Hvala, poštovana potpredsednice.
Gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, i dosadašnja rasprava po amandmanima na Predlog budžeta za 2012. godinu pokazuje da smo bili u pravu kada smo u načelnoj raspravi kritikovali vas, gospodine predsedniče Vlade, zašto niste u obrazloženju dali političke ideje i pravce u kojima će Srbija da ide u 2012. godini.
Mi kao država i kao društvo u 2012. godini, kako mnogi kažu, u sudbonosnoj godini, jer se očekuje efekat drugog talasa ekonomske krize, a onda nas očekuje i proces dobijanja statusa kandidata, ulazimo kao država koja nema ministra finansija, kao država koja nema potpredsednika Vlade zaduženog za evropske integracije, odnosno političku ličnost koja će da se bavi tim procesom, ulazimo kao država koja ima ministra za veru i dijasporu koji nema većinsku podršku ovde u Skupštini Srbije, jer već koliko dana nema glasanja o njegovoj interpelaciji.
Takođe ulazimo kao država koja faktički nema ni ministra inostranih poslova, koji je izgubio političku podršku svoje partije. Tako da mislimo da je bilo neophodno da u tom uvodnom delu čujemo i te političke pravce delovanja Vlade u narednom periodu. Mislim da je to dosta važno zbog upravo ovih dana koji nas očekuju, kako mnogi kažu izuzetno teški. Očekivali smo i od vas gospodine Cvetkoviću da ćemo bar čuti neke razloge zašto je gospodin Đelić podneo ostavku i slično.
Ako govorimo o ovom amandmanu koji su kolege Omeragić i Esad Džudžević podneli. Meni je zasmetalo obrazloženje koje ste dali. Citiraću – smanjenje iznosa sredstava rezerve, tekuća budžetska rezerva ugrozilo bi sprovođenje člana 69. Zakona o budžetskom sistemu, u skladu sa kojima se sredstva tekuće budžetske rezerve koriste za neplanirane svrhe za koje nisu utvrđene aproprijacije ili za svrhe koje se u toku godine pokažu da aproprijacije nisu bile dovoljno. Posebno imajući u vidu potrebu otklanja posledica mogućih nepredviđenih situacija sa kojima se suočavaju budžetski korisnici u izvršavanju svojih nadležnosti.
Želim da vas pitam, zar je moguće da sredstva i od ove budžetske rezerve koriste npr. grad Jagodina u 2011. godini do septembra meseca, čini mi se kako su mediji izjavili, da li je dobio više sredstava nego grad Kraljevo, koji je zadesio zemljotres, grad Novi Pazar koji je imao poplave. Zar vam zato služi ta budžetska rezerva, da bi na taj način kupovali koalicioni mir u vladajućoj koaliciji, da bi na taj način pravili izvanredne gradonačelnike, koji eto, mogu da urade ono što ne mogu da urade drugi gradonačelnici ili predsednici opština u Srbiji? Zar je normalno da neke opštine koje vode predsednici stranaka ili članovi vladajuće koalicije ne plaćaju struju distribuciji za javnu rasvetu, ne plaćaju doprinose? Na taj način vi pokazujete da postoje građani prvog i drugog reda, odnosno pokazujete da postoje opštine prvog i drugog reda. Mislim da je ovakvo obrazloženje smešno, da ne upotrebi neku drugu reč. Hvala.

Ovaj budžet je posledica partijske podele, kako je rekao zamenik predsednika Vlade, gospodin Dačić, u jednom svom intervju i mogu da se složim sa tom njegovom konstatacijom. Zato sam ja u ime LDP podneo amandman koji se faktički sastoji iz tri dela i pokušaću da ovu moju konstataciju i ono o čemu sam prethodno govorio da dokažem kroz ovaj amandman.
Direktan povod, inače ovoga amandmana, prvog dela ovog amandmana koji se tiče oduzimanja sredstava od Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja i dodela sredstava u iznosu od 40 miliona Fondu za mlade talente, direktan povod ovog amandmana je i informacija, koja se u medijima pojavila početkom decembra. Ta informacija kaže – da je Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja dodelila početkom oktobra više od 97 miliona dinara za 432 podnosioca zahteva, među njima najviše članova i simpatizera Stranke demokratske akcije.
Ali, ono što više zabrinjava od ove informacije, je objašnjenje osoba koje rade u toj kancelariji, koje kažu da je to verovatno zbog toga što je blizina naših kancelarija smeštena u blizini kancelarija Stranke demokratske akcije, pa je to uticalo da nam se većinom jave ljudi koji su ovoj stranci. Mislim da je ovo jedno bezobrazno objašnjenje i da ovo pokazuje da se kod nas ministarstva, agencije prave na partijsko osnovi. Mogu slobodno ovde da postavim pitanje svakome od vas, može li iko da mi napravi razliku između Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, onim čime se ona bavi i Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, u onome obimu i obuhvatu koji se tiče regionalnog razvoja? Gde prestaje dejstvo rada ove kancelarije, a gde počinje dejstvo rada ministarstva ili Agencije za regionalni razvoj?
Drugi razlog podnošenja ovog mog amandman nalazi se u obrazloženju Predloga budžeta. Pošto mi, gospodine premijeru, čitamo iz LDP dosta pažljivo budžet, pročitajte šta ste napisali, kako vi kažete, na strani 434. Najveći iznos sredstava opredeljuje se u okviru ekonomske klasifikacije 463 – transferi ostalim nivoima vlasti itd. Ako uzmete tabelu videćete da ta ekonomska klasifikacija iznosi 92 miliona dok ekonomska klasifikacija 511 iznosi 150 miliona dinara. Pa, kako je 92 miliona najveća stavka?
Drugo, šta će Kancelariji za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja sredstva pod ekonomskom klasifikacijom – zgrade i građevinski objekti? Ako u obrazloženju koje ste nam vi poslali, jasno piše čime se bavi ova kancelarija za održivi razvoj, a šta znači ekonomska klasifikacija 511. Kade ukrste ti podaci, apsolutno nema ničega zajedničkog.
Zato smo mi tražili da jedan deo ovih sredstava se prebace Fondu za mlade talente. Zašto Fondu za mlade talente? Zato što smo i u prethodnom periodu, prethodne tri godine stalno insistirali na neophodnost da se povećaju budžetska sredstva za obrazovanje, za stipendiranje i mladih talenata i učenika i studenata. Jer prosto je nemoguće da mi živimo u državi gde 90 i nešto procenata budžeta za obrazovanje ide na plate zaposlenih. Mislim da moramo kao društvo da puno više učinimo kako bi ujednačili nivo izdavanja sredstava iz budžeta za obrazovanje sa nivoom izdavanja sredstava u evropskim državama.
Kada već govorimo o evropskim državama dosta je čudno da Vlada Srbije koja ima između ostalog i želju da Srbiju približi evropskim integracijama traži kredite, upravo tih evropskih banaka ili od država koje čini EU, sa jedne strane. A sa druge strane neke od tih država optužujemo da su oni glavni kočničari pristupa Srbije EU. Znate šta, ne može se EU da se predstavlja građanima kao bankomat. Pa kad nam treba novac mi ćemo da dođemo, da gurnemo karticu, da uzmemo pare. Ali, ćemo nastavimo da živimo po onim pravilima po kojima smo i do tada živeli. Mislim da to nisu evropske vrednosti.
Drugi deo amandmana koji sam podno odnosi se na povećanje sredstava za subvencionisanje prodaje proizvoda koji se proizvode u SRbiji. Tu prevashodno se misli na traktore, kamione i autobuse. Jer po vašim saznanjima, odnosno po onome što ste nam vi rekli i što imamo u stručnoj javnosti u 2012. godini očekuje nas teška ekonomska situacija i otežano poslovanje privrede.
Mislim da je neophodno da povećamo ovaj deo sredstava kako bise sredstva koja su namenjena preduzećima u restruktuiranju, pomogli da prežive tu 2012. godinu. Zašto je važno da ta preduzeća koja su u restruktuiranju prežive? Zato što su oni dopala u ovakvo stanje, ne zato što nisu oni znali da rade nego zato što je politika 90-ih godina koja je dominirala Srbijo uništila njihov razvoj.
Podsetiću vas samo da 80-ih godina ta preduzeća kao što su "Fap" Priboj bilo potrebno po deset hiljada evra po novo otvorenom radnom mestu da bi došao strani partner. Tada je strani partner dolazio u Srbiju, Jugoslaviju i ulagao u ta preduzeća. Neophodno je da mi pomognemo tim preduzećima kako bi oni na tržišnoj utakmici krenuli sa iste startne osnove sa koje kreću druga preduzeća.
Takođe kada govorimo o pomoći preduzećima u procesu restruktuiranja i tu se pojavljuje dvostruki aršin. Po našim nekim saznanjima zastava kamioni iz Kragujevca dobija duplo više subvencija na mesečnom nivou od "Fap-a" iz Priboja iako je broj zaposlenih u "Zastava" kamionima duplo manji nego broj zaposlenih u Fapu u Priboju. I to je jedan dvostruki aršin.
Šta je razlog tome? Da li je razlog samo zato što se "Zastava" kamioni nalaze u Kragujevcu, a Fap se nalazi u Priboju? Ili je možda neki drugi razlog skriven. Mislim da to moramo da učinimo kako bi bilo kakvu konotaciju u pogrešnom smislu mogli da damo nekima koji žele da učine.
Takođe, treći deo amandmana se odnosi na povećanje sredstava za rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Mislim da je neophodno da se to uradi, ali složiću se donekle sa diskusijom gospodina Džudževića da nacionalni saveti imaju dobru svrhu postojanja, ali ova Vlada Srbije je direktno kriva za ne funkcionisanje Bošnjačkog nacionalnog veća. Tu direktno optužujem Ministarstvo za državnu upravu i ljudska i manjinska prava. Oni imaju dve mogućnosti, jedna je da priznaju rezultate izbora za Bošnjačko nacionalno veće koji su održani u junu 2010. godine, bez obzira sviđalo se vama rezultati tih izbora ili ne, ili da ponovo raspišu izbore. Ne može da bude ovo po njima vakum stanje, jer to dovodi do toga da Bošnjaci u Srbiji ne mogu da uživaju ona prava koje su im Ustav i zakoni Republike Srbije omogućili, a to zavisi očigledno od političke volje demokratske stranke, odnosno političke volje jednoga ministra.
Treba samo da izađete i kažete – priznajemo rezultate. Ništa više. I svi problemi vezani za funkcionisanje Bošnjačko nacionalnog veća bili bi rešeni.
Takođe, kako funkcioniše vaša Vlada pokazuje primer Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja, koje je formiralo specijalni rezervat Gutavica, na području opština Sjenica, i kao upravitelja tog specijalnog rezervata postavilo takozvanu samostalnu islamsku zajednicu Srbije, a ovamo se zaklinjete da živimo u sekularnoj državi. Pa, ako živimo u sekularnoj državi, zar je normalno da upravitelj jednoga specijalnog rezervata prirode bude još jedna para-tvorevina, islamska zajednica Srbije.
Ne možete stalno da koristite te dvostruke aršine, dovode do diskriminacije i svi mi koji smo prethodnih godina ukazivali na to smo upravu, ali vi ne možete da rešavanje jednog problema zatrpate na taj način što će te stvoriti nove probleme.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme koje je na raspolaganju je iskorišćeno.)
Hvala.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, LDP je već rekla dve osnovne zamerke na Predlog ovog zakona i mogu reći da ima i bojazan i to ću da ponovim. Očekujemo odgovor od ministra.
Prva naša bojazan odnosi se na ono što je prethodnik govorio, a to je da ova inspekcija ne postane samo jedan organ u rukama vladajućih stranaka, odnosno da upravni inspektori, koji su predviđeni ovim Predlogom zakona ne postanu plaćenici stranački u sprovođenju vladajućih stranaka. Za ovu bojazan osnova nam je dao i ministar jedan iz vladajuće koalicije koji je pre 6-7 meseci rekao da u ministarstvu ima od kuvarice pa do pomoćnika, ne može niko da bude drugi sem te partije u kojoj je ministar.
Drugi razlog zbog ove naše bojazni dao nam je pre 6-7 meseci takođe i šef inspekcije za rad koji je podneo ostavku zašto što su svi inspektori za rad postali članovi jedne vladajuće partije, a na njegovo mesto je postavljen kao šef inspekcije za rad kandidat odnosno nosilac liste za lokalne izbore na Voždovcu partije tog ministra. Mislim da je ta naša bojazan opravdana.
Drugi razlog, odnosno nedostatak koji vidimo u sprovođenju ovoga zakona, jeste kako će se ovaj zakon sprovoditi na teritoriji KiM, odnosno na koji način će upravni inspektori moći da kontrolišu rad lokalnih samouprava na teritoriji KiM. Mislim da je to dosta važno pitanje i očekujemo odgovor na to.
U objašnjenju ministra Markovića i u replici koju je imao sa gospodinom Palalićem čuli smo neke njegove rečenice tipa da treba da privedemo radu i zakonu državne organe, treba da poštuju zakon, a mi smo svedoci da upravo to ministarstvo, odnosno deo ministarstva koja se bavi ljudskim i manjinskim pravima upravo to ne radi. Treba gospodin Marković prvo da kaže šta je uradio da sprovede Zakon o nacionalnim savetima.
Zašto i dan danas država Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije ne priznaje izbore za Nacionalni savet Bošnjaka? Šta je ministarstvo učinilo povodom preporuka koje je tim povodom dao Zaštitnik građana, poverenica za ravnopravnost građana? Šta je urađeno sa prijavama koje je Poverenik za informacije podneo protiv osoba, državnih funkcionera, odnosno pomoćnika ministarstva i nekih drugih državnih službenika koji su falsifikovali birački spisak za izbore za nacionalni savet Bošnjaka?
Ne možemo da pričamo da se zakon treba poštovati, a prvo ministarstva ne poštuju taj zakon. Ministar Markoviće je pričajući o poštovanju zakona pomenuo i Preševo, a neće ništa da kaže – zašto ne poštuje Zakon o izboru Nacionalnog saveta Bošnjaka? Izbori su bili, utvrđeni su rezultati i zbog nepoštovanja tog zakona, prava nacionalnih manjina, u ovom slučaju Bošnjačke nacionalne manjine, ne mogu da se ispunjavaju u onom obimu koji Ustav i zakon daju. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama kao današnji zakon o restituciji, čuli smo imaju za cilj, ispravljanje istorijskih nepravdi. Ali za LDP ovi zakoni imaju smisla samo ako ne proizvode nove nepravde, odnosno ako primena ovih zakona nisu uzrok stvaranja nekih novih nepravdi.
Nažalost, zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama je možda najbolji primer kako ne primenjivanje nekog zakona, odnosno donošenje nekoga zakona može da bude inicijalna kapsula za političku nestabilnost. Tu prevashodno mislim na stvaranje političke nestabilnosti na području Sandžaka.
Naime, u obrazloženju ovoga zakona možemo da pročitamo da je zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama u primeni već četiri godine. Po tom zakonu u svim crkvama i verskim zajednicama do kraja 2010. godine u naturalnom obliku vraćeno je blizu 40% oduzetog zemljišta i 15% oduzetih objekata.
Takođe u uvodnom izlaganju potpredsednika Vlade, gospodina Đelić, čuli smo malo detaljnije podatke, da je Srpskoj pravoslavnoj crkvi vraćeno oko 45% imovine, Rimo-katoličkoj crkvi negde oko 12% , a ostalim verskim zajednicama negde oko 13%. Pri čemu je gospodin Đelić u svom izlaganju i u ovom obrazloženju prećutao jednu činjenicu, a ta činjenica kaže da islamskoj zajednici za četiri godine primene ovoga zakona vraćeno 0. Nula objekata, 0% i to je prosto nemoguće, to je prosto neprihvatljivo. Ako pitamo zašto je to urađeno, čućemo jedno licemerno objašnjenje, zato što se ne zna titular, odnosno kome treba da se vrati imovina. Kao postoje dve islamske zajednice.
Samo ću napraviti hronologiju i mislim da je ovo važno zbog poslanika vladajuće koalicije da vide tačno o čemu se ovde radi. Zakon o crkvama i verskim zajednicama je usvoje 2006. godine. Posle toga došlo je do poklapanja interesa Vlade Vojislava Koštunice i jednog lidera Bošnjaka, gospodina Ugljanina, današnjeg ministra. Poklapanje interesa u tom smislu da su njegovi poslanici trebali da podrže tu Vladu Republike Srbije, a za uzvrat je ta Vlada Republike Srbije, odnosno ministar Radulović uveo u registar crkava i verskih zajednica još jednu islamsku zajednicu.
I kada neko kaže da je nemoguće vratiti imovinu islamskoj zajednici zato što postoje dve islamske zajednice, to je za građane Srbije, muslimane, Bošnjake, licemerno. To je isto kao da neka Vlada Republike Srbije prizna vladiku Artemija i njegov pokušaj stvaranja crkve i da kaže da ne može da se vraća imovina Srpskoj pravoslavnoj crkvi zato što postoje dve pravoslavne srpske crkve. To je ta paralela. I ono što je za nas na području Sandžaka ne dopustivo to je taj kontinuitet. Kontinuitet politike koju je započela Vlada Vojislava Koštunice zbog ucene gospodina Ugljanina, kontinuitet koji sprovodi i današnja Vlada Republike Srbije. Vi morate jasno da kažete da ne treba da pristanete na takvu ucenu jer to dovodi do nestabilnosti i umesto da rešite ovu nestabilnost koja je evidentna i koja je jasna, vi pokušavate stvaranjem novih problema da skrenete sa liste problema taj osnovni problem, a to je da u trenutku donošenja ovoga zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, postojala samo jedna islamska zajednica, islamska zajednica u Srbiji i da je ona jedini legitimni titular islamske zajednice. Sve ostalo predstavlja pokušaj uvođenja nereda ili kao što je gospodin Đelić rekao u završnom izlaganju za prethodni zakon, paralize sprovođenja nekoga zakona.
Mislim da konačno tu moramo da stanemo i kao Vlada Srbije i uopšte kao društvo, jer pominjanje osoba koje su inače bili odbornici Ugaljaninove stranke u Tutinu, predstavlja za Bošnjake, odnosno za muslimane uvredu. Toga moramo da budemo svesni i toga moramo da budemo jasni.
Drugi problem koji možemo da vidimo i koji je možda u najavi, a tiče se eventualnog amandmana koji su podneli narodni poslanici Bošnjačke za evropski Sandžak i ovde želim da upozorim poslanike vladajuće koalicije, da ne prihvate ovaj amandman jer oni su predvideli amandmanom uvođenje batutske direkcije, odnosno direkcije koju bi imenovala Vlada Srbije, a kojom bi se vraćala batutska, odnosno imovina koja pripada imovinskoj zajednici. Odnosno da država koja je oduzela imovinu islamskoj zajednici vraća ponovo jednoj instituciji kojom bi ta država imenovala.
To je prvo logički nemoguće, a drugo može da predstavlja uvod u novu političku nestabilnost i što je najvažnije diskriminaciju, jer ako se prihvati ovaj amandman i uvede se ta neka vakufska direkcija, kako će onda islamska zajednica imati mogućnost upravljanja nad imovinom koja joj je oteta, ako ne učestvuje u političkom životu? Liberalno demokratska partija, a mislim da i sve stranke u ovom parlamentu se apsolutno zalažemo za sekularizam, odnosno razdvajanje crkve od države. Ali stvaranje vakufske direkcije pod ingirencijom Vlade Srbije to može da bude jedno dodatno opravdanje.
Mi ne smemo na to da pristanemo, odnosno vi kao vladajuća koalicija ne smete da pristanete na ovaj amandman, ako je neophodna većina da se izglasa ovaj zakon, potražiti neku drugu većinu, ali nemojte da pristanete na ucene onih poslanika koji zbog svojih ličnih ili nekih drugih interesa žele da destabilizuju političku situaciju u pojedinim delovima Srbije. To je suština. I to je suština svih sukoba koji se dešavaju na području Sandžaka. Jer, da nije bilo ovoga zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, odnosno da nije bilo tog dogovora, da ne upotrebim neku drugu reč, između Vlade Vojislava Koštunice, odnosno ministra tadašnjih vera sa gospodinom Ugljaninom, mi ne bi imali u ovom intenzitetu one probleme koji se javljaju u Sandžaku kao što imamo danas.
To je istina. Sve ostalo je zamajavanje javnosti. Toga moramo biti svesni i moramo na tome raditi, inače, islamska zajednica je uputila Agenciji, odnosno Direkciji za restituciju, odnosno za povraćaj imovine crkvama i verskim zajednicama preko 30 zahteva za povraćaj vakufskih imovina, pri čemu vakuf ne znači samo jedna imovina, ona u svom sastavu, da objasnim zbog građana Srbije, obuhvata obično više objekata, odnosno parcela. Neka je prosek tih objekata negde oko 10, to znači preko 340 objekata na teritoriji Republike Srbije.
Znači, do sada je vraćeno nula i to je ono što je prosto nedopustivo i to je ono što ne može nikome ko zdravo razumski razmišlja da bude jasno. Hvala.

Ja ću pokušati da budem još precizniji o definisanju onoga što se desilo 2007. godine. Tada je na snagu već bio Zakon o crkvama i verskim zajednicama. Jedan od članova zakona kaže da mogu se upisati u registar crkve i verske zajednice, tradicionalne crkve, samo jedna, SPC, samo jedna rimokatolička crkva, samo jedna islamska zajednica Srbije i samo jedna jevrejska zajednica. Nema pritiska javnosti. Ili se zakon poštuje, ili se zakon ne poštuje.
Tada je zbog dogovora, jer podsetiću, neki od vas su tada bili poslanici u Skupštini SRbije i u jednom trenutku je došla u pitanje Vlada Republike Srbije, odnosno Vlada Vojislava Koštunice, kada su dva poslanika iz G 17 napustila vladajuću koaliciju, zbog dva poslanika bošnjačke Liste za evropski sandžak, ministar vera, gospodin Radulović u Vladi Vojislava Koštunice je mimo zakona upisao još jednu nevladinu organizaciju, ako ćete ovo nazvati islamsku zajednicu. Prekršio je zakon. Nema pritiska javnosti, ne može kod zakona da bude pritisak javnosti, pa da se zakon ne poštuje. Može da se promeni zakon, ali ne može da se zakon menja zbog, odnosno da se ne poštuje zbog pritiska javnosti. To su činjenice.
Sada mi politički možemo da se razlikujemo i ja zaista u to neću da ulazim, ali kada govorimo o poštovanju zakona ili se zakon poštuje, ili se zakon ne poštuje, ili zakon važi za sve podjednako ili ne može da važi ni za koga. To je suština.

Samo ću dve rečenice, predsedavajuća, slažem se sa gospodinom Aligrudićem, ne treba da širimo ovu priču jer je to naša bliska prošlost, ali želim još jednom da kažem, kakav je osećaj građana Srbije Bošnjaka, kada neko kaže islamska zajednica Srbije na čelu sa nekim Zilkićem .U tome je suština i kada neko u Srbiji kaže da se Bošnjaci diskriminišu, onda verujte da imaju osnova, jer kako drugačije reći da je SPC vraćeno 45 posto imovine, a Rimokatoličkoj crkvi 12 posto, a Islamskoj zajednici 0 posto.
Kako nekome objasniti da postoji u registar crkava jedna SPC, jedna rimokatolička crkva, jedna jevrejksa zajednica, a postoje dve islamske zajednice.Zar to nije diskriminacija, zar to nisu dvostruki aršini.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poslednja odluka Ministarstva prosvete kojom je utvrđena lista veroučitelja za islam je samo jedna u nizu odluka kojima ova Vlada destabilizuje političku scenu na području Sandžaka. Takođe, ovim potezima izaziva se osećaj nesigurnosti i odbačenosti kod Bošnjaka na području Sandžaka, a to je očigledno iz svih tih odluka koje ova Vlada, odnosno pojedini ministri u poslednje tri godine donose na uštrb interesa građana na području Sandžaka.

Zar je normalno da Vlada probleme u Sandžaku rešava na taj način što generiše nove probleme, pa problem ne konstituisanja nacionalnog saveta Bošnjaka rešava na taj način što samo potvrđuje probleme vezano za funkcionisanje veronauke, odnosno za dostavljanje spiska veroučitelja koji trebaju da drže islam u osnovnim i srednjim školama na području Sandžaka? Za ogroman broj građana Sandžaka je takođe neprihvatljivo ignorisanje od pojedinih ministara postojanje islamske zajednice u Srbiji. To je prosto neprihvatljivo jer za većinu građana Sandžaka, odnosno Bošnjaka islamska zajednica u Srbiji je legitimna islamska zajednica na području Srbije.

Očigledno je da ova Vlada funkcioniše, a to smo juče videli, na principu koalicionih ucena, odnosno da manjinski partneri stalno vrše pritiske i ucene na najjaču partiju u vladajućoj koaliciji, pokušavajući na taj način da izdejstvuju za svoju stranku neke interese. Očigledno je da je ova odluka oko veroučitelja jedna od takvih odluka. Za nas u LDP je apsolutno neprihvatljivo takvo funkcionisanje Vlade i takvo funkcionisanje vladajuće većine. Zbog toga postavljam pitanje ministru prosvete i ministru za veru i dijasporu – da li su oni uopšte razumeli stanje na terenu u Sandžaku i da li su proverili kvalifikacije onih osoba koje su predložili za veroučitelje?

Da li je moguće i normalno da, na primer, u opštini Priboj glavni imam, koji je već niz godina veroučitelj, koji ima završen fakultet, nije na spisku za veroučitelje, a mesto njega se postavljaju osobe koje imaju završenu srednju medicinsku školu ili gimnaziju? Zar mislite da će Bošnjaci svoju decu dati da ih o veri, o islamu uče one osobe koje imaju sumnjivi kredibilitet i koje nemaju adekvatnu školu kako bi to mogle da čine?

Šta je urađeno povodom preporuka Zaštitnika građana, a za funkcionisanje veronauke? Samo ću vas podsetiti da je Zaštitnik građana u toku prošle godine dao preporuku Ministarstvu prosvete kako treba da se reguliše nastava, a vezano za veronauku. Takođe, da li je Ministarstvo prosvete upoznato da u toku prošle školske godine ogroman broj đaka nije imao ovu nastavu zbog ovakvog načina definisanja ljudi koji treba da predaju veronauku? Na primer, u opštini Priboj preko tri meseca đaci nisu imali veronauku, dok u opštini Tutin postoje đaci koji u toku cele godine nisu imali veronauku. O tome, između ostalog, piše i u izveštaju Helsinškog odbora za ljudska prava, o stanju ljudskih prava u 2010. godini.

Očigledno je da način funkcionisanja države Srbije, odnosno priča o decentralizaciji je različita od onoga što vi ovde deklarativno pričate, od onoga kako to izgleda na terenu, jer ovi potezi koje vi vučete stvaraju utisak kod građana Sandžaka, kod Bošnjaka, da neko u Beogradu odlučuje o onim stvarima koje su od izuzetnog značaja za funkcionisanje jedne nacionalne zajednice.

Na samom kraju želim da kažem da će LDP i dalje nastaviti da sprovodi svoju politiku, politiku zaštite ljudskih prava i borbe protiv diskriminacije. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u ime Liberalnodemokratske partije podneo sam amandman na član 35. i kao ovo što je rekao moj kolega Lapčević, to je član koji uvodi jednu dodatnu nadležnost ministarstva u odnosu na raniji Zakon, još važeći o energetici, a to je da je nadležnost davanja saglasnosti, pre davanja građevinske dozvole za objekte za proizvodnju električne energije, snage do jedan megavat.
Ovim amandmanom mi smo tražili uvođenje nekih usmeravajućih kriterijuma kako bi Ministarstvo moglo na adekvatan način da da tu saglasnost. Iako Vlada nije prihvatila ovaj moj amandman, moram da pozdravim intenciju vladajuće većine, odnosno Vlade koja je dala amandman preko Odbora za industriju, koji je sličan ovom amandmanu, koji sam predložio, mislim da je to amandman koji možda na još efikasniji način uređuje ovu nadležnost, jer daje zakonski rok, do kada ministarstvo mora da da tu saglasnost.
Takođe želeo bi da iskoristim priliku da još jednom gospodine ministre, postavim neka pitanja koja su se čula i u načelnoj raspravi i danas u raspravi pre podne, po amandmanima, a vezano za hidroelektrane "Brodarevo 1" i "Brodarevo 2". Zašto je to važno? Zato, ne zbog nas ovde poslanika, već zbog građana koji gledaju ovu skupštinu, koji nam se obraćaju, stalno tražeći odgovore na pitanja koja oni postavljaju, odnosno na nedoumice i sumnje u procesu izdavanja energetskih dozvola i mnogih drugih dozvola koje su date firmi "Rev", za izgradnju te dve hidroelektrane, odnosno "Brodarevo 1" i "Brodarevo 2". Zašto je to važno? Mislim da je to važno i zbog same ideje korišćenja obnovljivih izvora energije, jer mi ne smemo da napravimo ni jedan korak koji će tu ideju korišćenja obnovljivih izvora energije da kompromituje u očima građana. Odnosno, mi ne smemo da krenemo u proces, da slobodno nazovem gradnje ovih hidroelektrana, ako lokalna zajednica je apsolutno protiv toga.
Građani mesne zajednice Brodarevo su protiv toga, građani kojima treba zemlja da bude oduzeta, odnosno čija zemlja će da se potopi su nezadovoljni cenom koja im se nudi, islamska zajednica u Srbiji je nezadovoljna, odnosno ne dozvoljava da se to desi zbog groblja koje treba da bude potopljeno. Sve su to problemi koji nisu rešeni i mi ne možemo samo da gledamo kako da zadovoljimo eventualnog investitora, a da građani koji treba da imaju najviše koristi od toga budu nezadovoljni.
Tu se postavljaju pitanja i sumnje. Kako je došlo i kako je nabavljena, odnosno šta kaže procena uticaja na životnu sredinu za hidroelektranu "Brodarevo 1" i "Brodarevo 2"? Šta je sa vodnim uslovima koje daje direkcija za vodu?
Dalje, sumnja se u legalnost donošenja prostornog plana opštine Prijepolje, na koji način je to urađeno. Šta je sa prostornim planom opštine Sjenica, pošto jedan deo i opštine Sjenica treba da bude potopljen ovom hidroelektranom "Brodarevo 1"? Takođe, mi ne znamo šta je sa saglasnošću "Srbijašuma", jer ogromna površina koja je pod šumama treba takođe da bude potopljena ovim hidroelektranama.
Sve su to pitanja na koje građani traže odgovor i, što je najvažnije, građani sumnjaju u pojedine korake koje je učinilo i vaše ministarstvo, ne konkretno vaše, već Ministarstvo energetike koje je tada postojalo. Zbog transparentnosti vi morate ministre da jasno kažete građanima Brodareva i Prijepolja šta je urađeno, šta će biti urađeno, odnosno da bez saglasnosti lokalne zajednice ne smemo da uđemo u bilo kakav proces izgradnje tih hidroelektrana, jer na taj način ćemo da kompromitujemo ideju korišćenja obnovljivih izvora energije. Hvala.

Poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, LDP se pridružuje osudi napada na vozilo poslanika Esada Džudževića. Takođe želim da postavim pitanje Vladi Srbije dokle je došla istraga koja govori i koja treba da nam kaže ko je odgovoran za napad na vozilo gospodina Džudževića.
Međutim, pored tog napada, pažnju javnosti su izazvale i poslednje izjave gospodina Džudževića i predstavnika koalicije Bošnjačke liste Za evropski Sandžak. Te izjave, mogu slobodno da kažem, su izjave koje su malo iritirale javnost sa jedne strane. Sa druge strane, te izjave su još dodano unele nestabilnost na području Sandžaka.
Danas kada pojedini političari i mediji govore o stanju Sandžaka, često govore o zapaljivim izjavama muftije Muamera efendije Zukorlića. Međutim, sadržinski, te izjave nisu ni približno jednake onoj izjave koju smo čuli od predstavnika bošnjačke liste, koji su za taj napad direktno optužili državni vrh i rekli da je to politički napad.
Mislim da Vlada Srbije, a prevashodno mislim na vladajuće stranke, odnosno na DS, moraju da reaguju i da jasno kažu javnosti da li ima istine o tome što je rekao gospodin Džudžević i predstavnici Bošnjačke liste Za evropski Sandžak ili je to početak predizborne kampanje jedne vladajuće koalicije. Građani Sandžaka vam ne veruju i smatraju da je to jedna vaša zajednička ujdurma, kako bi osvojili što veći broj glasova na sledećim izborima.
Vladajuće stranke, tu prevashodno mislim na DS mora da ima, kao i Vlada Srbije, jasan stav, jer optužbe dolaze od članice vladajuće koalicije, od poslanika koji podržavaju Vladu Srbije i to od one stranke one koalicije koja je zajedno sa vama učestvovala u referendumskoj prevari prilikom usvajanja Ustava Republike Srbije, koja je Bošnjake i ostale nacionalne manjine faktički gurnula u građane drugoga reda. Dolazi od stranke, odnosno koalicije koja je svojim ucenama u ovoj i u prethodnoj vladi učestvovala u kreiranju paralelnih institucija na području Sandžaka, kako prosvetnih, vjerskih tako i institucija od značaja za nacionalnu manjinu Bošnjaka.
Takođe dolazi od strane ili koalicije čiji su lideri pre samo godinu dana kada su bili problemi oko konstituisana nacionalnog saveta Bošnjaka rekli da nema kršenja prava Bošnjaka u Sandžaku. Dolazi od stranke ili koalicije koja već šest godina na direktan ili indirektan način učestvuje u kreiranju državne politike. Na kraju dolazi od stranke ili koalicije čiji su poslanici ovde od 2008. godine često podržavali one predloge vladajuće koalicije, odnosno Vlade Srbije, koji su direktno išli na štetu građana Sandžaka.
Liberalno demokratska partija pozdravlja, takođe, poslednje izjave poslanika i funkcionera Bošnjačke liste za evropski Sandžak koja govore o kršenju ljudskih prava na području Sandžaka. Na taj način oni potvrđuju ono što je LDP govorila poslednjih godina. Drago nam je sa jedne strane, ali sa druge strane ne osećamo zadovoljstvo jer smo izgubili vreme, ono vreme koje je neophodno da ti problemi koji zaista postoje u Sandžaku konačno se rešavaju. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine Jankoviću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovanje ljudskih prava jeste prioritet za LDP jer smo svesni činjenice da nema ni političkog ni ekonomskog napretka bez poštovanja građanskih, kulturnih, verskih, ekonomskih i drugih prava svakog građanina u Srbiji.
Ima mnogo stvari o kojima možemo govoriti kada govorimo o ljudskim pravima, ali ono što je neophodno na samom početku da kažem, jeste da se demokratsko uređeno društvo odlikuje jasnim sistemom koji može na efikasan način da reaguje kada su ugrožena prava bilo kog pojedinca, bilo jedne manjine, kad kažem manjine mislim na sve vrste manjine koje postoje u Srbiji.
LDP uvek je podržavala rad nezavisnih regulatornih tela. Takođe, LDP je jedina partija koja u okviru svog sastava ima Komesarijat za ljudska prava koji aktivno sarađuje sa nezavisnim regulatornim telima u procesu rešavanja onih problema koji nam ukazuju građani Republike Srbije.
Na samom početku, želim da kažem da LDP podržava Izveštaj Zaštitnika građana, takođe podržavamo sve ono što je u prethodnom periodu Zaštitnik građana zajedno sa svojim saradnicima radio, ali ono po čemu je ovaj izveštaj bar kod nas, u LDP karakterističan jeste jedan, možemo reći, pasus koji najbolje govori o odnosu na nas, kad kaže nas to misli svih institucija Republike Srbije u odnosu na Zaštitnika građana.
Kaže se – nije štetno što se kao prijateljske i konstruktivne prihvataju kritike i sugestije od stranih međunarodnih partnera, Zaštitnik građana je uveren da bi za ostvarivanje utvrđenog državno-političkog cilja članstvo u EU, a pre svega za brže ostvarivanje prava građana mnogo bolje bilo da se evropski partneri u Srbiji mogli reći srpske vlasti načinili su određene propuste, ali domaće kontrolne institucije su i utvrdile i po njihovim nalazima se greške ispravljaju, što bi značilo da sistem institucionalno funkcioniše. Umesto toga, Evropska komisija je konstatovala propuste i dodatno uputila zamerke zbog nedovoljnog poštovanja mandata, nezavisnih kontrolnih i regulatornih organa i tela.
Mislim da ovaj pasus ove rečenice najbolje pokazuje još jedan nezreo odnos prema nezavisnim regulatornim telima, odnosno nezreo odnos prema konkretno Zaštitniku građana. Prosto je neshvatljivo da čitajući ovaj izveštaj zaštitnika građana dođemo u situaciju da jedan predsednik skupštine opštine, recimo Priboj, može da ignoriše ono što mu je zahtevao i uputio Zaštitnik građana. Na taj način, daje se jedna poruka građanima da je neko ko je predsednik skupštine opštine ima jače pravo nego neko ko je Zaštitnik građana, odnosno predstavnik jednog nezavisnog regulatornog tela. Mi taj odnos moramo da promenimo.
Takođe, prosto je nedopustivo da kada govorimo o nacionalnim savetima u Izveštaju kažete, da Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, posle javne opomene zbog propuštanja obaveza da Zaštitniku građana u zakonu utvrđenim i postavljenom roku, obaveste o sprovođenju preporuke. Jedno ministarstvo, na taj jedan ignorantski način gleda na preporuke Zaštitnika građana, naročito ako se radi o ministarstvu koje je bilo bivše Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.
Kada govorimo o ljudskim i manjinskim pravima, o nacionalnim savetima, želim takođe da pohvalim ulogu, odnosno reakciju Zaštitnika građana na dešavanja koja su se desila gotovo pre godinu dana oko izbora za Nacionalni savet Bošnjaka. Reakcija Zaštitnika građana omogućila je da one tenzije koje su podignute kršenjem prava od strane ministra, tadašnjeg ministra Čiplića, splasnu, odnosno što je možda i najvažnije da jedna nacionalna manjina, pripadnici jedne od nacionalnih manjina su zadržali poverenje u institucije Republike Srbije. To je ono što je Zaštitnik građana možda najviše doprineo u prethodnoj godini, bar kada govorimo o jednoj nacionalnoj manjini, odnosno o Nacionalnom savetu Bošnjaka.
Podsetiću vas da je tada ministar Čiplić svojim odlukama direktno se umešao u izbor jednog nacionalnog saveta, Nacionalnog saveta Bošnjaka, prekršio zakon, prekršio Ustav. Vi ste kao Zaštitnik građana dali jasne preporuke, ali ono koliko je nama poznato da do dana današnjeg nije došlo do realizacije onih preporuka koje ste vi dali, a to se prevashodno odnosi na promenu Zakona o nacionalnim savetima. Danas mi smo svedoci da ministar Marković, koji je preuzeo resor ljudskih i manjinskih prava, najavljuje održavanje novih izbora za Nacionalni savet Bošnjaka, a da ništa nije urađeno po preporukama koje ste vi dali.
Mislim, da jasno morate i vi i vi kao republička skupština da ukažemo da nema novih izbora dok se ne promene one stvari i uklone oni nedostaci o kojima ste i vi govorili, o kojima je između ostalog i govorila LDP u prethodnih godinu dana.
Takođe, u Izveštaju ovde govorite o zapošljavanju pripadnika nacionalnih manjina u javnim službama. Ipak mislim da procenat zaposlenih u javnim službama, pripadnika nacionalnih manjina nije na adekvatnom nivou. Tu prevashodno mislim na sudske organe i organe policije i vojske i da u narednom periodu moramo mnogo učiniti u tom pravcu kako bi se na taj način vratilo poverenje u funkcionisanje ove države. Jer ako su pojedinim nacionalnim manjinama vrata zatvorena samo zbog imena i prezimena u pojedine institucije Republike Srbije, onda na taj način rušimo integritet svih institucija u očima te nacionalne manjine.
Kada govorite o zakonima o crkvama i verskim zajednicama, mi vas podržavamo i mislimo da je zaista neophodno da se izmeni taj zakon o crkvama i verskim zajednicama, shodno preporukama Venecijanske komisije, jer nemoguće je graditi jedno demokratsko građansko društvo, a da postoji takva razlika u tretiranju verskih zajednica kod nas u Republici Srbiji.
Takođe ste upoznati i to nisam video u ovom Izveštaju da kršenjem ovih odredaba Zakona o verskim zajednicama i crkvama dolazi do diskriminacije, odnosno kršenja ljudskih prava pojedinih pripadnika verskih zajednica. Tu prevashodno mislim na islamsku zajednicu. Kršenjem Zakona od strane Ministarstva vera i stvaranjem paralelnih tvorevina, odnosno stvaranjem paralelne islamske zajednice, došli smo u problem, da imamo problem i sa veroučiteljima. Preko 30-ak veroučitelja, sigurno ste upoznati, jer se obratilo vama, tražeći da rade onaj posao za koji su školovani, za koji imaju diplome ali zbog nepostojanja političke volje, oni to ne mogu da rade. Ko tu najviše ispašta? Najviše ispaštaju deca, odnosno učenici, koji imaju veronauku koja nije adekvatna onome kriterijumu koju je propisalo Ministarstvo prosvete.
Kada govorimo o Ministarstvu prosvete i o kršenju prava, malopre smo čuli od koleginice i prava deteta, često ste sigurno u situaciji da vam se javljaju roditelji zbog kršenja prava dece u školama. Mislim da je to jedan zaista ogroman problem. Želim da istaknem da je neophodno, ako govorimo o ljudskim pravima, o regulatornim telima, da prevashodno radimo na promeni obrazovnog sistema, odnosno sadržaja koji deca uče i u osnovnim i u srednjim školama. Ne možemo sa sadržajima koji su adekvatni onome što se dešavalo u 90-im godinama, da krećemo putem evropskih integracija i da govorimo da smo u 21. veku. Tu je najkarakterističniji naš odnos prema zločinima, odnosno prema bliskoj prošlosti. Mi moramo jasno kroz obrazovni sistem da kažemo sve ono loše što se dešavalo u bliskoj prošlosti. Ne smemo ni na jedan način da relativizujemo ono što se dešavalo i ono što je najvažnije ne smemo da koristimo obrazovni sistem, ni državne institucije, da se vrši izjednačavanje žrtve i zločinca. Mislim da na tome moramo da radimo kako bi svest i poštovanju ljudskih prava podigli na jedan veći nivo.
Takođe, kada govorite o raseljenim licima, u poglavlju gde govorite o izbeglicama, raseljenim licima, niste napisali, ali mislim da ste upoznati i sa osobama sa područja Republike Srbije, koji su oterani sa svojih ognjišta tokom 90-ih godina i rata na prostoru BiH, a koji ne mogu da imaju status ni izbeglice ni raseljenog lica odlukom Vlade Republike Srbije, a koji nemaju uslova da se vrate onde gde su živeli pri 90-ih godina.
Tu se radi o ogromnom broju porodica na teritoriji opštine Priboj, preko 100, 150 porodica, koje su i dalje izbeglice u svojoj zemlji, ali i taj termin – "izbeglice", ili "raseljeno lice" nije omogućen odlukom Vlade Republike Srbije, jer termin – "izbeglica" se odnosi na građane sa prostora bivših jugoslovenskih republika, "interno raseljena lica" za građane sa područja KiM.
Takođe, želim da kažem da nedostaje možda u ovom Izveštaju, to je jedno pravo, da ga nazovem – pravo treće generacije, to je pravo na zdravu životnu sredinu. Svedoci smo da poslednjih dana to postaje jedna od glavnih tema velikog broja građana, da možda imate i pritužbe od strane građana. Samo ću napomenuti da je poslednjih meseci, čak na području Prijepolja, odnosno Brodareva, formirana jedna grupa građana koja se protivi izgradnji hidrocentrala, kako bi zaštitili životnu sredinu i što je najvažnije, zaštitili svoj opstanak na svojim ognjištima. O tome ćemo više govoriti kada dođe zakon o energetici, ali mislim da i to treba da bude u Izveštaju, ako ga nema sada za 2010. godinu, neophodno je da to postoji u izveštaju u 2011. godini.
Na samom kraju, da ne bih više uzimao vremena, želim još jednom da kažem da LDP podržava apsolutno dosadašnji rad Zaštitnika građana i njegovih saradnika, da tražimo da vlast i sve institucije sistema sa više odgovornosti prihvataju one preporuke koje daje Zaštitnik građana, da ne dođemo u situaciju da se Zaštitnika građana setimo samo u situaciji kada je neophodno da ispravljamo naše spoljno političke greške, kao što je bilo u slučaju dodele Nobelove nagrade za mir, kad je, čini mi se, premijer Cvetković pokušao da zloupotrebi vaš odlazak na dodelu Nobelove nagrade. To se ne sme više da dešava. Još jednom, puna podrška što ste do sad uradili. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, čudna je malo atmosfera o kojoj danas razgovaramo o ovom zakonu o lokalnim izborima, odnosno o dopunama ovog zakona, jer sa jedne strane imamo očekivanja javnosti za korenitom promenom izbornog sistema, kako na parlamentarnom nivou, odnosno na nivou države Srbije, tako i na lokalnom nivou, a sa druge strane danas imamo, možemo slobodno reći, jednu šminku koja treba da samo ono što je ovaj parlament usvojio pre mesec dana ili dva, vezano za parlamentarne izbore, učinimo i sa lokalnim izborima.

Očekivanjima javnosti za korenitom promenom izbornog sistema doneto je doprineo i sam ministar Marković, koji je poslednje tri godine stalno govorio o potrebi promene tog izbornog sistema i kako izborni sistem u kome se održavaju lokalni, pa i parlamentarni izbori ne odgovaraju evropskim normama, a sa druge strane i sa pravom mogu slobodno reći imamo i inicijative EU da promenimo naš izborni sistem.

Međutim, ovako kako menjamo naš izborni sistem i na republičkom i na lokalnom nivou, mi Srbiju bar u tom izbornom sistemu ne vodimo ka EU. Nažalost, mi Srbiju vodimo ka buvljoj pijaci. Ono što je suština izmena ovog zakona o lokalnim izborima je da političke partije, rukovodstva političkih partija na lokalnom nivou ne određuju više ko će biti odbornik posle izbora, nego to čine pre izbora.

Najveći problem političkog sistema u Srbiji je manjak građana u politici. Mi ovim izbornim zakonom to još više radimo, odnosno udaljavamo građane od izbornog zakona, od izbornog procesa, odnosno teramo građane van politike, jer za lokalne izbore po ovom zakonu biće zainteresovan samo jedan uzak krug ljudi iz stranaka i to onih ljudi koji će biti sigurni da će ući u lokalni parlament.

To više nije pitanje samo motivisanosti ljudi kao da se kandiduju na izborima, to je pitanje motivisanosti, neko je rekao od prethodnika, građana. Zašto bi neko od građana izašao da glasa ako zna ko će biti odbornik? Zato LDP kada govori o promeni izbornog zakona, promeni političkog sistema, mi govorimo o mogućnosti da što više građana uvedemo u politički sistem, jer to je suština.

Danas, u prepodnevnoj raspravi, ministar Marković obrazlažući ovaj predlog zakona optužio je Skupštinu Srbije da je ona odgovorna zašto imamo danas ovakve izmene izbornog zakona, kao da je on tu ministar ekspert, vanstranačka ličnost, kao da on nije pripadnik vladajuće koalicije koja je direktno odlučila kakav ćemo imati izborni sistem na sledećim parlamentarnim i lokalnim izborima. To nije dopustivo za LDP, ako se već povlače neki politički potezi, donose se neke političke odluke mora onda da se stoji iza toga, bez obzira da li ste ministar, da li ste pripadnik vladajuće koalicije ili ste pripadnik nekih od opozicionih partija a dajete podršku za neke zakone. Liberalno demokratska partija je to uvek radila, ali to tražimo i od članica vladajuće koalicije i od ministara u krajnjem slučaju.

Ono što je takođe karakteristika ovog izbornog zakona to je uvođenje tzv. izbornih lista. U Republici Srbiji smo već imali izbore koje je organizovala Vlada sa tim tzv. zatvorenim listama. To su izbori za Nacionalni savet nacionalnih manjina. Šta imamo posle tih izbora? Imamo situaciju da jedan nacionalni savet nije formiran, kako kaže ministarstvo, zato što nije poštovan redosled na listi.

Kako mi kao građani Srbije možemo da imamo poverenja u neko ministarstvo, u nekog ministra, u neku vladu da će da poštuje tu zatvorenu listu kada govorimo i o lokalnim izborima, da neće sutra neki partijski moćnici u nekoj lokalnoj samoupravi da falsifikuju ostavke svojih odbornika a da to ministarstvo i nadležne institucije aminuju zbog mira u vladajućoj koaliciji? To se dešava kada govorimo o izboru za Nacionalni savet Bošnjaka i upravo ministar Marković pokušava da reši taj problem koji je nasledio od ministra Čiplića, ali za to je odgovorna Vlada zato što ne poštuje zakone.

Takođe je besmislica koju smo danas čuli, a čujemo je i u javnosti, da građani ne znaju za koga su glasali po starom zakonu i za lokalne izbore i za republičke izbore. To je besmislica. Godine 2008. građani su glasali za neke političke ideje koje su predstavljale političke stranke i grupe građana na tim izborima.

Ono što je važnije za LDP to je šta se dešava posle izbora, da li te političke grupacije koje uđu u lokalne parlamente zastupaju onu politiku koju su zastupali pre izbora, pa onda dođemo kao, na primer, kod nas u sandžaku da može svak sa svakim pre izbora da se svađa, a posle izvora naprednjaci sa demokratama, demokrate sa radikalima, radikali sa SDP itd. Da li je to politika? Ne, to nije politika. Zbog takvog ponašanja političkih stranaka imamo problem da ljudi sve više ne veruju političkom sistemu i ljudi ne veruju političkim partijama.

Danas, 22 godine posle uvođenja višepartijskog sistema u Srbiji, građani Srbije manje-više ne veruju političkim partijama. Danas, čini mi se, građani više žude za tom jednom čvrstom rukom, jednom partijom, društvenom svojinom nego što je bilo devedesetih godina. Za to su odgovorne političke partije koje ne zastupaju one ideje sa kojima izlaze na izbore.

Liberalno demokratska partija neće glasati za ovaj zakon zato što on ništa ne menja, samo će nas uvesti u jednu buvlju pijacu gde će predsednici opština morati pred svaku skupštinu opštine da plaćaju na ovaj ili onaj način podršku pojedinih odbornika, odnosno da rešavaju privatne probleme odbornika vladajuće

koalicije kako bi uspela da ta lokalna samouprava funkcioniše. To je problem sa kojim ćemo se susresti posle sledećih lokalnih izbora, ali se nadam da ćemo ubrzo imati i vanredne lokalne izbore kako bi sa novim izbornim zakonom ušli u jedan reformisani sistem. Hvala.

Hvala gospođo predsedavajuća. Gospodine Novakoviću, već 15 minuta pokušavam da dobijem reč po poslovniku, član 107. dostojanstvo skupštine. Moje kolege, gospodin Đurić i Ivan Andrić su tražili povredu Poslovnika, vi ste to zanemarili dajući reč gospođi Tabaković. Nijednog trenutka niste hteli da obratite pažnju na ponašanje poslanika iz LDP, na ono što mi tražimo i takođe treba da znate gospodine Novakoviću kada nekome oduzmete pravo na reč, niste mu oduzeli pravo na repliku. Ne možete da koristite tu vašu poziciju predsedavajućeg, da bilo kog poslanika vređate, a da mu ne omogućite pravo da odgovori. Nekoliko puta smo jasno ukazivali na povrede Poslovnika zbog dostojanstva ove skupštine koje vi kršite, kršite na način što ste vi jedan od predlagača ovoga zakona i ovde predsedavate dajući reč kako kome hoćete i na koji način hoćete. Hvala.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poslednjih dana i sedmica iz Vlade Srbije dobili smo informacije da je Vlada donela odluku o povezivanju radnog staža za radnike u društvenim i državnim preduzećima kojima nisu uplaćivani doprinosi za radni staž u prethodnih sedam godina. Mi iz Liberalno-demokratske partije možemo da razumemo potrebu Vlade da pomogne ovoj ogromnoj grupaciji građana Republike Srbije, kojih po njenom mišljenju ima oko sto hiljada, ali takođe moramo da iskažemo i zabrinutost za onu vrstu privrede, prevashodno mislim na male privatnike, privatne preduzetnike, koja danas pokušava da opstane na tržištu bez ikakve pomoći Vlade Republike Srbije.
Nas iz Liberalno-demokratske partije raduje najava koja poslednjih dana dolazi iz ministarstava, odnosno Vlade Republike Srbije o donošenju odluke kojom će se ograničiti rok za plaćanje obaveza, naročito države, odnosno državnih preduzeća. Mi iz LDP-a smo tu odluku, odnosno predlog zakona predložili pre nekoliko meseci, kada smo usvojili naš program koji predstavlja dogovor za preokret, gde smo takođe rekli da je neophodno da se te obaveze koje državna preduzeća i država imaju prema privatnim preduzetnicima ograniče na 60 dana. Jer, ono što danas predstavlja, možemo slobodno reći, jednu od rak-rana ekonomske politike u Srbiji, to je ta stalna nelikvidnost uzrokovana neplaćanjem obaveza, prevashodno onih koje država ima. Po nekim podacima, to neplaćanje dostiže do 130 dana, u proseku.
Takođe, možemo da podržimo i smanjenje poreza na zarade koje Vlada kaže da će usvojiti, ali nas interesuje da li će se to smanjenje poreza na zarade odnositi samo na novootvorena radna mesta ili i na one zaposlene koji su trenutno u radnom odnosu? Mislimo da je to dosta važno za malu privredu, naročito za one privatnike i privatne preduzetnike koji imaju problem sa nelikvidnošću. Taj problem nelikvidnosti uzrokuje kašnjenje u isplati zarada, kašnjenje u plaćanju obaveza prema poreskoj upravi; što je najgore, to je stalni začarani krug plaćanja međusobnih obaveza.
Želim da iskažem nezadovoljstvo radom pojedinih inspekcija, prevashodno mislim na inspekciju za rad koja se faktički koristi kao „partijski bič“ u kažnjavanju onih privatnih preduzetnika, onih firmi koje ne poštuju volju vladajućih partija bilo na lokalnom, bilo na republičkom nivou. Bojimo se da taj „partijski bič“ u vidu inspektora, odnosno inspektora za rad može da pređe u jednu hroničnu pojavu, koja će da onemogući normalno poslovanje. Mislimo da u narednom periodu Vlada mora nešto da uradi. Možda su najbolji primer za to Novi Pazar i Sandžak, gde se upravo ti inspektori koriste kako bi se disciplinovali mali preduzetnici, s jedne strane, a s druge strane, da bi se oni reketirali u korist projekata koji su važni za pojedine lokalne samouprave ili vladajuće koalicije. Hvala.

Hvala, gospodine potpredsedniče. Poštovana potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o privrednim društvima je ozbiljan i prihvatljiv zakon za LDP, kao i Predlog zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava. U svojoj biti ovo su moderni zakoni, zakoni koji su usklađeni sa EU standardima. Međutim, ovi zakoni su samo alat za sprovođenje ekonomske politike, odnosno, koristeći možda matematički rečnik, oni su potreban ali ne i dovoljan uslov da bi privredna društva mogla normalno da funkcionišu ovde u Srbiji. Da bi ta privredna društva normalno poslovala, neophodno je da se promeni ambijent u kome ona deluju.
Brojevi koje je objavila Evropska komisija opisujući stanje ekonomije na Balkanu pokazuju da je Srbija po svim parametrima na samom dnu ne samo Evrope, već i regiona. Naša inflacija je dvadeset puta veća nego inflacija u Crnoj Gori, deset puta veća nego inflacija u Hrvatskoj, tri puta izraženija nego inflacija u Albaniji. Stopa nezaposlenosti je dvostruko veća nego u Hrvatskoj i u Crnoj Gori. Investicije u Srbiji su u prošloj godini bile na nivou investicija u Crnoj Gori, iako smo mi petnaest puta veća država nego što je Crna Gora. To što zaostajemo za regionom nije posledica zle sudbine naše države, nažalost, to je posledica političkih odluka koje su donesene ne samo u toku trajanja ove vlade nego i u poslednjih dvadeset godina.
Zbog toga smo mi iz Liberalno-demokratske partije predložili ekonomski program pod nazivom „Nova ekonomija, nova politika“, jer ako želimo bolju ekonomiju, moramo više da radimo, ako više radimo, moramo da znamo kome ćemo da prodajemo naše proizvode, a to su očigledno tržišta koja se nalaze u regionu.
Zbog toga je za nas u Liberalno-demokratskoj partiji izuzetno važna ta nova regionalna politika, a naročito za ona društvena preduzeća, one firme koje se nalaze na području Sandžaka. Jer, gde ta preduzeća mogu na najbolji način da prodaju svoje proizvode nego u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i na teritoriji Kosova? Međutim, loša politika je onemogućila normalno funkcionisanje tih preduzeća. Možda su najbolji primer za to preduzeća sa teritorije opštine Tutin. „Dalas“ iz Tutina, koji je bio odlična firma, proizvodio je robu koju je prodavao na području Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Kosova, a lošom politikom doveden je u izuzetno lošu situaciju. Ali, obaveze koje država zahteva i od te firme i od drugih firmi sličnih „Dalasu“, kao što su „Stil“, „Jasen“, „Elan“, „Jogi“ itd., ostale su iste ili su povećane. To su oni problemi o kojima moramo da govorimo.
Ono na čemu insistira LDP jeste novi okvir u poslovanju svih privrednih društava, odnosno promenjena politika. Za razliku od svih drugih tranzicionih zemalja, koje su donele u pravom trenutku prave političke odluke koje su omogućile normalno funkcionisanje njihove privrede, mi od tih odluka bežimo. Zato je kod nas tranzicija izuzetno spora, a spora tranzicija je najgora tranzicija.
I odnos prema privatizaciji pokazuje tu iskrivljenu sliku, koju mi treba da pokažemo građanima. Kod nas se privatizacija pokazuje kao nužno zlo, kao nešto što nam je nametnuto, a ne kao potreba da stvorimo jedno moderno društvo u kome ćemo konačno živeti onim životom kojim žive normalni ljudi u normalnim državama. Zbog loših primera privatizacije ta privatizacija je kod većine građana prikazana, kao što sam rekao, kao nužno zlo. Moramo da kažemo da je način kako je privatizacija zamišljena najbolji način privatizacije koju je Srbija trebalo da ima, ali su uslovi u kojima je izvršena ta privatizacija bili daleko od onih uslova u kojima se privatizacija vršila u drugim tranzicionim zemljama.
Zato ne treba da nas čudi što je ogroman broj ugovora privatizovanih firmi raskinut, što kapital koji je trebalo da dođe iz inostranstva u Srbiji nije bio siguran. Ovde je dolazio samo onaj kapital koji je sumnjivog kvaliteta. Da smo mi kao država doneli političke odluke, između ostalog i odluku o pristupanju NATO paktu, onda bi pravi kapital mogao da dođe i da izvrši privatizaciju na onaj način kako je privatizacija izvršena u istočnoj Evropi. Hvala.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, rekonstrukcija Vlade Republike Srbije kojom su ukinuti Ministarstvo vera i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, i faktički dati otkazi ministru Čipliću i ministru Šijakoviću, za građane Sandžaka predstavlja pozitivan signal. Upravo ova dvojica, manje ili vnše, direktni su uzročnici svih problema koji su nastali posle juna 2010. godine, kada su svojim odlukama kršili zakone Republike Srbije i vršili diskriminaciju. To su potvrdila i nezavisna regulatorna tela Republike Srbije: poverenica za ravnopravnost, zaštitnik građana, poverenik za dostupnost informacija. Poslednja informacija je od zaštitnika građana, koji je rekao da je u procesu stvaranja komisije koja se bavi veronaukom na području Republike Srbije takođe prekršen zakon.

Sve ove odluke nezavisnih regulatornih tela Republike Srbije potvrđuju da je politika LDP-a u prethodnom periodu, koja se odnosi na Sandžak, apsolutno ispravna.

Da ova rekonstrukcija ne ostane samo simbolički cilj neophodno je da Vlada i vladajuća koalicija promene svoju politiku za 180 stepeni.

Ta promena treba da ide u nekoliko pravaca i upravo ovi pravci o kojima ću govoriti su i moja pitanja koja idu premijeru Vlade Cvetkoviću, da vidimo da li će on nešto da učini po tom pitanju. Ti pravci su: ukidanje odluke o održavanju izbora za Bošnjačko nacionalno veće, koji su zakazani za 17. april. Naime, ovi izbori će samo još više traumatizovati društvo na području Sandžaka. Takođe, ovi izbori će biti bojkotovani, jer preko 80% građana neće izaći na izbore. Ovi izbori ne mogu da reše probleme koje je stvorio Čiplić, već će samo produbiti ionako izuzetno tešku situaciju.

Drugi pravac jeste da u novom ministarstvu za državnu upravu i za ljudska i manjinska prava priznaju i počnu da razgovaraju sa Bošnjačkim nacionalnim većem koje je konstituisano posle tih izbora koji su održani u junu 2010. godine. To Bošnjačko nacionalno veće je konstituisano shodno zakonima Republike Srbije i, što je najvažnije, konstituisano je shodno pravilima koje je upravo utvrdila Skupština Republike Srbije kada se govori o mandatima, koja apsolutno kažu da mandati pripadaju pojedincima. Ako nešto vaši za Skupštinu Srbije, onda apsolutno važi i za lokalne skupštine i za nacionalne savete nacionalnih manjina.

Takođe, očekujemo da Vlada veoma brzo krene u proces ukidanja dualnosti u okviru islamske zajednice, da završi proces akreditacije Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru, da konačno prekine diskriminaciju kada govorimo o veronauci, odnosno veroučiteljima islamske zajednice u Srbiji, da se striktno primenjuju odredbe o povraćaju imovine svim verskim zajednicama, shodno zakonu, i, što je najvažnije, da počnu da se rešavaju ekonomski problemi na području Sandžaka, ali ne na način koji smo čuli pre neki dan, da „Srbijagas“ preuzme neku firmu sa područja Sandžaka, nego da se konačno završi proces privatizacije na području Sandžaka, da se promeni regionalna politika, jer je privreda na području Sandžaka upućena i na tržišta na području Crne Gore, BiH i Kosova.

Ono što želim na samom kraju da kažem, to je da na području Sandžaka žive ljudi koji apsolutno doživljavaju Srbiju kao svoju državu.

Upravo zbog tog svog osećaja oni traže od lokalnih i državnih organa vlasti da se poštuju zakoni države Srbije, da prava i obaveze, koje su jednake za građane u ostalom delu Srbije, budu apsolutno ista prava i obaveze i za građane na području Sandžaka. Nećemo da pristanemo da Sandžak i građani Sandžaka budu dežurni krivci za sve probleme koji se dešavaju na području Republike Srbije i, što najvažnije, da vladajuća koalicija gubitak poverenja pokušava da pumpa na taj način što pokazuje da cela jedna nacionalna manjina predstavlja problem. Hvala vam.