Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Ljuban Panić

Govori

Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvažene koleginice i kolege, poštovani gospodine ministre, suština ovog amandmana DS, koji sam podneo, jeste da se u razdelu 20 – Ministarstvo privrede, pa da vam čitam: dve milijarde dinara, smanji pozicija i prebaci na Ministarstvo građevinarstva i urbanizma, na funkciju 620, klasifikaciju 511.
Gospodin Vučić i gospodin Velimir Ilić, vaše kolege iz Vlade i neko ko vas je u srpsku vladu i doveo, obećali su u junu mesecu građevinskoj operativi da će joj biti vraćeni svi dugovi. Naša građevinska operativa danas je u situaciji da nije u mogućnosti da učestvuje u projektima zbog stanja u kome se nalazi, a pre svega ogromnoj količini sredstava koja se duguju građevinskoj operativi.
Dakle, ideja ovog amandmana je da se uz opis aproprijacije doda da je deo sredstava ove aproprijacije u iznosu od ta dva miliona dinara namenjen za smanjenje dugova građevinskoj industriji.
Poštovani ministre, mislim da je važno da kao deo Vlade podsetite one koji su vas u tu Vladu doveli, oni sa kojima radite na njihova obećanja jer su u junu mesecu obećali da će vratiti dugove građevinskoj operativi. Ovo je samo deo i pokušaj da se deo toga ispuni. Nadam se da ćete se predomisliti i prihvatiti ovaj amandman ako je, a sinoć nisam, zato što mi je „Partizan“ bio važniji, gledao gospodina Vučića, napokon pobedio hrast mogao bi da počne da se bavi svojim obećanjima. U junu mesecu je obećao pomoć građevinskoj industriji i želim sa ove dve milijarde, kojima bi promenili namenu u našem budžetu, građevinskoj industriji da pomognemo.
Hvala uvaženi predsedniče, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani i građanke, zakasnio sam malopre kada je bio moj amandman. Zahvalio bih se koleginicama Teodori i Biljani što su podnele gotovo istovetan sa malim razlikama i podržao bih njihov amandman da ostane delo učinjeno iz nehata u ovim izmenama Krivičnog zakonika i da to ogolimo jezikom građana. Između Banatskog Karlovca i Vladimirovca - pružni prelaz, instalacija, prelazite sa prikolicom i prevozite drva i desi vam se sasvim slučajno da usled mehaničkog kvara se ta prikolica otkači i ta drva se raspu i oštete određenu instalaciju. Da li je to namera ili je to nehat? Tu se samo o tome radi. Kakvu poruku mi kao poslanici Narodne skupštine RS, kao zakonodavno telo, šaljemo građanima Srbije ako iko zbog dela koje nije počinio namerno.
Sasvim sigurno, ova dela koja sam ja naveo sada kao primer, ili kolega Milivojević ili pre toga koleginica Vlahović, sasvim sigurno je to nehat. Ako komšija reši da vrati šaht ili da popravi vrata od električne instalacije i dogodi se da tu instalaciju ošteti, on mora na sudu da ima pravo da dokaže da je to učinio iz nehata. Loša je poruka da nehat uklonimo, kada su ova krivična dela u pitanju, iz Krivičnog zakonika. Loše je da za očigledne i moguće situacije, gde nema predumišljaja, nešto se dogodi, građani budu suđeni kao da predumišljaj postoji. Naročito je loše da mi šaljemo takvu poruku danas, kada već danima traju spekulacije o tome ko i na koji način razgovara sa određenim ljudima osuđenim za najstrašnija krivična dela o pomilovanju, a nalazi se u kabinetu predsednika Republike.
Naš posao danas je Krivični zakonik. Molim vas da prihvatite jedan od ovih amandmana DS. Zaista je glupo da mi kao narodni poslanici ne donesemo rešenje kojim sutra neko ko prevozi drva preko pružnog prelaza i na taj način sasvim slučajno ošteti instalaciju, bude suđen kao da je to uradio sa predumišljajem. O tome se samo radi. Hvala vam.
Hvala poštovani predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi predlagaču, gospodine predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Stefanoviću, hvala gospođi Plavšić što mi je uštedela jedno dva minuta čitajući članove zakona. Ostavila mi je dovoljno vremena se složimo kroz ovu raspravu i o članu 17. i o članu 22. da prosto definišemo kategorije i prava iz tih članova po onoj staroj da je ponavljanje majka znanja. Ako se ne zna, onda može i da se nauči stalnim ponavljanjem gradiva.
Član 17. definiše osiguranike, jel tako? Suština je da osiguranik ima direktno pravo na zdravstveno osiguranje, a osigurano lice ima pravo izvedeno iz njegovog. Dakle, vi gospodine predsedniče Narodne skupštine dok ste studirali, ako niste bili zaposleni, bili ste osigurano lice imali ste izvedeno pravo na zdravstveno osiguranje, jel tako? Dakle, definisali smo šta je osiguranik, a šta je osigurano lice, slažemo se oko toga.
Onda dolazimo do člana 22. i izmene iz oktobra 2012. godine koje su pohvalne, pre svega i za ministarku zdravlja i moramo biti korektni to da kažemo, koje kažu – osiguranicima. Znači, složili smo se šta su osiguranici, jesmo. Dakle, osiguranicima se smatraju i lica ako ne ispunjavaju uslove za sticanje svojstva osiguranika iz člana 17. ovog zakona, pa kaže – deca do navršenih 18 godina života, školska deca i studenti, žene u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoće, porođaja i materinstva. Dakle, ako smo se složili šta su osiguranici i da imaju pravo na direktnu zdravstvenu zaštitu i ako kasnije pet članova nakon toga kažemo ponovo da su osiguranici, a složili smo se šta su oni, i ove kategorije zbog kojih navodno danas predlažete ovaj zakon, onda mi apsolutno dobijamo potvrdu da je tačno ono što određeni poslanici, i moja prethodnica i drugi poslanici ovde govore.
Vi ste često i to sa pravom kao predsednik Narodne skupštine deo državnog vrha. Često se taj državni vrh u poslednjih godinu i po dana sastaje po raznim pitanjima koja su važna za našu zemlju i to je u redu. Godinu i po dana ste na vlasti.
Ovim zakonom, prepisivanjem rešenja koja već postoje, ne radite ništa drugo do priznajete nemoć da rešite stvarne probleme koji postoje u tim oblastima. Nije vaš posao da iznova definišete prava koja već postoje, već ako se ona ne ostvaruju da dovedete do toga da se ona ostvaruju. To je vaš posao. Vaš posao gospodine Stefanoviću, a ne vaša krivica, da se razumemo, svi ljudi u Srbiji i svi mi ovde smo bili na vlasti u nekom trenutku, nije vaša krivica to što nam poput Kikindskog odeljenja akušerstva izgledaju na način na koji izgledaju. Ali vaša je krivica ako godinu i po dana nakon što ste došli na vlast se tamo ništa ne popravi, a predlažete zakonska rešenja koja već imamo godinu dana ovde, a imamo ih. Dakle, složili smo se šta su osiguranici i osigurana lica.
Vidite, malo pre ste doveli javnost u zabludu. Ovaj zakon je vaš Predlog zakona. Bavi se ženama, odnosno trudnicama, decom i porodiljama. Malo pre smo pričali o nezaposlenima. Nemojte da dovedete slučajno u zabludu ljude koji ovo gledaju da i lica koja se neobuhvataju ovim zakonom dobijaju pravo na zdravstvenu zaštitu. Za malo ste to uradili. Možda nesvesno, kao što ne znate da razlikujete osiguranike i osigurana lica i to da su u članu 22. ti osiguranici su dobili prava koja ovde danas predlažete.
Postoji još jedna stvar jako zabrinjavajuća u ovom zakonu, gospodine predsedniče Narodne skupštine. Narodna skupština Republike Srbije je organ koji donosi predlog Ustava Republike Srbije i to je uradila 2006. godine. Ovaj saziv Narodne skupštine je nadležan i vi kao njegov predsednik da Ustav promenite ako za to postoji politički dogovor. Nadasve, dužni ste kao predsednik Narodne skupštine i mi svi ovde kao narodni poslanici da budemo primer kada je u pitanju poštovanje Ustava.
Član 42. Ustava se bavi zaštitom podataka o ličnosti gospodine predsedniče i kaže da svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti u skladu sa zakonom i pravo na sudsku zaštitu zbog njihove zloupotrebe. Vi ovim zakonom lekare činite dužnim da dostavljaju podatke o prekidu trudnoće i rođenju mrtvog deteta. To je grubo kršenje člana 42. Ustava Republike Srbije. Zakon o zaštiti podataka u članu 16. definiše naročito osetljive podatke, gospodine predsedniče, i kaže da podaci koji se odnose, između ostalog, na zdravstveno stanje mogu se obrađivati na osnovu slobodno datog pristanka lica.
U vašem poslaničkom klubu imate ljude koji mogu da objasne koliko je strašan prekid trudnoće nakon šestog meseca, kako se to radi i kakve medicinske zahvate to zahteva. To je strašno. Ovo morate izbaciti.
Vi ste predsednik Narodne skupštine Republike Srbije. Zamislite da se pojave udruženja, a to uopšte nije isključeno, ili zamislite situaciju da 25 narodnih poslanika podnese Ustavnom sudu predlog da se oceni ustavnost člana ovog zakona. Zamislite da to Ustavni sud zaista oceni neustavnim, u šta verujem da bi to učinio.
(Narodni poslanik Nebojša Stefanović, s mesta: Molim vas, učinite to.)
Zamolio bih predsedavajućeg da opomenete predsednika Narodne skupštine.
(Predsedavajući: Molim vas da ne dobacujete sa mesta.)
Nije lepo dobacivati, gospodine Stefanoviću. Tome nas vi učite sve ovo vreme ovde.
Gospodine predsedniče Narodne skupštine, s obzirom na to kako se ponašate sada, smejete i dobacujete, meni nije smešno to što sam rekao da godinu i po dana od izbora vi činite državni vrh i ništa se popravilo nije za ljude, a vi se bavite prepisivanjem. Jasno je ljudima koji sede sa vama u klupama o čemu se radi, kada vi a ne vaša poslanička grupa predlažete ovakav zakon. Vi ste primer javne vlasti kada je u pitanju zaštita trudnica i porodilja, briga o deci i socijalne politike u gradu Beogradu, kojeg ste pre 50 dana smenili. Vi ste možda i hteli, ali vam predsednik partije nije dozvolio da budete gradonačelnik Beograda. Procena je da možda treba da poradite na imidžu, gospodine predsedniče Narodne skupštine, pa onda ovom temom želite da napravite od sebe …
(Predsedavajući: Gospodine Paniću, molim vas.)
… Sve je dobro dok me ne kidnapujete kolima. Hvala.
Procena je da je ovo nešto protiv čega nećemo glasati, ali je nešto što neće rešiti probleme u oblasti kojom se bavite. Ovo je tek, gospodine Stefanoviću, jeftin način da se ne bavite onim čime biste trebali da se bavite, a to je unapređenje života građana. Bavite se unapređenjem sopstvenog imidža. Hvala vam na brizi koju iskazujete. Molim vas samo da sledeći put malo bolje pročitate zakonska rešenja i da onda zakone koje smo doneli sprovodimo, a ne da donosimo nove da bi imali alibi što ne sprovodite stare. Hvala.
Hvala, poštovani predsedavajući.
Javljam se po članu 104. Poslovnika. Pogrešno je protumačen deo mog izlaganja. Gospodin predlagač je pogrešno protumačio deo mog izlaganja i s tim u vezi ja zaista imam pravo na repliku, tim pre što zaista nisam dobio pojašnjenje na jedno pitanje i jednu sumnju koju sam izneo, a radi se o zaštiti podataka o ličnosti.
Zamolio bih vas samo da postavim konkretno pitanje, bez ulaska u političku politiku i dijalog, zaista. To vam obećavam kao jedan od mlađih poslanika jednom od starijih. Samo bih voleo da dobijem razjašnjenje za to. Treba mi minut i u pitanju je konkretno pitanje vezano za…
Predsedavajući, zaista imam pravo na repliku.
Mislim da kršite moja poslovnička prava.
Hvala.
Gospodine predsedavajući, poštovani predsedniče Vlade Republike Srbije, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovane građanke i građani Srbije, slažem se sa predsednikom Vlade kada kaže da je neophodno da se zakonom uredi ova oblast. Čuli smo danas mnogo primera. Možda najbolji primer za to zašto ovu oblast trebamo da uredimo se nalazi možda u ne tako dalekoj istoriji i činjenici da su ljudi bliski šefu jedinice za specijalne operacije u jednom trenutku, a za vreme trajanja procesa za ubistvo premijera Đinđića, osnovali jednu agenciju za obezbeđenja lica i koliko je opasna činjenica da takvi ljudi imaju pravo da se bave nečim što se naziva obezbeđenje.
Vi ste danas kao predsednik Vlade rekli, i to je sa vaše pozicije normalno, da odbijate da prihvatite činjenicu da će neko ko je kriminalac imati priliku da radi kao privatno obezbeđenje ili da se bavi detektivskim poslom. Ne bi mi imali problem sa tim objašnjenjem da ne sumnjamo, a da imamo iskustvo u prethodnih godinu i po dana da većina zakona koja je predložena Narodnoj skupštini Republike Srbije nije dala rezultate kakvi su se od tih zakona očekivali. Od Zakona o ukidanju konverzije očekivali smo nekoliko milijardi evra investicija. Od nekoliko budžeta i rebalansa budžeta očekivali smo bolju ekonomsku situaciju itd. Ako rezultata na drugim poljima nema, mi kao opoziciona politička stranka imamo pravo da sumnjamo šta može da se dogodi sa eventualnom primenom ovakvog zakona ako u neizmenjenom obliku bude usvojen.
Ne možemo i ovu raspravu odvijati van konteksta u kome se ovaj zakon donosi. Mi imamo ponovnu eskalaciju nasilja i huliganizma, odnosno aktivnosti huligana što na sportskim terenima, što van njih. Imamo činjenicu da ekstremisti iz raznih nacionalističkih organizacija, koje su više puta bile na sudu, prave teretane po Voždovcu, koje predsednik te opštine iz najveće političke stranke koja proklamuje evropske vrednosti, navodno, kaže da mu ta teretana ni malo ne smeta.
Imamo činjenicu da se vaš prvi potpredsednik Vlade sastane sa huliganima i navijačima, sa njima popije kafu i nekoliko meseci nakon toga jedini rezultat toga je da se njemu, za razliku i od vas i od mnogih drugih, ne skandira na sportskim priredbama, a nasilje je na sportskim priredbama u porastu.
Imamo i činjenicu koja je bila velika tema koju smo svi zajedno osudili, a to je da je momak pre nekoliko meseci u Beogradu od strane obezbeđenja ubijen. Momak sa Zvezdare. Imali smo spontane građanske proteste povodom toga. Zato i postavljamo pitanje kome se to daje mogućnost preduzimanja istražnih poslova, nošenja oružja, proveri identiteta, zadržavanja lica, upotrebe fizičke sile i dresiranih pasa?
Stavite se u situaciju društva tog momka koji je ubijen i u situaciju da postoje ljudi koji su možda naoružani u tom trenutku, a ovaj zakon bi u takvim situacijama tim ljudima omogućio da budu naoružani.
Vi ste se danas branili od amandmana DS, kojim tražimo da samo neosuđivana lica mogu da se bave ovim poslom citiranjem određenih zakona. Ja vam se zahvaljujem na malo dužoj pauzi. Imao sam vremena da se pripremim.
Možda ja nisam u pravu i valjda u tom smislu valjda zaslužujem objašnjenje. Član 102. stav 3. Krivičnog zakona bavi se davanjem podataka iz kaznene evidencije. Kaže da podaci iz kaznene evidencije mogu se na obrazložen zahtev dati državnom organu, preduzeću, drugoj organizaciji ili preduzetniku ako još traju pravne posledice osude ili mere bezbednosti i ako za to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu.
Dakle, ako stavimo da u ovaj zakon vi prihvatite amandmane DS, a ako je ovo krivični zakon, odnosno zakonik Republike Srbije, onda mi kao narodni poslanici obavljamo našu ulogu vrlo odgovorno kada je u pitanju bezbednost građana. Sprečavamo da ljudi, krivično osuđivani, mogu da se bave ovim poslovima i da incidente koje smo imali u prošlosti sprečimo, a ne daj Bože da se ti incidenti ponovo sa dresiranim psima i oružjem, mogu da ispadnu još mnogo gori.
Ne moram da čitam kada je lice zakonski rehabilitovano. Ako je neko osuđen na kaznu zatvora preko šest meseci do jedne godine, npr, zakonska rehabilitacija nastupa u roku od pet godina od kada je kazna izvršena. Dakle, većina ljudi o kojima mi danas ovde govorimo, a mogli bi postati zaposleni u tim privatnim obezbeđenjima, sasvim sigurno nije izbrisano iz evidencije. Ko vodi evidenciju? To se nalazi u nadležnosti Ministarstva pravde.
U zakonu o izvršenju krivičnih sankcija, tačka 2, kaže da ministar nadležan za pravosuđe vodi evidenciju o osuđenima. Rekli ste nam da te evidencije nema. Ako je nema, onda se postavlja pitanje čija je odgovornost što je nema? Može je biti. Vi ste danas rekli – vi ste u pravu kada je nasilje u pitanju. Odgovornost možemo svi zajedno ovde da podelimo i mi koji smo činili prošlu Vladu i vi koji činite sadašnju. Ali, sličnosti iz ovog i onog vremena, uvaženi predsedniče Vlade, nema mnogo.
Kada uzmemo u obzir činjenicu da je aktivista DS Danilo Bobić identifikovao u vašem ministarstvu, odnosno Kancelariji za KiM, Zorana Milojevića Želju, ili Zelju, ne znam, kao čoveka koji ga je tukao, kada imamo činjenicu da iz vaše Vlade stigne dopis poslanicima DS da su ministri, uglavnom vezani za najveću političku stranku vaše koalicije, preko 5.000 kilometara prešli u kampanji za lokalne izbore u Vrbasu, da je neko sprovodio nasilje koristeći službeno vozilo Vlade, Ministarstva za KiM, osim ako u nadležnosti tog ministarstva nije i Opovo i Metohija, nego samo KiM, onda to nije normalno.
Vi kao predsednik Vlade bi na to morali da reagujete zato što je policija u Vrbasu tog dana, a podsetiću vas tog dana je bila sednica Vlade koju smo svi gledali, o merama štednje, sa jednom vrlo neprijatnom scenom na kraju, gde vaš prvi potpredsednik, to je ovaj što sam ga pomenuo da priča sa navijačima, a da se ništa nakon toga ne desi, osim što prestanu njemu da skandiraju pogrde, a to ste i vi preživeli, i gospodin Jočić je to preživeo i mnogi drugi političari u ovoj zemlji, a sa njima nisu sedeli i pili kafu.
(Predsedavajući: Gospodine Paniću, vratite se temi, molim vas.)
Još svega dve, ili tri rečenice. Hvala vam na upozorenju.
Kakva je poruka koju šaljemo donošenjem ovog ili nekih drugih zakona, ili toga da policija ne reaguje na identifikovano lice koje je član vašeg kabineta, koji se bavi nasiljem za vreme jedne političke kampanje? Šta da uradi policajac u Vrbasu kada mu neko signalizira da je maltretiran ili da se nalazi zatočen u prostorijama najveće stranke u ovoj skupštini, istog dana kada vi trpite ponižavanje od prvog potpredsednika Vlade u direktnom prenosu na RTS, koju gleda nekoliko miliona ljudi?
Molim vas da razmislite o ovim amandmanima. Vi ste bili najbolji student Fakulteta političkih nauka i znate da nisu samo tehničke stvari važne kada se donosi neki zakon, da ima mnogo toga i u kontekstu u kome se taj zakon donosi i u porukama koje šaljemo donošenjem određenih zakona.
Prihvatite amandmane DS. Podaci o ličnostima su zaštićeni u svim slučajevima, sem u slučajevima kada zakon nalaže da taj podatak nije zaštićen. Ovo je situacija u kojoj ne možete izbeći amandmane DS, ili drugih opozicionih partija, u kojima se traži da u obezbeđenjima, u obezbeđenju, privatnom obezbeđenju, detektivskom poslu, ne mogu učestvovati lica krivično osuđivana. To je opasno. Opasno i zato što imamo porast nasilja u političkim kampanjama, zato što imamo porast nasilja na stadionima, zato što imamo porast nasilja kroz medije, zato što imamo nasilje, ako želite, a ja sam to identifikovao kao jednu vrstu nasilja, i na samoj sednici Vlade.
Razmislite još jednom o ovim amandmanima. To mora stajati u zakonu. Mora. Nemamo pravo, ako želimo da budemo zemlja članica EU, niti će nas u tu EU primiti kao zemlju koja pred nasilnicima ustukne, ili koja im daje mogućnost da nakon amnestije, ili možda kako je to juče meni uvaženi kolega, šef poslaničkog kluba SNS, rekao – valja se razgovarati sa huliganima da bi se uveli u određene normalne tokove.
Prema njima treba da se primenjuje zakon kao prema svim drugim građanima ove zemlje. Ne može im se eventualno ovim zakonom ostaviti prostor da se legalizuje ono što najbolje rade, da sprovode nasilje, a da uz to smeju još da koriste pse ili oružje. Hvala vam, predsedniče Vlade.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kao narodni poslanik prvo moram da izrazim čuđenje činjenicom da je uz ovaj KZ koji podnosi jedna poslanička grupa u našoj Narodnoj skupštini, bilo predviđeno da se odvija i objedinjena rasprava o zakonima o državnoj upravi i državnim službenicima.
Zašto i koji je razlog da ti zakoni u noć prekjuče budu sklonjeni sa dnevnog reda, ne znamo, i nismo kao narodni poslanici dobili odgovor na to pitanje, kao i šta će se u tim zakonima menjati, odnosno šta je u njima bio problem, s obzirom da se njima u duhu departizacije javnih konkursa ukida objavljivanje konkursa u dnevnim listovima i bilo je predviđeno da se uvede vd status za državnog službenika sa mogućnošću da on traje devet meseci, što je, složićete se, atipično, a načelnici okruga postaju politički funkcioneri. Trebalo je da to bude nastavak priče o profesionalizaciji državne uprave i nepartijskoj državi.
Danas imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama KZ, koji po rečima ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe koja je ovaj zakon predložila, a radi se o poslaničkoj grupi SNS, kako kaže u svom izlaganju, SNS želi ovim zakonom da mobiliše društvo protiv nasilja.
U ovom slučaju, nasilja nad instalacijama, javnoj svojini itd, ništa sporno, ništa što niko ne bi podržao, jer problem je samo što postoji senka sumnje kada pogledate na zvanične podatke o porastu opšte stope kriminaliteta, a to je izazvano povratnicima u izvršavanju krivičnih dela, koji su pušteni amnestijom ili kada danas premijer sa pravom i potpuno se tu slažem sa njegovom izjavom kada kaže da se sa navijačima koketira, da skandiranje tih navijača ne bi bilo protiv određenih političara, samo jednog političara, aktuelne, bivše, koje god hoćete vlasti. Znam da su skandiranja posle njegovog sastanka sa njima prestala.
Naime, kada se sa koloritnim likovima sa južne tribine, gospodin Aleksandar Vučić sastao i popio kafu, o čemu smo bili obavešteni u sedam sati uveče jednog dana, zaista su prestala skandiranja, koja su zaista nenormalna od ljudi, čija takođe normalnost može biti dovedena u pitanje, bilo da je skandiranje gospodinu Jočiću nakon teške nesreće, gospodinu Dačiću kao premijeru, nekoj političkoj stranci, bivšem, sadašnjem predsedniku Republike, kako god hoćete. Mislim da je to veći problem od ovoga što ste danas predložili.
Takođe, rekli ste da od svih poslaničkih grupa očekujete da ne okreću glavu, čitam beleške, da ne okreću glavu od ovakvih pojava i da se sa ovakvim pojavama, odnosno materijalnom štetom koja je za građane koji pune budžet Republike Srbije, od kojih javna preduzeća održavaju određene instalacije, odnosno da ne okrećemo glavu od nasilja.
To bi imalo svoju logiku da je neko ko je identifikovan kažnjen za kidnapovanja i prebijanja u Vrbasu ili da se reaguje na izjave pojedinih narodnih poslanika oko toga ko je na koji način i zašto sprovodio nasilje prilikom izbora na Kosovu i Metohiji.
Ništa nije sprečavalo tužioca da po postojećem Krivičnom zakoniku reaguje na pojave koje vi želite da sprečite. Rekli ste da ima svega dva amandmana, pretpostavljam da ste napravili lapsus. Samo ja sam na Krivični zakonik podneo dva, mislim da su moje kolege podneli ukupno sedam amandmana na vaš Predlog krivičnog zakonika i ja izražavam sumnju, s obzirom da Predlog ovog krivičnog zakonika i to da mi možemo u izmeni člana 290. da vidimo nameru da se nakon štrajka radnika FAP iz Priboja, jednim predlogom koji je nedovoljno jasan, možda utiče na ono što sledi Srbiji od proleća.
Budžetom koji je došao u Skupštinu, predviđena je otpremnina za 54.000 radnika koji će ostati bez posla sledeće godine. Na prvi protest, na prvu ozbiljnu blokadu pruga, odnosno saobraćajnica kod Priboja, radnika koji to rade zato što žele da se čuje njihov problem, najveća stranka vladajuće koalicije reaguje ovim zakonom.
S obzirom da je postojalo rešenje u Krivičnom zakoniku koje želite da promenite u članu 290, gde se kaže da se kažnjava svako ko ugrozi javni saobraćaj i time dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima. Ne vidim, odnosno izražavam sumnju da li predložene izmene idu u pravcu da se sa ovakvom zaštitom građana i njihovih prava nastavi ili se na mala vrata uvodi zabrana ljudima da protestuju za svoja prava.
Ako neko protestuje i prijavi skup na Trgu Republike i taj skup bude malo veći od očekivanog, možda zauzme i raskrsnicu kod Narodnog pozorišta. U ovom slučaju, policija može da piše prekršajnu prijavu jer se skup ne odvija tamo gde je skup prijavljen. Ako je neko prijavio šetnju, pa ide i prošeta tim i tim ulicama, ako ta šetnja se odvija iz nekog razloga, ljudi žele da ukažu na neki problem i ta šetnja ima smisla. Potpuno je besmisleno da se utiče na slobodu okupljanja. U najgorem slučaju, prekršaj je ako se takve stvari rade.
Ja sam vam predložio amandman, vi ste to verovatno pogledali i dodao sam da se i u železničkom saobraćaju postojeći član Krivičnog zakona odnosi na postavljanje prepreka na saobraćajnice, čime se ugrožava život ljudi, da niko ne može da blokira vozilo hitne pomoći i ljude koji trebaju da reše svoju stvar neodložno i hitno, ali da se zadržava pravo ljudi da protestuju.
Vi ste kao predlagača u jednom od svojih obraćanja rekli da se ovaj zakon donosi zbog dece i ulaganja u decu, da će se njime sprečiti ponavljanje određenih krivičnih dela i nasrtaja na javne instalacije, time će javna preduzeća i država Srbija uštedeti određeni novac i da ćemo taj novac da uložimo u našu decu, to je nešto što bi svako potpisao, samo što je predugo vremena prošlo da bi se sve svaljivalo na neke bivše vlasti. Dovoljno je godinu i po dana da se vidi da od ulaganja u našu decu, većeg ulaganja u našu decu kada je u pitanju postojeća vladajuća većina i Vlada Republike Srbije, nema ništa. To je floskula koju smo čuli nekoliko puta, najvažnija je bila prilikom donošenja Zakona o javnim nabavkama, prilikom departizacije javnih preduzeća, prilikom donošenja nekoliko budžeta, rebalansa, itd. Ništa od toga nije tačno.
Plašim se, s obzirom na nervoznu reakciju države kada su radnici prvi put ozbiljno za vreme mandata ove vladajuće koalicije uspeli da protestuju za svoja prava, vlast na to reaguje tako što u budžetu već predviđa otpremnine za 54.000 ljudi koji će ostati bez posla i donosi izmene Krivičnog zakonika koji je vrlo nejasan kada je u pitanju pravo ljudi da protestuje za svoja prava.
Suspendovati pravo ljudima da protestuju i time ukažu na svoj problem, kao što smo imali prilike da vidimo da tog protesta nije bilo, ne bi se neko iz Vlade pojavio tamo i ljudima predložio neko rešenje za koje se ja nadam da će se realizovati od 1. marta kako je naznačeno. Dolazimo u situaciju da jedna teška ekonomska situacija koju vi niste dovoljno sposobni da popravite i koju pokušavate da maskirate time što jedan polovni avion 25 puta je bio predstavljen kao nešto novo, nešto sjajno, nešto bajno u Srbiji.
Pozivam vas da prihvatite amandmane koje smo predložili kao poslanička grupa Demokratske stranke. Nemamo ništa protiv da se zaštite javne instalacije. Ne govorim o tome da su iz vaših redova kada ste bili opoziciona partija dolazili glasovi tipa ko sme da kažnjava nenaoružan narod kada protestuje ko je taj koji sme da se usudi da ne razume gnev ljudi kada su u teškoj situaciji itd.
Ovim amandmanima želimo da sprečimo ono za šta postoji opasnost da će se dogoditi, pa to je zloupotreba zakona da se zabrani sloboda okupljanja onima kojima ste obećali deset milijardi evra investicija, radna mesta, rešavanje ekonomskih problema, povećanje plata, penzija, svega onoga što se nije desilo. Logična pretpostavka je da birač koji je glasao za neku političku stranku, zbog ovih obećanja, kada od tih obećanja vrlo očigledno nema ništa, izađe i protestuje za njih.
Nadam se da predložene izmene Krivičnog zakonika ne idu u tom pravcu. Hvala.
Član 104. pogrešno je protumačeno moje izlaganje. Zaista nisam imao zlu nameru koju ste pomislili da sam imao kada ste rekli da sam prešao granicu koju nije prešao niko danas u raspravi.
Drago mi je da smo došli na taj nivo političke kulture da kada se održavaju masovni skupovi, masovni protesti…
Pogrešno sam protumačen. Mislio sam da ste mi dali pravo na repliku.
Član 104. stav 1. pogrešno protumačeno moje izlaganje u onom delu u kojem je kolega mislio da sam ja, kako on kaže, prešavši granicu, želeo nekoga ovde da uvredim. Samo sam želeo to da pojasnim. Ništa drugo, samo replika na tu činjenicu.
Uvaženi predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, uvaženi gospodine ministre, mi danas ponovo predlažemo Predlog zakona o lokalnim izborima da bi sprečili nešto što je postao manir ove Vlade, a to je da se u Srbiji dešava samo ono što ova vlada nije obećala da će da se dogodi, a građani za to nisu glasali.
Ako uzmemo činjenicu da je nekoliko stotina hiljada glasalo više u zbiru, da su lokalne liste DS dobile u odnosu na lokalne liste SNS, jedini uspešan projekat ove vlade, a to je tzv. prekomponovanje, odnosno upodobljavanje lokalnih koalicija republičkoj vlasti. Postavlja se pitanje, zašto i zbog koga postoji ustavno pravo građana na lokalnu samoupravu i zašto postoji institut lokalnih izbora?
Demokratska stranka zato predlaže da se za odbornike u lokalnim sredinama glasa tako što tačno znate koji vaš komšija se na vašem izbornom mestu, odnosno, vašoj izbornoj jedinici kandiduje da bude vaš predstavnik u lokalnoj skupštini. Ukupan zbir glasova koji dobiju kandidati imenom i prezimenom ulazi u fond stranke na osnovu onoga što je dobila stranka ako pređe izborni prag, raspodeljuju se mandati i ne može politička stranka da određuje ko će biti odbornik u lokalnoj skupštini.
Takođe, predlažemo ono što Ustav ne onemogućava, a to je da gradonačelnike građani biraju neposredno na izborima kako ne bi imali situaciju kakvu smo imali u Leskovcu, Užicu, Novom Sadu, Beogradu, da ljudi koji nisu dobili podršku građana ulaze u prvi red i ne zna se u čije ime vode gradove, a oni koji su tu podršku ubedljivo dobili, bivaju smenjeni.
Danas kada iz najava o najavama o merama štednje koje građani Srbije očekuju, mislim da je najvažnije da politiku vratimo u ruke građana. Jedini način da politika postane, izađe iz tog kolektivističkog duha koji i ovde poslaničke grupe gaje, jedini način da politika postane servis građana, jeste da građani dobiju priliku da pojedinačno odlučuju o njenim predstavnicima.
Znam da vi ovo nećete prihvatiti ni danas i da se ni ovo danas neće naći na dnevnom redu, ali imajte na umu da oni koji su na ovaj način, kako je to rađeno prethodnih 12 meseci, prekrajali volju građana, neće na nekim sledećim izborima dobro proći.
Zalažem se za to da naše odbornike u lokalnim skupštinama našu lokalnu politiku kreiraju komšije, a ne tabloidi poput „Kurira“. Hvala vam.
Hvala poštovani predsedniče.
Gospodine ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovane građanke i građani Srbije, uvažene predsedniče vaterpolo saveza, hvala ministru Iliću što je juče, mada se ne slažemo u dva meseca. Ministar je rekao da Vlada Republike Srbije usled predizborne kampanje i jednog rialiti šoua rekonstrukcije Vlade ovaj zakon nije mogla da podnese Skupštini u adekvatnom roku i u skladu sa odlukom Ustavnog suda.
Hvala vam i na jednom saopštenju, to niko nije pomenuo, a ja osećam potrebu s obzirom na jednu medijsku blokadu koji je najmoćniji deo vaše Vlade sprovodi, jednu medijsku torturu. Vi ste se naime kao predsednik partije izrazili zabrinutost za stanje u srpskim medijima. To što oni danas služe za teror nad političkom konkurencijom i nad pojedincima.
Otvorili ste temu legalizacije drugi put u vašem sadanjem mandatu ministra u Vladi Republike Srbije. Prvi put Zakonom o upisu nelegalno izgrađenih objekata i tada ako otvorite vrlo ozbiljne medije i danas na internetu videćete da je i tada to kolokvijalno zvano Zakonom o legalizaciji iako taj zakon nije bio. On je samo doveo do toga da država tim zakonom nametne porez ljudima koji su pisali te objekte i ništa drugo, nije im rešio nijedan problem.
Mi nećemo glasati za ovaj zakon zato što efekti zakona koji ste vi podneli u prethodnom periodu nisu dali rezultate koji ste obećali pred nama ovde iako smo mi ukazivali na njihove mane. Ukinuli ste konverziju krajem prošle godine.
Mi smo vam rekli, odnosno vi ste nama odgovorili tada gotovo istim tonom da smo mi jedna zločinačka samo što još nismo nato soldateska to ste zaboravili, to ste u sebi pobedili kao epitet koji se kači na opoziciju. Rekli ste da će tim zakonom u narednih godinu dana dve milijarde zakočenih evra investicija u vašoj oblasti da dođe. Gospodine Jovanović je pročitao da je to daleko od istine.
Ovaj zakon o legalizaciji nadležnost prebacuje lokalnim samoupravama. Stalna Konferencija gradova i opština je dala neki pozitivan sud o tome i ne bih to kritikovao, možda bih sugerisao da vi kao ministar ste možda mogli u ovaj zakon da unesete obavezu kako je to u nekim zemljama u okruženju, da budete redovno izveštavani o tome kako ide ta legalizacija, pa da i pred nas narodne poslanike na resorne odbore dolazite sa konkretnim rezultatima ovog zakona, odnosno da mi merimo da li ovaj zakon zaista daje rezultate ili je kao sto milijardi evra investicija kao što je na kraju i te dve milijarde evra koje ste obećali ukidanjem konverzije je tek magla ili činjenica. Aktivira ovaj zakon i susedska prava, to Ustavni sud nije sugerisao u svojoj odluci.
Uvodimo jednu lošu praksu, predviđa se privremeno priključenje bespravnog objekta na infrastrukturu. Ovde se radi o poruci. Kakvu poruku mi šaljemo građanima i građankama koji su na legalan način regulisali svoja prava ako dozvoljavamo nekom ko to nije učinio na adekvatan način, bude prikačen na prateću infrastrukturu.
Ovaj kao i prethodni zakoni koji ste doneli i razlog zbog koga mi nećemo podržati je možda najbolje opisao potpredsednik ove Vlade gospodin Vučić kada je rekao da je vlast u Beogradu, koju vi tako kritikujete i svaki njen rezultat pokušavate da kriminalizujete promenjena zbog atmosfere. Prvi put se u demokratskom društvu koje Ustav, zakone, lokalne izbore, izbore svake, nešto radi zbog atmosfere.
Moja poruka vama je atmosfera među mojim komšijama je da je sve poskupelo u Srbiji. Atmosfera je da nema posla, i atmosfera je da ljudi čekaju 10 milijardi evra obećanih investicija za ovu godinu. Ako je atmosfera ono što nas tera da donosimo zakone da bi se dodvorili građanima kao što je set, odnosno svi ovi zakoni koje ste do sada podneli Narodnoj skupštini. Ako je atmosfera takva da utiče da prekomponujete, onda vas molim da i ta atmosfera koja je tako očigledna u Srbiji, a to je da se sve lošije živi, bude zamenjena ili onim što ste obećali u izbornoj kampanji ili brzim izborima, pa da građani presude o rezultatima svih nas.
Još jednom, uz sve uvrede, iskoristio bih priliku ministre da zaista još jednom istaknem značaj onoga što ste rekli o tabloidizaciji Srbije i priznanja kao jedan od lidera vladajuće koalicije da se ova Vlada ne bavi ničim, osim marketingom i promocijom onoga ko u Srbiji pledira da bude sve i sja, od predsednika fudbalskog kluba do predsednika države, Vlade, i svega onoga što u međuvremenu nije postao. Hvala vam.
Nemoguće je da nekoga u demokratiji bole rezultati izbora, oni mogu da budu u tom trenutku zadovoljni ili ne, ali politika je ligaško takmičenje, da se ja izrazim sportski, pošto smo ušli u takvu vrstu dijaloga. Nekada ste prvi, a nekada treći. Nekada odete na sredinu tabele, važno je da ste tu, da ostajete dosledni onome zbog čega postojite.
Plašim da ste vi ovo shvatili kao kup i iskreno, kao vaš kolega, plašim se šta će biti onog trenutka, a jednom će taj trenutak doći, za vas i koliko će vas da boli kada sa te vlasti padnete. Mene boli zašto obećanja, predizborna obećanja na osnovu kojih ste izabrani da danas vodite Srbiju, ali to niko ne spori i to se ne ostvaruje. Ne bole me rezultati izbora. Mene boli što nema 10 milijardi evra investicija u ovu zemlju.
Mene boli što to čudo od kanala do Soluna nije zaposlilo Srbiju.
Mene boli što nema departizacije, a vi ste je najavljivali da će je biti i pitam svakog građanina koji ovo gleda, pogledajte u bilo koje lokalno preduzeće, znate da je direktor iz tog preduzeća iz neke partije. To me boli, gospodine Babiću. Ne mislim, iako ste vi na osnovu moje visine i fizičke predispozicije pretpostavili da sam ja adekvatan ili bih možda želeo da budem funkcioner Košarkaškog saveza Srbije, ne mislim da fizička predispozicija utiče tog tipa.
Nemam ja tih ambicija, ja imam ambiciju da svakog dana dođem na posao i ujutru se pogledam u ogledalo, a kada se pogledam da se osećam dobro sa ovim što ovde radim.
Dakle, ono što sam ja govorio i ono što govorim nije nikakva preporuka za mene. Kao poslanik opozicije opominjem vas da ste obećali radna mesta, 10 milijardi evra investicija, kanal do Soluna i bolji život građana Srbije.
Od svega toga, uradili ste sa Kosovom ono što niste rekli da ćete da uradite, radnih mesta nema i vašu politiku bazirate na strahu tabloidima i proganjanju političkih protivnika i to je istina.
Hvala.
Gospodine predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, uvažene građanke i građani Srbije, žao mi je što ovako važni zakoni koji bi trebali u ruke građana da vrate odlučivanje o njihovim lokalnim samoupravama ne nalaze čak ni na dovoljno strpljenja da se ti predlozi saslušaju u ovoj skupštinskoj sali, a kamoli da se za njih, stavljanje na dnevni red glasa.
Profesor Mićunović, je pre možda dva meseca govorio o tome da neke zapadne demokratije donose zakone o zaštiti parlamenta i građana od Vlade.
Ovaj predlog je o zakonima o lokalnim izborima, lokalnoj samoupravi, Predlog zakona o glavnom gradu bi mogli da nazovemo i kao setu zakona DS koji ima za cilj da građane zaštiti od Vlade Republike Srbije. O čemu se radi? O moru neispunjenih predizbornih obećanja, jedno postizborno se sprovodi gotovo briljantnom efikasnošću. To je takozvano prekomponovanje lokalnih samouprava, odnosno oduzimanje Ustavom garantovanog prava građana na lokalne samouprave. Ustav garantuje pravo građana na lokalnu samoupravu. Ustav predviđa da tu lokalnu samoupravu građani biraju na izborima i jedini uspešan projekat ove vlade Republike Srbije od njenog formiranja jeste da u Užicu, Leskovcu, u Novom Sadu, Beogradu i u mnogim drugim gradovima u Srbiji ta izborna volja građana iskazana prošle godine na izborima, bude poništena.
Da bi zaštitili građane od Vlade predlažemo da se odbornici biraju u kombinaciji proporcionalnog i većinskog sistema, da se mandati raspoređuju proporcionalno, a da građani znaju za kog svog komšiju glasaju, koji će sutra da ih predstavlja i odlučuje o vrtićima, o putevima itd. Da o tim komunalnim problemima komšije odlučuju, a ne „Kurir“ i „Informer“. Predlažemo da opoziv gradonačelnika, što je omiljena, naravno uz politička hapšenja, omiljena aktivnosti Vlade Republike Srbije takođe bude vraćen u ruke građana. Da dvotrećinskom većinom odbornici mogu tražiti referendum, a da građani koji su taj mandat dali gradonačelniku na tom istom referendumu mandat tom gradonačelniku uzmu. Da se to oduzme nekome ko sedi u Nemanjinoj, u Vladi Republike Srbije i odlučuje o životu i smrti danas u Srbiji kao pojedinac.
Zakon treba posmatrati i našu nameru da se promeni politička kultura u Srbiji, da se lokalnim zajednicama, odnosno građanima vrati pravo da odlučuju o sebi, da se to pravo oduzme prvom potpredsedniku Vlade koji se godinu dana bavi samo prekomonovanjima lokalnih samouprava i političkim hapšenjima. Sve drugo ako ovo ne vratimo građanima, ako odlučivanje o tome ko će biti gradonačelnik Beograda, Užica, Leskovca ili Novog Sada ne vratimo građanima i ne damo im neposredne izbore, sve drugo je nasilje, diktatura.