Poštovani građani Srbije, sve bi ovo bilo lepo kada bi bilo tačno, ali ovde i ja imam neke zapisnike sa nekih sednica vlada.

Dakle, 1998. godine, u Vladu Republike Srbije dolazi kompanija US Borak, ćerka firme Rio Tinto i kaže – mi traži eksperimentalnu dozvolu za istraživanje litijuma. Da vidimo ko čini tu drugu Vladu Mirka Marjanovića. Kaže Tomislav Nikolić potpredsednik, au vidi tata, gospodin Rajković, šta mu je? Vidi dalje, Jorgovanka Tabaković, nemoguće. Aleksandar Vučić, au i sada kako se dešava eksperimentalna Vlada. Šta radi eksperimentalna Vlada sa eksperimentom Rio Tinto?

Vi znate da je neki predsednik opštine Palilula, kako se preziva onaj što su mu našli 300.000 evra u madracu? Jovičić, e vidite, Jovičić se jednog jutra probudio i žulja ga nešto, kičma ga ubi, 300.000 evra. vidite, tako se jednog jutra ta Rio Tinto koalicija, taj šef Rio Tinto koalicije probudio u madracu ga žulja nešto, opa, keš, lova, kolica, laganica, pa uspeo eksperiment. Ima neka lova od tog Rio Tinta za eksperimente.

Vidite, kada je ta vlast najurena 2000. godine, onda smo doneli odluku da ukinemo te eksperimente gde je Srbija sve siromašnija, a oni po 300.000 evra u madracu, pa smo ukinuli eksperimentalne i probne dozvole, a po zakonu smo dali dozvole za eksploataciono pravo našim velikim kompanijama Kolubari i RTB Bor i naravno da oni neće po tenderu da idu da sami sebi raspisuju tender za svoje rudno bogatstvo, ono je pripadalo nama, a sada kod Aleksandra Vučića mi mnogo jeftino kupujemo naše zlato od Kineza.

Dakle, nemojte tu Rio Tinto koaliciju da prebacujete nama, evo ovde su podaci, 1998. godine ste bili na vlasti kada ste doveli Rio Tinto koaliciju i sada ste ostali Rio Tinto koalicija. Hvala.

Poštovani građani Srbije, sada ste videli kako izgleda kada nema odbrane. Dakle, ukinuto zakonom iz 2006. godine, ukinute su eksperimentalne dozvole. Eksperimenti sa rudnim bogatstvom Republike Srbije su ukinuti i sve je vraćeno u zakonske tokove. Rio Tinto 2006. godine nije dobio eksploatacionu dozvolu, nije 2006. godine dobio, dobio je kod Rio Tinto koalicije. Da li je kupio neki komad zemlje, da li je selio Gornje Nedeljice Rio Tinto? Nije.

Rio Kinto je učestvovao u finansiranju kampanje SNS 2012. godine, da bi nas srušili s vlasti, da bi oni doneli zakon, da bi omogućili Rio Kinto koaliciji da radi ovo što radi. Godine 2006. samo su Bor i Kolubara svoje istražno pravo pretočili u eksploataciono pravo. Čak to nije uradio ni rudnik Resavica, nijedna strana kompanija. I nema odgovora, nema odgovora, građani Srbije.

Rio Tinto koaliciju žulja tih 300.000 evra u madracu. Nije problem to, građani Srbije. Problem je što je ista ta Rio Tinto koalicija 1999. godine svojim saborcima iz OVK-a dala rudno bogatstvo Kosovo i Metohije 9. juna, kompletno. Sto milijardi evra samo su bile procenjene zalihe.

Njima je smešno, pogledajte ovaj smeh. Pogledajte ovaj smeh, na predaju Kosova i Metohije svojim poslodavcima od strane Kurtijevog potrčka. Pazite, njima je to smešno. Sto milijardi evra je bilo rudno bogatstvo, samo ono što je bilo istraženo i procenjeno i spremno za eksploataciju. Njima je to smešno. To su dali.

Vidite, mi smo oduzeli eksperimentalne dozvole i probne dozvole i razumem da to boli i da ste morali da čekate 2012. godinu da vam plate kampanju, da dođete na vlast i da otmete Srbiju, da poklonite vašim finansijerima. Hvala.

Poštovani građani Srbije, predao sam amandman koji traži da se generalnom sekretarijatu Vlade Republike Srbije uzme jedna svota predviđenog novca, da se da Ministarstvu poljoprivrede iz razloga što generalnim sekretarijatom Vlade rukovodi Novak Nedić, čovek koji je po tvrdnjama Novice Antića donedavno hapšenog i maltretirano čoveka, upucavao snajper na strelištu Specijalne brigade Vojske Srbije sa Veljkom Belivukom, Markom Miljkovićem i komandantom Žandarmerije da ne iznosim prezime. Naravno, to je dovoljan razlog da kažem da se taj novac preusmeri na bolje i pametnije stvari.

S druge strane ovde smo slušali prvu trubu Rio Tinta orkestra, šest minuta je praznoslovio kao i svi ministri. Toliko im se žuri da uđu u ovu raspravu. Onda, mogao bi i Novak Nedić recimo da vam pošalje, kada već tvrdite da smo mi doveli Rio Tinto. Vidite, vi koji nas pitate što smo 2006. godine glasali za zakon? Da uvedeno red. Te 2006. godine smo izglasali i Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji kaže – da se na poljoprivrednom zemljištu prve, druge, treće, četvrte i pete klase ne mogu otvarati rudnici. Zato je Rio Tinto vaša koalicija i zato ste vi Rio Tinto koalicija, a ne mi. Mi smo ih isterali sa onoga gde ste im dali eksperimentalno pravo, oterali. Ako hoće eksploataciju morali su vas da pomognu da dođete na vlast.

Za kraj. Ako je taj litijum tako dobar, što trčite svi na Dedinje, što se neko ne pre seli u taj Bor, što ne ode neko da napravi kuću i povede decu u Nedeljice, koji taj litijum, tako iskopavanje litijuma dobro, lekovito i pametno?

Pogledajte ovu sliku gospodine Jovanov. Da li sam ovo ja na fotografijisa Rio Tinto koalicijom? A, ne, ja sam ispod klupe i kažem – tu sam vas čekao. Tu sam vas čeka da vam kažem, doneli smo zakon 2006. godine, jer smo doneli Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji zabranjuje rudarenje na poljoprivrednom zemljištu. To je cela istina. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospođo Raguš.

Poštovani građani Srbije, ja nemam problem da me bilo ko od bivših radikala smatra glupim, debelim, neobrazovnim, niskim, ali da ne ceni moje političko iskustvo i moju percepciju da čujem ono što se priča u ovoj sali, to već posle vremena koje smo ovde zajedno proveli deluje ponižavajuće.

Gospodin prva truba "Rio Tinto" orkestra je govorio o Zakonu rudarstva, za koje je glasalo četiri poslanika DS-a, navodno, a vi govorite o Zakonu o poljoprivrednom zemljištu. Hajde dogovorite se među vama ko priča neistine. Hajde vas dvojica prvo se dogovorite ko ima veći nos, pa da onda krenemo na argumente i činjenice.

Jeste, evo ga čovek ovde, čitao je Zakon o rudarstvu i čitao je ko je glasao Zakon o rudarstvu, a ne Zakon o poljoprivrednom zemljištu.

Kada je reč o Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, veoma je važno da pažljivo čitate ono što su vam zakonska ovlašćenja, kako ne biste izašli iz ustavnih i zakonskih ovlašćenja a ušli u Zabelu. Jer, taj zakon kaže - Za eksploataciju mineralnih sirovina, pa da ne navodim one koje ste preskočili, gline, šljunka, peska, treseta, kamena i drugog, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Ministarstva i priloženom dokazu o plaćanju i naknadi za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta. "Rio Tinto" niti je dao dokaz o promeni namena.

Pri tome, mi se rukovodimo činjenicom da je ministar poljoprivrede u našem mandatu normalna osoba i da nikada neće dati poljoprivredno zemljište za rudnik, to niko normalan u svetu nije uradio, pretpostavljamo, znate, kako, ako hoćete da upravljate državom, mora da imate neke moralne ali i psihičke kapacitete da odgovorite tom zahtevu. Ja verujem i verovali smo kada smo birali Vladu da su svi ministri normalni i da niko neće dozvoliti iskopavanje litijuma napolju, na poljoprivrednom zemljištu. Uostalom, kad hoćete da vozite kola, idete na lekarski pregled da vide da li ste normalni. Pa, ne možete da upravljate zemljom a da imate neke probleme i da date poljoprivredno zemljište za rudnik.

Jel znate vi, vidim da znate imena, znate ko je Steva Čenejac? Pa, ne znate, slušali ste mnogo Baju malog knidžu i Lukasa, slabo Đoku Balaševića, taj Steva Čenejac, kaže – neko to od gore vidi sve. To je jedna čuvena pesma Stevu Čenejca, hajde da ne citiram, da ne bude posle da vam i pretim, je ubi grom nežno kao rukom i tako dalje, jer tuđeg se latio zato je glavom platio, jer neko to od gore vidi sve, sve vide oči sudbine. Tako kaže u toj pesmi, na kojoj smo mi, neki od nas odrastali.

Zašto vam to kažem? Pa, ja nikada kao diplomirani inženjer poljoprivrede ne bih potpisao da se poljoprivredno zemljište pretvori u rudno zemljište i to je razlika između nas i vas i to građani treba da vide. Nikada, zbog vaše dece to ne bih uradio. Zbog sve dece u Srbiji to ne bih uradio, jer to ne donosi ništa dobro za Srbiju, verujte mi. Ne može niko da me ubedi, da deca Srbije treba da žive 20 godina kraće da bi neko uzeo proviziju. Ništa taj projekat dobro ne donosi Srbiji, verujte mi.

Još jedanput razmislite, pogledajte ekonomske analize, nemam sada vremena da vam o tome pričam, pričaćemo popodne kada bude sednica o litijumu, ništa ekonomski dobro ne donosi Srbiji, samo donosi dobro investiciji. Preispitajte još jedanput sebe. Ja znam, gospodine Martinoviću, verujem vam da vi nećete nigde iz Srbije, ali ni ja neću nigde iz Srbije, nemam gde. Nemam, verujte, gospodine Martinoviću. Eno ih tamo nekih devetorica Milivojevića, zajedno sa možda još nekim Martinovićima, raznim nekim Aleksićima, Lutovcima, Rakićima, na večnoj straži srpstva na Zejtilniku i ostavili su nam ovu zemlju. Ja nemam gde, zbog toga vam to ne damo, gospodine Martinoviću. Možete vi to da potpišete, ali ne da Srbija, razumite to, ne da. Hvala.

Poštovani građani Srbije, predao sam amandman koji predviđa da se smanje novčana sredstva iz budžeta za Kancelariju predsednika Republike, a da se povećaju za Narodnu skupštinu, i to ne zato što sam vidovit, jer sam znao da neće biti ove sednice Skupštine o litijumu, nego zato što smatram da za Skupštinu treba odvojiti veći budžet, jer možda će u bliskoj budućnosti ipak ovde da se uspostave neki drugačiji odnosi u parlamentu i primereno je da Skupština ima budžet, a ne da mi imamo Skupštinu koja izbegava zbog straha vladajuće većine da raspravlja o sednici o litijumu.

Žao mi je što vladajuća većina pokazuje takav panični strah kada je reč o litijumu. Nekada su rudari u ovoj zemlji ili livci kao Arif završavali na novčanicama od 10 i 50 dinara. Kako vreme dolazi, neki će rudari završiti na poternicama.

Ali, ono što je važno i što želim da vam kažem, insistiraćemo da Skupština dobije ova novčana sredstva zato što smatramo da je parlament jedino mesto gde treba da se vodi rasprava, bez obzira na prisutan strah vladajuće većine od te rasprave. Zahtevaćemo da parlament bude mesto gde se diskutuje.

Kada smo suočeni sa ovakvim strahom vladajuće većine i ovakvom opstrukcijom, kojoj smo svedočili prethodnih dana, gde smo u praznoslovlju ministara imali čak 77% vremena koje je predviđeno za ovu raspravu, mi nemamo drugi način nego da kažemo građanima Srbije pošto ovaj režim neće raspravu u parlamentu, biće ispred parlamenta. Pozivam građane Srbije na proteste protiv litijuma, protiv ovog režima. Pozivam građane Srbije na te ekološke proteste.

Poštovani građani Srbije, predali smo amandman kojim tražimo da se 250.000 dinara iznos zameni sa većom cifrom, od 500.000 dinara.

Moram da vam kažem da DS neće glasati za ovaj zakon. Mi se vrednosno razlikujemo od svih derivata koalicije Rio Tinto, bez obzira da li je reč o radikalima ili naprednjacima. Mi znamo da su to isti oni ljudi koji su na kraju prošlog mandata ostavili dug od 24 dečja dodatka, 36 trudničkih i porodiljskih dodataka koje su besomučno, besramno pokrali i stavili u svoje džepove. Ta politika ne zavređuje podršku DS. Mi to ne možemo da podržimo, jer iza svega ponovo stoji želja da se gurne ruka u narodni džep. Neko će morati sutradan ponovo to da popravlja, kao što smo to popravljali 2000. godine.

To da nas zbog toga nazivate političkim lešinarima… Znate, ja sam skandalizovan da nekom uopšte padne na pamet da nekog sa ove strane nazove političkim lešinarima. Mi nikada nismo izjavili rečenicu – ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu Muslimana. Mi nikada nismo snimili spot koji je doveo do ubistva Olivera Ivanovića. Nikada to nismo uradili. Nikada. Vodimo uvek računa o svom moralnom zdravlju i svim s kim sedimo. Nikada nismo kazali lešinarsku rečenicu – kad tad, osvetiću se Slavku Ćuruviji za reči koje o meni objavljuje „Dnevni telegraf“.

To su, vidite, uradili ljudi koji su samo radili svoj posao. Puna je istorija mračnih stranica ljudi koji su radili samo svoj posao.

Za kraj, mi se ne plašimo sednice o litijumu. Podnećemo u redovnom zasedanju tu tačku dnevnog reda. Slobodno kao zainteresovanu stranu pozovite Aleksandra Vučića na balkon pored Radojičića, Sime Spasića, pozovite onda i Zlatka Kokanovića, pozovite i ostatak Rio Tinto koalicije. Pozovite i direktora Rio Tinta, nek brani svako svoju proviziju na ovoj sednici.

Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani građani Srbije, ja, tačno je, nisam bio član Demokratske stranke pre 2004. godine zato jer sam smatrao da je Demokratska stranka bila suviše blaga prema Srpskoj radikalnoj stranci, smatrao sam da treba biti energičniji prema tom zlu i onda sam doneo odluku da se učlanim u Demokratsku stranku kada sam u ovom ovde domu čuo reči Zorana Đinđića, predsednika Demokratske stranke, koji je kazao, evo citiram govor Zorana Đinđića, ovde i u ovoj sali izrečen: "Što se Srpske radikalne stranke tiče, tu neću zaista mnogo da govorim. Pokušaću da se ograničim na tri ili četiri rečenice, koristeći autoritet iz istorije, iz literature, jer to nije politički fenomen. Srpska radikalna stranka je mentalitetski fenomen. Ona je jedan ozbiljan problem našeg društva. Ona nije politički problem. Ona je politički fenomen."

Citiraću sada ljude iz naše istorije koji su mnogo dobro definisali, slavne ljude iz naše istorije, kaže Zoran Đinđić, koji su dobro definisali taj problem. Gospodin Jovan Dučić, veliki naš pisac, govoreći jednom o hrvatskim političarima između dva rata, koji su se na sličan destruktivan način ponašali kao što se sada SRS ponaša, rekao je - ti hrvatski političari su veoma opasni za državu, ne zato što se ničega ne plaše, nego zato što se ničega ne stide.

Vidite, ja sam ponosan što nikada, ali nikada u svojoj istoriji nisam govorio da je Zoran Đinđić lopov, kao što je Aleksandar Martinović govorio za svog sadašnjeg šefa Aleksandra Vučića da se stidi što je uništio Srbiju. Jel treba da vas podsetim na te reči? Dovoljno je ovako. Hvala.

Čuli smo divno predavanje o blagostanju koje je nasledila neka nova vlast 2000. godine, zaboravlja se kada se govori o ceni da su bili bonovi za benzin, pazite, bonovi za benzin. Zaboravljaju ti ljudi koji danas brane politiku SRS i SNS da su bili najglasniji kritikujući činjenicu da su opljačkane 36 poljoprivredne penzije. Pazite 36 meseci u državi SRJ, u Republici Srbiji poljoprivrednicima nisu isplaćivane penzije jer ih je tadašnji režim, u kome je Aleksandar Vučić bio ministar informisanja u toj Vladi, opljačkao i uzeo 36 seljačkih poljoprivrednih penzija, da bi finansirao politiku 100 za jednoga, zarđale kašike ili šta znam već čega.

Pazite sada dalje, u vreme kada je DS vodila resor za poljoprivredu isplaćivale su se subvencije 100 evra po hektaru, ali nikada nije moglo da se desi da čovek koji ima podrum od četiri metra kvadratna dobije 20 hiljada tona kukuruza i bude čuvar robnih rezervi u zimskom periodu, a kada neko dođe, kad dođe država da traži te rezerve on kaže - pojeli miševi. Pazite, u naprednoj Srbiji sve je poraslo i plate i penzije, ali miševi koliko su porasli, ko nilski konji, pa, to nema. Kakvi delfinarijum, mi moramo za nilske konje da pravimo ovde jedan objekat jer ti su nilski konji kao miševi pojeli robne rezerve. Nema ih. Nikada sud nije utvrdio gde su nestale robne rezerve. Neverovatan je taj napredni apetit kako to brzo i alavo raste. Hvala.

Poštovani građani Srbije, evo smo peti dan u raspravi o budžetu koju vladajuća većina ovako razvlači, neprimereno, ali smo na početku današnje rasprave čuli jednu neverovatnu stvar od gospođe Ane Brnabić i ja sam vam gospođo Brnabić neizmerno zahvalan na toj istini koju ste izneli. Šta je kazala gospođa Brnabić?

Ja ću vas podsetiti da je Vlada Republike Srbije izabrana sa 152 glasa, a jutros je gospođa Brnabić rekla, evo u sali jedva sedi 102 poslanika vladajuće većine, dakle i vas je sramota od onoga što radi vaša Vlada i vi ste desetkovani pred argumentima opozicije, pobegli su poslanici, ne možete da ih nahvatate, imate problem sa većinom i kažu nam u kuloarima vaši poslanici, jao šta ste kazali, mene sramota, jaoj šta smo sve čuli, nećemo da dolazimo više na sednicu Skupštine i evo jutros nema, i nemojte očekivati da opozicija da većinu za pljačku budžeta i to je nezamislivo to je dan vrednosnog sistema da vam opozicija bude saučesnik u pljački Republike Srbije.

Dakle, ja sam predao amandman kojim tražim da se smanji ta pljačka i to kreditno zaduženje, jer suviše su velike kamate, a zašto je velika pljačka?

Kaže, DRI nepravilno potrošene 743 milijarde, pazite to kaže DRI, nepravilno iz budžeta a to je 2018. godina, nikada još nismo dobili odgovor šta se desilo.

Gde imate odgovor, imate ovde, Zvonko i Andrej slavili prvu milijardu, evo to piše i to piše u transkriptima slušanih razgovora, a onda vi kažete to mafija sluša razgovore, pa da, ali vi prisluškujete predsednika, evo Dijana Hrkalović kaže – Nebojša Stefanović prisluškivao, onda kaže Nebojša Stefanović, prisluškivala Dijana Hrkalović, onda Dijana kaže, ne, Grčić je slušao. Dogovorite se ko predsedniku radi o glavi, mi sigurno ne, mi ne prisluškujemo predsednika.

Onda se ljutite i tužite Jelenu Bulajić što objavljuje transkripte slušanih razgovora, kako vi delite ovih 743 milijarde opljačkanih para i onda vam je opozicija kriva, jer neće sednicu o litijumu, kažite plašimo se sednice, ne smemo, nemamo većinu i sada ćemo ovih 743 milijardi da podelimo neposlušnim poslanicima, da kupimo većinu i da konačno glasamo za budžet, a litijum, pa ne smemo, strah nas je, imamo paničan strah od opozicije i mi to razumemo jer strah je dobar, koga poznaje, naročito kada dolazi od nekoga ko je bolji od vas. Hvala.

Poštovani građani Srbije, pre šest godina, prilikom usvajanja budžeta, u ovoj sali čuo se sledeći govor - Vi ste šest godina na vlasti. Ni jedan građanin u Srbiji koji nije član SNS ne živi bolje. Živite samo bolje vi, vaš brat i vaša familija, koji ste milijarde uzeli od građana Srbije. I to je rekao jedan poslanik, mrtav ladan, koji, hvala bogu, više nije u Demokratskoj stranci.

Kada govorite o Zvonku i Andreju, ja ne znam zašto vas vređa istina? To nisam kazao ja, to ste i vi čitali u ovoj Skupštini, samo dok ste sedeli u redovima Demokratske stranke.

Za kraj, nije Veljko Belivuk kazao da je bio član Demokratske stranke, kazao je - ja sam član Srpske napredne stranke, za račun Aleksandra Vučića srušio sam "Sava malu". To je kazao pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal. "Ja sam istaknuti član Srpske napredne stranke, moj stric je narodni poslanik", sedi tu tačno iza gospodina u prvom redu, tačno tu, u drugom redu je sedeo taj poslanik koji je označen kao njegov deda-stric, koji, naravno, zbog toga više nije poslanik. Hvala.

Ja poštovani građani Srbije nikad nisam čuo da se neki kriminalac na sudu brani tako što sebi otežava položaj i priznaje dela za koja ga tužilac pitao nije. Znači, nikada u istoriji pravosuđa, evo, tu ima iskusnijih od mene, nijedan kriminalac iz ma kako organizovane kriminalne grupe, nije se branio tako što sebi otežava položaj. Nije lagao tako da kaže ja sam uradio to krivično delo za koje me ne pitate, eto toliko samo o vašoj istini.

Kada govorite o drugim detaljima nemojte nama spočitavati 619 miliona evra, 743 milijarde dinara, šest milijardi i 190 miliona evra ste vi uzeli, pa tamo se vi odričite imovine sa tima koji imaju šest milijardi i 190 miliona evra, i koji slave milijarde na ovaj ili onaj način. Hvala.

Poštovani građani Srbije, klupe SNS-a, „Rio Tinto“ koalicije, sve praznije. Lepo sam rekao – kako ide sednica, tako imaju veći problem.

Ali da se vratimo na ovaj amandman. Predložio sam da se sredstva odvojena za kopanje metroa i te druge podzemne radove preusmere na Institut za onkologiju u znatno većem iznosu. Kao što znate, 21. februara 2018. godine, gradska vlast u Beogradu, tadašnja srpska napredna, organizovala je prodaju karata za metro, sa rokom važenja od 2022. godine. I, eto vidite, tu je, u tim prevarama, i razlog zašto mi ne možemo mnogo toga da podržimo.

Vidite, ima ovde jedan ministar koji stalno kaže – zaboravili ste izbornu krađu. A zašto ja tražim da se da Institutu za onkologiju? Vidite, ovde kod mene u rukama je izveštaj o rezultatima izborne krađe i kaže – primećeno je da su se pojavili navodi i dokazi da su neki ljudi nudili protekciju za liste za operacije, hemoterapije, besplatne medicinske preglede i druge medicinske usluge, protivuslugu su tražili glas za SNS i Aleksandra Vučića. To ovde piše. Pazite, trgovali ste tim ljudima. I onda tražite od nas da vam podržimo program socijalne politike i ovo što ovde danas ima na dnevnom redu kao druga tačka.

Ne može DS vrednosno da to da podrži. Razumite. Ne možemo da budemo za takvu politiku. Vi imate jednu doktrinu, jednu politiku u toku retorike u skupštinskom obraćanju, sasvim drugo radite na terenu. Nama građani nisu dali mandat. Demokratska stranka ne može predložiti vaše mere socijalne politike, jer to je prevara, to je buduća pljačka, to predlaže ista ona stranka koja je 2000. godine pokrala 36 dečjih dodataka i porodiljskih naknada. Hvala.

Gospođo Brnabić, kada želite da polemišete sa mnom o mom amandmanu, siđite dole, molim vas, po članu poslovnika 110, nemojte tu s mesta. Uradite to po Poslovniku, siđite dole, pa mi kažite – to je bljutava priča, da bih imao pravo na repliku, da vam pročitam imena i prezimena pacijenata kojima ste nudili da dobiju preko reda operaciju kukova, da preko reda odu na hemoterapiju, na ultrazvuk. Gospođo Brnabić, 70.000 ljudi je na listama čekanja za operacije. Nemojte to da radite. Hvala.

Hvala, gospođo Brnabić.

Ja ni jednom rečju nisam pomenuo Svetozara Vujačića, vaše legitimno pravo je da ga prepoznate.

Žao mi je što je Svetozar Vujačić preminuo 16. marta 2024. godine, a izbori su održani decembra meseca 2023. godine. I, žao mi je što nije bio na listi, žao mi je. Žao mi je što ste ga skinuli. Vi znate zašto ste ga skinuli sa liste, možda se čovek toliko nasekirao.