Poštovani građani Srbije, evo videli ste ovaj neizvezeni artikal u Kinu, kako ovde sada se buni. Ja ne znam što se vi toliko bunite, čekajte svoj red, a dok ne dočekate red, čisto da vas obavestim da su zatvorenici iz Zabele danas, vaše buduće kolege i cimeri, tražili da im se iz zatvora skloni televizor kad god vi gostujete, kažu da im je robija dovoljno teška i bez vas i da nema potrebe da vas gledaju dok robijaju, jer to je dodatna kazna. I ja zaista sada apelujem, pošto nemamo onu komisiju za utvrđivanje stanja u zatvorima, za utvrđivanje stanja izdržavanja kazni u zatvorima, da se ta komisija hitno formira i da u tu komisiju obavezno uđe neko od kolega prekoputa, kako bi mogli da ovog sutradan obiđu.

Jer vidite, građani Srbije, ako mene pitate zašto oni donose ove medijske zakone, pa da bi napravili medijski mrak kakav treba, ali da bi medijski mrak bio gušći, crnji, treba sve u ovoj zemlji što kritikuje režim Aleksandra Vučića ukinuti, treba ostaviti samo televizije koje emituju rijalitije i ovu zvezdu rijalitija i treba napraviti takve televizijske programe koji će omogućiti građanima Srbije da vide samo istinu SNS.

Problem je što ljudi vide na ulicama, u samoposlugama, vide cene, vide da nema letećeg automobila, vide da nema metroa, vide da nema ni stanova, koliko su beše bili stanovi evra, 300 evra, nema toga. To postoji samo na Vučićevoj televiziji. Zato, građani Srbije, 17. decembra protiv mafije za Srbiju.

Poštovani građani Srbije, zamislite sad vi situaciju, otvorite obućarsku radnju, pošteno plaćate porez i onda pored vas otvori istu takvu obućarsku radnju zvezda rijalitija koja nikada nije radila obućarski zanat, ali, eto, učlani se u SNS i krene njega. Kod njega dolazi vojska da popravlja cipele, policija, poštari, EPS. Onda on postane narodni poslanik SNS, tek onda mu krene posao, niti plaća porez, nit plaća razrez, niti bili šta drugo plaća, a onda kao vlasnik obućarske radnje dobije da skladišti u podrumu obućarske radnje robne rezerve. Šest hiljada tona kukuruza mu daju i sad vi kao čovek normalan pitate – izvinite, ja sam vlasnik obućarske radnje, imamo isti podrum, od 12 ili 24 kvadrata, ovaj čovek ovde kaže da nagura 6.000 tona kukuruza, a on kaže – pa, može zato je član SNS, vi to ne znate. E, onda vidite da ti drugi obućari iz SNS kupe lambordžini, pa lupaju lambordžinije ko uskršnja jaja, pa onda vidite, ti vlasnici obućarskih radnji imaju druge poslove, unosne, dobijaju tendere i onda pitate je li ovaj čovek nekada popravljao nekome cipele? Nikad nikome. E, to vam je slika i prilika Aleksandra Vučića.

Zamislite pokvari vam se veš mašina i vi sad odete popravite veš mašinu jer ćete uzeti onoga koji nema dan radnog staža, ili ćete uzeti majstora koji 20 godina nešto radi. E, mi smo čoveku koji dan radnog staža nema dali da vodi i obućarsku radnju i servis bele tehnike i da bude urednik na RTS i predsednik države i predsednik Vlade i ministar, to vam je taj posao. On misli kad ima člansku kartu SNS da sve zna.

Poštovani građani Srbije, evo smo u 12 satu rada, nismo dobili odgovore na brojan pitanja koja smo ovde postavili, čuli smo gomilu nekih nerealnih, besmislenih obećanja, ali nikako da dobijemo ključni odgovor na pitanje što vi naprednjaci sada na isteku mandata vaše Vlade i vaše vlasti i vašeg režima donosite ovakve zakone o informisanju i elektronskim medijima.

Ništa niste naučili iz ružne prošlosti tokom 90-ih godina kada ste takođe na kraju mandata onog režima isto tako doneli Zakon o informisanju, na isti način pokušavate da ugasite i medijske slobode, negirali prisustvo ljudi na ulicama, negirali da su ti ljudi nezadovoljni, vređali sopstvene građane da su hijene, lešinari, strani plaćenici, sluge svetskih moćnika. Negirali da se protesti uopšte održavaju, rugali se građanima koje ste unesrećili, izrugivali se građanima koje ste ostavili bez posla, bez nade, bez egzistencije.

Evo, vidite, ja dok razgovaram sa vama, ja sam preplavljen SMS porukama. Znači, stiže mi poruka žene koja mi kaže, pitajte Orlića i Martinovića, da li mogu da se odreknu neke plate, pa da imamo i mi, neka primanja najbolji doktoranti na studijama. Evo, pita čovek, zašto samohrani očevi nisu dobili deset hiljada dinara. Da li vi shvatate koliko nepravde proizvodi svaka vaša odluka i svaki vaš zakon. Prosto neverovatno što to radite i sebi i građanima Srbije. Častim vas deset sekundi.

Poštovani građani Srbije, interesantno je da kada ja pomenem da je neko ukrao neki kukuruz iz robnih rezervi, ne moram uopšte da imenujem, sam se prepozna, nacrta fotorobot i kaže – ja sam. Izađe, ustane ovde i kaže – ja sam.

Pazite, ništa da ne pomeneš, samo pustiš da se sam prepozna.

Šta je problem sa vama iz SNS-a? Problem je što vi kada kupite diplomu mislite da ste kupili i znanje i da možete sve sa tim znanjem da radite. Možda bi vi mogli da zamislite da ste član filharmonsijskog orkestra. Mogu da vas tamo bace negde desno u ćošak i vi na plejbek nešto kao pritiskate one tamo dirke na harmonici ili na saksofonu, kao nešto svirate frulu, flautu, šta već ima tamo u tom filharmonijskom orkestru. U Zabeli će biti veliki orkestar. Tamo ćete da pevate i da svirate, ali problem je što ste vi pomislili da možete da dirigujete orkestrom, pa ste uzeli palicu i izašli pred publiku i sada vi mislite da ste postali ta napredna elita i vi ste dirigent, sve znate, vi dirigujete, vi tamo rukovodite tim orkestrom, a ono katastrofa i onda mislite da se ta katastrofa ne vidi, da to niko ne vidi, da niko neće da reaguje, da nema neke opozicije u ovoj zemlji koja će vam reći – šta radite, bre, to ljudi, da li ste normalni?

Dakle, vama je jedino potrebno samo da se pomene krađa, lopovi, robne rezerve, da ne pričam traktor za mlade poljoprivredne proizvođače od 69 godina… Malo manje ste imali kada ste uzeli traktor, nemate ni sada 69, ali vi se prepoznate sami. Nema potrebe uopšte da se crta. Ovi iz krimi tehnike ne moraju da crtaju fotorobot.

Šta je dobro? Sad će izborna kampanja. Ja preporučujem na bilbord da vas stave. Nagrdićete na izborima, a nećemo morati ni poternice da pravimo.

Nije da nemaju efekta poštovani građani, ove naše sednice. Evo, jedne naslovne strane jednog partijskog glasila tabloidnog karaktera. Čim sam napomenuo da se spremaju zaštićeni svedoci. Pojedini naprednjaci na sve spremni zarad interesa, pacovi iz SNS zabijaju nož u leđa Vučiću. Naslovna strana vašeg partijskog glasila, partijskog biltena. Znači, ima efekta, čuje se ovo. Sada treba da se dogovorite ko je viđen za svedoka saradnika, ko se još obećao pored ovog, sam kandidovao.

Evo, ne kažem ja, kaže naslovna strana. Pacovi iz SNS zabijaju nož u leđa Vučiću. I to oni pacovi što su pojeli one zalihe robnih rezervi, onog žita, 6.000 tona. Nije lako, nije mala stvar. Vaše novine. Nisu one Šolakove, nego vaše. Kažu – pacovi iz SNS zabijaju nož u leđa Vučiću.

Ja vam lepo kažem ne mora niko njega da maltretira. To što vi njemu radite sami, o čemu sami pišete u svojim novinama, dovoljno govori o vašem karakteru. Neki što kažu da nisu primljeni u SNS. Da li je moguće i SNS nije hteo da vas primi? Ja sam znao da nisu hteli mnogi drugi da vas prime, ali ovi što su primili sve, iz koca i s konopca, neke izgleda nisu hteli da prime. Prosto neverovatno.

S druge strane sada ću da vam donesem i sutrašnju stranu „Informera“ da vidite tek tu šta piše o vama. Sutra će da objave. Znaju građani Srbije da ne moraju da bacaju pare na trafikama, ovi koji gledaju sada direktan prenos Skupštine, da znaju šta radite sami sebi. Častim vas šest sekundi.

Dobro veče koleginice, konačno i da vi predsedavate Skupštinom u ovoj jednoj relaksiranoj atmosferi ovde. Vidite kako sve može lepo da se organizuje kad neko normalan sedne na mesto koje mu pripada.

To nije teško. Tako možemo i Srbiju da uredimo, samo treba normalni ljudi da budu na normalnim mestima. Sećate se onog predizbornog spota kad je Aleksandar Vučić hteo da vozi avion. Zamisli njega. Posle toga je prešao na leteće automobile, a bogami s obzirom da je uzeo u koaliciju ponovo Tomislava Nikolića koji kaže – Vučić i ja smo zajedno došli na vlast, zajedno ćemo i otići, eto kanala Beograd- Stalać, Dragobuđe-Solun. Znači i trajektima da vozite sada u spotovima. Možda skelu.

Ja jedva čekam da proradi taj kanal. Kruševac ima da bude primorski grad. Zamisli Manda iz SSP-a mi kaže – ej prijatelju ajde prošetamo pored keja da pričamo šta ćemo danas da uradimo. Pa palme posadimo u Kruševcu. Zamisli bata Gašić kada čuje da mogu palme da se sade u Kruševcu. Jao, majko mila kakav će tender da bude. Pa zamisli lijanderi, pa primorska klima, pa ne treba nam grejanje. Šta će nam grejanje. Mi smo primorski grad.

Jedini onaj problem od juče što sam rekao kada odete u opoziciju pa mora da se blokiraju putevi, a onda mora da blokirate kanal. I sada pohvatate se za ruke u kupaćim gaćama. Zamisli onaj što je krao robne rezerve u kupaćim gaćama kada uđe u vodu. Ljudi žabe kada krenu da vas vade i spasavaju. Majko mila…

Pa amandman, briše se. Šta će nam ovakav zakon, šta će nam ovakva buduća opozicija, ljudi dajte bre, kakav zakon za ovakvu buduću opoziciju..

Da imamo neki normalan zakon o informisanju i elektronskim medijima, onda bismo imali i slobodne elektronske medije. Onda bi u slobodnim i elektronskim medijima mogli da vidite i predstavnike opozicije, pogotovo u medijima sa nacionalnom frekvencijom, koji imaju mogućnost da pozovu opoziciju, da opozicija dođe i nešto kaže i onda bi građani Srbije mogli da posmatraju i neke TV duele između nas i predstavnika režima.

Sinoć je jedan od ministara kazao da su oni toliko smanjili kriminal da kriminala uopšte nema. Kažu da su smanjili i hapšenja, da uopšte nema hapšenja jer nema kriminala, i to drastično su ga smanjili. Toliko su smanjili kriminal da je policija počela da hapsi samu sebe.

Pazite, nema dana u Srbiji a da ne bude uhapšen neki od predstavnika režima Aleksandra Vučića koji je završio u policiji. To su oni koji su ga slušali, to je onaj Bagzi, to su oni iz afere "Jovanjica". Evo vidim da je danas, bogami, u Priboju, u restoranu "Madera" bilo veliko hapšenje. Hapšenje, bogami, veliko bilo. Kažu da je uhapšena i sestra nekog policijskog funkcionera i dvoje poznatih kriminalaca.

Šta ne valja, to je ono što kvari sreću, što se vi prilikom hapšenja vaših članova ponašate kao u sportskom ribolovu, uhapsite, poljubite i pustite nazad u reku da nastavi da krade. Tako ste uhapsili i onog predsednika opštine Palilula sa 300 hiljada evra u slamarici što su mu drugari dali za svadbu, tako ćete verovatno i ove koji imaju člansku kartu SNS-a da pohapsite pa da ih pustite i presude nikad neće biti.

Kada bismo imali slobodne elektronske medije, tamo bismo mogli da pričamo na vestima. Ovako, imam priliku danas, pa možda kad se ponovo konstituiše sledeći saziv parlamenta, a do tada ćemo već osloboditi Srbiju.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Da vas pitam - što vi ne smete opoziciju da pustite redovno na nacionalni servis u vestima? Hajde što nećete da pustite opoziciju, ne tražim ja da budem u vestima, ne tražim ja da budem u Dnevniku, ne tražim ja da budem u informativnim emisijama, u emisijama političkog karaktera, ali bar pustite građane Srbije da imaju pravo da vide istinu, da čuju neke stvari.

Jel vi znate da građani Srbije ne mogu da čuju ništa na tim elektronskim medijima o aferi "Jovanjica", "Krušik", o padu helikoptera, rušenju u "Savamali", o vašim vezama sa Belivukom, o tome da ste aferu "Jovanjica" osmislili kao državni projekat, kao najveću fabriku marihuane u Evropi? Da li znate da građani Srbije ne mogu na svojim elektronskim medijima ništa da vide o tome da su vaši medijski tajkuni i magovi odrali zemlju Srbiju? Da li znate da građani Srbije ne mogu da vide ništa na tim zauzetim, zarobljenim medijima, ništa o tome kako kumovi predsednika Aleksandra Vučića lupaju automobile od 200, 300 hiljada evra, kako krše zakone, pa onda policija dođe i umesto da uhapsi vinovnike tih nedela ona uhapsi vozila, pa im vrati vozila da bi deca mogla ponovo da se igraju? Da li znate da ne mogu ništa na tim zarobljenim medijima ljudi da vide o nedelima i krivičnim delima bivših istaknutih funkcionera SNS?

Naprotiv, oni koji su do juče bili u zatvoru, dolaze na televizije da se brane pred auditorijumom, kao ozbiljni privrednici koji su, eto, ozbiljno osmislili privredne grane kao što su trgovina narkoticima, trgovina marihuanom i prosto je neverovatno sa kakvom lakoćom vi to sve slušate dok vam ja pričam. Ne interesuje to vas uopšte, terate vaš Titanik do 17. decembra i udara u santu leda.

Da imamo slobodne elektronske medije, da imamo zakone koji bi uredili ovu medijsku sferu, građani Srbije bi mogli da pročitaju kako izgledaju slobodni demokratski izbori u Vučićevoj Srbiji. U Beogradu je samo u septembru mesecu upisano 10 hiljada novih birača. Pazite, zemlja Srbije je za 10 godina napredne vlasti smanjila broj stanovnika za jedan milion, ali se broj birača neverovatno povećao. Sada da vas pita neko - kako to ljudi može? Pa može tako što se bavite izbornim mahinacijama, što se bavite pripremama za krađu izbora, što ljude šetate sa ove na onu adresu.

Da vas pitam - gde ćete sutradan kada padnete sa vlasti, kako ćete da pravdate, kako ćete da objasnite kako ste te ljude šetali ko džakove krompira za 2.000 dinara sa ove na onu adresu, ne bi li samo ukrali još neki glas? Šta ćete kada se pojave ovi pacovi SNS koji zabijaju nož u leđa, koji reše da postanu kanarinci? Znate kako je gadno kad pacov postane kanarinac? Pa, peva, peva, a kavez lep na nacionalnom stadionu, a publika zadovoljna pa aplaudira, pa se čudi i krsti - šta smo mi sve živeli, u kakvoj smo mi zemlji živeli?

Dakle, građani Srbije, ovi što sada vam dolaze na vrate, ovi što vam sad useljavaju na vaše adrese ljude, svi će odgovarati, ništa ne brinite.

Poštovani građani Srbije, polako se približavamo i 13 satu ove sednice. Mi smo u dobroj kondiciji kao što vidite, nemamo nikakav problem, ućutkali smo ovu naprednu mašineriju, uglavnom nemaju ni jedan argument da nam odgovore na ove teške optužbe koje iznosimo, a čime i sami priznaju da smo u pravu i da je to što govorimo apsolutna istina.

Meni je samo žao što, zahvaljujući ovakvom Zakonu o elektronskim medijima i ovakvom odnosu režima Aleksandra Vučića prema televizijama sa nacionalnom frekcijom, a pogotovo javnom medijskom servisu, vi ne možete da vidite ove vesti, ne možete da čujete da se ovo dešava u Srbiji zato što vas oni drže zarobljenim u medijskom mraku i hoće da nam pokažu kako izgleda medijski mrak u 21. veku.

Ne sekira mnogo njih što smo u eri interneta, globalnih komunikacija, što smo u eri društvenih mreža, što vesti munjevito putuju. Oni teraju po svome, oni zaostali tamo negde na 1998. godini, žive u toj prošlosti, ponašaju se kao da su prošlosti, trude se da Srbiju vrate u prošlost i da vam kažem, dobro im to ide.

S obzirom da su pre mesec i po dana prizvali sankcije Srbiji i da su rekli - Srbiji da uvedete sankcije, Srbiji, nikako Aleksandru Vučiću. Nikada u životu jedna vlast nije, jedan režim nije kazao - ponovo sankcije Srbiji, jer vi znate kako smo se mi obogatili za vreme sankcija, zato sankcije Srbiji, Vučiću nikako. Njega ne damo, a Srbiji prizivamo sankcije, kao i devedesetih godina, i redove za benzin i bonove za benzin i bonove za šećer i za zejtin. E to je ta paralelna stvarnost u kojoj živi napredna elita.

Evo, gospođo Đukić Dejanović, malo da vam pomognem da ne samo da hvatate beleške nego i da fotografišete ova remek dela književnosti. Možete mnogo da naučite o ovoj stranci, o vašim koalicionim partnerima. Pazite šta oni misle jedni od drugima kad su opoziciji, a šta misle o sebi kada dođu na vlast.

Ja vas cenim kao izuzetnog stručnjaka, bili ste dobar predsednik Skupštine za primer, i žao mi je što pobeže ovaj sada sa časa, vidi ga sad, jeste li ga ocenili, jel se brzo pobegao, jel se dobro kreće, koordinisan u prostoru, i ja bih isto rekao, izgubljen malo u vremenu, u prostoru se dobro snalazi, a sa parama kako mu ide, majko mila. Nemate pojma. On tako glumi da je neki pošten čovek. Dobro glumi da vam kažem. Kada bi se snimala Tesna koža mogao bi Šojića bez greške da odglumi, verujte. Kada bi se organizovalo negde, gde ono beše postoji Nušićijada, u Ivanjici, evo ja predlažem da organizujete u Kikindi Nušićijada, nije tu u sali, neću, jeste i ga ocenili. Pretpostavljam da ste ga zapisali tamo, biće na najsvetlijim stranicama enciklopedije psihijatrije.

Evo ih i ovi, njih trojicu obavezno. Pazite, nemojte da propustite, ova trojica, oni mora da prođu ozbiljnu opservaciju. Pazite ozbiljna opservacija, sami se javljaju. Ima još neki pacijent? Evo ga smeje se ovaj. Ja pokažem prst on se smeje. Evo ga na daljinski radi.

Vraćam se na amandman. Tražili smo da se amandman briše, jer kada budemo imali ovako buduću neozbiljnu opoziciju, zamislite koliko će njima trebati vremena da promene ove nakaradne zakone koje sada sami donose. Častim vas 12 sekundi.

Najviše volim, poštovani građani, ove što sami traže i nikad im nije dosta. Dakle, mi smo tražili da se ovaj član zakona briše. Smatramo da je loš zakon i da vi kao buduća opozicija nećete moći sutradan da popravite taj zakon i da ćete trpeti i vi i Srbija ozbiljne štete. Na sreću tu je buduća vlast pa će popraviti zakone.

Gospodine Rističeviću, vi jedni druge ne poznajte, nemojte da vam ja pričam. Nije gospodin koji je malopre položio zakletvu farmaceut. On je inženjer organizacije rada, inženjer, fakultet organizacije rada završio. Nekada se zvao FON. Ne poznajete se među sobom. Držite se vi ovih koje znate, nemojte meni da pričate o njemu. Mi se znamo 35 godina. Znam ga mnogo bolje nego vi. Ali, šta je važno?

Gospođo Đukić Dejanović, žao mi je što vas sada teraju da radite u ove kasne sate. Ja ću vam olakšati, neću ove vaše odbegle pacijente sada da prozivam, da ih pitam bilo šta, ali moram da vas pitam samo jednu stvar. Pošto vidim da je stručnjak za skladištenje šest hiljada tona kukuruza u 24 metra kvadratna stručan za psihološka i psihijatrijska veštačenja i da se razume u medicinu, da li se razumete u fiziologiju? Hoćete li da mi kažete molim vas kako to četiri miša od 100 grama mogu da pojedinu šest hiljada tona kukuruza za sedam dana. To da nam razjasnite i da rešimo enigmu. Hvala.

Poštovani građani Srbije ja sam diplomirani inženjer poljoprivrede za stočarstvo. Nisam bio kao Vučić najbolji student, ja nisam studirao sedam godina, jedva sam tek završio za četiri. Kod nas se nekada kvalitet studiranja merio ne samo prosekom, nego i brzinom studiranja. Niste mogli da budete najbolji student Pravnog fakulteta ako studirate sedam godina, a fakultet traje četiri godine.

Moj fakultet je trajao četiri godine i za te četiri godine sam mnogo toga naučio. Naučio sam i fiziologiju, i veterinu i ishranu domaćih životinja. Imali smo čak i predmet lov i ribolov. Imali smo i štetočine u poljoprivrednoj proizvodnji, miševe, pacove, razne druge, one štetočine koje mogu da naprave štetu, ali to sad da ja vama objašnjavam da li ima leka apoteka. Kod gospodina Grujića za vas leka nema, jer ona ne drži veterinarske apoteke. Hvala.