Javljam se, takođe, po članu 104 – dostojanstvo Skupštine.
Danas gospodin Čedomir Jovanović nije kritikovao gospodina Ugljanina samo zato što je on pripadnik jedne nacionalne manjine, nego iz razloga što imamo dupliranje funkcija, dupliranje ministarstava, dupliranje agencija, sve ono što se predlaže Predlogom ovog zakona. Nama u LDP-u zaista nije jasno šta će nam neka ministarstva, neke agencije, odnosno kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, ako ovim zakonom formiramo neke nove agencije, neke nove savete, sve ono što dodatno troši budžetska sredstva Republike Srbije.
Takođe, smatramo da je licemerno da se neko zalaže za prava nacionalnih manjina i učešće pripadnika nacionalnih manjina u Vladi RS, a predstavljao je jednu politiku koja je 90-ih godina na području Sandžaka dovela do velikih zala, i do Sjeverina, i do Štrbaca, i do Kukurovića, i do svih onih nedaća kojima su moji sugrađani u Priboju tih 90-ih godina bili izloženi.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, teško je ozbiljno govoriti o setu ovih izuzetno važnih poljoprivrednih zakona za LDP, u 14 minuta o 15 zakona, odnosno nešto više od 50 sekundi po jednom zakonu, tako da ću više govoriti o nekim načelnim stvarima vezano za politiku.
Jasno nam je, nama iz LDP, i podržavamo neophodnost da se naše zakonodavstvo usaglasi sa zakonodavstvom EU i tu možemo da vas podržimo, međutim, ne možemo da podržimo, niti podržavamo ono što je Vlada Srbije radila i radi, jer ako smo pokazali razumijevanje u decembru, odnosno u januaru, da se usvoji jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma kao kratkoročna mera, nedopustivo nam je da Vlada Srbije smatra da je to očigledno neko dugoročno rešenje.
Gospodin ministar bi trebalo, kada već nije u uvodnom izlaganju rekao, kako taj jednostrani prelazni trgovinski sporazum utiče na poljoprivredu, odnosno koliko poljoprivreda, poljoprivredni proizvođači plaćaju nesposobnost Vlade Srbije da ispuni obaveze prema Haškom tribunalu, odnosno nemoć vladajuće većine da ovde bar usvoji jednu deklaraciju kojom će omogućiti da se taj trgovinski sporazum primenjuje dvostrano.
Gospodine ministre, trebalo je bar u uvodnom izlaganju malo više da kažete kako će uticati smanjenje budžeta za poljoprivredu u 2009. godini i rebalansom za 2009. godinu u odnosu na 2008. godinu, odnosno na primer kakav će uticaj imati smanjenje sredstava za protivgradnu zaštitu, koja iznose negde oko jedne trećine u odnosu na 2008. godinu sada u 2009. godini.
Kada govorite na primer u obrazloženju o Predlogu zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, apsolutno se slažemo mi iz LDP sa uvodnim razlozima, gdje kažete da je donošenje ovog zakona neophodno da se sistematizuju i definišu ciljevi poljoprivredne politike, ustroji sistem korišćenja raspodjele i državnih podsticaja. To je upravo ono što je LDP i govorila do sada o politici svih vlada koje su bile u prethodnom periodu.
Kada govorite o sredstvima za sprovođenje ovoga zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju kažete, između ostalog, u obrazloženju na strani 15, da će u budžetu za 2009. godinu oko 120 miliona dinara biti izdvojeno za sprovođenje ovog zakona. Da li je to predviđeno ovim budžetom?
Mišljenja smo da konačno Vlada, odnosno vladajuća koalicija, treba da kaže da poljoprivreda odnosno poljoprivredna proizvodnja nije zamena za smanjenje nezaposlenosti, da u EU, odnosno u Evropi samo 2-3% ukupnog broja radne snage se bavi poljoprivredom.
Takođe, mi treba ovde javno da kažemo da su naša poljoprivredna gazdinstva izuzetno mala, da je prosjek naših poljoprivrednih gazdinstava negde nešto malo iznad tri hektara, dok je evropski prosjek šest puta veći, a da su prinosi po hektaru naših gazdinstava dva do tri puta manji nego prinosi po evropskim standardima.
Ono što bi trebalo da podržimo, to je ono što ste napisali u nekom od ovih obrazloženja ovih zakona, a to je da ste se konsultovali, odnosno imali sastanke sa predstavnicima Slovenaca, odnosno slovenačke Vlade, što mi podržavamo, jer Slovenija je očigledno najbolji primer šta znači EU u poljoprivredi, jer svi se sećamo devedesetih godina, kada smo govorili da Slovenci neće moći da žive zato što nemaju naše poljoprivrede, ali doživeli smo da u 2009. godini usvajamo zakone koje smo pravili i donosimo slično zakonima Republike Slovenije.
Ne slažemo se, o tome je gospodin Maraš govorio, da podsticajna sredstva mogu da primaju samo oni poljoprivredni proizvođači koji su izmirili obaveze prema državi. Vi ste u odgovoru, gospodine ministre, gospodinu Marašu rekli da je to između ostalog evropska praksa, međutim, mnogo štošta u ovoj državi treba da postane evropska praksa.
Kada govorimo o poljoprivrednicima, naročito poljoprivrednicima iz tog ruralnog, brdsko-planinskog dijela Srbije, treba prvo da vidimo u kojim uslovima žive ti poljoprivrednici, da li su to neki evropski uslovi, pa da onda tražimo od njih da poštuju te neke evropske vrijednosti, odnosno na koji način je država obezbedila poljoprivrednicima, na primer iz opštine Priboj, koji moraju četiri puta da pređu državnu granicu da bi nabavili neophodan materijal, a nemaju nikakav drugi put da se pridržavaju tih evropskih principa.
Iskazaću isto veliki problem da podsticajna sredstva izuzetno rijetko dolaze u te pogranične opštine Sandžaka, odnosno i u Priboj, i u Prijepolje, Tutin, Sjenicu.
Kada govorimo o stočarstvu, može se primjetiti da stočni fond u Srbiji iz godine u godinu opada, naročito kada govorimo o opštinama u Sandžaku. Iznijeću vam samo neke podatke kojima bi vaše ministarstvo trebalo da se bavi, a to je da je na primer, kada govorimo o ovcama, u opštini Tutin 1999. godine bilo oko 27,5 hiljada ovaca, a 2005. godine 19 hiljada, da je u opštini Novi Pazar bilo oko 13,5 hiljada, u 2005. godini - osam hiljada, da je u opštini Sjenica 1999. godine bilo 27 hiljada ovaca, dok je u 2005. oko 17 hiljada ovaca.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom koji sam podnio u ime LDP želimo da ukažemo da je u Srbiji neophodna radikalna racionalizacija sistema ministarstava i vladinih agencija i tela, jer kako drugačije objasniti činjenicu da danas imamo dva ministarstva koja se bave regionalnim razvojem nerazvijenih područja, jednu kancelariju i agenciju. Na terenu iz mjeseca u mjesec stanje je sve gore i gore, odnosno odnos razvijenih i nerazvijenih područja, odnosno regiona u Srbiji je jedan prema sedam, dok je odnos između razvijenih i nerazvijenih opština u Republici Srbiji jedan prema dvadeset.
Zbog toga je za LDP neprihvatljivo da se samo na troškove tzv. posebnih usluga po ugovoru u okviru Kancelarije za održivi razvoj razvijenih područja potroši čak 17 miliona dinara, odnosno više od 10% ukupnog budžeta ove kancelarije.
Dok se ovim rebalansom budžeta predviđa najverovatnije linearno smanjenje transfernih sredstava svim opštinama, pa samim tim i nerazvijenim opštinama, Vlada Republike Srbije nije ništa učinila da reformiše te lokalne samouprave, odnosno opštine, odnosno da na taj način pokuša da smanji njihove troškove.
Umjesto da formira razne agencije i tijela koje će da se bave nerazvijenim opštinama, Vlada bi trebalo da omogući prevashodno privatnim preduzetnicima u nedovoljno razvijenim opštinama da razvijaju svoj posao, da za početak onim privatnim preduzetnicima koji su koristili ili koriste kredite Fonda za razvoj Republike Srbije, a dolaze im na naplatu anuiteti u ovoj godini, reprogramiraju njihove obaveze, na primer, za godinu dana, jer ako Vlada Srbije može to da traži od stranih banaka, to je najmanje što može da učini svojim privatnim preduzetnicima u nerazvijenim opštinama. Hvala.

Poštovana predsednice, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, u 2009. godini ušli smo sa ogromnom partijskom državom a slabom privredom. To je posledica brzog rasta broja zaposlenih u javnoj lokalnoj administraciji. S toga, gospođo ministarko, danas kada ste govorili o broju zaposlenih, možda je trebalo da analizirate broj zaposlenih u poslednjih nekoliko godina i videli biste da je broj zaposlenih u javnom sektoru, odnosno u državnoj lokalnoj administraciji rastao, dok je broj zaposlenih u privredi opadao, odnosno da je pad zaposlenih u privredi u prethodnim godinama puno veći, odnosno brži nego što je bio rast u javnoj administraciji.
Ako govorimo o Predlogu zakona o zapošljavanju, možemo da govorimo o potrebnom, ali ne i dovoljnom uslovu, kako bi se izborili protiv nezaposlenosti.
Ključni problem kada je u pitanju položaj nezaposlenih na tržištu rada, pre svega, u nerazvijenim opštinama su slaba ponuda radnih mesta u proizvodnim delatnostima, mali broj malih i srednjih preduzeća, orijentisanost privatnog sektora prevashodno ka trgovini i ugostiteljstvu, neusklađenost obrazovnog sistema sa zahtevima tržišta rada, rad na crno, nedostatak industrijskih zona u tim opštinama, kao i tehnološki viškovi.
Iz svega navedenog smatram da je trebalo u članu 28, koji govori o savetu za zapošljavanje na lokalnom nivou, da govorite kao organu koji mora da se formira, jer i lokalne samouprave moraju da preuzmu određenu odgovornost za proces zapošljavanja, odnosno da lokalne samouprave ne rade samo na zapošljavanju kada treba da povećaju svoju birokratiju, već i da stvaraju i učestvuju u stvaranju mesta u privredi.
Takođe, ako govorimo o aktivnoj politici zapošljavanja, što je dobro predviđeno ovim zakonom, rekao bih nekoliko primera koji su se u praksi pokazali kao veoma loši i koje bi trebalo da ispravi u narednom periodu Nacionalna služba za zapošljavanje. Prevashodno mislim na komplikovanu dokumentaciju za programe, što dodatno destimuliše poslodavce da koriste ove programe. Ako govorimo o programu, na primer, o samozapošljavanju i programu novog zapošljavanja, vidimo da neki obrasci govore, između ostalog, da je neophodan dokaz o vlasništvu nad nabavljenom opremom, plaćeni računi adresirani na ime podnosioca zahteva ili ugovori o kupoprodaji opreme overeni u sudu ili opštini.
Zamislite čoveka koji se 10 ili 15 godina bavi građevinom, ima neku skelu, koji ima neku bušilicu i sada ako hoće da se prijavi, da više ne radi na crno i traži da koristi ovaj program samozapošljavanja, on mora da donese neki fiskalni račun ili račun na njegovo ime da je to pre 10, 15 godina kupio. Ali, ako to ne donese, u napomeni kaže da ako ne posedujete neki od navedenih dokumenata, ugovor se neće potpisati.
Mislim da ovo treba da ispravite.
Takođe, kada govorite o programu za stručno osposobljavanje u svojstvu pripadnika volontera i pripravnika praktikanta, treba malo da vodite računa i o kvotama koje dajete pojedinim ograncima Nacionalne službe za zapošljavanje, pa tako i ogranak koji pokriva četiri opštine: Priboj, Prijepolje, Nova Varoš i Sjenica, dobije 24 moguća, a u te četiri opštine ima 20.460 nezaposlenih, od toga sa sedmim stepenom 412 i sa šestim stepenom 487 nezaposlenih, a za godinu dana dobijemo kvotu od 24. Ono što je najgore, kada se dobije ta veoma mala kvota, dođe dopis iz Ministarstva kako je neophodno obustaviti sve aktivnosti vezane za realizaciju programa pripravnika, pripravnika volontera i praktikanata po konkursu objavljenom 18. marta .2009. godine – o daljim aktivnostima bićete pravovremeno obavešteni od Ministarstva.
Ukida se ono što je bilo objavljeno kao konkurs 18. marta, a već danas ili juče dobijamo nove informacije, kako će Vlada u narednom periodu da zaposli novih 1.000 ili ne znam koliko pripravnika. Postavljam pitanje – da li je to nešto novo ili ovo staro ulazi u novi oblik?
Takođe, ako govorimo o ovom zakonu, neophodno je da kažemo da se ovim zakonom, član 104. kaže, da će svi oni koji su ostvarili neke prinadležnosti po ranijem zakonu to i da ostvare, ali u prethodnom periodu je bilo takvih slučajeva da se pojedincima koji primaju naknadu od zavoda za zapošljavanje obračunavala naknada umanjena za 20% zbog nekog novog zakona, pa Ministarstvo, odnosno Nacionalna služba za zapošljavanje, umesto da prizna grešku i vansudski se poravna sa takvim osobama, već dolazi do sudskih troškova i na taj način pojedinci ostvaruju svoja prava.
Na kraju bih nešto rekao o obrazovanju. Mislim da je obrazovanje jedan od glavnih generatora buduće nezaposlenosti na području Republike Srbije, odnosno da je neophodno da postoji jedna tešnja veza između institucija obrazovanja i institucija koja se bave zapošljavanjem. Bićemo svedoci veoma brzo, možda već za dve-tri godine, da na zavodu za zapošljavanje imamo veliki broj mladih ljudi, čak i sa završenim fakultetima, koji neće moći da nađu adekvatno radno mesto zbog neadekvatnog obrazovanja, odnosno zbog obrazovanja na onim fakultetima čijih kadrova imamo sasvim dovoljno. Hvala. (Aplauz.)

Poštovana predsedavajuća, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, današnja rasprava o Predlogu zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije možda bi imala više smisla kada bi ujedno raspravljali i o Predlogu zakona o državnoj pomoći, tj. o zakonu koji Vlada Srbije još nije uputila ni u skupštinsku proceduru.
Taj zakon bi konačno uspostavio sistem kontrole državne pomoći u Srbiji i uredio opšte uslove i postupak za dobijanje državne pomoći, a samim tim i pomoći iz Fonda za razvoj Republike Srbije. Taj zakon bi, takođe, onemogućio da pojedinci, pojedini ministri, državni sekretari ili činovnici koriste državna sredstva u predizbornim kampanjama – nudeći asfalt, bandere, pa i sredstva iz Fonda za razvoj Republike Srbije.
Međutim ako uzmemo i čitamo razloge za donošenje zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije, čini se da je predlagaču bila neophodna svetska ekonomska kriza da bi on uvideo da se može racionalizovati i poslovanje ovog fonda i Garancijskog fonda, jer kako drugačije možemo da tumačimo zadnju rečenicu u stavu 2, Razloga za donošenje zakona, koji kaže – da je ovo jedna od mera racionalizacije poslovanja u uslovima svetske ekonomske krize.
Problemi Srbije danas su većim delom rezultat slabosti naše privrede, neizgrađenosti institucija, a manjim delom su posledica svetske ekonomske krize. Kriza je možda i najbolje vreme za otpočinjanje suštinskih reformi i mi kao LDP zahtevamo od Vlade Republike Srbije da dobijemo takve zakone, zakone u kojima će biti bar minimum departizacije i ekonomije i društvenog sistema uopšte.
Predlogom ovih zakona koje danas razmatramo toga nema. Za LDP su neprihvatljivi sledeći neki članovi Predloga zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije.
To je prevashodno član 15. u kome se definiše – ko su članovi upravnog odbora Fonda za razvoj Republike Srbije gde se tačno nabrajaju ministarstva, odnosno ministri, kao i ko je predsednik upravnog odbora, tj. ministar za ekonomiju i regionalni razvoj, iz jednostavnog razloga zato što se članom 22. kaže: "Nadzor nad zakonitošću rada Fonda obavlja ministarstvo nadležno za poslove ekonomije i regionalnog razvoja.''
Zaista želim da vidim te službe iz Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj koje će moći na objektivan način da vrše nadzor nad zakonitošću rada Fonda čiji je predsednik upravnog odbora njegov ministar.
Takođe u članu 8. se kaže: "Fond je dužan da održava osnovni kapital u iznosu od najmanje pet miliona evra, radi stabilnog i sigurnog poslovanja". Koliko znamo zvanična valuta u Republici Srbiji je i dalje dinar, pa zašto ne piše ovde "u dinarskoj protivvrednosti"?
Članom 21. ovog predloga zakona predviđena je i unutrašnja revizija, ali uopšte nije jasno na koji način će da se obavlja ta unutrašnja revizija i ko će da vrši tu unutrašnju reviziju.
Na kraju čl. 9. i 15. Predloga zakona, između ostalog, govore da, u članu 9. stav 2, dinamiku dokapitalizacije Fonda određuje Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove ekonomije i regionalnog razvoja, a da je predsednik upravnog odbora ministar zadužen za ekonomiju i regionalni razvoj.
Šta će se desiti ako u nekoj budućoj vladi ne postoji ministar zadužen za ekonomiju i regionalni razvoj, već postoje dva ili više ministarstava koja su zadužena za ekonomiju i regionalni razvoj? Da li će Skupština Srbije onda morati da menja zakon o Fondu za razvoj Republike Srbije? Zar ovo nije moglo na neki drugačiji način da se definiše?
Takođe, kada govorimo o razlozima za donošenje ovog zakona po hitnom postupku, kaže se da je jedan od razloga tri dodatna programa koje ovaj fond treba da sprovodi, a u cilju otklanjanja posledica svetske ekonomske krize.
Zamolio bih ministarku da nam objasni – da li će ovaj zakon, odnosno i reforma Fonda, spajanje sa Garancijskim fondom, omogućiti da investicioni krediti koje je predvidela Vlada Republike Srbije budu konačno realizovani? Čitamo u štampi da je veoma mali broj tih investicionih kredita realizovan i odobren. Da li je to zbog lošeg rada Fonda i Garancijskog fonda ili možda zbog nedostatka sredstava u bankama?
Takođe, kada govorimo o programima za izlazak iz ekonomske krize, odnosno o ova tri programa, postavljam pitanje Vladi i nadležnim ministarstvima, vezano za zakon o Fondu za razvoj Republike Srbije:
– Šta je sa preduzećima koja imaju loše bilanse i ona ne mogu da konkurišu za ove kredite koje je predvidela Vlada Republike Srbije?
Samo prošle godine neka od tih preduzeća su ostvarila promet od 38 miliona evra. Čak su se predstavnici nekih preduzeća obratili Vladi Republike Srbije i ministru Dinkiću, kao i premijeru Cvetkoviću – "Prva petoletka" IMT, IMR, FAP-Priboj, "14. oktobar", "Ikarus". Na koji način će oni moći da koriste ta sredstva?
– Šta Vlada i nadležno ministarstvo misle da urade sa onim preduzećima koja više neće moći da koriste sredstva iz Fonda za razvoj Republike Srbije, a i dalje su društvena preduzeća, do konačne privatizacije ili rešavanja njihovog statusa? Zar nismo mogli da imamo neki prelazni period?
Kada ste, gospođo ministarko, malopre govorili o velikim regionalnim razlikama, ja ću vam reći nekoliko podataka o velikim regionalnim razlikama, koje su nastale u poslednjih pet, šest godina, a možemo čak reći i poslednjih desetak godina.
Između ostalog, to je posledica, ne samo perioda i sankcija i ratova kojima smo bili izloženi, već donekle i posledica ekonomske politike koja se vodila u Republici Srbiji u poslednjih nekoliko godina. Na području šest sandžačkih opština: Priboj, Prijepolje, Nova Varoš, Sjenica, Tutin, Novi Pazar nezaposlenost na 1.000 stanovnika je veća za 70% u odnosu na republički prosek. Učešće stanovništva sa visokom stručnom i sa višom stručnom spremom iznosi 6% i duplo je manje od republičkog proseka koji iznosi 11%. Učešće stanovništva sa osnovnom školom veće je od republičkog za 17%. Putevi sa savremenom podlogom zastupljeni su sa 15%, a republički sa 46%. Odnos između razvijenih i nerazvijenih regiona i oblasti u Republici Srbiji, u poslednjih nekoliko godina odnos je jedan prema sedam i on raste.
Sve su ovo razlozi zašto mi moramo da radimo i zašto Vlada Republike Srbije i nadležna ministarstva moraju da povlače konkretne poteze na prevazilaženju tih regionalnih nerazvijenosti, a ne samo da to koriste u predizbornim kampanjama i kada treba da se objasne neki zakoni.
Kada govorimo o nerazvijenim opštinama, gospođo ministarka, ima jedan paradoks o kojem sam već govorio u Skupštini Srbije, a želim i vama da naglasim, tiče se za opštinu Priboj. Zar je moguće da je opština Priboj u mesecu januaru poslednja opština po proseku primanja od 10.800 dinara, a tada u mesecu januaru saznamo da je opštinu Priboj za manje od godinu i po dana napustilo, odnosno promenilo mesto boravka preko 1.000 ljudi, a da je Vlada, odnosno nadležno ministarstvo, odlučilo da opština Priboj nije nerazvijena opština. Tih hiljadu i nešto ljudi koji su napustili opštinu Priboj za godinu i nešto dana je isto kao da je Republiku Srbiju za taj isti vremenski period napustilo 300.000 ljudi.
Priboj i Sandžak, uopšte, samo su paradigma situacije u kojoj se nalaze većina opština u Republici Srbiji. Vi kao Vlada morate veoma brzo početi da rešavate te probleme, jer ignorisanjem tih problema dovešćemo građane u izuzetno tešku situaciju. Hvala.

Poštovana predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, iako je ovaj  antidiskriminacioni zakon jedan od uslova za stavljanje Srbije na bijelu šengen listu, za nas iz LDP puno je važnija činjenica da ovaj zakon predstavlja početak uvođenja evropskih vrijednosti u društveni život Srbije.
Druga važna činjenica vezana za ovaj zakon jeste mogućnost njegovog sprovođenja, a što će najviše zavisiti od vas, pripadnika vladajuće većine, odnosno od Vlade Srbije.
Zašto je za nas iz LDP-a važno donošenje ovog zakona, kao krovnog zakona? Iz jednostavnog razloga što je praksa pokazala da neke odredbe nekih zakona koje smo ranije usvajali nisu primenljive ili se ne poštuju.
Šta, gospodine ministre, znači Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o zaštiti nacionalnih manjina i etničkih zajednica ako u Srbiji, konkretno na području Sandžaka, postoje opštine u kojima ne može da se uvede manjinski jezik u službenu upotrebu, iako sam vam dva puta pisao u vezi toga, vi niste čak ni odgovorili.
Šta znači, gospodine ministre, ako u Srbiji postoji mogućnost da se u državnim organima, konkretno u MUP, zaposle pripadnici nacionalnih manjina, ako to ne važi za neke pripadnike nacionalnih manjina, prevashodno pripadnike Bošnjaka, koji su završili kriminalistiku, a nisu dobili nikakav validan odgovor od MUP. A kao narodni poslanik već tri meseca nisam dobio odgovor od ministra Dačića, iako sam pismeno postavio poslaničko pitanje 9. decembra 2008. godine.
Šta znači nama u Srbiji zakon o crkvama i vjerskim zajednicama, ako neka ministarstva Vlade Republike Srbije, odnosno neki državni organi konstantno diskriminišu Islamsku zajednicu Srbije, pa čak Islamska zajednica u Srbiji nije obaviještena, niti je pitana o Predlogu ovog zakona? Šta znači Zakon o stečaju i sudske odluke za radnike npr. Fabrike obuće "Ras", pogona u Tutinu, koji ne mogu da ostvare svoja prava koja su im dodijeljena.
Kao što smo maloprije čuli, siromaštvo i predrasude su jedan od osnovnih razloga zašto dolazi do diskriminacije u nekom društvu. Mislim da Vlada Srbije mora da čini nešto kako bi se ta diskriminacija spriječila, a ne samo da bi reagovali kada se ta diskriminacija uoči.
Ovde prevashodno mislim na problem siromaštva, odnosno na one odluke Vlade Republike Srbije koje direktno utiču na povećanje siromaštva na područjima Republike Srbije na kojima žive pripadnici različitih naroda. Kako drugačije objasniti činjenicu da je istog dana kada je objavljeno da je npr. opština Priboj, opština u kojoj je prosek primanja za januar 10.800 dinara, biva maknuta sa liste nerazvijenih opština i ujedno je objavljeno da je iz sredstava za NIP dobila nula dinara već treću godinu zaredom.
Stvaranje društva u kome je pojedinac na vrhu jeste jedan od osnovnih ciljeva LDP. Zato mislimo da je ovaj i ovakav zakon neophodan, ali da ovaj i ovakav zakon predstavlja samo početak uvođenja evropskih vrednosti. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu čl. 225. i 226. Poslovnika i očigledno je da je neophodno da dobijemo informaciju MUP-a o onome što se dešavalo u Novom Pazaru u subotu uveče.
Kao poslanik LDP hoću da podsetim da politički lideri imaju i snose odgovornost za ponašanje svojih pristalica, naročito u situaciji kada postoji mogućnost da dođe do nasilja. Politički lideri, u ovom slučaju stranaka Bošnjaka u Novom Pazaru, moraju sa te strane da snose odgovornost.
Nije važno uopšte kome pripadaju kancelarije. Osnovna činjenica je da je jedan čovek ranjen, da je došlo do sukoba i mi tu moramo da osudimo to što se dešava i da kao parlament Republike Srbije pozovemo građane Novog Pazara na uzdržanost.
Takođe, obratio bih se poslanicima vladajuće koalicije, prevashodno poslanicima DS-a, predsedniku Borisu Tadiću, da ih upozorim da su i oni odgovorni donekle za ono što se dešava u Novom Pazaru i u Sandžaku, jer nisu ništa učinili da se reše problemi koji su postojali i koji i dalje postoje i u Novom Pazaru i u Sandžaku, a to su bila vaša predizborna obećanja.
Naprotiv, ti problemi se samo generišu i iz dana u dan se samo uvećavaju. Ne mogu se problemi ni novog Pazara, ni Sandžaka da reše na taj način što će dva vodeća lidera Bošnjaka da budu zajedno u Vladi Srbije, da u Vladi Srbije korektno sarađuju, da zajedno vladaju Srbijom, a da ne umeju da se ponašaju onako kako treba u Novom Pazaru i u Sandžaku uopšte.
Treba da preuzmete odgovornost za ponašanje vaših ministara. Treba da preuzmete odgovornost za sve ono što policija nije učinila očigledno u Novom Pazaru. Ministar Dačić treba konačno da počne da u Novom Pazaru i u Sandžaku rešava probleme, a ne da policiju, odnosno MUP, odnosno funkcije koje mu pripadaju koristi u međustranačkim trgovinama, odnosno zadovoljavanju nekih političkih ambicija. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, ponovo se javljam na osnovu članova 225. i 226. Poslovnika i ponavljam svoj zahtev da nam  MUP  dostavi informaciju o dešavanjima u Novom Pazaru u subotu.
Želio bih da napomenem da smo ovde prisustvovali relativno civilizacijskom razgovoru između predstavnika dvije bošnjačke stranke. Umesto da se na ovaj način razgovaralo u četvrtak, u petak, u subotu u Novom Pazaru, mi imamo danas, posle sukoba, posle ranjavanja, to u Beogradu, odnosno u Skupštini Srbije, odnosno imamo u Beogradu, u Vladi Srbije koaliciju, a u Novom Pazaru, u Sandžaku imamo sukobe.
Ovo i dalje pokazuje onu tezu koju LDP stalno ponavlja da je u Sandžaku potrebna i neophodna smena generacija političkih lidera u bošnjačkim strankama. Takođe, i jedna i druga stranka učestvuju u vlasti u Vladi Republike Srbije, zajedno u Skupštini Srbije učestvuju u razgradnji svih institucija u opštinama Sandžaka, dok dolje na terenu građane koriste samo kao glasačku mašinu, ne nudeći nikakvu perspektivu za njihov bolji život.
Takođe, na djelu je partijska država i posledica te partijske države su upravo stalni i permanentni sukobi na području Sandžaka i Novog Pazara.
Još jednom pozivam, prevashodno DS, pozivam predsednika Borisa Tadića, da konačno počnu da rešavaju nagomilane probleme na području Sandžaka. Hvala.

Poštovana predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, LDP želi još jednom i narodne poslanike i javnost Srbije da upozori i da podsjeti zašto mi danas, između ostalog, na dnevnom redu imamo i Predlog zakona o dopunama Zakona o carinskoj tarifi, odnosno zašto govorimo o jednostranoj primeni trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom.
Prevashodno zato što Vlada Srbije, odnosno oni ljudi koji su preuzeli određene obaveze potpisivanjem Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji ne rade svoj posao, odnosno zato što nisu završili saradnju sa Haškim tribunalom i zato što Vlada Srbije nije pripremila određen broj zakona neophodnih za pridruživanje EU.
Slušajući danas narodne poslanike ispada da građani Srbije treba da plate za nesposobnost Vlade Srbije, odnosno čitajući zakon o akcizama, odnosno zakon o republičkim administrativnim taksama vidimo da sav teret krize, odnosno nesposobnosti Vlade Srbije ide na teret građana Srbije. Jer, kako drugačije objasniti povećanje akciza na naftne derivate, ako je mogao ranije da se uvede poseban režim poreskog oporezivanja za naftne i gasne kompanije, odnosno na prihod koji te kompanije ostvaruju u vezi sa naftom i sa gasom.
Takođe, zašto Vlada Srbije nije ranije uvela, odnosno povećala tzv. procenat rudne rente? U svim evropskim državama taj procenat rudne rente iznosi od 20 do 30%, a kod nas je tri posto. Godišnje mi gubimo između 60 i 100 miliona dolara. Na taj način mi smo mogli da uzmemo i da teret ekonomske krize, odnosno jednostrane primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju prebacimo ne na građane, nego na one firme koje su monopolisti u svakom slučaju.
Takođe, kada govorimo o Predlogu zakona o privremenom izuzimanju od oporezivanja porezom na dohodak građana određenih vrsta prihoda, LDP će da podrži ovaj zakon.
Međutim, ovaj zakon dolazi dosta kasno s jedne strane, a sa druge strane ovaj zakon bi trebalo da prate neki drugi zakoni koji treba da omoguće privredi, odnosno naročito privatnim preduzetnicima u siromašnim opštinama, odnosno u opštinama koje su devastirane po odluci Vlade Srbije, da prežive ovu 2009. godinu, odnosno da porez za te privatne preduzetnike smanjimo.
Nije isto kada npr. taksisti u tim devastiranim opštinama, kao što je Priboj, Sjenica i druge, plaćaju mjesečno 10.000 dinara poreza, kao i oni taksisti koji to rade u Beogradu ili u nekom većem gradu, ili drugi privatni preduzetnici.
Takođe, LDP ne može da podrži Predlog zakona o republičkim administrativnim taksama, jer dolazi do povećanja određenog broja tih taksi. Želio bih, shodno članu 225. i 226. kada govorimo o republičkim administrativnim taksama, da dobijem odgovor od nadležnih ministarstava na osnovu čega i na osnovu kojih propisa studenti koji studiraju u Bosni, odnosno u Sarajevu, Foči, na Palama, u Crnoj Gori, moraju potvrdu da odlažu vojni rok da predaju u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Srbije, gdje plaćaju neku republičku taksu u iznosu od 120 konvertibilnih maraka, odnosno 50 do 60 evra. Gdje se ta taksa nalazi u starom zakonu, odnosno u Predlogu novog zakona? Zar ne mogu ti studenti, kao i do sada, te potvrde da predaju u mjestu svog prebivališta? Hvala.

Gospođo predsednice, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, LDP se zalaže za korenite i suštinske promene u pravosuđu Srbije. Mislimo da je to jedan od najvažnijih evropskih poslova koji značajno mogu da promene kvalitet života kako građana, tako i u samom poslovanju firmi. Međutim, reforma koja nam je potrebna mora da podrazumeva suštinu, a nje nema u ovom predloženom zakonu. Ne možemo na silu da pravimo novu i redukujemo postojeću mrežu sudova i tužilaštava, a da se pre toga ne uradi nova mreža i racionalizuje mreža nekih drugih državnih organa.
Ispred poslaničke grupe LDP sam podneo amandman na član 9. koji predviđa da osnovno javno tužilaštvo ostane i u opštini Priboj. Ovo je logičan nastavak mog amandmana na član 3, a to je da ostane osnovni, odnosno opštinski sud na teritoriji opštine Priboj.
Ukidanjem, odnosno racionalizacijom sudova i tužilaštava šalje se poruka građanima malih sredina, siromašnih sredina, kao što je opština Priboj, da budućnosti u tim njihovim sredinama nema. Stoga ne treba da čudi ni reakcija građana tih sredina na ovakav predlog zakona. Ogromna većina tih građana, preko 90%, nema niti će imati bilo kakve veze ni sa sudstvom ni sa tužilaštvom. Ti građani tih malih sredina, kao što je opština Priboj, traže od Vlade Srbije i nadležnih ministarstava da rešavaju neke njihove probleme, a ne da se sete njihovih opština samo kada nešto treba ukinuti ili promeniti.
Takođe, građani rubnih područja, odnosno opština koje se nalaze na granici sa nekim drugim državama, boje se da ova reforma pravosuđa ne ide njima na uštrb, kao što je išla reforma nekih drugih državnih organa. Napomenuću jedan primer, a to je primer vezan za reformu koju je sprovelo Ministarstvo odbrane kada je racionalizovalo mrežu vojnih odseka. Danas smo svedoci da je Ministarstvo uputilo neki svoj dopis da oni studenti koji studiraju u inostranstvu moraju da predaju potvrdu da su redovni studenti, kako bi mogli da odlože vojni rok, u nadležnoj ambasadi, odnosno konzulatu u državi u kojoj studiraju i da plate 50, 60 ili više evra. Šta to konkretno znači za građane Priboja i drugih pograničnih mesta na granici, na primer, sa Bosnom i Crnom Gorom? To znači da oni studenti koji studiraju u Sarajevu, na Palama, u Foči i u Podgorici moraju da plate 50-60 evra dodatno, iako su ranije mogli i ako i dalje mogu tu potvrdu da odnesu u vojni odsek u Priboju, Prijepolju ili nekoj drugoj opštini.
Takođe, postoji inicijativa preko 4.000 građana opštine Priboj i OŠ "Branko Radičević" u Priboju da se konačno reši problem grejanja u OŠ "Branko Radičević", u koju ide preko 700 đaka, i Dečijeg vrtića "Neven". Kotlarnica koja treba da greje tu školu i taj dečiji vrtić ne radi, odnosno ne sme da radi, jer je inspekcija MUP-a zabranila rad te kotlarnice zato što postoji opasnost od eksplozija.
Vlada Srbije, odnosno određena ministarstva ništa nisu uradila tim povodom, ni Ministarstvo energetike, ni Ministarstvo prosvete, ni Ministarstvo rudarstva, ni Ministarstvo za NIP. Zamislite one građane koji moraju da šalju decu da se smrzavaju, one građane čija su primanja oko 15.000 dinara; zamislite te građane opštine Priboj i drugih malih opština koji od Vlade Srbije čuju za svoju opštinu samo kada nešto treba ukinuti.
Izmeštanjem sa teritorije jedne male lokalne samouprave i finansijske policije, i MUP-a, i sudstva, i tužilaštva, izmeštanjem vojnog odseka, možda u budućnosti i bolnice, neke škole, mi od te lokalne samouprave pravimo samo partijsku organizaciju, gde će partije da pokušavaju da zaposle svoje funkcionere, odnosno svoje članove posle svakih lokalnih izbora. Protiv toga moramo da se borimo i zato predlažem da se ovaj zakon ili povuče ili da se prihvate amandmani gotovo svih poslanika.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, LDP podržava svaku inicijativu koja ima za cilj opstanak opštinskog, odnosno osnovnog suda u Sjenici i Tutinu. Razlog zašto to radimo jeste jačanje lokalnih samouprava. Mi ne možemo govoriti o evropskom putu Srbije, odnosno o evropskoj Srbiji, bez jake lokalne samouprave, a ono što se postiže ovim predlogom zakona jeste da se lokalne samouprave svode na jedan veoma niski nivo.
Reći ću nekoliko rečenica vezano za samu opštinu Sjenica. Sjenica je druga po veličini opština u Republici Srbiji, sa 35.000 stanovnika. Šta je osnovna negativna karakteristika opštine Sjenica? To je velika migracija stanovnika, naročito mladih građana koji su završili fakultet i koji nemaju gde da se zaposle u Sjenici, pa moraju svoju budućnost, odnosno svoju egzistenciju da rešavaju na nekim drugim mestima, u nekim većim gradovima, bilo da se radi o Beogradu, bilo da se radi o Sarajevu.
Kada govorimo o administrativnoj podeli Republike Srbije, zaista je u pravu koleginica Radeta da se ovde nije vodilo računa o administrativnoj podeli Republike Srbije. Međutim, opština Sjenica je po tome i karakteristična i u još jednom slučaju. Zdravstveni centar za opštinu Sjenica nalazi se u Užicu, policija se nalazi u Novom Pazaru, odnosno u Raškom okrugu, dok se, na primer, Uprava za šume nalazi u Ivanjici, odnosno u Moravičkom okrugu, a Sjenica pripada Zlatiborskom okrugu.
Zamislite jednog građanina koji mora da razmišlja – ili da putuje 100 i nešto kilometara u bolnicu u Užicu, ili da ode 70 kilometara u Ivanjicu da bi završio neki posao vezan za svoju šumu, zatim, da ide 60 kilometara do Novog Pazara, odnosno u Raški okrug, da bi rešio neki svoj problem vezan za sudstvo.
Takođe, karakteristika za opštinu Sjenica, kao i za većinu opština na području Sandžaka, jeste da se vladajuće stranke sete tih opština samo u predizbornoj kampanji, kada treba da podele neka predizborna obećanja, a čim se završe izbori, čim se završi formiranje Vlade, te opštine ne postoje za Vladu Srbije.
Razlog tome je i problematika koja je karakteristična za ljude koji žive u Sjenici, u Tutinu, Novom Pazaru, koji su završili fakultet – kriminalistiku u Sarajevu, državljani su Republike Srbije, odslužili su vojni rok u Vojsci Srbije, nostrifikovali su diplomu ovde u Beogradu, ali ne mogu da zasnuju radni odnos u državnim organima, prevashodno, u organu MUP-a.
Takođe, Vlada Srbije kada je pravila tu viziju reforme društva, a krenula je prvo s reformom pravosudnih organa, morala je da ima u vidu, kada govorimo o Osnovnom sudu u Novom Pazaru koji je zadužen za sudske jedinice u Tutinu i Sjenici, da je, prvo, neophodno da se napravi kvalitetna putna komunikacija između Sjenice i Tutina, pa između Sjenice i Novog Pazara. Zamislite situaciju da jedan sudija, po ovom novom zakonu, koji je iz Tutina, dobije da sudi u sudskom danu u Sjenici neki predmet. Taj sudija mora da putuje 90 kilometara od Tutina do Sjenice i 90 kilometara da se vrati, a zamislite još da se to dešava u decembru, ili u januaru, kada su izuzetno niske temperature.
Ako analiziramo stanje lokalne samouprave u Srbiji, onda ćete videti koliko je, zapravo, obesmišljen taj nivo vlasti. Mi biramo odbornike, koji su statisti u svakoj opštini i koji ne mogu da utiču ni na kakav način na ono što je od suštinske važnosti za život tih građana, odnosno građana koji ih biraju.
LDP smatra da ne možemo uništavati lokalne samouprave, svodeći njihove sudove na sudske jedinice, zbog toga što u nekom sudu nema dovoljno predmeta. Mi mislimo da, ako u nekom sudu nema dovoljno predmeta, onda treba da smanjimo ili broj sudija u tom sudu ili da te sudije prebacimo u one sudove gde ima dovoljno predmeta.
Srbija je pre godinu dana, isto na osnovu jednog zakona, dobila 25 novih gradova. Postavlja se pitanje, da li je život građana u tim gradovima, novim gradovima, postao bolji, odnosno da li su neke ustanove počele efikasnije i bolje da rade?
Mislim da to nije slučaj. Bojim se da takav slučaj neće biti ni s ovim novim predlogom zakona o uređenju sudova. Za ovu moju tvrdnju, samo ću pročitati jednu informaciju koja se prošle nedelje pojavila, vezano za grad Novi Pazar. Sekretar Opštinske organizacije Crvenog krsta Ljilja Kostić je rekla da ima 1.000 novih zahteva osoba koje čekaju da se hrane u narodnoj kuhinji Crvenog krsta, a da se trenutno u toj narodnoj kuhinji hrani 900 građana. Takođe, ona je zatražila od Vlade Republike Srbije pomoć, kako bi ta narodna kuhinja mogla ovu zimu koja je nastupajuća da preživi.
Izuzetno je važno da Vlada Srbije tu pomogne građanima Novog Pazara, a kakav je odnos državnih organa prema ustanovama u Novom Pazaru pokazuje i vest da je u poslednjih mesec i po dana gradska bolnica tri puta ostajala bez vode, usled prekida u napajanju struje.
Zbog toga je došlo do otkazivanja nekoliko hirurških intervencija i, što je najgore, 16 pacijenata nije moglo da bude priključeno na aparat za dijalizu, a sve se to dešavalo bez ikakve najave.
Zbog svega ovoga, LDP je mišljenja da ovaj zakon nije dobar, da ovaj zakon treba povući ili, u krajnjem slučaju, treba podržati amandmane svih poslanika. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu članova 225. i 226. i tražim informaciju od Vlade Republike Srbije – da li je početkom nedelje stigao predlog ugovora o prodaji NIS-a od strane ruske strane, u kome se nijednom rečju ne pominje ni Gasovod, ni skladište ''Banatski Dvor''?
To je izuzetno važno za nas iz LDP-a, jer smo ovde, u septembru, čuli da je jedan od razloga zašto treba ratifikovati ovaj sporazum sa Rusima upravo taj gasovod i rekonstrukcija ''Banatskog Dvora''.
Takođe, podržavam inicijativu, koju je izneo moj prethodnik, da se što pre zakaže Odbor za industriju, da se na taj odbor pozove ministar Škundrić, jer u članu 14. tog sporazuma piše da srpsku stranu predstavlja Ministarstvo rudarstva i energetike. Nadam se da na tom Odboru za industriju možemo da dobijemo odgovore na ova pitanja koja poslanici LDP-a danas traže.
Inače, danas čitam u štampi da gospodin Miler, predsednik Upravnog odbora "Gasproma" u Srbiji, ostaje jedan sat. Čak su i ''Rolingstounsi'' duže ostali u Srbiji.

Gospodine predsedavajući, javljam se na osnovu čl. 225. i 226. Želeo bih, prvo, da vam repliciram i da kažem da je ovo što govorite poslanici LDP-a, da nema povrede Poslovnika, vaše lično uverenje. Želeo bih da postavim pitanje Vladi Srbije – da li je ova žurba oko prodaje NIS-a, bez ugovora o gasovodu, bez ugovora o ''Banatskom Dvoru'', uslovljena donošenjem novog budžeta Republike Srbije za 2009. godinu, odnosno da li Vlada Srbije želi da prodajom NIS-a falsifikuje stranke iz Vojvodine, prevashodno mislim na stranku vojvođanskih Mađara, Ligu socijaldemokrata, kako bi se ovaj budžet usvojio, kako bi se ispunila ustavna obaveza da 7% budžeta Republike Srbije ide za finansiranje Pokrajine Vojvodina? Ako je to istina, treba da dobijemo tu informaciju.
Takođe, podsetio bih poslanike vladajuće koalicije da su oni dobili dobar deo glasova, upravo, zahvaljujući Sporazumu koji su usvojili na Vladi Republike Srbije dva dana pre izbora, 11. maja. Taj sporazum je značio i gas i nafta i ''Banatski Dvor''. Konačno, ponavljam, mi tražimo, LDP, da gospodin Škundrić, ako je podelio bandere po Prijepolju i po drugim opštinama, dođe na Odbor za industriju i konačno nam kaže da li je dobijen predlog ugovora od ruske strane u kome se ne pominje ni gasovod, niti se pominje ''Banatski Dvor''.

Gospođo predsednice, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona, koji glasi: ''Posle tačke 25. dodaje se nova tačka 26, koja glasi: Osnovni sud u Priboju, za teritoriju opštine Priboj''. Dosadašnja tačka 26. postaje tačka 27, menja se i glasi: "Osnovni sud u Prijepolju, za teritoriju opština Nova Varoš i Prijepolje, sa sudskom jedinicom u Novoj Varoši".
Na početku bih želeo da iskažem veliko poštovanje gospođi Malović, koja već danima ovde sedi i sluša nas narodne poslanike koji smo podneli veliki broja amandmana na Predlog ovog zakona. Mi iz LDP-a mislimo da je, pored vas, gospođo Malović, ovde neophodno da budu i neki drugi ministri, ili njihovi sekretari, odnosno pomoćnici, jer ste čuli veliki broj argumentacije koja nije u nadležnosti vašeg ministarstva, ali koja je neophodna da se reši, jer smatramo da je reforma pravosuđa samo jedan deo reforme društva.
Zato nemojte da se ljutite na narodne poslanike zato što podnose ove amandmane, jer građani malih sredina, kao što je i opština Priboj, ljuti su zato što se ova vlada, i neke prethodne vlade, sete tih malih mesta samo kada treba nešto promeniti, smanjiti i uzeti, a ima veoma veliki broj problema koji se ne rešavaju u tim gradovima, odnosno u tim opštinama.
Samo ću izneti primer, npr., da prosečna plata u opštini Priboj iznosi 60% prosečne plate na nivou Republike Srbije, odnosno da veliki broj građana Priboja koji rade, a taj broj iznosi jedva 4.000, prima platu koja iznosi onoliko koliko je plaćen, čuli smo pre neki dan, čiviluk u nekom medicinskom centru, odnosno 13-14 hiljada dinara. Kada ti ljudi čuju da se njihov grad pominje samo u tom smislu, oni su veoma ljuti.
Takođe ću vam reći još neke činjenice političke prirode, a posle ću se vratiti na razloge zašto je neophodno da ostane osnovni, odnosno opštinski sud na teritoriji opštine Priboj. Ti razlozi su, kao što sam rekao, da na teritoriji opštine Priboj ima samo 4.000 zaposlenih, da ima čak 6.000 penzionera i preko 7.000 nezaposlenih ljudi. Takođe, opštinu Priboj je od 1991. godine napustilo preko 7.000 ljudi, što iznosi oko 20% stanovništva, po popisu iz 1991. godine.
Treba napomenuti da je i odnos prethodnih vlada u odnosu na opštinu Priboj, bar što se tiče sredstava iz NIP-a, bio stvarno sraman. Takođe, u Priboju vlada veliko nezadovoljstvo i kad je reč o angažovanju Vlade Srbije oko privatizacije Fabrike automobila "Priboj", koje je do sada bilo samo u smislu predizbornih kampanja i predizbornih obećanja. FAP se nipodaštava i zaboravlja, a o odnosu Vlade prema njemu najbolje govori brojka da je pomoć Vlade Srbije FAP-u sto puta manja od pomoći koju je imala "Zastava" u Kragujevcu, odnosno da je Vlada Srbije privatizovala "Zastavu" u Kragujevcu, između ostalog, i svojim kapitalom, negde oko 200 miliona evra, dala je, izuzetno, povoljnije uslove "Fiatu", a da ništa od toga nije učinila povodom privatizacije FAP-a.
Takođe, kada se govori o socijalnom programu, odnosno o zbrinjavanju viška zaposlenih u samom FAP-u, radnicima FAP-a se nudi 100 evra po godini radnog staža, dok je radnicima "Zastave" ponuđeno 300 evra po godini radnog staža. Na taj način se pokazuje taj maćehinski odnos koji ima Vlada Srbije prema FAP-u.
LDP smatra da nisu građani Priboja i građani ostalih malih sredina u Srbiji najveći krivci za stanje u kome se nalaze, da su mnogo veći krivci politike i vlade u nekom ranijem i u sadašnjem sastavu i da je neophodno da ova vlada, prevashodno, rešava problem tih malih sredina.
Što se tiče samog Opštinskog suda u Priboju, mišljenja smo da je postojanje tog suda sa sedištem u Priboju veoma važno, iz razloga što je opština Priboj pogranična sredina, pogranična opština, kao što sam i ranije govorio, na granici sa BiH i Crnom Gorom, odnosno sa državama koje su u procesu tranzicije, isto kao i Srbija, pa, samim tim, tu dolazi do povećanja neke stope kriminaliteta koja je karakteristična za takvu vrstu granice, prevashodno u nedozvoljenom prelazu granice, falsifikovanju putnih i drugih isprava.
Mišljenja smo da je, upravo, sud na teritoriji opštine Priboj, odnosno na teritoriji svih tih pograničnih mesta, neophodan da bi se mogla smanjiti ta stopa kriminaliteta. Tu imamo u vidu i zainteresovanost EU da granice zapadnog Balkana ne budu propustljive, naročito za trgovinu belim robljem.
Takođe, teško nam je da zamislimo da je za državu racionalnije da se, na primer, u noćnim satima, kada granična policija privede nekog stranog državljanina, to privođenje vrši na 30 ili 40 km od granice, a ne 3 km od same granice. Zatim, ako bi, npr., na teritoriji tri opštine za koje se predviđa da postoji jedan osnovni sud, tj. osnovni sud na teritoriji opštine Prijepolje, za opštine Priboj, Prijepolje i Nova Varoš, bojimo se da bi to doprinelo smanjenju efikasnosti u građanskim parnicama, koje su veoma važne za svaku sredinu.
Samo ću da napomenem da je Opštinski sud u Priboju među prvima otpočeo da radi ogroman broj tzv. tranzicionih predmeta, tj. poništavanje ugovora o radu i neisplaćene zarade, što je, posle porodičnih sporova, jedan od najvažnijih sporova koji zadiru u rešavanje ljudskih sudbina. Takođe, ne može se prenebregnuti činjenica da je Sud u Priboju dugi niz godina u vrhu po ažurnosti. Pre samo nekoliko godina, u građanskoj materiji je bio među tri najbolja suda u Srbiji, to je zvanično objavljeno u Biltenu Vrhovnog suda. Kada je u pitanju ažurnost u materiji sudskih izvršenja, sud u Priboju je poslednjih godina neprikosnoveno u vrhu u Okrugu.
Iz svega toga, smatramo da je neophodno da ovaj opštinski sud, odnosno osnovni sud, ostane na teritoriji opštine Priboj i neophodno je, gospođo ministarko, ako ikako možete, da povučete ovaj zakon i još jednom razmislite o mreži ovih sudova.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, LDP se zalaže za korenite i suštinske promene pravosuđa u Srbiji, ali smatramo da je politika odgovorna za haos u pravosuđu mnogo više nego samo pravosuđe. Međutim, šta je ono što je problem ove reforme koja je predviđena Predlogom zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava? Problem je to što se ne može reformisati jedna grana, a da se ne reformišu druge dve grane, prevashodno mislim na izvršnu vlast.
Takođe, ova teritorijalna reforma pravosuđa ne odgovara građanima Srbije, niti lokalnim samoupravama. Dokaz za ovu tvrdnju predstavlja i veliki broj amandmana koje poslanici vladajuće koalicije podnose na Predlog ovog zakona. Treba razumeti ove poslanike iz vladajuće koalicije i poslanike iz opozicionih stranaka, jer je izuzetno teško objasniti građanima u njihovim opštinama, odakle oni dolaze, zašto će oni izgubiti jednu instituciju. Izuzetno je teško objasniti građanima, konkretno u opštini Tutin, zašto niko od predstavnika Vlade nije njih pitao, ili jedinicu lokalne samouprave, šta oni misle o Predlogu ovoga zakona.
Navešću neke brojčane podatke, pored onoga o čemu je govorio gospodin Hamzagić: na teritoriji opštine Tutin ukupno ima 699 kilometara puteva, od toga savremeni kolovoz tj. asfalt - 93 kilometra. Od ovih 699 kilometara, 565 kilometara su lokalni putevi, a samo je 17 kilometara asfaltirano. Takođe, na teritoriji opštine Tutin samo 55% domaćinstava se snabdeva vodom iz vodovodne mreže, dok je mrežom fekalne kanalizacije pokriveno samo 29% domaćinstava. Po zvaničnim podacima Telekoma Srbije, na dan 31. 12. 2006. godine na teritoriji opštine Tutin bilo je samo 2.200 telefonskih priključaka, iako opština Tutin ima 37.000 stanovnika.
U obrazloženju koje je napisala Vlada kojim se ne prihvata ovaj amandman, između ostalog, stoji i rečenica da su "određena odstupanja od parametara učinjena zbog geografske udaljenosti, blizine granice, gustine naseljenosti i blizine turističkih mesta". Samo ću napomenuti da je opština Tutin pogranična opština, da se granični prelaz sa Republikom Crnom Gorom nalazi na pet-šest kilometara od centra Tutina, da su neka sela, odnosno naseljena mesta na teritoriji opštine Tutin (kojih inače ima 99) od samog centra Tutina udaljena i po 30 kilometara, kao što su Boroštica, Baćica, Starčeviće itd.
Takođe ću reći još jednu činjenicu, koju mislim da veoma mali broj građana Republike Srbije zna – da se na teritoriji opštine Tutin nalazi jedan od najvećih vrhova; to je vrh od 2.156 metara na Mokroj planini.
Liberalno-demokratska partija će podržati svaku inicijativu koja interesuje građane Tutina i Sandžaka uopšte, tako da ćemo podržati ovaj amandman. Hvala.