Poštovani građani Srbije, polako se približavamo i 13 satu ove sednice. Mi smo u dobroj kondiciji kao što vidite, nemamo nikakav problem, ućutkali smo ovu naprednu mašineriju, uglavnom nemaju ni jedan argument da nam odgovore na ove teške optužbe koje iznosimo, a čime i sami priznaju da smo u pravu i da je to što govorimo apsolutna istina.

Meni je samo žao što, zahvaljujući ovakvom Zakonu o elektronskim medijima i ovakvom odnosu režima Aleksandra Vučića prema televizijama sa nacionalnom frekcijom, a pogotovo javnom medijskom servisu, vi ne možete da vidite ove vesti, ne možete da čujete da se ovo dešava u Srbiji zato što vas oni drže zarobljenim u medijskom mraku i hoće da nam pokažu kako izgleda medijski mrak u 21. veku.

Ne sekira mnogo njih što smo u eri interneta, globalnih komunikacija, što smo u eri društvenih mreža, što vesti munjevito putuju. Oni teraju po svome, oni zaostali tamo negde na 1998. godini, žive u toj prošlosti, ponašaju se kao da su prošlosti, trude se da Srbiju vrate u prošlost i da vam kažem, dobro im to ide.

S obzirom da su pre mesec i po dana prizvali sankcije Srbiji i da su rekli - Srbiji da uvedete sankcije, Srbiji, nikako Aleksandru Vučiću. Nikada u životu jedna vlast nije, jedan režim nije kazao - ponovo sankcije Srbiji, jer vi znate kako smo se mi obogatili za vreme sankcija, zato sankcije Srbiji, Vučiću nikako. Njega ne damo, a Srbiji prizivamo sankcije, kao i devedesetih godina, i redove za benzin i bonove za benzin i bonove za šećer i za zejtin. E to je ta paralelna stvarnost u kojoj živi napredna elita.

Evo, gospođo Đukić Dejanović, malo da vam pomognem da ne samo da hvatate beleške nego i da fotografišete ova remek dela književnosti. Možete mnogo da naučite o ovoj stranci, o vašim koalicionim partnerima. Pazite šta oni misle jedni od drugima kad su opoziciji, a šta misle o sebi kada dođu na vlast.

Ja vas cenim kao izuzetnog stručnjaka, bili ste dobar predsednik Skupštine za primer, i žao mi je što pobeže ovaj sada sa časa, vidi ga sad, jeste li ga ocenili, jel se brzo pobegao, jel se dobro kreće, koordinisan u prostoru, i ja bih isto rekao, izgubljen malo u vremenu, u prostoru se dobro snalazi, a sa parama kako mu ide, majko mila. Nemate pojma. On tako glumi da je neki pošten čovek. Dobro glumi da vam kažem. Kada bi se snimala Tesna koža mogao bi Šojića bez greške da odglumi, verujte. Kada bi se organizovalo negde, gde ono beše postoji Nušićijada, u Ivanjici, evo ja predlažem da organizujete u Kikindi Nušićijada, nije tu u sali, neću, jeste i ga ocenili. Pretpostavljam da ste ga zapisali tamo, biće na najsvetlijim stranicama enciklopedije psihijatrije.

Evo ih i ovi, njih trojicu obavezno. Pazite, nemojte da propustite, ova trojica, oni mora da prođu ozbiljnu opservaciju. Pazite ozbiljna opservacija, sami se javljaju. Ima još neki pacijent? Evo ga smeje se ovaj. Ja pokažem prst on se smeje. Evo ga na daljinski radi.

Vraćam se na amandman. Tražili smo da se amandman briše, jer kada budemo imali ovako buduću neozbiljnu opoziciju, zamislite koliko će njima trebati vremena da promene ove nakaradne zakone koje sada sami donose. Častim vas 12 sekundi.

Najviše volim, poštovani građani, ove što sami traže i nikad im nije dosta. Dakle, mi smo tražili da se ovaj član zakona briše. Smatramo da je loš zakon i da vi kao buduća opozicija nećete moći sutradan da popravite taj zakon i da ćete trpeti i vi i Srbija ozbiljne štete. Na sreću tu je buduća vlast pa će popraviti zakone.

Gospodine Rističeviću, vi jedni druge ne poznajte, nemojte da vam ja pričam. Nije gospodin koji je malopre položio zakletvu farmaceut. On je inženjer organizacije rada, inženjer, fakultet organizacije rada završio. Nekada se zvao FON. Ne poznajete se među sobom. Držite se vi ovih koje znate, nemojte meni da pričate o njemu. Mi se znamo 35 godina. Znam ga mnogo bolje nego vi. Ali, šta je važno?

Gospođo Đukić Dejanović, žao mi je što vas sada teraju da radite u ove kasne sate. Ja ću vam olakšati, neću ove vaše odbegle pacijente sada da prozivam, da ih pitam bilo šta, ali moram da vas pitam samo jednu stvar. Pošto vidim da je stručnjak za skladištenje šest hiljada tona kukuruza u 24 metra kvadratna stručan za psihološka i psihijatrijska veštačenja i da se razume u medicinu, da li se razumete u fiziologiju? Hoćete li da mi kažete molim vas kako to četiri miša od 100 grama mogu da pojedinu šest hiljada tona kukuruza za sedam dana. To da nam razjasnite i da rešimo enigmu. Hvala.

Poštovani građani Srbije ja sam diplomirani inženjer poljoprivrede za stočarstvo. Nisam bio kao Vučić najbolji student, ja nisam studirao sedam godina, jedva sam tek završio za četiri. Kod nas se nekada kvalitet studiranja merio ne samo prosekom, nego i brzinom studiranja. Niste mogli da budete najbolji student Pravnog fakulteta ako studirate sedam godina, a fakultet traje četiri godine.

Moj fakultet je trajao četiri godine i za te četiri godine sam mnogo toga naučio. Naučio sam i fiziologiju, i veterinu i ishranu domaćih životinja. Imali smo čak i predmet lov i ribolov. Imali smo i štetočine u poljoprivrednoj proizvodnji, miševe, pacove, razne druge, one štetočine koje mogu da naprave štetu, ali to sad da ja vama objašnjavam da li ima leka apoteka. Kod gospodina Grujića za vas leka nema, jer ona ne drži veterinarske apoteke. Hvala.

Eto ima me večeras mnogo, ima da pamtite ovu poslednju sednicu Skupštine u ovom sazivu. Oni koji vode dnevnike ima da upišu – bilo tvrdo, nismo znali šta da mu kažemo. Terali nas da radimo do 11 sati, u 11 smo ostali bez argumenata i samo smo sedeli i ćutali, a kad smo potrošili vreme to je već bila panika.

Dakle, gospođo predsedavajuća mi smo tražili da se i ovaj član briše iz nekoliko razloga. Mi smatramo da će 17. decembra doći do promena u ovoj zemlji, one su neizostavne, one su neminovne. To znaju i ovi što nabijaju nož u leđa Aleksandru Vučiću, kaže pacov iz SNS-a - zabijaju mu nož u leđa dok jedu žito iz robnih rezervi. Vidite, mi sada smatramo da će oni biti nesposobni da poprave ove zakone i mi hoćemo da odmah uradimo tu stvar.

Znate koliko nam je trebalo vremena od 2000. godine da popravimo radikalske zakone? Mnogo. I sada pokušavamo da im objasnimo nije dobro da donosite ovakve zakone, jer morate da shvatite, zakone kada ste u poziciji da budete na vlasti, donosite tako kao da ste u opoziciji i počnite da razmišljate šta će biti kada se ti zakoni budu primenjivali na vas Srbija koju pravite. Vi pravite samo Srbiju po svojoj meri, po meri vaše vlasti, po meri vaših fotelja. Vi ne pravite Srbiju kao društvo ravnopravnih, slobodnih ljudi u kojoj građani mogu da uživaju medijske slobode, u kojima mogu da biraju šta će da gledaju, u kojoj mogu da kažu mi ne želimo rijaliti program da gledamo na malim ekranima.

Naprotiv, vi se ponašate kao da je Srbija vaša privatna prćija i da ćete jahati do iznemoglosti. Bojim se da je taj jahački odnos završen.

Ja ne znam što vi mislite da mi u ponoć slabije pamtimo i da građani Srbije u ponoć slabije pamte, pa da možete baš sve da nam servirate ili vaš portparoli, glasnogovornici, koji se usude da se jave negde oko ponoći i misle da smo mi nešto zaboravili, pa kažu - Vučić vas je brutalno pobedio.

Nije brutalno pobedio, brutalno je pokrao. Kod vas je sve brutalno. Brutalno je ubijen Oliver Ivanović. U pravu ste. Brutalno je ubijen Slavko Ćuruvija, iako kažete - pamte građani Srbije ko je to uradio. Pa, nisu nikada zaboravili građani Srbije da je za mandata vašega 3,5 miliona ljudi ostalo bez posla, 3,5 miliona ljudi ste isterali sa posla. Privredu i ekonomiju iz Srbije i bivše države ste satrli. Dva i po miliona ljudi je ostalo bez zavičaja. Proterali ste Srbe tamo gde su Pavelića i Crnu legiju preživeli. Uradili ste više nego Pavelić i Crna legija zajedno. A, na kraju uspeli ste Srbe da proterate sa Kosova i Metohije.

Što vas boli istina gospodine Orliću? Šta je, problem neki, u ponoć.

Proradi vam savest u ponoć. Znam da boli.

Pa evo, ja ću vas podsetiti. Znači, ne možete juče da pišete recenziju za knjigu „Engleski pederski isprdak Toni Bler“, a da ga danas uzmete za savetnika za 200 hiljada evra.

Da li hoćete da vas podsetim ko je pisao recenziju za ovo? Da li hoćete da vas pitam da li ste ponosni što vas danas savetuje? Da li vam odgovara to? Znam da ste ponosni, samo kažite građanima Srbije kada ste govorili istinu – kada ste pisali recenziju za ovu knjigu ili danas, dok ih obmanjujete i lažete?

Koliko para na računu ima Aleksandar Vučić videćemo kada stignu izveštaji iz Kine, kada bude uhapšen, procesuiran, kada nađemo sve ono što je oteo.

Frapiraćete se, gospodine Orliću, da ima šest puta više od cifre koju ste izgovorili. Najmanje šest milijardi je ukrao, verujte mi. Besomučno je pokrao ovu zemlju.

Možda u Kini, možda u Rusiji, pokazaće se. Ko zna gde, ali bez šest milijardi evra nije, ali malo mu je to. Nastavlja dalje da krade, da otima.

Vidite, koliko ima para možda zna Dijana Hrkalović, možda zna Nebojša Stefanović. Oni kažu da su prisluškivali bivšeg predsednika Srpske napredne stranke.

Dakle, Dijana Hrkalović kaže – Nebojša Stefanović je prisluškivao Vučića i štitio klan Veljka Belivuka. A što ga je prisluškivao? Pa, da vidi gde je sklonio lovu, da bi ga ucenjivao, da bi rekli – mnogo si uzeo, ne možeš ti toliko sam da uzmeš, daj malo nama.

Eto tako vi funkcionišete. To je vaš princip.

Inače, nije ga samo on slušao. Prisluškivao ga je i Milorad Grčić. Kaže Vučić – nisam pitao Milorada Grčića da li je i zašto prisluškivao mog oca. Znači, ozbiljna se finansijska istraga sprovodila gde je lova, gde su pare, da li su u Kini, da li su u Brazilu, da li su u Hongkongu, da li su negde drugde, da li su u Moskvi, ali ako mislite da građani Srbije ne vide koliko ste opljačkali, pa Filip Višnjić bi progledao u ovoj zemlji i video šta radite, a kamoli građani Srbije.

Koliki god da je medijski mrak, vide građani Srbije koliko pljačkate, kradete i otimate. Glumite skromne ljude, a pijete vino od 16.000 evra. Pa, odakle?

Što gospodine Orliću ne skupite jednom hrabrost. Pazite, poslednji je dan u ovom sazivu. Kažite - evo ja sam se odvažio, sišao sam u poslaničku klupu. Vi ste prvi predsednik Narodne skupštine koji se ni jedanput nije obratio u svojstvu poslanika, ni jedanput. Samo tu sedite, gde se sakrijete iza dugmića, sad ima reč, sad nema reč, glumite nekog Gargamela, dajete nam reč, uzimate reč. Siđite dole lepo u klupu, pa kažete to.

Za vreme mandata Aleksandra Vučića nije tri i po milion ljudi ostalo bez posla, pa kažete - nije, lažu ovi što su sproveli popis. Nema nas manje milion, građani. Ima nas 550.000 više zaposlenih. Ima, kada računate ove iz Avganistana, Maroka, Pakistana što voze autobuse po Beogradu. Ima nas više, slažem se, ima više zaposlenih. Toliko nas manje ima da se pitam - da li smo imali vlast domaću ili okupatorsku? Ovakve smo gubitke imali samo za vreme okupacije, ali smo barem stvarali državu.

Kada su Austrougari nagrnuli na Srbiju, mi smo se odbranili. Platili smo to sa milion glava koje sada prodajete u bescenje, kao da su tikve, a ne glave najobičnijih sinova srpstva. Nemojte nikada zaboraviti - ti ljudi su pali za slobodu i stvarali državu. Iz svakog rata smo izašli veći, moćniji, snažniji, znali zašta smo poginuli, samo iz ratova koje je vodio Aleksandar Vučić izašli smo dajući i ljudske živote i teritoriju i privredu i ekonomiju. Da li se pitate možda nekada kada ostanete sami sa sobom, kolika je vaša, vi niste ni bili radikali, vi ste izvorni naprednjak, ali ovi što su bili radikali, da li se pitaju nekada - je li, bre, ljudi, čemu?

Evo vidite, građani Srbije, kako izgleda skromna slavska trpeza SNS. Gospodine Tončev, jel vidite negde ovde parizer? Pa nema, to se narodu nudi, a njima punjene lignje, tartar biftek i vino od 16.000 evra. I onda vam još kažu – ma dobro je, zlatno je doba. Ako jedete parizer za doručak, ručak i večeru, četvrt leba, ne pola kao što jedu Toma Mona i Vučić, četvrt leba ako imate para da kupite i da budete srećni ako nije leba iz uvoza, pošto Srbija uvozi leba. Osam miliona evra smo uvezli hleba. Rekla juče ministarka poljoprivrede. Pazite, Srbija uvozi hleb. I onda nam pričate o radnim mestima, o povećanju, o brojkama. Vi ste robovi tih brojki.

Hoćete molim vas da mi objasnite kako je skroman narodski čovek predsednik Aleksandar Vučić se ponovio, sa platom od 1.000 dolara, sa jaknom od 3.000 dolara? Kako je to moguće? Kako je moguće kada odete u Brisel na pregovore da date još neki komad Srbije to bude revija torbica njegovih savetnica koje sa platom od 100.000 dinara imaju torbice od 3, 4, 5, 6.000 evra. Kako je to moguće objasnite građanima Srbije?

Ja ću da vam pomognem u objašnjenju. Ta Srbija koja toliko radi, toliko dobro radi da leba uvozi, imala je ministarku Zoranu Mihajlović koja kaže – strašne sam stvari videla u EPS-u. Srpska napredna stranka je postala džuboks za bogaćenje i bahaćenje pojedinaca iz redova SNS. Nijedan tužilac u zemlji Srbiji da je pozove i da kaže… Šta će Rističević da replicira? Vi uzmete daljinski upravljač, pa ih budite – hajde sad ti, hajde sad ti. Da vas častim ove dve sekunde, pa ćemo da nastavimo.

Poštovani građani Srbije, evo ponoć je prošla. Pošto imamo još 30 minuta za raspravu, a imamo situaciju da je uz budžet ovde nabacano još 60 zakona, uvažavajući činjenicu da ovde postoje neke druge kolege kojima je Zakon o katastru veoma važan, ja se više neću javljati za reč, niti mi iz Demokratske stranke povodom medijskih zakona, sem Tanje Manojlović, koja ima dva amandmana koja su veoma važna, tako da ćemo ostaviti vreme našoj koleginici Marini Tanasković Lipovac kojoj su ovi zakoni veoma važni, kao i nama, uz korekciju da slobodno potroši sve vreme ako misli da je to važno, da bi građanima Srbije objasnila o kakvim zakonima je reč.

Dakle, ovo radimo samo iz razloga međusobne korektnosti među političkim strankama i zbog toga što imamo situaciju da imamo ovakav budžet kakav imamo i način na koji se donosi.

Apsolutno sam uveren građani Srbije da ćete 17. decembra prepoznati ko se zaista bori za Srbiju. Neki ćemo nastaviti da se borimo, neki nećete nastaviti da se borite za sebe i svoj džep.

Ono što bih ja vama, građani Srbije, poručio šta god vam pričala ova vlast i ovaj odlazeći režim, šta god vam tvrdili, u šta god vas ubeđivali vi verujte pre svega svojim očima. Čak i u medijskoj tmini, medijskom mraku u kojem živimo najbolji i najgušći mrak je pred svitanje. Koliko god da je veliki mrak dobro ćete videti upaljenu baklju slobode i u čijim se rukama nalazi. Hvala.

Ne bih ja, ali pošto ovde neki ne poštuju to što nećemo da budemo takvi kakvi su oni.

Dakle, građani Srbije 17. decembra glasate ili Srbija ili SNS mafija, izbor je mnogo lak.

A, što to radite, gospodine Orliću, kada znate da ću sada da vam se obratim ja?

Evo, čuli ste kako je čovek zaštitio lik svoga gazde, Aljbina .

Šta je bilo? Šta je bilo? Tišina i u patos da gledate kada ja govorim. Hajde, tišina, u patos dole, pst! U pod glave, tako je, u pod glave, tako, izdajnici.

Dakle, gospodine Orliću, što štitite lik i delo svog gazde Aljbina Kurtija? Svi znamo da vam je Kurti gazda i da radite za interese velike Albanije. Da li morate baš toliko da pokažete da ste izdajnici, baš toliko da potonete u mulj i blato? Baš su vam toliko slatke te Kurtijeve pare sa kojim ste u koaliciji. Pa, jel vas nije sramota?

Evo, vidite, ja sam predložio neki amandman koji kaže da ovaj budžet, između ostalog, u svom nazivu kaže da treba da ima i javne politike. Da vas pitam, koja javna politika kaže da vaš gazda Aljbin Kurti treba da vam da autobuse da za kontra miting 17. maja dovezete Srbe sa severa Kosova i Metohije u Beograd, da biste vašem gazdi Kurtiju omogućili da sa pripadnicima ROSU uđe u srpske jedinice lokalnih samouprava i skine srpske zastave? Kako vas nije sramota?

Pa, 1999. godine ste skinuli srpsku zastavu sa Košara, sa Đeneral Jankovića, postavili ste kamen temeljac za Bondstil i sada mrtvi ladni vi nekome spočitavate gazdu. Pa, koliko vam daje taj Kurti para? Pa, daj iz Srbije da skupi te pare da vam da, da vas kupi, da ne izdajete Srbiju, ako vam je do para. Evo, skupićemo svi para koliko treba da vam se da, ali nemojte Kurtijeve pare da uzimate, da biste nam ovo radili. Kako vas nije sramota?

Sa druge strane, milijardu evra ste namenili da ulupate u nacionalni stadion. Ej, milijardu evra! Dok decu lečimo sms porukama.

Uzeću vreme ovlašćenog predlagača.

Milijardu evra ste ulupali u nacionalni stadion. Nije vas sramota. Nije vas sramota ni zbog toga što parama „Telekoma“ kupujete privatne televizije i privatne kablovske operatere koji nemaju ni dinara profita, plaćate to 200 miliona evra. Premijer ligu ste platili 600 miliona evra. To je daleko više nego što je išta normalno plaćeno, a potrebno ovoj zemlji.

Pročitao je juče poslanik Stefan Jovanović kolika je lista za operaciju kukova, srca, za skener i magnetne rezonance. Vi kupujete skener i magnetne rezonance. Pa, ko će da radi kada ste oterali sve lekare iz ove zemlje? Ko će na tome da radi? Što toliko mrzite Srbiju?

Jača je naša ljubav prema Srbiji od vaše mržnje prema Srbiji. Jača je naša ljubav od vas koji ste prodali Srbiju, koji ste postavili NATO barjak na Kosovu i Metohiji, jača. Ne možete to da pobedite. To ćete videti 17. decembra.

Kažite - što niste pravili mostove, što niste vi pravili puteve? Ovakve ste nam mostove ostavili 2000. godine. Evo, to su mostovi. To ste sa vašim gazdama iz NATO pakta uradili, to. To, sa onima sa kojima ste napravili Bondstil. To je vaših ruku delo. Evo, to. To, lažne patriote.

Ovo su reči vašeg predsednika, bivšeg predsednika SNS – napadnu li naš narod, kod mene neće biti kreni stani. Šta je bilo ono u Banjskoj, jesu li napali naš narod? Šta je uradio vaš bivši predsednik? Merkao možda neki nov stan od dva ara, koliko je dobio 1999. godine, kada su se nečija tuđa ognjišta pretvarala u zgarišta, a on svio gnezdo od dva ara u Enjubu. Kako vas nije sramota? Vi nešto nekom spočitavate ovde, vi nekih 619 miliona evra.

Evo šta kaže državni revizor – 2017. godine, kada je Aleksandar Vučić bio predsednik Vlade, nenamenski je potrošeno šest milijardi evra, deset puta više nego što napadate Dragana Đilasa, deset puta više, 512 krivičnih prijava je podneto. I sad kažu – gde su te pare, nema para, nisu te pare kod nas, pa mi smo siromašni, mi smo skromni, ja nemam ništa. Stvarno? Kako je onda vaš predsednik opštine Palilule uhapšen sa 300.000 evra u slamarici, pa je rekao – to mi drugari dali za svadbu? Što kaže kolega – za muziku bilo spremno, za bakšiš. Taj inače avion ima u hangaru. Znate, građani Srbije, dok vama nude parizer, oni čuvaju avione u hangarima, da imaju kako da polete.

E, sad je problem što 17. decembra nema za svakog od njih mesta u avionu. Pa, neki ćete zubima da se hvatate za krila kada bude pala ova mafijaška vlast, a samo do Topole možete da izdržite ili do Zabele, a onda padobran i pravac na odredište, pravac tamo gde vam je mesto.

Ako neko nešto hoće da mi replicira, pogotovo vi, gospodine Orliću, evo sad će kampanja, pošto za godinu i po dana niste skupili hrabrost da odatle siđete u poslaničke klupe, odaberite televiziju na kojoj želite da sučelite stavove sa bilo kim iz opozicije, a posebno bih voleo sa mnom. Dođite, skupite hrabrost i kažite – evo, ja. Ja znam da je vama smešno što ste kukavica i što ste službenik Aljbina Kurtija, ali evo ja izazivam službenika Aljbina Kurtija, pitajte vašeg gazdu Kurtija da li će da vas pusti, da li smete da dođete na televiziju. Ako hoćete, pitajte na neku televiziju u Prištini. Evo ja ću kod vašeg gazde Kurtija u Prištinu da dođem na tv duel sa vama. Ako nećete, možete i neku ovde u Srbiji, recimo RTS.

(Narodni poslanici SNS dobacuju: Priština je u Srbiji.)

Kako? Gde je Priština? Nisam čuo gde je Priština? A kad sam ja rekao da Priština nije u Srbiji? ja sam rekao – možete neku i u Srbiji, a možete neku i u Luksemburgu. Hteo sam da vam kažem – možete neku i u Luksemburgu, pošto vam pada na pamet ta luksemburška televizija.

Kad je već ta Priština u Srbiji, da vas pitam – gde je policijska stanica u Prištini? Od kad ne postoji tamo, od koje godine? Od 1999. godine. A gde je sud u Đakovici? Gde je Karaula na graničnom prelazu Đeneral Janković? Ko je bio ministar u Vladi kad ste skinuli srpsku zastavu?

Za ovaj prvi deo valjda vam je za otvaranje dovoljno. Hvala lepo. Građani Srbije, 17. decembra ove izdajnike, ove mafijaše svi zajedno da skinemo sa vlasti i pošaljemo u Zabelu. Hvala.