Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Svetislava Bulajić

Govori


Aleksić Miroslav – protiv
Arsić Veroljub – za
Atlagić prof. dr Marko – za
Babić Vlado – za
Bajatović Dušan – za
Barišić Dragana – za
Bauer dr Ivan – za
Bačevac dr Muamer – za
Belačić Aleksandra – odsutna
Bečić mr Igor – za
Bićanin Milena – za
Blažić Branislav – za
Bogatinović Žarko – za
Bogdanović Goran – protiv
Bogosavljević Bošković prof. dr Snežana – za
Božić Nenad – odsutan
Božović Balša – protiv
Bojanić Zoran – za
Bojić Dubravko – protiv
Bojić prof. dr Milovan – odsutan
Borković Dušan – za
Bošković Miloš – odsutan
Broz Josip – za
Bukvić dr Danica – za
Bulatović Slaviša – za
Veljković Dragan – za
Veljković Jelisaveta – za
Vesović Dragan – protiv
Videnović Maja – odsutna
Vlahović Sonja – za
Vujadinović Milimir – za
Vujić Vojislav – protiv
Vujić Obradović Jelena – protiv
Vukadinović Đorđe – protiv
Vukomanović dr Dijana – protiv
Vučković Nataša – protiv
Gavrilović Marko – za
Gajić Gorica – odsutna
Gegić Bajro – protiv
Gojković Žika – za
Gojković Maja – za
Grubor Borka – za
Grujić Mladen – za
Davidovac Tijana – za
Damjanović Miljan – odsutan
Delić Božidar – protiv
Dinić Ivana – za
Dragišić prof. dr Zoran – za
Drecun Milovan – za
Đokić Zvonimir – za
Đukanović Vladimir – za
Đurić Vladimir – protiv
Đurišić Marko – protiv
Đurović Aleksandra – za
Žarić Kovačević Jelena – za
Živković Zoran – protiv
Žigmanov Tomislav – odsutan
Zagrađanin Vladan – za
Zeljub Marko – za
Zukorlić Muamer – odsutan
Ivković Vesna – za
Imamović Enis – protiv
Jankov Ratko – protiv
Janošević Stanislava – za
Jančić Radovan – za
Janjušević Krsto – za
Janjušević Marija – protiv
Jevđić Marija – protiv
Jeftić Jovica – za
Jevtović – Vukojičić Milanka – za
Jelenković dr Predrag – za
Jerkov Aleksandra – protiv
Ješić Goran – odustan
Jovanović Branimir – za
Jovanović Vera – za
Jovanović Dragan – za
Jovanović mr Jadranka – za
Jovanović Jovan – protiv
Jovanović Spasoja Nataša – protiv
Jovanović Stanoja Nataša – za
Jovanović Neđo – za
Jovanović Čedomir – protiv
Jović Radoslav – za
Jojić Petar – odsutan
Jokić docent dr Mihajlo – za
Jolović Nikola – za
Jugović Aleksandar – za
Karanac Jasmina – za
Karadžić Ana – za
Karić Dragomir – za
Karić Ivan – za
Karić Milanka – za
Knežević Blaža – za
Knežević prof. dr Milan – za
Kovač Elvira – za
Kovačević Borisav – za
Kovačević Goran – za
Kovačević Studenka – za
Komlenski Đorđe – za
Kompirović Stanija – za
Konstantinović Nenad – odsutan
Korać dr Žarko – odsutan
Kosanić Đorđe – protiv
Kostić Dragana – za
Kostić mr Ivan – protiv
Kostić Radmilo – za
Krasić Zoran – protiv
Krivokapić Milovan – za
Krlić Mirko – za
Lazanski Miroslav – za
Lazić Nada – odsutna
Lakatoš LJibuška – za
Laketić dr Darko – za
Lapčević Milan – odsutan
Linta Miodrag – za
Lukić Mladen – za
LJubenović Tomislav – odsutan
Majkić Aleksandra – za
Maletić Aleksandra – za
Malušić LJiljana – za
Mandić Momčilo – odsutan
Manojlović Ivan – za
Maraš Marjana – za
Marinković prof. dr Vladimir – za
Marjanović Vesna – protiv
Markićević Miroslav – odsutan
Marković Aleksandar – za
Marković Vesna – za
Marković Dragan – protiv
Martinović dr Aleksandar – za
Matić Veroljub – za
Macura Tatjana – protiv
Mačužić Maja – za
Mijailović Ostoja – za
Mijatović Jelena – za
Mijatović dr Milorad – za
Miladinović Stefana – za
Milekić Zoran – za
Miletić Milija – za
Milisavljević Dušan – odsutan
Milić Nenad – protiv
Milićević Đorđe – za
Milojević Milosav – za
Milojičić Radoslav – protiv
Mirčić Milorad – protiv
Mitrović Nenad – za
Mićin Žarko – za
Mićić Nataša – odsutna
Mićunović Dragoljub – odsutan
Mihailović Vacić Nataša – za
Mihajlović Branislav – odsutan
Mihajlović LJiljana – protiv
Mihajlović Miletić – za
Mihajlovska LJupka – odsutna
Mrdaković Todorović LJubica – za
Mrkonjić Milutin – za
Nikolić Goran – za
Nikolić Dejan – odsutan
Nikolić Ivana – za
Nikolić Jasmina – protiv
Nikolić Vukajlović Vesna – protiv
Nikolić Pavlović dr Svetlana – za
Nogo Srđan – protiv
Obradović Bogdan – za
Obradović Boško – protiv
Obradović prof. dr Žarko – za
Obradović Jasmina – za
Obradović Marija – za
Ognjanović Olivera – za
Omerović Meho – za
Orlić Vladimir – za
Ostojić Jovo – odsutan
Pavlović Dušan – protiv
Pavlović Sonja – protiv
Palalić Jovan – za
Pantić Pilja Biljana – za
Pantović Ognjen – za
Papuga Olena – protiv
Parezanović Marko – za
Pastor Balint – za
Paunović Vera – za
Paunović Snežana – za
Pek Zoltan – za
Pekarski Goran – protiv
Perić Sreto – protiv
Petković Vladimir – za
Petrović Dušan – odsutan
Petrović Mira – za
Petrović Petar – protiv
Petrović Bogdana Snežana – za
Petrović Radovana Snežana – za
Petronijević Milisav – za
Pešić Olivera – za
Radeta Vjerica – protiv
Radičević Dalibor – za
Radojičić Zoran – protiv
Radulović Saša – protiv
Rakić Katarina – za
Rakonjac Vesna – za
Rakonjac dr LJubinko – za
Rančić Branimir – za
Rašković Ivić dr Sanda – odsutna
Repac Desanka – za
Ristić Marina – odsutna
Ristić Slaviša – odsutan
Rističević Marijan – za
Ružić Branko – za
Savić Nikola – protiv
Savkić Dragan – za
Stamenković Branka – protiv
Stanković Zdravko – odsutan
Stanković Miroljub – za
Stanković Đuričić Miroslava – protiv
Stevanović Aleksandar – odsutan
Stevanović dr Ana – protiv
Stevanović Veroljub – odsutan
Stević Zvonimir – za
Stojadinović Danijela – za
Stojanović Filip – protiv
Stojiljković Ivana – za
Stojković Dušica – za
Stojmirović prof. dr LJubiša – za
Stošić Hadži Milorad – za
Sušec Željko – za
Tarbuk Duško – za
Tepić Marinika – protiv
Tomašević Damnjanović Tanja – za
Tomić Aleksandra – za
Tončev Novica – za
Torbica Bojan – za
Turk Milena – za
Ćirić Goran – protiv
Ćorilić Milena – za
Fehratović Jahja – odsutan
Filipović Srbislav – za
Filipovski Dubravka – za
Fremond Arpad – za
Hasani Fatmir – za
Cokić Radoslav – za
Čabradi mr Goran – za
Čabraja Aleksandra – odsutna
Čanak Nenad – odsutan
Čolaković Momo – za
Čomić Gordana – protiv
Čotrić Aleksandar – za
Šarović Nemanja – odsutan
Ševarlić prof. dr Miladin – protiv
Šešelj prof. dr Vojislav – odsutan
Šormaz Dragan – za
Šulkić Dejan – protiv.

Aleksić Miroslav – protiv
Antić Aleksandar – za
Arsenović Konstantin – za
Arsić Veroljub – za
Atlagić prof. dr Marko – za
Babić Vlado – za
Bajatović Dušan – za
Barišić Dragana – za
Bauer dr Ivan – za
Bačevac dr Muamer – za
Belačić Aleksandra – protiv
Bečić mr Igor – za
Bićanin Milena – za
Blagojević Marko – za
Blažić Branislav – za
Bogatinović Žarko – za
Bogdanović Goran – protiv
Bogosavljević Bošković prof. dr Snežana – za
Božić Nenad – odsutan
Božović Balša – odsutan
Bojanić Zoran – za
Bojić Dubravko – odsutan
Bojić prof. dr Milovan – odsutan
Borković Dušan – za
Bošković Miloš – protiv
Broz Josip – za
Bukvić dr Danica – za
Bulatović Slaviša – za
Veljković Dragan – za
Vesović Dragan – protiv
Videnović Maja – odsutna
Vlahović Sonja – za
Vrcelj Živko – za
Vujadinović Milimir – za
Vujić Vojislav – za
Vukadinović Đorđe – protiv
Vukomanović dr Dijana – za
Vučković Nataša – odsutna
Gavrilović Marko – za
Gajić Gorica – protiv
Gegić Bajro – odsutan
Gojković Žika – za
Gojković Maja – za
Grubor Borka – za
Grujić Mladen – odsutan
Davidovac Tijana – za
Damjanović Miljan – protiv
Dačić Ivica – za
Delić Božidar – protiv
Dragišić prof. dr Zoran – za
Drecun Milovan – za
Đokić Zvonimir – za
Đukanović Vladimir – za
Đukić Dejanović prof. dr Slavica – za
Đurić Vladimir – protiv
Đurišić Marko – protiv
Đurović Aleksandra – za
Žarić Kovačević Jelena – za
Živković Zoran – protiv
Žigmanov Tomislav – protiv
Zagrađanin Vladan – za
Zeljug Marko – za
Zukorlić Muamer – za
Imamović Enis – protiv
Jankov Ratko – protiv
Janošević Stanislava – za
Jančić Radovan – za
Janjušević Krsto – za
Janjušević Marija – protiv
Jevđić Marija – za
Jevtić Jovica – za
Jevtović Vukojičić Milanka – za
Jerkov Aleksandra – odsutna
Ješić Goran – protiv
Jovanović Branimir – za
Jovanović Dragan – za
Jovanović Jadranka – za
Jovanović Jovan – protiv
Jovanović (Spasoja) Nataša – protiv
Jovanović (Stanoja) Nataša – za
Jovanović Čedomir – odsutan
Jojić Petar – protiv
Jokić Mihailo – za
Jolović Nikola – za
Jugović Aleksandar – za
Karanac Jasmina – za
Karić Dragomir – za
Karić Ivan – za
Karić Milanka – odsutna
Knežević Blaža – za
Knežević Goran – za
Knežević prof. dr Milan – za
Kovač Elvira – za
Kovačević Borisav – za
Kovačević Goran – za
Komlenski Đorđe – za
Kompirović Stanija – za
Konstantinović Nenad – odustan
Korać dr Žarko – protiv
Kosanić Đorđe – za
Kostić Dragana – za
Kostić mr Ivan – protiv
Kostić Radmilo – za
Krasić Zoran – protiv
Krivokapić Milovan – za
Krkobabić Milan – za
Krlić Mirko – za
Lazanski Miroslav – za
Lazić Nada – odsutna
Lakatoš Ljibuška – za
Laketić Darko – za
Lapčević Milan – protiv
Linta Miodrag – za
Ljubenović Tomislav – protiv
Majkić Aleksandra – za
Maletić Aleksandra – za
Malušić Ljiljana – za
Mandić Momčilo – protiv
Manojlović Ivan – za
Maraš Marjana – za
Marinković prof. dr Vladimir – za
Marjanović Vesna – odsutna
Markićević Miroslav – za
Marković Aleksandar – za
Marković Vesna – za
Marković Dragan – za
Martinović dr Aleksandar – za
Matić Veroljub – za
Macura Tatjana – protiv
Mačužić Maja – za
Mijailović Ostoja – za
Mijatović Jelena – za
Mijatović dr Milorad – za
Miladinović Stefana – za
Milekić Zoran – odsutan
Milenković mr Marko – protiv
Miletić Milija – za
Milić Nenad – protiv
Milićević Đorđe – za
Milojević Milosav – za
Milojičić Radoslav – protiv
Mirčić Milorad – protiv
Mitrović Nenad – za
Mićin Žarko – za
Mićić Nataša – odsutna
Mićunović Dragoljub – odsutan
Mihailović Vacić Nataša – za
Mihajlović Branislav – protiv
Mihajlović Ljiljana – protiv
Mihajlović Miletić – za
Mihajlovska Ljupka – protiv
Mladenović Andreja – za
Mrdaković Todorović Ljubica – za
Mrkonjić Milutin – za
Nikolić Goran – za
Nikolić Dejan – protiv
Nikolić Ivana – za
Nikolić Jasmina – protiv
Nikolić-Vukajlović Vesna – protiv
Nikolić-Pavlović Svetlana – za
Nogo Srđan – protiv
Obradović Bogdan – odsutan
Obradović Boško – protiv
Obradović prof. dr Žarko – za
Obradović Jasmina – za
Obradović Marija – za
Ognjanović Olivera – za
Omerović Meho – za
Orlić Vladimir – za
Ostojić Jovo – protiv
Pavlović Dušan – protiv
Pavlović Sonja – protiv
Pajtić Bojan – protiv
Palalić Jovan – za
Pantić-Pilja Biljana – za
Pantović Ognjen – za
Papuga Olena – protiv
Parezanović Marko – za
Pastor Balint – za
Paunović Snežana – za
Pek Zoltan – za
Perić Sreto – protiv
Petković Vladimir – za
Petrović Dušan – protiv
Petrović Mira – za
Petrović Petar – za
Petrović (Bogdana) Snežana – za
Petrović (Radovana) Snežana – za
Pešić Olivera – za
Predić Gordana – za
Radeta Vjerica – protiv
Radičević Dalibor – za
Radojičić Zoran – protiv
Radulović Saša – protiv
Rakić Katarina – za
Rakonjac Vesna – za
Rakonjac dr Ljubinko – za
Rančić Branimir – za
Rašković Ivić dr Sanda – odsutna
Repac Desanka – za
Ristić Marina – odsutna
Ristić Slaviša – protiv
Rističević Marijan – za
Ružić Branko – za
Savić Nikola – protiv
Savkić Dragan – za
Stamenković Branka – protiv
Stanković Zdravko – protiv
Stanković Miroljub – za
Stanković Đuričić Miroslava – protiv
Stanojević Velimir – za
Stevanović Aleksandar – protiv
Stevanović Ana – protiv
Stevanović Veroljub – protiv
Stević Zvonimir – za
Stojadinović Danijela – za
Stojiljković Ivana – za
Stojković Dušica – za
Stojmirović prof. dr Ljubiša – za
Stošić Hadži Milorad – za
Sušec Željko – za
Tarbuk Duško – za
Tepić Marinika – protiv
Tomašević Damnjanović Tanja – za
Tomić Aleksandra – za
Tončev Ivica – za
Tončev Novica – za
Torbica Bojan – za
Turk Milena – za
Ćirić Ana – za
Ćirić Goran – odsutan
Ćorilić Milena – za
Fehratović Jahja – za
Filipović Srbislav – za
Filipovski Dubravka – za
Fremond Arpad – za
Hasani Fatmir – za
Cokić Radoslav – za
Čabradi Goran – za
Čabraja Aleksandra – protiv
Čanak Nenad – odsutan
Čolaković Momo – za
Čomić Gordana – odsutna
Čotrić Aleksandar – za
Šarović Nemanja – odsutan
Ševarlić prof. dr Miladin – protiv
Šešelj prof. dr Vojislav – protiv
Šormaz Dragan – za
Šulkić Dejan – protiv
Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvaženi gospodine Tomiću, poštovane kolege i koleginice poslanici, reforma pravosuđa je bila i svakako ostaje veoma važan prioritet Republike Srbije. Dokaz za to je i dnevni red pred nama, spisak ovih visokih sudijskih imenovanja o kojima treba danas da raspravljamo.
Izražavajući žaljenje zbog toga što postoji ovako oskudno interesovanje plenuma za jednu tako važnu temu, a bez ikakve namere da ulazim u detalje biografija pred nama, jer tome nisam ni lično sklona, pogotovo posle obavljenog posla u tako visokoj instituciji iz koje gospodin Tomić dolazi, kao što je opšte poznato to nije
ni manir LDP-a, ja ću se u svojoj kratkoj reči zadržati na nečemu drugom. Naime, pokušaću da vas podsetim na neke druge stvari, a kao doprinos konstruktivnosti ove današnje rasprave.
Krenuću od činjenice da se u reformi pravosuđa još uvek prevashodno bavimo personalnim pitanjima, ne poričući da su imenovanja i personalna rešenja koja nam se danas predočavaju važan deo reforme pravosuđa, a da je to svakako najprominentnije predlog za imenovanje novog predsednika Vrhovnog kasacionog suda. U stvari, ja želim da vas podsetim na nešto drugo – uvodne rečenice Strategije reforme pravosuđa, upravo zato što je ona usvojena od ove sadašnje većine i baš zbog toga što ja dolazim iz redova opozicije. Imajući tekst pred sobom, dolazim do zaključka da i sam donosilac Strategije posmatra ove stvari na drugačiji način od onoga kako postupa.
Jedna od prvih stvari na koje strategija upućuje jeste pre svega govor o fazi ulaska u preciznije definisanje usvojenog pravnog okvira i institucionalno i profesionalno jačanje kapaciteta u pravosudnom sistemu, gde najprominentije u stvari stoji prevashodno Visoki savet sudstva. Znači, ne pojedinačni sudovi ili sudije, nego upravo Visoki savet sudstva, pored Državnog veća tužilaca, Pravosudne akademije i slično.
Ono što je još važnije, da se ne bismo više iscrpljivali na tim jalovim raspravama o tome ko je kada i kako vršio i pogrešio u reformi pravosuđa, podsećam vas da je sadašnja većina u strategiji zapisala da je nužno obezbediti kontinuitet reforme pravosuđa, uz korekcije se zahtevaju, ali kontinuitet. Znači, da je u svim elementima prepoznato da je ovo jedna od tema koja je apsolutan prioritet, bez obzira na to kakav je rasporede političke moći na dnevnom redu, kao i da je to nešto što je u svakom slučaju, na šta prve rečenice strategije i upućuju, apsolutno povezano sa procesom evropskih integracija. Sami smo svedoci da se tom temom bavimo upravo vezano za usaglašavanje poglavlja 23 i 24 u procesu pregovora sa EU. To je već otvoreno i biće otvoreno do samog kraja, odnosno dovršetka tog procesa pregovaranja kada je u pitanju pristupanje EU.
Ono o čemu već duže vreme debatujem sa ministrom Selakovićem, i biće prilike jer ipak stižu i neki drugi predlozi u parlament, jasno je da je korak i dinamika tog procesa nešto na šta mi apsolutno gledamo drugačije. Prioriteti treba da se postave malo šire. Dinamika tog procesa treba da usmerava reformske aktivnosti. Među njima su personalna pitanja svakako bitna, ali nisu jedina, jer je pre svega potrebno izmeniti relevantan normativni okvir i postići koherentnost čitavog, ne samo pravnog, nego i pravosudnog sistema, kako bi onda u tome i personalna rešenja mogla da deluju na najbolji način. To je nešto na čemu se veoma retko zadržavamo, iscrpljujući se u tim beskrajnim rasprava o tome kako je reforma vršena. Ona nekako najčešće pomračuje um o onome što su potrebe za reformu pravosudnog sistema kada je u pitanju ta personalna dimenzija. Možemo se o tome sporiti, možemo raspravljati i o reizboru sudija, ali mislim da je sada mnogo aktuelnije pitanje kako se sudije, a i tužioci reintegrišu u sistem, jer su potrebe ogromne i problemi su veoma veliki. Možemo se sporiti i oko toga kako je smenjena bivša predsednica Vrhovnog kasacionog suda.
Ono što mislim da je takođe loše, ako smo se okrenuli tim putem da se bavimo personalnim pitanjima, zašto se onda nismo bavili tim visokim imenovanjem pojedinačno, nezavisno od svih ovih drugih imenovanja? Jer, dozvolićete, to će biti i osoba koja će biti jedna od ključnih osoba za razvoj pravosudnog sistema i njegove dalje reforme.
U okviru tih ključnih načela i prioriteta pominju se stvari za koje se svi bore. Duboko sam uverena da će se i ljudi koji su predloženi na ove visoke funkcije boriti za ta načela, a to su pre svega nezavisnost u pravosuđu, nepristrasnost, nešto o čemu retko govorim, a to je kvalitet pravde koja se sprovodi, jednak pravni tretman i pristup pravdi. Ono o čemu manje govorimo, jeste gde su mehanizmi i kako to postići? Zašto je toliko teško na početku reforme govoriti o tome kako podići nivo kvaliteta i stručnosti, nego samo raspravljati i pretresati nečije biografije? Kako donositi kvalitetne odluke? Zašto treba raditi efikasno, u razumnim rokovima? Zašto se treba postaviti proaktivno i jasno u komunikaciji sa građanima? Jer pravda treba da služi građanima, pre svega.
Odgovornost pravosudnog sistema je takođe nešto što je od izvanrednog značaja i kriterijumi za odgovornost nosilaca pravosudnih funkcija još uvek nisu, barem široj javnosti predočeni potpuno transparentno. Sklona sam da verujem da je postupak, o kojem je već pričano u toku rasprave, sproveden zaista transparentno i veoma ozbiljno, ali šira javnost sa time nije upoznata i to je nešto što je bitan nedostatak ovog procesa.
Ono što je takođe veoma važno naglasiti, to je da postoje ogromni problemi sa kojima se svi moramo uhvatiti u koštac, jer smo svi deo tog sistema, kao i da je rešavanje tih problema od prevashodnog značaja za podizanje stanja u pravosuđu i govor o njihovim problemima koji više neće biti, kako je moja koleginica Judita Popović rekla, opšte mesto, nego gde je budućnost tog pravosuđa, kako ga učiniti efikasnijim, racionalnijim, u kom smislu pojačati sve te prerogative nezavisnosti, omogućiti pravosuđu da ne trpi toliki upliv politike i da se njime ne bavimo samo u okvirima onoga što je politika.
Što se tiče današnjeg dnevnog reda, na samom kraju, mi ćemo se, naravno, pozabaviti ovim pitanjem i odlučićemo o tome u skladu sa našim programskim načelima, podržavajući neophodnost potrebe da se sa strategijom pravosuđa ide dalje i da se u reformi postignu mnogo veći iskoraci nego što je to, nažalost, bio slučaj. Nadam se da će već najskorija prilika za to biti kada konačno pred plenum stignu i ovi zakoni koji će se baviti tim normativnim okvirom, a ne samo personalnim rešenjima. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Uvažena predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, kolege narodni poslanici, nažalost nije ostalo mnogo vremena, odvojenog za vreme naše poslaničke grupe da se danas govori o temi dnevnog reda, ali za mene je veoma važno da uopšte imamo priliku da govorimo o obrazovanju i mislim da je svako vreme, pa ma kako da je skučeno, provedemo o diskusiji o obrazovanju, izuzetno značajno.
Konsultovala sam beleške iz diskusije koju sam vodila sa prethodnim ministrom, bivšim ministrom. Jedna od prvih stvari koje sam rekla je bila ta da se radilo o skromnom Predlogu zakona, koji je u odnosu na ovaj, koji je danas pred nama, složićete se čak i bio ambiciozan.
Ono što je, dakle, za mene značajno, to je činjenica da je skromnost ovog predloga sadržana u tome da se bavimo konkretnom situacijom, da je motiv nešto što po dubini ne odgovara suštinskim reformama za koje se ovde očigledno svi zalažemo i zato sam sa radošću od vas čula da se uskoro namerava i najavljuje celovita promena zakona, za koju se mi već odavno u Liberalnodemokratskoj partiji zalažemo.
Prosto, zato što je došlo do zaključka da se suočavamo sa problemima koji su još uvek problemi proizilaze iz neplanskog sprovođenja reforme, da je često na dnevnom redu čak i obesmišljavanje duha Bolonjskog procesa i permanentna upitanost nad njim, umesto da se sada konačno kada smo prihvatili taj put, pozabavimo načinima kako da unapredimo sve ono na šta smo se obavezali.
Utoliko je za nas veoma značajno što se dakle, okrećemo, nadamo se konačno promenama zakona, ne samo obzirom na konkretne zahteve studenata i ono o čemu se svi slažemo neophodnost da im se pomogne da dostignu ono što su zahtevi reforme, to je ta magična cifra od 60 bodova i regularno završavanje ispita i godina u četiri roka, obzirom da dolazim iz univerzitetske sredine, za to sam i lično veoma zainteresovana. Ono što je za mene svakako značajno je da iskoristimo to vreme koje imamo, da sa ovoga mesta apelujemo i na studente, da se oni u taj proces još aktivnije uključe i da iniciraju promene koje će se ticati kvaliteta obrazova, kvaliteta znanja, a ne samo onoga što su ishodi u smislu prohodnosti.
To nikako neće pomoći onome o čemu svi stremimo, oko čega se svi slažemo, a to je da će nas samo to naše potomstvo koje sada u tim univerzitetskim sredinama obrazujemo i gajimo, moći da izvede iz ovakve krize u kojoj bogami već poduže tonemo. Zato apelujem i na studente, kao i na sve druge nezavisno od toga kojoj političkoj opciji pripadaju da se konačno upitamo nad suštinskim pitanjima – kakav nam je kvalitet obrazovanja, da li su nam adekvatni udžbenici, na koji način se to znanje proverava, da li se ispiti polažu adekvatnim formama, da li postoji preklapanje gradiva, da li broj bodova odgovara opterećenju koje studenti trpe, itd, itd. Obilje je tih pitanja.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Zahvaljujem se i prosto sa ovoga mesta još jednom apelujem, da se obrazovanjem više ne bavimo kao tranzicionom kategorijom, koja je socijalno usmerena, nego kvalitativno u smislu kvaliteta znanja. Zahvaljujem.
Zahvaljujem gospodine predsedavajući, obraćam se i gospodinu ministru, izvinjavam se što sam ga prekinula u konsultacijama i članovima tima, kao i kolegama i koleginicama.
Dakle, ovde se ne radi o nekom amandmanu koji na prvi pogled deluje kao neko veliko iznenađenje, ali ja mislim u duhu onoga što je predmet tretiranja amandmana, to je sadržina školskog programa. Već i sami u članu 10. u Predlogu zakona kažete da se školskim programom bliže određuje način na koji škola obrazuje i vaspitava učenike, a takođe predviđate i mogućnost da se školski programi neprestano inoviraju i nadograđuju, pa smo mi mislili da bi jedan od tih načina inovacija i upotpunjenja uređenja ove problematike bilo uključenje i društveno korisnog rada učenika u lokalnoj zajednici, kao nešto što bi i višestruko doprinelo razvoju i ličnosti učenika i što bi ga uostalom u određenim situacijama i lako upoznalo i sa problemima zajednice u kojoj živi, osposobilo ga da poznaje te probleme, da eventualno formuliše nova rešenja i što je možda još važnije da razvija osećanje solidarnosti.
Kada su u pitanju ove stvari i prosto zato apelujemo na vas da razmislite, kažete u objašnjenju odbijanje amandmana da se neki od programa ne mogu unapred predvideti, evo ovaj smo predvideli i ne vidimo neki problem da to eventualno i prihvatite i da u tom smislu eventualno u danu za glasanje i promenite svoje mišljenje. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajuća. Htela sam samo da odreagujem na ono što je uvaženi ministar rekao, da očekuje promenu Ustava, pa i obzirom na obrazloženje koje je stiglo u odbijanju ovog amandmana. Za to nam nije potrebna promena Ustava, jer ako čitate glavu Osnovna načela i one odredbe koje se odnose na osnovna ljudska prava, piše jasno u Ustavu da se sve u Ustavu ima tumačiti u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, a to će i podizanje srednjeg obrazovanja na nivo obaveznog obrazovanja svakako značiti.
Prema tome, nije neophodno da sačekamo, a i opšte je poznato da je veoma tegobno i teško promeniti Ustav koji je svojevremeno, nažalost, reklamiran, a neki su već za njega i glasali, neki i nisu, kao Ustav koji će se lako menjati. Više je nego jasno da se ovaj Ustav neće tako lako menjati, pa vam zato predlažem da, obzirom da već u strategiji piše da utvrđujete opravdanost nastojanja da se srednjoškolsko obrazovanje učini obaveznim, da i na to obratite pažnju. Zahvaljujem.
Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre i članovi tima, javljam se ne samo zbog toga što je amandman odbijen, što i nije tako čudno, obzirom na to da nailazimo na malo razumevanja, ali i zbog toga što se čini da naša obrazloženja, za to još juče intervenisala, ne čitate ili propuštate da ih čitate. Razumem da je veliki broj amandmana u pitanju, ali mislim da nije u redu. Prema obrazloženju zašto se ovo odbija, vidi se da ne uvažavate naše argumente, pa makar na njih da odgovorite.
Mi smo tražili amandman u smislu da se uvedu organizacija i šire društvene sredine eksplicitno i organizacije civilnog društva. To smo uradili namerno, da to ne bi više bio formalni izgovor onih koji tu saradnju ne žele, ne aludirajući na to da te saradnje nema. Naprotiv, smatramo da te saradnje ima.
Zato ne vidimo razlog da se ovakav amandman ne prihvati, tim pre što apsolutno i to u obrazloženju i kažemo. Tumačenje te sintagme - šira društvena sredina često proizvoljno, nedovoljno, precizno i ne vidimo razlog da se ovo ne usvoji. Naročito u 2. stavu na koji ste se potpuno oglušili jer je i to deo amandman, niste uopšte odreagovali. Dakle, tražili smo da se pridev - kvalitetno, kada je u pitanju vrednovanje pojedinih predškolskih ustanova ovde izuzme, ne samo što je to vrednosni sud koji deli predškolske ustanove na kvalitetne i nekvalitetne, što dozvoljavam da može da postoji, nego nema kriterijuma za kategorizaciju i bez takvih kriterijuma je vrlo teško postići.
Zbog toga vas molim da još jednom razmislite, makar u ovom prvom delu, hajde u ovom drugom ako vam se čini da nije za vas prihvatljivo, da naš amandman prihvatite.
Zahvaljujem predsedavajući.
Javljamo se po istom pitanju kao i prethodni govornik i istog smo mišljenja i sa istim smo objašnjenjem odbijeni. Dakle, smatramo da je nedopustivo da dolazi do smanjenja nadležnosti Nacionalnog prosvetnog saveta, odnosno da se istovremeno čine odgovornim nekoliko aktera uključujući i Savet za stručno obrazovanje i Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja jer je usklađivanje postupanja u ovom smislu preduslov uspešnog rada. Nije samo u pitanju transparentnost nego pre svega ono na čemu najviše insistiramo kvalitet i standardi kvaliteta i budući da sam jedan od autora udžbenika za srednjoškolsko obrazovanje mislim da sam i sama kao autor na neki način zainteresovana za kvalitet pre svega, a ne brzinu i efikasnost. I ovako i onako procedura traje nekada i više nego što je potrebno.
U tom smislu i naš apel i apel drugih poslanika koji su prepoznali ovaj problem je da o tome još jednom razmislite i da pokušate da u danu za glasanje promenite svoj stav. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Ovo je još jedan primer očiglednog nerazumevanja kada je u pitanju ulaganje amandmana na predloženi zakon. Apsolutno polazimo sa aspekta obezbeđenja kvaliteta i smatramo da činjenica se obezbeđuje stručno mišljenje o udžbenicima ni u kom slučaju ne protivreči ni potrebama ni strategiji ni svemu onome za šta se i vi navodno zalažete.
Ne sporimo ni pravo. Vaše je pravo, gospodine ministre, da odobravate udžbenike i nastavna sredstva. Naprotiv, smatramo da je to u redu i u našem amandmanu smo čak i rekli da se to prosleđuje vama na usvajanje. To je za vas neprihvatljivo i naglašavam da to nije stvar koju smo samo mi primetili, da je ovo već poznati deo preporuka Zaštitnika građana, Agencije za borbu protiv korupcije, koji su se bavili nepravilnostima u procesu ocenjivanja, odobravanja ili štampanja udžbenika, pa sad sam drska da ponovim ono što smo napisali već u obrazloženju i taj izazov transparentnosti ovog procesa je zaista i činjenica o kojoj smo govorili malo pre, vezano za druge članove zakona, da sad Nacionalni prosvetni savet više nema tu vrstu nadležnosti i da u tom smislu, u ovom postupku, prevashodno učestvuje Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja. Ne sporimo ni vaše pravo. Čak nismo na taj način ni reagovali, retko pišemo amandmane na način – briše se. Čak da je ostalo i staro rešenje, ne bismo imali nekih velikih primedbi, jer staro rešenje je inkorporiralo davanje stručne ocene udžbenika.
Zaista vas molim, ako ste u ikakvoj mogućnosti, da o ovome još jednom razmislite. Ništa se ne menja u odnosu na smisao rešenja i ne verujem da se nekako bitno utiče ni na efikasnost, jer je u pitanju prosleđivanje ministru, koji apsolutno ne mora biti kompetentan za sve, hemiju, biologiju, ljudska prava i slično. Hvala vam.
Zahvaljujem. Neću dugo.
Zaista nisam mogla da odolim, već smo puno komentarisali obrazloženja na odbijanje amandmana, ali prosto mi je pozivanje na nomenklaturu zvanja u ovom slučaju neprihvatljivo. Ako prihvatim vaše mišljenje, da termin "stručnjak" nije obuhvaćen nomenklaturom zvanja i ova koja se stiču na visokoškolskim ustanovama, zaista izražavam sumnju da su to i kompetentna lica. Ono što smo hteli zaista da naglasimo je samo ovaj kvalitet stručnosti i ništa više. Zaista nam je žao, slušali smo i vaše argumente i nedostatak nezavisnih stručnjaka i nedovoljan broj lica i slično, ipak mislimo da bi se o tome moralo razmisliti. Hvala.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Ovo je nastavak debate koja se upravo otvorila i bez imale ambicije da se svrstavamo ili deklarišemo za ili protiv evropskih integracija, ja mislim da Liberalno-demokratska partija u tome zaista prednjači i da je prilično prisutna u javnosti, a ne sporeći pravo ljudima da o tome razmišljaju, iako nisu naši istomišljenici, skrećem pažnju da baš ovo na šta je ukazano, pominjane agencije, oročavanje na tek za dve i nešto godina, od 1. januara 2016. godine, pokazuje da je ovo ekonomska situacija koja uopšte tome ne pogoduje.
To formalističko razumevanje evropskih integracija, osnivanje agencija zato što je očekivanje EU možda da će to biti neophodno, mi mislimo da za ovaj trenutak to mogu da budu i postojeće institucije i da se taj zadatak procene rada ministarstva, koje će svakako biti najveći korisnik a utoliko i najveći trošadžija i u odnosu na sve ono o čemu smo pričali evo već dva dana, sirotinjskoj logici, rebalansu budžeta, o lošem trenutku, mislim da je ovo preuranjeno. Biće još prilika da se ovaj zakon usavršava, iskreno se nadam, jer je već sad postao prilično nečitljiv. Prosto, naša je preporuka da o tome razmislite, jer se i nadležnosti ove agencije moraju precizirati, a zaista se mogu iskoristiti i angažovati postojeće ustanove, nema nikakve prepreke za tako nešto.
Sve je to sa aspekta one prave vizije promene obrazovanja, koja ne menja samo obrazovni sistem, sam radi sebe, nego društvo kao takvo i onda apstinira da uđe u EU, ali, opet podsećam, ne iz razloga formalističke prirode jesmo li za ili protiv, nego suštinskih, vrednosnih razloga, koji podrazumevaju da ćemo o obrazovanju razmišljati na način kako razmišlja Evropa, a ne kakva su joj očekivanja. Zato i kažem da je ovo formalistička stvar, jer ne mora to nužno biti agencija, mada se njome može i prozvati.
Poslednja stvar, jasno je da se radi o agenciji u pravom smislu te reči, jer piše u ovom dodatom članu 24a. da će se na rad i obavljanje delatnosti agencije primenjivati propisi o javnim agencijama. Prema tome, jasno je da se radi o agencijama u onom smislu o kojem govorimo u javnosti, gde govorimo da je preveliki broj agencija za današnji trenutak i gde je to ekonomski neizdrživo. U tom smislu vam se preporučujemo za pomoć, ako je eventualno potrebna i pokušavamo da na vas utičemo da taj proces na neki način dovedete u saglasnost sa onim dokle ste stvarno u reformi i stigli. Hvala.
Zahvaljujem. Izražavam retko zadovoljstvo da je ovim posredovanjem Odbora, u stvari suštinski naš amandman prihvaćen. Veoma mi je drago da ste prepoznali nameru da se izbegne svakako posredno ukidanje procesa inkluzije, pretpostavlja se da se osniva specijalna odeljenja jer bi to zaista potpuno urušilo i pojam i svrhu inkluzije. Zahvaljujem se na razumevanju.
Nećemo još dugo, prosto sam htela da reagujem kao neko ko se bavi pravom i malo nomotehnikom. Užasno je rogobatno to kako se mi odnosimo prema našim organima i njihovim nadležnostima i često su to eufemizmi, jasno je da ovo što kažete u vašem obrazloženju da se iz razloga celishodnosti, eventualne promene naziva ili delokruga sadašnjeg Ministarstva pravde i državne uprave, odbio taj amandman.
Zaista izražavam sumnju to da će bilo ko da se drzne da ukine Ministarstvo pravde, a naročito kada je u pitanju ovakva problematika, a to je zaštita ljudskih i manjinskih prava.
Smatram da treba pomoći da nam propisi budu malo čitljiviji, jer kada pročitate ukupnu rečenicu – organ nadležan za primenu propisa o ljudskim i manjinskim pravima, to stvarno zvuči potpuno neadekvatno o onome o čemu mi učimo studente na Pravnom fakultetu i apelujem na vas da se okuražite, zaista sam sigurna da se Ministarstvo pravde, barem dok je formalna demokratija na delu, neće ukidati. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, intervencija je možda malo okasnela jer je diskusija se razvila, ali s obzirom da je koleginica Čomić pomenula stenograme, obraćam se uvaženom gospodinu ministru. Naše obrazloženje na suštinski potpuno sličan amandman koji neposredno stiže je na jednoj strani, a proveli smo se potpuno isto. Dakle, isto nam je odgovoreno.
Iskoristiću priliku kad stignemo na taj amandman da o tome malo podrobnije odgovorim. Ali, činjenica je da se ukazujem na to da je prepoznat problem koji nije adekvatno uređen zakonom i zbog toga pretpostavljam da svi ulažemo napore i apelujemo da ministar i Vlada uvaže naše argumente pa vas molim da ako već određena poslanička grupa nije ovom konkretnom prilikom uložila veći napor, a naša jeste, da pročitate ta obrazloženja i da pokušate da ih uvažite. Zahvaljujem.
Izvinjavam se, mislila sam da je naš amandman na redu. Oprostite.