo se na kraju oktobra 2013. godine, nastradalo je smrtno 37 žena u partnerskim odnosima. Eskalacija nasilja u našem društvu je primetna.
Pozdravljam predlaganje Istambulske konvencije u ovom domu. Znam da smo se svi složili da treba za ovo da glasamo, da treba ovo da podržimo, ali ono što je evidentno jeste da je ova konvencija samo okvir i samo baza. Važno je šta ćemo kao društvo i kao pojedinci uraditi u budućnosti. Važno je šta se dešava u praksi, koliko se zakoni implementiraju. Važno je koliko se nasilnika udaljava iz porodice, a da vas podsetim, sa jedne strane imamo 20.000 prijava porodičnog nasilja, a samo 79 izrečenih mera za udaljavanje nasilnika iz porodice. Važno je koliko će se dosadašnja praksa promeniti.
Imali ste 15 meseci da promenite dosadašnju praksu. U ovom mesecu, petnaestom mesecu, ne vidim šta se po tom pitanju promenilo. Hvala.

Da budemo precizni, brojke su neumoljive, statistika je neumoljiva. Koleginica je replicirala na moje izlaganje. Ono što je evidentno jeste da je po sredi jedna zamena teza sa kojom se ne suočavamo po prvi put u ovom sazivu parlamenta.
Govorila sam o verbalnom zalaganju za određene vrednosti, o nedostatku dela koja potkrepljuju te reči, a ono što je evidentno i vidljivo jeste da i među vama, u vašim redovima, postoje disonantni tonovi kada je u pitanju definicija nasilja i ono što se dešava u porodici, disonantni tonovi o onome šta je prihvatljivo, odnosno neprihvatljivo ponašanje žena.
Dobro je što pričamo o ovoj temi. Dobro je što neke stvari mogu da izađu na videlo. Dobro je što napokon vidimo da se neki od poslanika koji sede u ovom parlamentu uporno vraćaju u prošlost, odnosno da iz prošlosti nisu ni izašli. Ovakve teme, bazična pitanja ljudskih prava i zaštite svakog građanina, odlična su prilika da zapravo vidimo kakvo odelo svako od nas nosi i kakav je neko u duši i srci, da li je nekakvo zalaganje samo deklarativno zarad, kao što je koleginica rekla, dnevno-političkih sitnih poena ili je to zalaganje suštinsko zalaganje u kakvo verujemo istinski i iz dubine duše. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre i kolege iz Ministarstva, poštovani narodni poslanici, narodne poslanice i građani Srbije.
Razlog zbog koga smo mi iz DS podneli amandman na ovaj član i zahtevali brisanje osnivanja akademije za bezbednost, zapravo leži u činjenicama da je nedopustivo da se na mala vrata uvodi takva visokoškolska ustanova kao što je akademija za bezbednost, imajući u vidu da u međunarodnoj praksi u demokratskim društvima i društvima kojima stremimo, pa i ne postoji visokoškolska ustanova koja se bavi ovakvim pitanjima. U ozbiljnim društvima ljudi koji ulaze u bezbednosne strukture školuju se na širokom dijapazonu smerova i predmeta, imaju razna zanimanja i onda ih služba regrutuje, obučava i kreću da rade posao a koji ih obuči.
Dakle, ja bih molila da nam se kaže koje su to države koje imaju osnovanu akademiju za bezbednost u ovakvom smislu, gde se takođe predlaže u ovom zakonu da upravni nadzor, dakle transparentnost funkcionisanje ovakve škole ne vrši Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj, nego se upravni nadzor i kontrola nad sprovođenjem programa izmešta iz Ministarstva obrazovanja, dakle transparentnost se ruši, prikriva se ono što radi ova visokoškolska ustanova i poverava se organima države koji se bave bezbednošću. Dakle. Poverava se BIA, upravni nadzor se poverava Ministarstvu odbrane, i upravni nadzor se poverava Ministarstvu unutrašnjih poslova. Ja vas molim, da mi kažete u kojoj to državi postoji ovakva praksa i to da li su države onakvog formata kakvog mi stremimo u smislu demokratije?
Dalje, razlog iz kog smo podneli predlog da brišemo ovaj član o osnivanju akademije za bezbednost jesu i formalni razlozi. Dakle, ne bismo imali ništa protiv da se javnost izjasnila o ovom predlogu, da je ovaj predlog prošao javnu raspravu, da su stručna javnost imala priliku da kaže šta misli o osnivanju jedne ovakve škole. S druge strane dovedeni smo u situaciju da nam se na mala vrata ovakvo rešenje predlaže, da se kamuflira i da je zabašureno studenskim zahtevima.
Dakle, ja vas molim da nam ubuduće ukažete barem toliko poštovanja u ovom domu, a i poštovanja prema građanima Srbije da budu svesni onih odredbi koje se donose u ovom parlamentu. Sledeći put kada budete predlagali ovako velike rezove, imajte dovoljno iskrenosti da javnost obavestite o tome, a ne da ovako na mala vrata uvodite nešto što se zove akademija za bezbednost i da upravni nadzor poveravate tajnim službama bezbednosti.
Takođe, imam protiv toga da se broj zaposlenih u javnom sektoru uvećava, što se takođe čini i ovim predloženim zakonom. Iz tog razloga sam sigurna u ovo što pričam, jer je Ministarstvo finansija i novi ministar Lazar Krstić, dao pozitivno mišljenje o osnivanju ove akademije i dao pozitivno mišljenje da se akademija osnuje kao novi indirektni budžetski korisnik.
Dakle ukoliko nisam u pravu, molim vas da me demantujete. Ukoliko sam u pravu, molim vas da obrazložite građanima Srbije zašto ste juče doneli mere štednje, gde umanjujete plate ljudima koji rade u obrazovanju, ljudima koji rade u zdravstvenom sistemu Srbije, a sa druge strane povećavate broj zaposlenih time što osnivate novu visokoškolsku ustanovu za potrebe tajnih službi u državi Srbiji.
Vi ste, drage kolege iz vladajuće opozicije sveli rad Narodne skupštine na veoma niske grane i dovedeni smo u situaciju da raspravljamo formalno potpuno i paušalno, zbog toga što ste nama poturili da praksu koju Vlada sprovodi u delo od aprila meseca ove godine, u proteklih šest meseci, mi sada treba da legalizujemo u ovo parlamentu.
Kao što je moja koleginica Lučić rekla, mi smo danas u situaciji da legalizujemo nelegalni rad Vlade, da nešto što funkcioniše šest meseci, legalizujemo danas i donosimo zakon po kome će se retroaktivno pokriti funkcionisanje akadmeije za bezbednost, a ja hoću da vas podsetim da ste vi iz tgekuće rezerve obezbedili preko devet miliona dinara za funkcionisanje akademije u ovoj godini, a u toku sledeće budžetske godine ukupan iznos finansijskih sredstava za potrebe akademije za bezbednost iznosiće 36 miliona 230 hiljada dinara, a za 2015. godinu 39 miliona 930 hiljada dinara.
Da li je to način na koji vi štedite i da li je to način na koji vi obrazlažete mere koje ste doneli juče? Molim vas, zarad građana Srbije da vaše reči budu opravdane delima, da se manete demagogije i da nam ponudite nešto što zaista može da se opravda.
Nemojte smanjivati, ako zaista želite da smanjite budžetsku potrošnju, onda na vas apelujem da prihvatite amandman da se obriše osnivanje akademije za bezbednost i time smanjite broj zaposlenih u javnom sektoru i time dokažete da zaista mislite ono što ste juče obrazložili na otvorenoj sednici Vlade.
Doći će vreme kada će se vrednovati ono što svako od nas radi pa će građani Srbije u nekom trenutku shvatiti da ono što vi imate da ponudite je u stvari jedno veliko ništa i da ćemo opet mi morati da ispravljamo ono što ste vi napravili tokom devedesetih godina, jer vi ste ovu državu zapravo doveli na prosjački štap i vi ste unazadili institucije tokom devedesetih godina onda kada ste vi bili na vlasti. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre i kolege iz Ministarstva, današnje izlaganje ne mogu da počnem u dobrom raspoloženju. Naime, kao što su kolege pre mene pričale i koleginica Lučić, u roku od godinu dana mi se drugi put susrećemo već sa predlozima koji se tiču izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju.
Ovo nije prvi put u ovom parlamentu da se isti zakoni menjaju brzo, u rokovima od samo po nekoliko meseci. Treba da se setimo samo Zakona o Narodnoj banci koji je menjan u roku od tri meseca dva puta. Treba se podsetiti i prethodne nedelje, kada smo Zakon o javnoj svojini po hitnom postupku usvojili, odnosno ste usvojili samo zato što se niste na vreme setili da rok ističe sada za vikend, rok koji je bio 24 meseca.
Moje osnovno pitanje u ovom delu mog izlaganja tiče se planiranja i organizacije posla koji svako od nas radi. Zašto se ovaj zakon predlaže kasno? Složićete se, danas, 7. oktobra, mi raspravljamo o stvarima koje je trebalo da usvojimo, odnosno koje ste vi morali da predložite mnogo pre 1. oktobra, pre početka akademske godine. Bilo je dovoljno vremena tokom celog leta, tokom septembra meseca da ovaj parlament raspravlja u jednoj opuštenoj i radnoj atmosferi o rokovima, da poštedite studente, da poštedite njihove porodice strepnje da li će i na koji način upisati godinu, da li će biti na budžetu ili će morati da pređu u samofinansirajuće studente.
Dakle, mene plaši nesposobnost Vlade da pretpostavi dešavanja samo nedelju dana unapred. To se dešava često, prečesto. Nadam se da se neće ponavljati u budućnosti. Vi ste sami rekli da ne želite da ponavljate greške iz prošlosti. To ste izjavili u javnosti, doduše vezano za malu maturu i skandal koji je bio oko male mature. Čini mi se, da ste već u ovoj situaciji i u ovim dešavanjima pogazili reč koju ste dali tada u javnosti, da nećete ponavljati greške iz prošlosti. Upravo se ponovila greška iz prošlosti i one se na žalost jako često ponavljaju, bez obzira na to što se trudite da očigledno to više ne radite.
Ovaj zakon predlažete po hitnom postupku, dakle sada, a ne pre nedelju, dve ili tri, ili mesec dana. Da li je bio veliki problem pretpostaviti da ta akademska godina počinje 1. oktobra. Nadam se da ćete mi dati neki odgovor na ova pitanja. Iako ste već po hitnom postupku ustanovili postojanje Akademije za bezbednost nad kojom upravni nadzor vrši Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane, odnosno Bezbednosno-informativna agencija, a ne Ministarstvo obrazovanja, kao što piše u obrazloženju ovog predloga zakona. Zašto niste iskoristili ovu priliku i po hitnom postupku takođe uvrstili i neke izmene drugih članova Zakona o visokom obrazovanju, kao što je npr. nostrifikacija diploma?
Znam da su moje kolege o tome ranije pričale i da ste vi najavili novi zakon koji se sprema, i koji verujem da će obuhvatiti sve ovo, ali ne postoji objašnjenje i ne postoji razlog zbog koga vi to niste uradili sada. Ako postoji mesta u hitnom postupku za ustanovljavanje akademije za bezbednost, onda bi moralo da postoji i mesta u hitnom postupku i za olakšavanje nostrifikacije diploma stotinama i hiljadama studenata, odnosno svršenih diplomaca renomiranim fakulteta i univerziteta u svetu koji čekaju na nostrifikaciju diploma.
Dakle, mene interesuje zašto su neka pitanja za hitan postupak, a neka, koja se čini da su mnogo bitnija za svakodnevni život naših sugrađana, prosto nisu za hitni postupak? Nadam se da ćete mi na to pitanje odgovoriti.
Dalje, ne mogu se ne osvrnem takođe i na to PISA testiranje za koje ste dali neko obrazloženje i dali odgovor, ali opet moram priznati da me oneraspoložilo to što se stalno ponavljaju iste greške. Dakle, i prošle godine smo mi imali priču oko PISA testiranja. Vi ste rekli da greške nećete ponavljati. Ove godine se ponovo ponovila ta ista greška. Moguće je da niste za to odgovorni, ali sama pozicija na kojoj ste trenutno, i posao koji radite upravo podrazumevaju da odgovornost ponesete i za neke stvari za koje neposredno vi sami niste odgovorni nego vaš tim, koji ste verovatno nasledili od svog prethodnika.
Zanima me na koji način će taj problem biti rešen. U medijima vidim da će biti pronađena sredstva za PISA testiranje, ali ono što ne vidim jeste objašnjenje kako. Vi ste takođe rekli da za vas obrazovanje nije trošak, već investicija. Ja to ne vidim, prosto, u ovim zakonskim predlozima i u vašim delima, ja to do sada ne vidim i ne vide ni građani.
Prvi ispit koji ćete morati da položite po tom pitanju biće budžet za sledeću godinu. Tu ćemo konkretno videti u ciframa koliko je vaše opredeljenje da obrazovanje tretirate kao investiciju, a ne kao trošak čvrsto, i koliko možete da ispregovarate sa vašim partnerima u Vladi, da se to zaista i desi. Verujte ne postoji stvar oko koje se poslanici u ovom domu i građani mogu složiti, kao što je obrazovanje.
Moj kolega Dejan Nikolić je rekao, da je ruka DS za saradnju po ovom pitanju pružena. Da mi stojimo na raspolaganju svojim delima, kao što smo i pokazali, jer smo pre šest meseci i više predložili zakonsko rešenje za nostrifikaciju i ubrzavanje nostrifikacije diploma. To što vaši prethodnici, ili članovi vašeg tima nisu radi da to prihvate od opozicione stranke, mislim da ta praksa mora da prestane ukoliko želite dobro ovom narodu. Hvala vam.

Poštovani predsedniče, poštovani gospodine ministre Iliću, vaša osnovna teza u današnjem i jučerašnjem izlaganju i predlaganju ovog zakona jeste da uvodite red u oblast urbanizma. To ne može biti dalje od istine i reći ću vam zašto.
Konceptualni vrednosne i stručne nejasnoće govore upravo u prilog zaključku da ovaj zakon nimalo neće pomoći u uvođenju reda u ovu oblast. Naprotiv, upravo suprotno. Sa stručne strane, kao što su moje kolege već iznele, nebrojeno puta, zakasnili ste sa predlaganjem ovog zakona. Rok za donošenje ovog zakona istekao je 7. juna 2013. godine. Objašnjenja koja ste dali za ovo kašnjenje krajnje su neprihvatljiva kada suštinski sagledate ono što ste rekli.
Objasnili ste da je najveći problem za efikasnost u postupanju u procesu legalizacije sama administracija koja ne postupa dovoljno efikasno. Sa druge strane, ovim zakonom ne propisujete niti rokove u kojima ona treba da postupa, niti propisujete sankcije za to ne postupanje ili prekoračenje rokova. Ne bih rekla da je to način da se u ovu oblast uvede red. Zamolila bih vas da u buduće vaše reči odgovaraju vašim delima.
Ukidate mogućnost da lokalna samouprava, u ime građana, sprovodi proces legalizacije. To je jedna odlična odredba prethodnog zakona. Bilo bi krajnje iskreno i onako džentlmenski da to i priznate, jer nije greh da je nešto dobro uradila i prethodna Vlada.
Videćemo da li imate najbolji interes građana Srbije na umu, kada budemo razmatrali amandmane u kojima ćemo mi predložiti da se ova odredba uvrsti u zakon, pa ćete tada odbijanjem ili prihvatanjem amandmana, koje smo mi predložili, dokazati da li imate najbolji interes građana Srbije na umu.
Da završim time što ću vas podsetiti na situaciju koju je videla cela Srbija i u kojoj ste 2007. godine bili glavni akter i kada ste, citiram, svojima na autoputu objašnjavali kako ćete tolerisati kraduckanje. S tim u vezi, zanima me da li ćete isti taj princip primeniti danas u vašem resoru, u onome što vi nazivate uvođenjem reda. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, moje kolege iz DS i ja smo danas podneli jedan amandman kojim predlažemo da se pažljivije razmotre prioriteti prilikom planiranja budžeta odnosno rebalansa budžeta Republike Srbije za 2013. godinu i predložili smo da tri ministarstva – Ministarstvo finansija i privrede, Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave i Ministarstvo saobraćaja, smognu snage i odreknu se tri i po milijarde dinara i ta sredstva stave na raspolaganje lokalnim samoupravama u iznosu od milijardu i po i Ministarstvu za obrazovanje i nauku.
Dakle, da vratimo novce koji su oduzeti lokalnim samoupravama za završetak projekata koji su planirani a koji ne mogu biti završeni, na žalost građana Srbije koji žive u tim lokalnim samoupravama. Dalje predlažemo da dve milijarde dinara dodatno obezbedite za nauku i obrazovanje, o čemu smo već diskutovali u proteklim danima.
Ne bih želela da se ponavljam, ali želim da istaknem ponovo važnost investiranja u obrazovanje i nauku i važnost opredeljenja da se obrazovanje i nauka ne posmatraju kao trošak, nego da se posmatraju kao investicija.
Takođe, želela bih da istaknem da ako vratite ovih milijardu i po opštinama za projekte koji su planirani, a koji sada ne mogu da se privedu kraju, u korist građana koji žive po ovim opštinama, da ste dali u obrazloženju da su sredstva tu namenjena za finansiranje Nacionalne agencije za regionalni razvoj. Ukoliko me sećanje dobro služi, vladajuća koalicija je rekla da ćete agencije ukidati, a ne da ćete ih dodatno finansirati. Ako već postoje lokalne samouprave i postoje gradovi i opštine u Srbiji, onda ne vidim zašto im ne bismo stavili na raspolaganje sredstva kojima mogu da završe svoje projekte i da te projekte odnosno rezultate projekata stave na raspolaganje građanima Srbije?
Dakle, ja ću ponoviti još jednom i biću koncizna i vrlo kratka. Mi molimo, tražimo i apelujemo na tri ministarstva, vaše, Ministarstvo finansija i privrede, Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave i Ministarstvo saobraćaja, da se odreknu iznosa od tri i po milijarde dinara i da ta sredstva stave na raspolaganje lokalnim samoupravama, gradovima i opštinama, u iznosu od jedne i po milijarde, da bi tu završili projekte koje su započeli. Sa druge strane, predlažemo da ostatak sredstava kojih ćete se vi odreći, nadam se, dve milijarde dinara, da se uloži u obrazovanje i nauku, kako bi i građani Srbije imali neposredniju korist, neposredniji benefit od ovog rebalansa budžeta. Hvala vam.

Hvala vam ministre na odgovoru ali ne mogu da kažem da je moje nastojanje teoretsko. Dakle, rekla sam vam prekjuče kada sam imala izlaganje u načelu, u budžetu za 2012. godinu bila je odvojena 21 milijarda dinara za obrazovanje u nauku, rebalansom kada ste vi postali ministar finansija ta sredstva za nauku i obrazovanje umanjena su na 17,7 milijardi. Dalje ste u budžetu za 2013. godinu umanjili ta sredstva za obrazovanje i nauku na 15 milijardi dinara i sada ih umanjujete na 13,2 milijardi dinara.
Dakle, ne mogu da prihvatim vaše objašnjenje da su onolika sredstva koja su planirana u budžetu za 2013. godinu ispoštovana i ovim rebalansom, jer prosta matematika dokazuje upravo suprotno.
Dalje, što se tiče lokalnih samouprava, vi ste im kroz set poreskih zakona oduzeli oko 200 miliona evra prihoda, i time dodatno onemogućili da se ti novci stave na raspolaganje građanima Srbije koji tamo žive. Prema tome, ni to ne mogu da privatim kao objašnjenje da su u suficitu 10 milijardi dinara, kada ste im već uzeli prethodnim setom zakona koji smo usvajali po hitnom postupku, preko noći maltene, su stupili na snagu sledećeg dana, uostalom, kao što će biti slučaj i sa ovim rebalansom.
Dakle, to nisu teorijska nastojanja, to su vrlo praktična nastojanja. Svi mi živimo u po nekoj opštini i imamo komunikaciju sa predsednicima opština i znamo na koji način ste ih doveli u poteškoće, da one obaveze koje su preuzeli na sebe, i na kraju krajeva program za koji su dobili poverenje građana ne mogu da sprovedu u delo. Pa ćete kroz godinu dana reći, eto opštine nisu uspele da sprovedu nešto u delo i nisu uspele da održe obećanja.
Dakle, ovde se radi o prostoj odgovornosti prema građanima, da neko ministarstvo koje ima veći deo kolača, mora da se odrekne većeg dela kolača. Dakle, vi ste stavili u Ministarstvo za finansije i privredu izgleda, najveći deo kolača…
(Predsedavajući: Vreme..)
Samo rečenicu da završim, prema tome morate da se odreknete najvećeg dela kolača. Ministarstvo za nauku i obrazovanje, odriče se po vašem rebalansu 3,3 milijarde dinara.
Dakle, time što se odriče 3,3 milijarde dinara, ne mogu da se grade škole u zemlji. na koji način mi možemo da investiramo u budućnost ukoliko ne gradimo škole i ne ulažemo u znanje. Hvala.