Gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Malović, vrlo je važno pitanje, njime se reguliše procedura razrešenja člana Odbora Agencije. To je član 14. stav 1.
Mi imamo dva amandmana na član 14, na stav 1. i na stav 3. U stavu 1. je pomenut kao razlog razrešenja učešće u aktivnostima političkih stranaka.
Mi mislimo da je to previše uska definicija, jer verujemo da se nikad više neće desiti da specijalni tužilac zabasa na predizbornu konvenciju vladajuće koalicije u tom trenutku, mislim na Slobodana Radovanovića kojem nije bio problem da kao specijalni tužilac sedi u prvom redu i aplaudira Vojislavu Koštunici više od Velimira Ilića. To se sigurno više neće dešavati, ne zbog toga što nema onih koji bi se na takav način dodvoravali vlastima, nego zbog toga što vlasti zbog ličnog kredibiliteta to neće dozvoljavati. Ali, pitanje je očuvanja ugleda Agencije i političke nepristrasnosti veoma važno. To je suštinsko pitanje.
Mi smo zbog toga izmenili ovu formulaciju predlogom da se izbriše učešće u aktivnostima političkih stranaka i da se kriterijum ugleda i političke nepristrasnosti uvede kao kriterijum koji moraju poštovati članovi Odbora Agencije. Samo ako pogledamo ove druge zakone u kojima smo, takođe, pokušavali da afirmišemo neke nezavisne institucije, Zakon o republičkoj radiodifuznoj agenciji i ulogu Saveta, onda ćete videti da tu ima puno postupaka kojima je narušen ugled te institucije, puno politički obojenih postupaka, a da se ni na kakav način ne može neki član Saveta pronaći u okvirima određene stranke.
Za jedan dan je organizovan konkurs na kojem su izabrani kandidati za Upravni odbor ''Javnog servisa'', a u drugom danu je izabran direktor ''Javnog servisa''. Sledećih pet godina taj upravni odbor može da računa na apsolutno pravo koje smo utvrdili Zakonom o republičkoj radiodifuznoj agenciji i mi nemamo nikakvu mogućnost da kriterijum zaštite ugleda, tog zakona, ''Javnog servisa'' i kriterijum političke nepristrasnosti postavimo naspram njih i proverimo da li oni poštuju i igraju onu ulogu u našem društvu koju smo mi želeli da, recimo, ''Javni servis'' odigra.
Nije potrebno otići na partijski skup da bi se izgubila politička nepristrasnost i zbog toga mi mislimo da taj kriterijum treba da se uvede kao opomena i kao još jedna garancija da će se u budućnosti institucije, zaista, razvijati nezavisno i profesionalno. Dakle, učešće na političkim skupovima je samo po sebi, ja mislim, deo varvarizma i to je prevaziđeno. Ali, politička nepristrasnost je nešto što nam je svima potrebno, i onima koji predlažu i onima koji staju iza ovakvog zakona i nama kao opoziciji koja na svaki način pokušava da definiše modele koji bi nam dopustili da vaše predloge prihvatimo bez ikakve sumnje i skepse.
Nadam se da ćemo tu ipak naići na kraju, tokom glasanja, na razumevanje, baš kao i kod ovog stava 3. koji je predmet narednog amandmana.

Ovaj stav 3, zapravo, definiše proceduru i utvrđuje pravo onoga ko može da pokrene postupak razrešenja člana Odbora Agencije.
Predlogom zakona je definisano da na predlog predsednika Odbora Agencije najmanje tri člana Odbora Agencije, direktora Agencije, kao i predlagača tog člana Odbora Agencije može biti započet postupak razrešenja. Mi mislimo da nije dobro da predlagač člana Odbora pokreće inicijativu za razrešenje. Reći ćemo zašto. Zbog toga što na takav način stalno član Odbora zavisi, zapravo, od onoga ko ga je predložio.
Ako želimo da afirmišemo tu nezavisnost u što većoj meri, onda moramo raskinuti tu vezu između predlagača člana Odbora Agencije i procesa razrešenja. Predlaganje je jedno pravo, a razrešenje na trajan način vezuje onoga ko predlaže i onoga ko predstavlja predlagača u Savetu, tj. Odboru Agencije.
Zato mi mislimo da postupak razrešenja naravno da mogu da pokrenu predsednik Odbora Agencije, iz razloga koje smo malopre utvrdili, najmanje tri člana Odbora, direktor Agencije, ali ne i onaj koji je bio predlagač.
Dakle, isključivo pojedinci iz ravni u kojoj se nalazi onaj ko se razrešava dužnosti. Na takav način se taj odbor Agencije štiti od bilo kakvog spoljnog pritiska. Sve dok postoji mogućnost spoljnog pritiska, ti ljudi neće biti apsolutno nezavisni.
Mislim da to što predlažemo nije samo po sebi novina, da postoji još situacija u kojima predlagač nema pravo razrešenja, ima pravo kandidovanja. Ne mislimo da degradiramo sudijsku funkciju, ali vi znate da je sudiju moguće izabrati, ali postupak razrešenja je potpuno drugačiji od postupka izbora.
Zbog toga bismo mi želeli da se na takav način dodatno osigura nezavisnost članova Republičkog odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Samo članovi Odbora, direktor, predsednik Odbora Agencije mogu pokrenuti postupak razrešenja, a sve drugo bi bilo rušenje nezavisnosti i ostavljanje prostora za nekontrolisani uticaj.

Gospodine potpredsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Malović, pokušaćemo da nastavimo ono što smo juče započeli, mislim da nas javni interes obavezuje na tako nešto. Nije sporan značaj efikasnije borbe države protiv korupcije i organizovanog kriminala, to podržavamo i u tome želimo da učestvujemo, ali je sporan način na koji se to radi.
Ovaj zakon je, zaista, neverovatan. Mi od člana do člana prelazimo iz jedne krajnosti. S jedne strane, mi moramo da štitimo pravo građana koje, nekontrolisanim slobodama koje sebi daje izvršna vlast, ovaj zakon ugrožava, a, s druge strane, moramo da štitimo interese društva, zbog toga što već u narednom članu zakona vlast pokazuje neverovatno razumevanje za one koji su počinili krivično delo.
Objasnite nam kako je moguće da, na primer, neko ko neredovno servisira kredit, ko uloži čitav svoj imetak u servisiranje kredita, pa više to ne može da radi, ostaje bez svoje imovine i ova država nema razumevanja za činjenicu da on, recimo, egzistencijalno zavisi i da ga ugrožava egzistencijalno primena zakona i zaplena imovine, a, s druge strane, država ima razumevanja za nekog počinioca krivičnog dela, jer, bože moj, hajde da mu ostavimo nešto što je stekao otmicama, trgovinom ženama, hajde da mu ostavimo što je stekao trgovinom narkoticima, jer ako mu uzmemo sve što je stekao krivičnim delom, on neće imati od čega da živi.
Da li može to na neki drugi način da se reši? Ako treba da živi, hajde da kažemo da mu je omogućeno to nekim drugim zakonom, a ne dopuštanjem da nastavi da koristi deo imovine koja je stečena krivičnim delom.
Drugo pitanje, koje je, isto tako, veoma važno, molim vas da ga ne banalizujemo – kakve veze ima pitanje života i smrti onoga ko čini krivično delo s pravom na raspolaganje imovinom koja je stečena krivičnim delom?
Mi imamo pripadnike "zemunskog klana" koji su izvršili najteža krivična dela, osuđeni su na više stotina godina robije. Da li to znači da njihovom imovinom, imovinom koja je stečena otmicama ili najtežim oblicima krivičnih dela, mogu slobodno da raspolažu njihove porodice? To je potpuno neprihvatljivo.
Ovde imate nekoliko amandmana koji su razumni, bez obzira na činjenicu da dolaze iz opozicije. Mislim da biste morali da ih prihvatite. To bi bilo jako važno zbog zakona.
Inače, ovaj zakon će proći, ili čitav ovaj set zakona će proći onako kako su prošli neki drugi.
Kako se vladajuća koalicija odnosi prema zakonima ove zemlje? Objasnite mi zašto bi poslanici LDP-a, ili članovi LDP-a morali da poštuju zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, kada ga poslanici vladajuće koalicije ne poštuju?
Skupština je usvojila Zakon kojim se definiše nadležnost Odbora za sprečavanje sukoba interesa. Da li smo doneli taj zakon, gospođo Malović?
Juče vas preklinje predsednik Odbora, gospodin Beljanski, a on je predsednik zato što smo mi to od njega tražili, hajde da kažemo da nam ne treba taj odbor, i kaže: "Molim vas, opominjemo četiri poslanika vladajuće koalicije da poštuju zakone u ovoj zemlji", a oni kažu: "Mi ćemo to tražiti od Ustavnog suda".
Mi imamo ministra za ljudska prava, koji kaže: "Ustavni sud ne postoji", pa će poslanici jedni drugima oduzimati mandate, zbog toga što će oni procenjivati ko poštuje, ko ne poštuje, ko krši, ko ne krši Ustav, a, s druge strane, postoje zakoni koje vladajuća koalicija izvrgava ruglu. I inicijative koje su dobre se na ovakav način karikiraju.
Kako može neko tražiti od Parlamenta razumevanje za egzistencijalnu ugroženost onih koji su u tom statusu zbog toga što ih je konačno stigla ruka pravde?
Kako mi možemo da imamo razumevanja za nekoga ko je stekao novac otmicama, da mu deo tog novca ostavimo, jer on bez toga ne može da živi, treba da ima auto, treba da ima stan, treba da putuje, da školuje decu?
O tome su morali da misle ranije. Valjda, postoji neka opomena, postoji neko vaspitno značenje kazni koje se izriču, pa kad neko vidi otmičare ošišane do glave, u lancima, u kombinezonima, onako kako ih izvode pred sud, a ne kako se smeju u lice pravdi, onda će se, valjda, promeniti i odnos prema krivičnim delima, pa će neko shvatiti da to nije put kojim je poželjno krenuti.
Zbog toga mislim da je jako važno usvojiti amandman koji su predložili opozicija i SRS. Rešenje je bitno. Ovako, odluka, pa mi treba da arbitriramo, kao što sada arbitrira vladajuća koalicija – da li će se primeniti zakon ili ne. Rešenje je doneto, rešenje je uručeno i Direkcija mora to da sprovede. Ovako će Direkcija reći: "Mi nemamo rešenje".
Ko će obavestiti Direkciju o toj odluci, na takav način, to treba da bude uređeno zakonom, jer ćemo se sutra susreti s ovakvim pitanjima s kojima se danas susrećemo.
Ako vlast ne poštuje zakone, zašto smo dužni mi da ih poštujemo? Ako ih Parlament ne poštuje, zašto bi ih društvo poštovalo?
Ovde će svako tražiti neku korist za sebe, pa će ljudi reći: "Neću da platim porez, neću da platim gas, jer mi nije jasno zašto moram da ga platim, neću da platim telefon, jer zašto je telefon poskupeo 50%, niko me nije pitao".
Postoje neki odnosi koji su uređeni u društvu. Te odnose moramo afirmisati svojim ispravnim odnosom prema njima, pa tako poslanici treba da uvaže odluku Odbora za sprečavanje sukoba interesa, jer ako oni ne poštuju tu odluku, zašto bismo mi sutra poštovali Agenciju za borbu protiv korupcije? Zbog čega?
Vi treba da uvažite ove amandmane koji vraćaju smisao zakonu. Ne može se biti malo odgovoran za krivična dela.
Lično, mislim da mi nismo ti koji treba da vode računa o egzistenciji onih koji su izvršili najteža krivična dela. Računa o njima moraju da vode institucije koje su za to nadležne, a nadležnost tih institucija se utvrđuje nekim drugim zakonima, pa ako je neko socijalni slučaj, onda će se o njemu starati država, u skladu sa zakonima kojima su uređeni ti odnosi.
Mislim da je loše ukoliko ovo ostane na postojećoj osnovi, pa bi trebalo da prihvatite amandmane koji idu u tom pravcu i da olakšate Direkciji položaj. Kad dobije rešenje, Direkcija mora da postupa. Ovako, na kakav način će neko moći da primeni odluku, recimo, o trajnom oduzimanju imovine?
Vi znate kome se imovina oduzima. Ta imovina nije stečena tako što je neko bio sportista, pisac ili uspešan biznismen, nego najtežim krivičnim delima. Onaj ko treba tu odluku da primeni, mora da ima podršku države. Podrška države se, između ostalog, ogleda i kroz jasno rešenje, i to rešenje je uručeno, na osnovu tog rešenja dalje država postupa, i ne dolazi u obzir razumevanje za najteža krivična dela i imovinu koja se tako stiče. To nikako ne možemo da prihvatimo i molim vas da to razumete i da uvažite taj amandman.
Ne sporim da su postojale i da postoje pozitivne namere, ali ima i nekih nedoslednosti koje su potpuno nerazumljive. Toliko smo vam primera naveli u setu ovih zakona koji guraju u drugu stranu, potpuno po strani ostaju ta važna pitanja, koja su ovde dobila, kroz ove zakone, dobre odgovore, kvalitetne.
Hajde da kažemo, ako vi ne poštujete Odbor, zašto bismo sutra mi poštovali Agenciju? Šta, Agencija može da nam zabrani da se bavimo 10 godina politikom? Kako to može da zabrani? Kako Agencija može da zabrani nekom da se 10 godina ne bavi politikom? Na koji način?
To su sve nejasnoće, otklonite ih i dobićete podršku. Ovako, to će samo biti politički marifetluk jedne vlade, koji je izvadila iz fioke zakone koji su stručno sporni, koje osporavaju institucije, Odbor za sprečavanje sukoba interesa to osporava, Savet za borbu protiv korupcije, što daje legitimitet ne našoj sumnji, nego našim primedbama da se na tome moramo ozbiljnije raditi, pažljivije, i da je ovo jedna ad hok kampanja, koja će, nažalost, proći kao sve prethodne kampanje koje je država pokretala da bi se borila protiv korupcije.
Strada neki politički protivnik ili neki politički neposlušnik u okviru stranke, strada neki nepodoban biznismen. Kada se postavi pitanje pravila koja se time uspostavljaju, to pitanje ostaje bez odgovora, jer su to presedani. To je ono što samo po sebi nije dobro. Zato nema podrške zakonu, bez spremnosti da zakon na ozbiljan i odgovoran način tretira ovaj vrlo važan problem. Hvala.

Gospodine potpredsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Malović, problem ovog zakona je u tome što su međusobno suprotstavljeni članovi, što je kontradiktoran.
Zašto su zakoni izvađeni iz fioke? Pa, zato što to kaže predsednica Saveta za borbu protiv korupcije. Ovaj zakon kritikuju tela koja su se do sada bavila pitanjima koja uređuje ovaj zakon. Znači, Odbor za zaštitu sukoba interesa, za borbu protiv sukoba interesa i, s druge strane, Savet za borbu protiv korupcije, to su jedina dva tela u našoj zemlji koja se bave ovim pitanjima, uređenjem tog segmenta našeg života. Jedina dva. Oba kritikuju ovo što se sada dešava i oba kritikuju po onim osnovama po kojima kritikuje LDP.
Gospodin Beljanski kaže – dobro je što se, recimo, unapređuje, ako govorimo o zakonu o antikorupcijskoj agenciji, taj segment sprečavanja sukoba interesa, i to ste vi pomenuli. Šta je loše? Loša je uzurpacija prava, prevelika ovlašćenja.
Govorili smo toliko puta – kako se formira Agencija? Tako što svog predstavnika delegira predsednik, pa Skupština, pa Vlada, pa Državna revizorska institucija, u kojoj sede predstavnici većine, koji su izabrani suprotno osnovnoj nameri tog zakona. Zato danas Državna revizorska institucija nema prostor, ili je dobila prostorije posle godinu dana, a ništa još ne radi. Onda imamo novinarska udruženja, koja će se, jel da, dogovoriti oko svog predstavnika. Kako će se to dogovoriti novinarska udruženja oko svog predstavnika?
Imamo Advokatsku komoru, pa imamo Vrhovni sud, pa pošto znamo kako se ovde biraju i sudije, Državna revizorska institucija i kako će delegirati predstavnici novinara, imamo, zapravo, Vladu. Na to ukazuje gospodin Beljanski. Prevelika prava, odsustvo kontrole, mogućnost zloupotrebe. Da li bi to bilo nešto novo u odnosu na ono što smo preživeli? Ne bi bilo novo.
Šta je problem, veliki problem ovog zakona? Na koga se odnosi ovaj zakon – organizovani kriminal, prikazivanje pornografskog materijala, iskorišćavanje dece za pornografiju, krivična dela u privredi počinjena, pa se onda kaže ....
To se zove glava, tačno.
Mi možemo da pogledamo u šta se pretvorio Specijalni sud. Specijalni sud se pretvorio u sud koji, uglavnom, otkriva kriminal u privredi, i to u onom delu privrede koji je u konfliktu s nekim drugim delom privrede.
Ne možemo da ignorišemo, nismo mi usvojili Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala da bi se na kraju karikirao taj zakon i kompromitovala ta institucija.
Imamo slučaj jednog poslovnog čoveka koji je iskorišćen u političkoj kampanji i obračunu, danas mu se sudi u sudu u Zrenjaninu zbog mita, zato što je platio 20 hiljada dinara prenoćište čoveku koji je ostao bez automobila u pola noći, a dva ili tri meseca je bio u pritvoru na osnovu zahteva Specijalnog tužioca. Da li, isto tako, možemo da kažemo da postoji mogućnost za zloupotrebu, to treba suziti.
Nema razumevanja za ove zakone u telima koja su se do sada bavila uređenjem tih odnosa, Savetu za borbu protiv korupcije i Odboru. Nijedna odluka Odbora nije primenjena. Sada će biti efikasnije. A što bi bilo efikasnije? Što će poslanici koji ovde čine većinu, u vladajućoj koaliciji, sami sebe da hapse? Neće zbog toga biti efikasnije, pošto efikasnost ovog zakona zavisi od političke volje, to je problem. Zavisiće od političke volje, zato neće biti efikasnije. Zato je moguće ovo o čemu govori poslanik Todorović, zato je moguće da se izvrgne ruglu jedna institucija u nastajanju, institucija Poverenika.
Kako može efikasno Poverenik delovati bez zakona o klasifikaciji informacija? Sve je državna tajna, evo, slušali smo poslanika vladajuće koalicije, gospodina Čanka, koji se pridružio našim jučerašnjim zahtevima.
Hoćemo da dobijemo odgovor na pitanje o strukturi cene gasa. Hoćemo da dobijemo odgovor na to pitanje. Jel ne može Skupština da dobije odgovor na to pitanje? Nemojte više da dolazite ovde kod nas, neka niko ne dolazi kod nas, idite u Predsedništvo, idite u Vladu, recite – nema Skupštine; nemojte da dolazite kod nas.
Zašto mi postojimo? Ako nas neko pita šta radimo – pa, ništa. Mi ovde sedimo da bi ovaj prostor imao neki sadržaj. Da li možemo da dobijemo odgovor na to pitanje? Vi ste ministar pravde. Ništa, lično, vama ne zameram i nemam nikakvu kritiku na vaš dosadašnji rad, ali vi sedite u jednoj vladi. To je ponižavanje demokratskog poretka.
Državna tajna je cena gasa. Zašto se plaća provizija 5%, i to je državna tajna. Državna tajna je koncesija, državna tajna je ugovor sa "Fiatom", pa se objavi pošto se ugovor potpiše, državna tajna je Akcioni plan Vlade po kome se proteruju ambasadori i onda dođemo do toga da će se zakon primenjivati, ali od sutra.
Zašto bi to bilo tako? Postoji mogućnost zloupotrebe ovog zakona.
Tačno je da je nešto rešeno Zakonom o izvršnom postupku, to je tačno, ali da li mi možemo da se složimo sa činjenicom da je kod nas, različitim intervencijama i odsustvom bilo kakve koordinacije, napravljen pravni haos u zemlji? Da li možemo oko toga da se složimo, da je nešto kažnjivo po jednom zakonu, a nije po drugom, da se pozivamo na jedan zakon, da bismo izbegli odgovornost po drugom zakonu? To nam se sada dešava, o tome se radi. Zbog toga, ovo mora biti precizno.
Koja imovina, u kom iznosu, kome se ostavlja? Niko od onih kojima se bavimo ovim zakonom nema imovinu na sebe. Pablo Eskobar nije imao imovinu na sebe, bio je skroman čovek, živeo je kod prijatelja. Potreban nam je efikasan zakon. To je ono na čemu mi insistiramo i zato pišemo te amandmane.
Juče smo toliko puta govorili da je potrebno ne mišljenje, nego saglasnost tužioca; ako ga nije bilo do sada, hajde da ga sad uvedemo. Kako se afirmiše tužilačka funkcija? Ovako, ko postavlja tužioca? Vlada. Šta o tome misli Venecijanska komisija, kolokvijalni naziv, ili Komisija za demokratiju putem prava – to je njeno puno ime? Šta kaže Venecijanska komisija? Kaže da je to skandal, da je procedura izbora tužioca skandalozna.
Kakva su naša iskustva? Republički tužilac uvede stanje, pravosuđe je razoreno, sedam godina različitih prolongiranja primene zakona, ne mislim da ste vi za to odgovorni, ali to mora biti rešeno. Sada ćemo imati Zakon o izvršnom postupku, ali ćemo imati i zakon koji kaže – u redu, za moj život, ovakav kakav je, potrebno mi je baš to, pa će neki sudija procenjivati da li jeste ili nije.
Možete da odmahujete glavom, gospodine, ali mi vrlo dobro znamo u kojoj zemlji živimo. Mi vrlo dobro znamo da se iz pisarnice vadila napisana presuda Vrhovnog suda kojom se poništava očigledno krivično delo – ubistvo na Ibarskoj magistrali. Mi to znamo, pa je ponovo pisana. Znamo da nam se hapse sudije Vrhovnog suda, znamo u kom položaju žive naše sudije, tužioci, od koje plate. Predsednik Sudskog veća koji je vodio najznačajniji proces u ovoj zemlji je bio maltretiran, mislim na Marka Kljajevića.
U kom statusu sada funkcioniše predsednica sudskog veća koja je potpisala sudsku presudu za ubistvo predsednika Vlade? Kakav je njen položaj u Vrhovnom sudu? Gde je ona u našoj sudskoj praksi danas?
Hajde da nabrojimo desetine takvih sudija. Ko je odgovoran za napad na advokata u Valjevu, sjajnog sudiju, mislim na gospodina Đukanovića? Ne možemo to da ignorišemo. Nećete imati ljude koji će primenjivati ovaj zakon onako kako želite.
Mislim da je dobra namera, ali puno praznog prostora, a kritike koje izričemo, to su kritike koje izriče stručna javnost. Mislim da Savet za borbu protiv korupcije, to je moje političko mišljenje, nekad i previše gunđa, ali je njegova funkcija da to radi, da svakog dana skreće pažnju, pa može da pogreši. On može da pogreši, ali njegova funkcija to radi.
Činjenica je da je zakon o Antikorupcijskoj agenciji napisan da bi se ućutkao taj savet, i to je napisano u periodu prve vlade Vojislava Koštunice, da bi se ućutkao Savet. Bili su veliki pritisci, neki drugi prioriteti su nametnuti i to je ostalo po strani.
Sada se aktuelizovala ta tema. Možemo li da znamo zašto? Na kakav način? Potreban je dogovor s tim ljudima. Da li će biti mesta i za jednog člana Saveta za borbu protiv korupcije u Antikorupcijskoj agenciji?
Može da izađe predlagač zakona i kaže – mi smo razgovarali, dobili smo podršku Saveta, neki članovi Saveta žele da ostanu da rade u Savetu, neki žele da pređu u Agenciju, uvažićemo to, predsednik će predložiti, Vlada će predložiti. Razgovarali smo s parlamentarnim strankama, one će nekog predložiti. Onda je to neka ozbiljnost. Ovako će ti ljudi biti žrtve.
Gledao sam jučerašnju njihovu konferenciju za novinare u Vladi. To nije ohrabrujuće.
Šta možemo da kažemo o ovim članovima zakona na koje smo toliko puta ukazivali? To je napisano na takav način da ostavlja jako širok prostor za primenu. Nekome je za život potrebno nešto, nekome nije.
Protiv ove zemlje se vode sudski procesi zbog toga što je srušena nelegalno izgrađena imovina, vlasništvo osoba koje su osuđene za najteža krivična dela. Sudi se Republici Srbiji zbog rušenja u Šilerovoj ulici. Ta imovina je stečena fudbalom. Kako reaguje država na to? Kakva je posledica svega toga? To je ruglo.
Potrebna je inicijativa, ali biće sve od sutra. Mora danas to da bude. Neka reši vladajuća koalicija taj problem i neka primeni to, neka zahvali gradonačelniku Jagodine, gradonačelniku Kragujevca, njegovom zameniku i predsedniku opštine u Žagubici, i neka kaže – svaka čast, imate sjajne rezultate, zato ste pobedili na izborima, ali morate da izaberete da li ćete biti poslanici ili ćete biti ljudi koji se bave poslom u lokalnoj samoupravi. Inače, vi kršite zakon, vlast ga krši.
Ako se taj princip uvede sada, što bi obavezivao bilo koga ubuduće. Ako mi odlučimo da to ne bude tako, kao opozicija, onda to neće biti tako, jer ne možete da uhapsite 120 poslanika opozicije zato što neće da vam predaju svoje izveštaje. Ako treba nekome to da predamo, ja želim da budem siguran da je takav tretman, tretman koji svojim primerom uliva sigurnost u život svakog čoveka u ovoj zemlji. Ako je to izvrgavanje ruglu, kao Zakon o finansiranju stranaka, onda u tome nećemo da učestvujemo.
Svi znamo koliko košta jedna izborna kampanja. Parlament je glasao za jedan zakon da bi sa sebe skinuo odgovornost, pa sad dobijamo, primenjujući taj zakon, iz budžeta novac koji je dovoljan za jednu nedelju kampanje, ako govorimo o velikim strankama koje idu s ambicijom da pobede na izborima. Kako može da se pobedi na izborima u Srbiji s budžetom koji dobijete od države? Kako može stranka da dobije milion i po glasova tim sredstvima?
Dve trećine biračkog tela je na selu. Možemo da dođemo u Leskovac i da držimo jedan skup u Leskovcu, ali 140 sela ima ta opština. U svako selo treba da se uđe, ako hoćete u njoj da pobedite. To košta. Onda su sada političari kriminalci zato što krše zakon, a taj zakon su doneli isti ti političari. To je mimitrija, to je licemerno, i zato treba da se zavede red i da se kaže – zakon postoji jer obavezuje, prvo, vlast, koja, inače, zakon sprovodi, a onda obavezuje nas iz opozicije koji vlast kritikujemo, pa mi te zakone poštujemo.
Imamo i mi predsednika opštine, ne sedi ovde u Skupštini. Možda bi za nas bilo korisno da imamo još jednog predstavnika opštine iz Vojvodine koji bi govorio, imaju i druge stranke. Oni zakon poštuju, neko ga ne poštuje.
Žao mi je, nemamo razumevanja ni za žirafu, ni za gospodina Palmu. Cenimo njegov doprinos formiranju evropske koalicije, ali mora da izabere između Jagodine i Skupštine, jer je takav zakon, ili da se zakon povuče.
Uslov za glasanje o ovom zakonu je spremnost Vlade da poštuje postojeće zakone i da uvaži naše amandmane, koji su dobronamerni, nikako protiv vas. Ne mislimo vas da omalovažavamo, formulacija – skinuta je prašina i izvađeno iz fioke, jeste formulacija predsednice Saveta za borbu protiv korupcije, gospođe Barać, i mislim da je ispravna. Ako je Vlada krenula u borbu protiv korupcije, onda se ta borba vodi na drugi način, tako što postoji negde demokratski poredak i institucija Poverenika, koji traži informacije, poslanika, koji imaju pravo, s obzirom na to da nas prati velika odgovornost.
Čuli smo sada da jedan član upravnog odbora ima duplo veću platu od predsednika države. Kako posluju ta preduzeća? Na šta to liči?
Neka se tu zavede red, pa država neka stegne kaiš, a ne da govorimo – nema para za studente. Ako zvuči kao demagogija, žao mi je, ali na kraju se to u to pretvori, a ne da profesori sada pišu amandmane, kao da oni žele da isteraju studente, a profesor postoji zbog studenata.
Sada tu Jagoda Jorga piše amandman kojim se konfrontira sa studentima, kao profesor Medicinskog fakulteta, jer nema novca u budžetu za realizaciju obećanja, ili politike koju Vlada želi da realizuje, a, s druge strane, ima para za njih da se poigravaju s nama.
To tako ne može. Ako nema para, hajde da vidimo da li postoji negde višak, pa da se iseče i prebaci na drugo mesto. To je rebalans budžeta i to je rasprava za koju vas čekamo. Ako smo vas bilo čime povredili tokom naše diskusije, nije to bila želja. Svaka čast svemu što radite, nadam se da ćete biti uspešni, to nam je potrebno i imaćete našu podršku u tom svom nastojanju, ali ovi zakoni imaju mnogo šupljih mesta da bi mogli da budu efikasni.
Država mora biti beskompromisna u tome, a da bi bila beskompromisna, mora da bude jasna. Nema milosti za počinioce krivičnih dela, nema arbitraže o tome koliko je potrebno za život. Ako se arbitraža vrši, u ovom zakonu mora da piše u skladu s kojim zakonom se to radi, pa da se kaže – u skladu sa Zakonom o izvršnom postupku, pri čemu to mora da bude vrlo jasno, i onda će ova zemlja početi da liči na društvo koje mi želimo da stvorimo. Hvala vam.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u skladu sa članom 100, da bih ukazao na povredu člana 27. Poslovnika.
Mi više nećemo, kao poslanička grupa, raspravljati o ovoj temi, ali očekujem od vas, gospođo predsednice, da o ovome razgovaramo s gospodinom Škundrićem. Prilično će teško, u popodnevnom delu rasprave, biti moguć razgovor o amandmanima, jer ovde nema ministarke, tako da ne znam s kim mi, kao poslanici, treba da razgovaramo o tome.
Želim da vam kažem, gospođo Đukić-Dejanović, zašto je ovo važno kroz jedan primer. Tokom razgovora u kojima je naš državni pregovarački tim pokušavao da pronađe argumentaciju za očuvanje Kosova u okvirima Republike Srbije, na jednom od susreta u Beču, naši pregovarači su tražili od albanske strane vraćanje imovine Srpskoj pravoslavnoj crkvi. To je bio jedan od zvaničnih zahteva tokom tih pregovora.
Naišli su na argument s kojim ne bih želeo da se Republika Srbija ikada više ponovo sretne. Albanska strana je pitala predstavnike našeg pregovaračkog tima – zašto predstavnici Srbije, tamo su nastupali, pre svega, kao predstavnici srpskog naroda, traže od kosovskih zvaničnika i kosovskih institucija da poštuju Srpsku pravoslavnu crkvu više od same Srbije, odnosno zašto se od Albanaca traži da sad urade nešto što pre toga nije bila spremna da uradi srpska država?
Pitam vas – na šta će ličiti rasprava o ceni gasa za pet ili deset godina, kada ta pitanja budemo postavljali nekom ko sedi u Moskvi, ako ministar za energetiku, koji sedi na 500 metara od Skupštine Srbije, dva dana sluša o čemu govorimo i dva dana ignoriše potrebu susreta s poslanicima?
Hajde da kažemo da, možda, postoji ekonomsko obrazloženje ovako visoke cene gasa, nove cene, da to obrazloženje, s jedne strane, uporište ima u poremećenim cenama na međunarodnom tržištu, koje se formiraju periodično, pa, čak, i nekada kada dođe do pada cene nafte, mi plaćamo one cene po kojima smo kupovali tu naftu ili gas pre nekoliko meseci, kada je kubik gasa ili barel nafte imao znatno višu cenu.
Moram da vas pitam, gospođo predsednice, kada i ko je to odlučio da se od 50% udela u zajedničkoj firmi koju su formirale srpska i ruska država, državne kompanije NIS i Gasprom, pola udela Srbije proda austrijskoj kompaniji? Ko je doneo tu odluku? Ovde nam je ministar rekao da on to ne zna i da Ministarstvo tako nešto nikada nije odobrilo. Ko je doneo odluku 2007. godine da se to uradi? Da li shvatate o čemu se ovde radi?
Ako ekonomska cena mora da bude izražena kroz poskupljenje od 60%, hajde da vidimo da država stegne kaiš, jer mogu da se definišu kategorije stanovništva koje će biti pošteđene poreza, ili država misli da uvek mora biti novca za nju i za cene koje ona formuliše, a da će građani to plaćati tako što će se grejati, a neće se hraniti.
Nadam se da ćemo se, pre ili kasnije, u potpunosti vratiti temama koje su važne za svakodnevni život, da više nećemo trošiti energiju na rasprave o Kosovu, Hagu, da će ta teška pitanja, koja su iskopala rovove ovde, po Parlamentu, na neki način biti rešena, ali da ćemo onda morati da raspravljamo o ovome.
Kada je srpska država odlučila da 50% svog vlasništva u kompaniji koja je formirana zajedno s ruskom državom prepusti austrijskoj kompaniji?
Zašto je to važno? Zato što smo usvojili, mi za to nismo glasali, ali većina jeste, u Skupštini, Energetski sporazum sa Ruskom Federacijom. Tu dolazi i do preplitanja nadležnosti.
Preduzeće koje postoji, koje nam je ispostavilo nove fakture i povišicu od 60%, nadležno je za projektovanje, izgradnju i finansiranje radova gasovoda, za eksploataciju i prodaju prirodnog gasa, koji se transportuje tim gasovodima, potrošačima u SRJ, tj. ovde, kod nas u Srbiji, i za eventualni tranzit prirodnog gasa preko teritorije, kako bi se povećale isporuke prirodnog gasa iz Ruske Federacije u Srbiji, regionu, Evropi itd.
Koliko će ostati novca Srbiji kada pola od onoga što Srbija dobije treba da da nekoj austrijskoj firmi?

Ko je to odlučio? Da li shvatate koliko su ovo ozbiljna pitanja? Da li shvatate da samo ovaj odgovor Ministarstva energetike pred nas postavlja pitanje revizije Sporazuma za koji smo glasali?
Mislim da su ljudi iz opozicije, koji su glasali, glasali u najboljoj nameri, iako se mi ne slažemo. Ne mislim da ste bili kupljeni od nekoga da glasate za ovaj sporazum. Mislim da ste verovali u ono za šta ste glasali. Evo sada nešto što direktno demantuje Sporazum od pre mesec dana. Veliki problem.
Samo nam omogućite raspravu o tome na vreme, u naredna dva, tri, pet dana, samo kontaktirajte ministra i recite, onda možemo da razgovaramo o zakonima i amandmanima. Ako nema ministarke, ne znam kako ćemo to da radimo.
Ovo je, gospođo Đukić, zaista, skandal. Ne optužujem ministra Škundrića za ovaj ugovor, nije tada bio u Ministarstvu, ovo je 2007. godina, ali on je naš sagovornik o ovom pitanju. On je branio, s potpredsednikom Đelićem, Energetski sporazum.
Ko o tome odlučuje? Ovde je DSS, G17, nikad Skupština o tome nije razgovarala. Ko je vlasnik ove firme? Hajde to da raščistimo i radićemo normalno.
Više ne učestvujemo u raspravi o ovom pitanju, samo vas molim da nam odgovorite što pre – kada ćemo razgovarati s ministrom o ovome? Hvala.

Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Malović, ovo je mnogo više od proceduralnog ili formalnog pitanja. Ovo je, zapravo, za nas pitanje od suštinskog značaja.       
Ovim amandmanom koji smo predložili, a Vlada ga odbila, zapravo se na jasan način definisao karakter te jedinice i samim tim u potpunosti na drugačiji način utvrđivala uloga te agencije za borbu protiv korupcije. Da li će to biti još jedan represivni organ vlasti ili će to biti agencija koja će zaista raditi svoj posao? Da li u ovoj zemlji treba da se tresemo od svake promene vlasti i želje vlasti da baš ona bude ta koja će za efikasnu borbu protiv korupcije i kriminala pronaći lopove u redovima suparničke stranke ili suparničke frakcije unutar svoje stranke? To je suštinsko pitanje.
Da li je ovo što mi tražimo presedan? Nije. Pre šest godina je Skupština Srbije usvojila Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala, u čijim okvirima je vrlo precizno definisana procedura izbora za UBPOK. To je ono o čemu mi govorimo.
Saglasnost - mi smo na vrlo jasan način govorili o saglasnosti. Ono što mi danas imamo ovde je nešto što samo po sebi ostavlja mogućnost da mi sada procenjujemo da li je dobre volje ili ne. Što je više ljudi, što više aktera, što više institucija koje su uključene u donošenje odluka, onda je samim tim ta odluka kvalitetnija. Sve to možemo da svedemo na konsultativni karakter, ali onda je to agencija za borbu protiv korupcije koja, nažalost, neće biti uspešna u onoj meri u kojoj bismo mi želeli da bude. Ona je osporena od strane Saveta za borbu protiv korupcije. Nema baš puno primera efikasnosti takvih agencija i to samo po sebi može da nas dovede u poziciju da mi nakon izvesnog vremena raspravljamo o efikasnosti i sposobnosti naše države u borbi protiv korupcije i, sa druge strane, o opravdanosti formiranja institucije koja će se boriti protiv korupcije.
Zbog toga je nama bilo veoma važno pitanje saglasnosti. Ako se zna način na koji se dolazi do tužioca, jasno je da to jednostavno nisu jednostrani procesi, da oni jedne druge prožimaju. Mislim da je to samo po sebi nešto što je veoma bitno. Saglasnosti su sasvim sigurno obavezujuće, a mišljenje ne obavezuje nikoga. Naravno, ono može imati pozitivan ili negativan karakter, može uticati na odluku, ali ne može obavezivati, to je ono što želimo da uradimo.
Drugo, način na koji se to radi je sam po sebi problematičan. Prvog čoveka te jedinice postavlja ministar; mi mislimo da je ministar politička funkcija, da to treba tako da bude. Mi smo, makar formalno, započeli proces depolitizacije naše policije kroz uvođenje institucije direktora policije.
Da ta institucija, uprkos svemu, ima neku težinu može se zaključiti na osnovu činjenice da je direktor policije iz mandata prethodne vlade direktor policije i u sadašnjem mandatu. Tu funkciju potrebno je dodatno osnažiti, ali ne kroz metode na kojima se do sada insistiralo, nego kroz davanje vrlo jasnih prava. Ovako, ako je to volja ministra, onda se zapravo ministru vraćaju one nadležnosti koje smo želeli, zbog političkog konteksta, da marginalizujemo kroz Zakon o policiji. Toliko.

Da se mi vratimo ovim našim amandmanima, oni su dovoljno široki da mogu da izdrže svaku vrstu rasprave pa i podsećanja dela opozicije na primedbe koje smo slušali već godinama.
Gospođo Malović, ovo je veoma važan amandman, još jedan pokušaj da na neki način vratimo smisao onome što bi zapravo trebalo da bude suština čitavog paketa zakona sa kojima je Vlada došla pred skupštinu.
Podsetiću vas na način na koji se biraju članovi agencije za borbu protiv korupcije: predstavnik predsednika Republike, predstavnik Vlade, predstavnik parlamenta, predstavnik advokata, predstavnik Vrhovnog suda, predstavnik udruženja novinara, predstavnik Državne revizorske institucije, praktično, većina institucija koje antikorupcijska agencija treba da kontroliše šalje svoje predstavnike u agenciju.
Kada je u pitanju ovaj zakon, ukazali smo vam na probleme. Ministar, politička funkcija. On bira prvog čoveka jedinice. Tužilac, na predlog Vlade. Žestoka kritika iz EU, Venecijanska komisija, Savet Evrope; verovatno ćemo morati da menjamo Ustav pre nego što uđemo u EU.
Onda imamo novi nivo, a to je Direkcija za upravljanje tom imovinom, ministar pravde. Koncentracija vlasti je neverovatna u ovom paketu zakona. Previše je izražena da bi onda vlast mogla da odgovori toj ulozi, jer korupcija ima uporište u vlasti, ne u opoziciji. To je tako.
Gde postoje oni nivoi depolitizacije koji bi mogli da osnaže poziciju države u borbi protiv korupcije? Recimo, u direktoru policije koji se formalno bira na pet godina i koga je nemoguće smeniti ukoliko ne dođe do nekih krupnih kršenja zakona koja su preduslov pokretanja postupka njegove smene.
Mi odbijamo saglasnost tužilaštva. S druge strane, ne dopuštamo direktoru da imenuje prvog čoveka jedinice nego to radi ministar.
Isto to se dešava na drugim nivoima - prevelika koncentracija izvršne vlasti u toj borbi protiv korupcije. To samo po sebi otvara mogućnost zloupotreba. Da li smo ih imali u prošlosti? Da, jesmo. Pre godinu dana je okružni tužilac iz perioda naše vlasti, gospodin Terzić, optužen post festum, praktično pet godina posle podizanja optužnice za ubistvo predsednika Vlade protiv "zemunskog klana". On je optužen da je bio pripadnik "zemunskog klana". Uhapšen je poslednjeg dana svog mandata u Specijalnom tužilaštvu. Današnji vršilac dužnosti republičkog tužioca Radovanović ga je optužio za tako nešto. Kako se završio taj proces? Tako što je danas bivši tužilac Terzić optužen za drugo delo i sudi mu se pred sudom u Smederevu. Ništa od organizovanog kriminala, ništa od Specijalnog suda. Gruba zloupotreba te institucije koja nas danas navodi na ovakvu inicijativu. Mnogo više pažnje mora biti posvećeno kako bi se suzio prostor za zloupotrebe.
Velika afera u Ministarstvu odbrane. Tu aferu su pokrenuli visoki vladini zvaničnici. Kako se završava? Tako što se iz Specijalnog suda predmet seli pred sud u Zrenjaninu, tako što se aktuelnom ministru Daviniću skidaju sada tačke optužnice taksativno. Iole upućena javnost zna da će se taj proces završiti ili zastarevanjem ili oslobađajućom presudom, jer je, pre svega, taj proces bio motivisan političkim obračunima. Sad zamislite ove instrumente koje će imati na raspolaganju vlast u funkciji nekog novog obračuna, i posledice svega toga.
Morate nam dopustiti da mi na neki način damo dodatni kredibilitet opravdanoj inicijativi Vlade koju mi prepoznajemo u nameri da se bori protiv korupcije. Ako se borba protiv korupcije svede na korišćenje instrumenata koji su mimo svake institucionalne kontrole, praktično monopoli vlasti, onda će i ta borba protiv korupcije biti zapravo sušta suprotnost onome što treba da bude jer je nepravedno očekivati da će se vlast sama protiv sebe boriti.
Da ne iznosimo sada ovde brojne primere, ne mislim da ih vi podržavate i ne mislim da ih podržava većina u Vladi, ali postoje apsolutno neprihvatljivi primeri koji nas danas obavezuju da skrenemo pažnju - makar pozitivno mišljenje tužioca. Ako sam pogrešio za saglasnost u borbi protiv organizovanog kriminala, to je samo zbog toga što znam da je Ministarstvo pravde davalo saglasnost na zahtev specijalnog tužioca kada su vršena imenovanja. Davana je saglasnost, ministar pravde je potpisivao saglasnost, ne mišljenje, jer se onda tu preuzima i dodatna odgovornost.
Ako se taj proces toliko monopolizuje, onda će to biti jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova i ministra i onda on ne može očekivati od nas da mi respektujemo jednu takvu jedinicu. Ovaj zakon koji mi donosimo biće samo još jedan od pokušaja da se na neki način tretira problem, ali bez spremnosti da se uđe ozbiljno u taj problem.
Mi vrlo dobro znamo da je korupcija ovde oblik života, a ne hir pojedinaca. Kad bi to bio samo hir pojedinaca, onda bi to bilo nešto drugo. Pogledajmo samo šta se dešava sa rebalansima budžeta i sa primanjima ljudi zaposlenih u lokalnoj samoupravi. Ministarstvo pravde nije dalo saglasnost za plate koje su isplaćivane u lokalnoj samoupravi, a plate su najčešće mizerne. Mi tražimo od ljudi koji vode ključne resore u lokalnoj samoupravi... Recimo, govorim o resoru urbanizma koji je sada predmet ozbiljnih kritika i zloupotreba; ljudi rade u sekretarijatima za 25.000 - 30.000, donose odluke od kojih zavise milionske investicije, a država nema snage da odgovori njihovim materijalnim potrebama. Onda se na kraju čudimo zbog toga što pre ili kasnije neko uradi nešto za šta je očigledno da se radi na mnogo višim nivoima.
Ako želimo efikasnu borbu protiv korupcije mora postojati sistemski pristup, država mora početi da štedi, mora razdvojiti rad od nerada. I, naravno, paralelno sa tim, država mora shvatiti da je veća od same vlasti. Mi smo ovde u parlamentu ravnopravni i ako se borimo zajedno protiv korupcije, dajte onda više prostora za tako nešto. Mi ne želimo ovde da dajemo legitimitet jednom zakonu koji će se na kraju svesti na neuspeh. To je ono ka čemu u ovom trenutku klizimo zbog čitavog niza problematičnih rešenja: jedinica, praktično, pod vladinom kontrolom, uprava pod vladinom kontrolom, tužilac pod vladinom kontrolom; pa, onda to ne može da bude nezavisna agencija. Kada se formiraju agencije onda se podrazumeva da su te agencije nezavisne od izvršne vlasti.

Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Malović, praktično mi sve vreme insistiramo na razumevanju ove naše inicijative i upozoravamo, hajde da kažemo da ne postoji loša namera, ali definitivno unutar izvršne vlasti nema potencijala koji bi nama dopustio da se pomirimo sa tom vrstom prevelikog prava, neograničenog prava, uz odsustvo svake kontrole, koje sebi izvršna vlast daje.
Daću vam samo jedan primer, bivši sudija Ustavnog suda, aktuelni ministar ljudskih i manjinskih prava u vašoj vladi gospodin Čiplić pokrenuo je u javnosti inicijativu koja ne priliči nesvršenom srednjoškolcu, inicijativu za izmene Poslovnika o radu, odnosno Zakona o izboru narodnih poslanika na osnovu kojih će poslanici jedni drugima oduzimati mandat zbog toga što su utvrdili da neko od poslanika krši Ustav. Nije ovo Ustavni sud. Nemam ništa protiv da se svako ko krši Ustav sankcioniše, a pogotovo ako se govori o tim delima o kojima je govorio ministar za ljudska i manjinska prava. Zamislite kakva je to besmislica da bivši sudija Ustavnog suda i ministar u Vladi predloži izmene zakona kojima će ovde dozvoliti većini da oduzima mandate kako joj padne na pamet zato što će nešto proglasiti kršenjem Ustava. Nije to naš posao. To je posao Ustavnog suda.
Sada zamislite nekog budućeg ministra sa pravima koja vi predlažete ovim zakonom. Ne sumnjam u vas nimalo, ali vratite se tri godine unazad kada je bila čuvena afera "Satelit", navodim je zbog besmislenog epiloga: nekome je odlukom specijalnog tužilaštva izrečena mera pritvora koja je trajala dva ili tri meseca; na kraju je epilog suđenje za krivično delo davanja mita u iznosu od 20.000 dinara, sadržaj krivičnog dela - plaćeno prenoćište oficiru kome se pokvario automobil u Zrenjaninu.
Zamislite da je u tom trenutku na raspolaganju izvršnoj vlasti, recimo, bila ova jedinica o kojoj mi sada govorimo, ili zakon u celosti, pa da su oni uzeli imovinu koja je stečena navodno krivičnim delom, vrednu ko zna koliko desetina miliona evra, da su tri meseca raspolagali tom imovinom. Da su bili sposobni da raspolažu tom imovinom verujem da ne bi bili državni činovnici, da bi bili kapitalisti i industrijalci i da bi imali svoju fabriku. Onda se taj neko vrati iz pritvora. Nema ništa od organizovanog kriminala, nema ništa od zločinačkog udruživanja Radeta Terzića i onda kaže - izvinite, sada ću da tužim moju državu zbog toga što mi je propala kompanija. Kompanija je propala. Sada ovde govorimo o zaštiti javnog interesa.
Zato želimo da se više institucija uvede u ovaj proces. Zato je važna saglasnost tužilaštva, pozitivno mišljenje tužilaštva, zato je važno prenošenje nadležnosti sa ministra na profesionalce, na direktora policije. Nema efikasne borbe protiv korupcije ukoliko svu vlast u toj borbi protiv korupcije imaju oni koji su prirodno uporište te korupcije, a to je vlast.
Agencija za borbu protiv korupcije – da li ste videli kakve smo kriterijume usvojili, kakve nam je kriterijume predložila Vlada? Iza tih kriterijuma će stati većina u ovom parlamentu i uopšte neće razmišljati o posledicama.
Mislim da je u redu da ministri u Vladi ne mogu da budu osnivači i da imaju ulogu u nekom privrednom društvu. Ne mogu da se bave biznisom, da prevedemo to na srpski jezik. Mislim da ne priliči poslanicima većine da se bave tim biznisom, iako je ta ideja sporna. Podrazumeva se, ako ovde primaju platu, da onda treba da sede, a ne da na još nekom mestu zarađuju i zloupotrebljavaju činjenicu da su, recimo, bliski vlasti ili delu vlasti. To je već problem sa opozicijom, a da ne idemo do tog nivoa da smo mi doneli odluku da odbornici u lokalnim skupština ne mogu da budu osnivači privrednog društva i da ne mogu da imaju ulogu u privrednom društvu. Od čega će ti ljudi živeti? Odbornik nije plaćena funkcija. Od čega će živeti ti ljudi?
Mi ćemo svesno doneti zakon koji će onda život prekršiti, kao što smo doneli Zakon o finansiranju stranaka koji je besmislen i koji svaku stranku tera da ga krši. Ne vodi se borba protiv korupcije tako što prisiljavate partije da krše zakon, jer su zakoni besmisleni. Vi ste pravnik, ovde je profesor Mićunović, pa vi znate, nije demokratija i suština demokratije u obesmišljavanju života nego u toj simbiozi života i nekog prava koje se stalno mora afirmisati da bi se štitilo društvo i ta demokratija. Zato je to važno.
Ne mislim ja da će sada Boris Tadić ili Mirko Cvetković narediti jedinici da počne ovde da hapsi radikale ili nas iz LDP-a ili bilo koga drugog. Ne mislim da će do toga doći. Deformisaće se neke institucije, jer će se suziti njihova uloga. Ne mislim da će bez razloga to uraditi, eto, to da kažem, ne mislim da će reći – aha, nećete da date kvorum, hajde sada, uhapsi ga. Ne mislim. Deformisanjem institucija gubi se značaj tužilaštva, to se svodi na ministra. Ministar, sa druge strane, nema puno prostora u Ministarstvu i u Zakonu o policiji, pa će onda svoju snagu crpiti na jednom pravu koje mu je dato tako, čak bih rekao, neodgovorno. Imaćemo velike anomalije i neće biti rezultata u borbi protiv korupcije.
Onda ćemo dobiti novu vladu koja će doći ovde i reći ono što je Milošević govorio toliko puta, što je govorio Koštunica, što je govorio Zoran Đinđić, što smo govorili svi mi, što je govorio predsednik Tadić – idemo u borbu protiv korupcije. Nije borba protiv korupcije rat sa vetrenjačama. Ako je to borba protiv korupcije, onda oni koji nas u tu borbu vode neka se povuku i neka puste nekog drugog da to radi. Borba protiv korupcije podrazumeva odgovornost i pravo, pravo tužilaštva da učestvuje u izboru prvog čoveka jedinice koji radi tako odgovoran posao i odgovornost za efikasnost. Jer, bez partnerstva tužilaštva i policije nema smisla u borbi protiv korupcije.
Naravno, potrebno je afirmisanje potpuno potcenjene grane vlasti, a to je naša pravosudna, naše sudstvo je u užasnom položaju.
Prolongira se primena zakona već sedam godina, od 2001. godine, kada smo prvi put popustili pod pritiskom DSS-a i usvojili sistem zakona koji nismo mogli da primenimo i znali smo da je to neprimenjivo, od 2001. godine, već sedam godina, mi ne obezbeđujemo elementarne preduslove za normalno funkcionisanje sudske vlasti u ovoj zemlji. Mi smo odgovorni za haos u pravosuđu mnogo više nego sudije.
Evo još jednog kontradiktornog zakona: previše Vlade, a Vlada je po pravilu ta koja mora biti predmet posebne pažnje onih koji se bore protiv korupcije. Sa primerima i iskustvima iz prošlosti to nas u ovom trenutku prisiljava da se suprotstavljamo zakonu, jer on može biti zloupotrebljen zbog neograničenog prava koje je dato organima izvršne vlasti, odnosno Vladi. Hvala.

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, član 100. stav 2. obavezuje me da navedem koja je odredba Poslovnika povređena. Povređen je član 104. stav 2. koji vas, gospođo Čomić, obavezuje na uvažavanje u komunikaciji sa narodnim poslanicima.
Danas smo dosta dobro radili i mislim da smo ozbiljno raspravljali o amandmanima podnetim na predloženi zakon. Napravili ste krupnu grešku, gospođo Čomić.
Vrlo dobro znate da je ovaj poslovnik davno prevaziđen, da ovaj poslovnik uređuje odnose unutar našeg parlamenta, a da je u velikoj meri u suprotnosti sa našom svakodnevicom zbog toga što je izašao iz parlamenta jedne od republika SRJ, odnosno jedne od članica državne zajednice SCG, da smo probili sve rokove koji su nas obavezivali na reformisanje ovog poslovnika i usaglašavanje sa potrebama našeg svakodnevnog posla.
Gospodin Maraš je pokušao da ukaže na ozbiljan problem koji je proistekao iz činjenice da vlast ne poštuje Poslovnik i ne poštuje svoje poslovničke obaveze. Ako vlast ne poštuje svoje poslovničke obaveze, zašto bi to bila dužna da čini opozicija? Ako ministar u Vladi Republike Srbije gospodin Škundrić mesec dana ćuti, odbijajući da odgovori na pitanje na koje je bio dužan da odgovori u roku od osam dana, koji to put ima gospodin Maraš da dođe do odgovora koji traži a koji je veoma važan, ako ne za većinu u ovoj skupštini, onda svakako za većinu u našem društvu?
Gospodin Maraš je želeo da govori o problemu poskupljenja gasa, ali ne isključivo kroz ambiciju da sada sapliće nekog zbog toga što je podignuta cena gasa, nego da raspravu vrati na set zakona o kojima raspravljamo poslednjih nekoliko dana, ukazujući na propuste vladajuće većine koja je, recimo, stavila u proceduru neke zakone a druge ostavila po strani. Tako je ostao po strani zakon o klasifikaciji informacija da bi nama mogao ministar u Vladi gospodina Cvetkovića da kaže kako je državna tajna cena gasa na ulasku u našu zemlju.
Vi ste gospodinu Marašu rekli da on sačeka tačku dnevnog reda - poslanička pitanja. Evo, izvolite, gospođo Čomić, dnevni red Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini. Ovde je 14 tačaka dnevnog reda. Nađite mi, molim vas, tačku - poslanička pitanja. Te tačke nema. Razumem da radite težak posao, ceo dan ovde sedite sa nama. Imam razumevanja za napore koje ulažete, ali da bi ova rasprava imala normalan tok budite malo tolerantniji, jer ovaj poslovnik je davno prevaziđen i on ne može da uređuje sve. Striktna primena Poslovnika ne može da uredi naš svakodnevni rad ovde. To može na drugi način da bude rešeno, u prvoj fazi tolerantnim odnosom, u drugoj fazi zajedničkim radom na novom poslovniku, kojim će se onda onemogućiti zloupotreba Poslovnika i, s druge strane, omogućiti poslanicima da normalno rade posao.
Izvinite, mi smo dobili 80.000 glasova u Vojvodini. Obavezni smo prema tim ljudima. Nas interesuje zašto je to moralo da se desi na način na koji se desilo danas kada govorimo o ceni gasa.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Citirao sam dva člana Poslovnika o radu. Što se tiče prevare, nemojte da idemo u tom pravcu.
Više je vaših koalicionih partnera glasalo za taj Vuksanovićev zakon, nego što ovde sedi u opoziciji protivnika tog zakona. I G17 i socijalisti, svi su oni glasali za taj zakon.
Danas smo imali studente na ulici, najmanje je važno kojoj stranci ti studenti pripadaju. Postoji jedan problem i taj problem treba da se reši. Vladajuća koalicija je pokušala amandmanima da promeni taj zakon. Rekli smo da ćemo podržati tako nešto. Naknadno je uložen još jedan amandman na izmene i dopune zakona o univerzitetu, što znači da je očigledno postojala neka nedoslednost, neka nedorečenost, anomalija koja se na takav način koriguje, ali je to potrebno vrlo jasno reći, a ne nas dovesti u poziciju da se srećemo sa studentima na ulici, da ne znamo šta se zapravo desilo, a da poslanik koji sugeriše neko rešenje onda ostane bez prava da govori zbog toga što je jedini način bio da se pozove na povredu Poslovnika. Mislim da nam je potrebno malo više pameti i doprinećemo tom vraćanju pameti i redu.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa članom 100. st. 2. reklamiram povredu Poslovnika počinjenu prema članovima 200. i 202.
Žao mi je što je sednica parlamenta otišla u pravcu suprotnom od prepodnevnog rada, ali mi ovde, pored obaveze da efikasno raspravljamo o dnevnom redu, moramo vrlo efikasno štititi interes građana. Verujem da svojim odnosom LDP štiti interes koji je širi od onog kruga kojim se kreću naši birači.
Gospođo Čomić, ne možemo da prihvatimo povrede člana 200. i 202. Molim vas da mi uračunate vreme, citiraću i jedan i drugi član. "Na usmeno postavljeno poslaničko pitanje Vlada, odnosno ministar moraju odmah usmeno odgovoriti". Gospodin Škundrić to nije uradio. "Ako je za davanje odgovora potrebna određena priprema, oni to moraju odmah obrazložiti...", gospodin Škundrić, ministar za energetiku, nije to obrazložio, "a odgovor narodnom poslaniku mora biti dostavljen u pisanom obliku, u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno". Gospodin Maraš, kao ni naša poslanička grupa, nije dobio u tom roku traženi odgovor.
"Pisani odgovor Vlade, odnosno nadležnog ministarstva, dostavlja se narodnim poslanicima". To niste dobili ni vi izvan LDP-a. "Izuzetno, ako je u pripremi odgovora na poslaničko pitanje potrebno utvrditi određene činjenice čije utvrđivanje zahteva duže vreme ili složeniju analizu, rok za davanje odgovora na poslaničko pitanje može se produžiti, ali ne više od 30 dana." Mi smo probili taj rok za dve nedelje.
Član 202: "Ako odgovor na poslaničko pitanje sadrži podatke koji predstavljaju državnu, vojnu ili službenu tajnu, ministar, odnosno Vlada mogu predložiti da se odgovor sasluša bez prisustva javnosti". U međuvremenu smo obavešteni, ne zvanično, ne preko Skupštine, ali kroz izjave predstavnika vlasti, da je pitanje cene gasa pitanje koje je zaštićeno nekom vrstom tajne, pretpostavljam službene, mislim da to nije vojna ili državna, i da zbog toga nemamo pravo da dobijemo odgovor na ono pitanje koje je postavio gospodin Maraš 5. septembra ministru energetike Škundriću.
Tada smo raspravljali o energetskom sporazumu Srbije i Ruske Federacije. Mislim da je svima bilo jasno koliko propusta postoji u samom sporazumu, ali jedan od najjačih argumenata većine koja je glasala za taj sporazum zapravo je bilo uveravanje da ćemo zbog realizacije tog sporazuma mi dobijati jeftiniju naftu i gas, da ne nabrajamo toplane itd., nije realno da se to desi u ovom trenutku.
Odmah nakon usvajanja pojavila se informacija da će praktično taj gasovod biti izgrađen u periodu od 2015. do 2024. godine, a danas je gas poskupeo 60%.
Želimo da znamo strukturu te cene. To je naš posao. Ne može Vlada da beži od svoje obaveze. Na to je obavezuje i Poslovnik. Kada ćemo mi dobiti taj odgovor?
Mislim da je jako važno da taj odgovor dobijemo sada i da nije svejedno da li ćemo dobiti odgovor sada ili ćemo taj odgovor dobiti pošto našim domaćinstvima i privredi počnu da se naplaćuju tako visoki troškovi.
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Citirao sam dva člana Poslovnika. Hajde da vidimo šta je u toj strukturi od 60%. Zašto mi moramo da imamo posrednika koji naplaćuje tako visoku cenu svog posredovanja? Tačno je da smo ukinuli... mislim da je reč o firmi "Progres" koja je posredovala uz naplatu 0,02% troškova, sada je 5%. Čija je to firma? Ne možemo da znamo. Na kom tenderu je ta firma dobila pravo na taj monopolski položaj, kojom procedurom, ni to ne možemo da znamo.
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
Molim vas da na to pitanje odgovorite, kao predsedavajuća, jer je to jako važno. Inače se mi igramo sa ovim zakonima, gospođo Malović, nema razloga da raspravljamo. Gde ćete klasičniji primer korupcije i kriminala od ovog ugovora? Mi sad odbornicima zabranjujemo da imaju firmu. U zemlji koja afirmiše privatno preduzetništvo, mi odborniku u lokalnoj skupštini opštine zabranjujemo zakonom da osniva privredno društvo.
(Predsedavajuća: Četiri minuta i 30 sekundi.)
Od čega će da živi? Država potpisuje ugovor sa 5% provizije, povećava cenu gasa za 60% i niko iz te države ne nudi nikakvo obrazloženje. Ako je to nužnost, 150% pa ćemo stegnuti kaiš, ali neka se kaže. Ne može da piše u ovom poslovniku, gospođo Čomić, da mi imamo neka prava, a ta prava da se gaze, odnosno da ovaj poslovnik obavezuje samo nas, a ne i vas kao predsedništvo, predsedavajuću ili vladajuću koaliciju.
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Neka nam se odgovori na pitanje kada ćemo dobiti strukturu cene gasa koja je od danas za 60% veća.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, javio sam se u skladu sa čl. 100.
Mislim da je, ono što sam juče ovde rekao na početku naše rasprave, pogrešno protumačeno i da je to pokrenulo jedan politički proces koji je direktno suprotan onome što je zapravo bila namera LDP, sa kojom sam vas, predsednice, kao i druge šefove poslaničkih klubova, upoznao pre dva dana.
Ne može se u traganju za odgovorom na ekonomske probleme, koji su očigledni i koji se ne smeju ignorisati, povesti ovde partijski rat koji mi prepoznajemo u povremenim čarkama dojučerašnjih koalicionih partnera. To je direktno suprotno onome što je bila naša jučerašnja namera.
Mi moramo organizovano i zajedno definisati sistem mera kojima ćemo pomoći našoj privredi i bankarskom sektoru i zaštititi naše stanovništvo tako što ćemo mu uliti dodatnu sigurnost. Prepucavanje o kvalitetima jedne Vlade i nedoslednostima u rebalansu budžeta mogu imati smisla ukoliko se iznose na drugačiji način i u potpuno drugačijoj atmosferi.
Ono što je suština, jeste činjenica da se zapravo ovde godinama vodi pogrešna ekonomska politika i da je budžet, o čijem rebalansu se danas raspravlja, kroz primene Poslovnika, bio jednako loš kao što je loš i sam rebalans. I on je sam po sebi bio inflatoran. Vlada gospodina Cvetkovića je usporila, gospodine Popoviću, inflaciju koju je pogurala Vlada gospodina Koštunice. Ali sada od tog ping-ponga nećemo imati nikakve koristi.
U pravu ste kada kažete da je neadekvatan rebalans budžeta i to je pre nas rekao i sam guverner. U pravu smo mi kada tražimo koordinirano delovanje jer nema odgovora na ekonomske probleme ukoliko Vlada vodi jednu politiku, a centralna banka drugu politiku.
Ali isto tako vas molim da se dogovaramo oko nekih inicijativa, jer predlog koji je vaša partija juče pokrenula, o povećanju, o izmeni zakona obaveznog osiguranja depozita bi bio u redu da je usaglašen sa onima koji to mogu da urade.
Potrebno je bankama pomoći, tako što će država uliti dodatnu sigurnost stanovništvu, ali mi do tog nivoa pomoći moramo proći kroz konsultacije sa samom državom.
U suprotnom, ako se ovde budemo ponašali onako kako se inače ponašamo kao vlasti i opozicija po nekim pitanjima, nećemo odgovoriti na onaj način na koji mi u ovom trenutku želimo, kao LDP, da zajedno sa drugim strankama odgovorimo.
Ovo su vrlo važne teme i svaka izgovorena reč ima veliku težinu, i tokom jučerašnjeg dana mi smo nekoliko puta govorili i pominjali, između ostalog, i određene banke, ali ne sa namerom da građanima u Srbiji pošaljemo poruku da banke o kojima govorimo, ja sam lično govorio o ERSTE banci i UniKredit banci, da oni nisu likvidni ovde u Srbiji, već sam baš naprotiv navodio primere problema koji opterećuju naše banke, zbog toga što država ćuti i ne reaguje kada mora da reaguje...
(Predsednik: Vreme)
...isti je slučaj i sa bankom Hipo-rile-stejt koji nema nikakve veze sa Hipo-alpe-adrija bankom ovde u Srbiji, ali ćutanje je odsustvo pravih informacija u pravom trenutku dovodi društvo u problem.
Mi imamo, gospođo predsednice i to je u redu, razgovor sa guvernerom u 12 časova, ali nemamo sve preduslove da bi taj razgovor završili nekim konkretnim i efektnim merama. Tu je potreban i direktor berze.
Na tom sastanku treba da prisustvuje i prvi čovek Komisije za hartiju od vrednosti, i ono što je jako važno, nama je na tom sastanku potrebno i prisustvo predsednika Vlada.
Ako predsednika nema iz opravdanih razloga, nema ministra finansija iz opravdanih razloga, onda mi moramo dobiti adekvatnog sagovornika kroz nekog od potpredsednika.
Prisustvo državnog sekretara za finansije neće biti dovoljno za ono što mi želimo danas da uradimo i svakako ovde nam je uz to potrebna i vanredna sednica na kojoj ćemo zajedno definisati mere, sa ambicijom da pomognemo bankama, da zaštitimo stanovništvo i pomognemo našoj privredi.
Svako tu mora da uradi svoj deo posla. Vlada mora da izmeni rebalans budžeta, Narodna banka mora da promeni referentnu kamatnu stopu, a mi moramo da ulijemo poverenje stanovništvu i da zajedno sa stanovništvom pronađemo dodatnu energiju sa kojom ćemo izaći iz ove krize.
Hvala vam.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, nema potrebe da vi, gospođo Tabaković, štitite Srbiju od LDP-a. Da ste znali šta radite, izabrali biste u pravom trenutku stranku u kojoj se bavite politikom. Ovako, kad ima jedna, postoje dve, gde postoje dve postoje tri, ali to nije tema ni za LDP, niti to treba da interesuje građane Srbije. To što vi radite nema definitivno nikakve veze sa onim što formalno pokušavate da predstavite kao svoju nameru.
Gospodin Štimac je dobio pismo poslaničkog kluba LDP-a, u kojem ga pozivamo da prisustvuje sednici, pošto vi niste stigli zbog brojnih stranačkih obaveza da tako nešto uradite. Isti je slučaj i sa gospođom Dostanić, kao i sa svim drugim osobama koje su nam potrebne za adekvatnu raspravu i donošenje kvalitetnih odluka.
Ono o čemu LDP danima govori je direktno suprotno onome što vi upravo sada radite. Vi ponovo potencirate stranačke podele u poslu u kojem stranačkim podelama ne sme biti mesta, sve dok ne postane jasno ko govori o čijem interesu. To je ono što je veoma važno u ovom trenutku.
Osporavajući našu političku inicijativu navodnim odsustvom kvalifikacija vi zapravo govorite o sebi, i to na način u kome niste spremni da ispred sebe postavite svoje rezultate..
O vašim kvalifikacijama govore vaši rezultati, gospođo Tabaković, kao i o kvalifikacijama onih koji su vaši lideri i, na kraju ili na početku, kao i o našim kvalifikacijama. Rezultati naše politike su takvi da se posle pet godina obračuna sa tom politikom i tim rezultatima u ovom društvu ipak afirmiše ideja evropske Srbije.
Što se LDP tiče, mi ćemo sve ono što imamo da kažemo o ekonomskoj politici ove zemlje reći pred Odborom za finansije, čiju sednicu tražimo danima, a što se tiče vas, još jedanput želim da vas uverim da nema potrebe da svoju funkciju u toj meri podređujete interesima vladajuće koalicije, koja to od vas, uostalom, nije ni tražila i da LDP sasvim sigurno svoj stav o vama neće graditi na osnovu vaše bliskosti ili distance od vladajuće koalicije i LDP, nego na osnovu vašeg odnosa prema suštinskim problemima ove zemlje.
Kada ste zauzimali ispravne stavove o tim problemima, mi smo bili jedna od retkih partija u ovom parlamentu koja je to javno govorila, baš kao što danas nemamo nikakav problem da kažemo da nas ne interesuju ni dobri ni loši radikali, da nas interesuje jedino interes ove zemlje. Hvala vam.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, prvo želim da kažem da će naša poslanička grupa podržati predloženu izmenu zakona, pre svega zbog toga što smatramo da su mladi ljudi najveće žrtve vrlo neodgovorne politike koja se vodi godinama u našem društvu.
Ovo je iznuđena reakcija Ministarstva, ali bi bilo jako važno ovu raspravu iskoristiti kako bi se stvorile mnogo ozbiljnije pretpostavke za suštinsku transformaciju našeg obrazovnog sistema, pošto je on u katastrofalnom stanju.
Šta zapravo mi činimo pružanjem podrške predloženoj izmeni zakona? Mi degradiramo sistem na kojem treba da počiva naše univerzitetsko obrazovanje. Mi prosto spuštamo kriterijume i to moramo jasno reći. Nama je za ozbiljnu reformu obrazovnog sistema potrebna mnogo dublja analiza.
Sam ministar je pomenuo da se Savet sastao 30. septembra i u postojećim političkim okolnostima ovo je dosta brza reakcija parlamenta, ali je nama neophodno da danas, bez ikakvog prebiranja po prošlosti, odgovorimo na neka mnogo ozbiljnija pitanja od onih koja nam formalno ova rasprava otvara.
Zašto je kod nas neuspela reforma obrazovanja? Zašto je kod nas obrazovanje u toj meri obesmisleno da kod nas praktično mi mogućnost studiranja realizujemo tako što spuštamo kriterijume studiranja, ne postavljajući pitanje kvaliteta u prvi plan. Naše društvo je u mnogo čemu godinama zaostajalo za svetom, ali je obrazovni sistem ove zemlje, za razliku od nekih drugih nivoa organizacije našeg društva, bio izuzetno kvalitetan.
Možda nismo imali u prošlosti tako ispoljen stepen demokratije u našoj zemlji, ali je u svim analizama godinama kvalitet našeg obrazovnog sistema bio jako visoko. Poslednjih godina smo mi lideri, ali na crnim listama. Najnefunkcionalnije obrazovanje, minimalna ulaganja, prevaziđeni kapaciteti i, kao odgovor na sve to, vrhunska politička neodgovornost.
Godine 2003. je parlament usvojio plan sveobuhvatne reforme našeg obrazovnog sistema od osnovne škole, preko srednje škole do fakulteta. Ta reforma je napuštena posle godinu dana.
Da ostavimo po strani osporavanje teorije evolucije i Darvina, da ostavimo po strani izbacivanje engleskog jezika iz prvog razreda osnovne škole zbog toga što su đaci preopterećeni, a svi znamo da nam deca uče uz srpski jezik i engleski u drugoj ili trećoj godini, jer je danas tako život organizovan da je nemoguće to izbeći, da ostavimo po strani činjenicu da smo imali ministra u prethodnom sazivu koji se najmanje bavio obrazovanjem, nego da vidimo šta je ono što sada možemo da uradimo i na kakav način mi možemo da preokrenemo ovakav tok događaja koji žestoko kompromituje našu državu, ne više samo jednu vlast, nego našu državu i ovaj parlament.
Omogućićemo izmene i dopune ovog zakona, otvoriti vrata nove školske godine studentima, ali šta je ono što ih čeka na univerzitetu? Zašto smo prošle godine imali tako puno tenzija oko nostrifikacije diplome? Toliko puno kontroverze oko prava studenata da prenesu jedan nivo znanja u drugi format, što je zapravo bio zahtev vrlo konkretan Univerziteta u suprotnosti sa Konusom, a u saglasnosti sa, recimo, studentima sa druge strane.
Sada treba o tim pitanjima otvoreno da porazgovaramo i da ne svedemo ovu raspravu, već da je iskoristimo kao priliku za pružanje podrške onima koji su dužni da unapred sistem našeg obrazovanja, a to je Ministarstvo.
Školska godina u Srbiji je započela tako što su roditelji doveli svoju decu u škole, a onda su im škole kojima su prethodno kupili knjige rekle da knjige koje su kupili više ne važe, zbog toga što neko nije radio svoj posao. Nije to odgovornost aktuelnog Ministarstva, odmah da se razumemo, ali to je pre svega činjenica koja govori o zapostavljenosti našeg obrazovanja.
Želimo da se to promeni. Bilo bi jako važno kada bi ministar tokom ove rasprave mogao da nam pruži garancije, ne nama kao poslanicima koji glasaju, nego nama kao građanima ove zemlje da je ovo poslednji ustupak, ovo je kratkotrajna korist.
Nekada su nam davali ocene, pa kažu, evo ti dvojka na staklenim nogama, ali nama te staklene noge nisu više potrebne. Mi sada upisujemo studente na novu godinu tako što spuštamo kriterijume upisa. Zašto se spuštaju ti kriterijumi upisa? Šta je to onemogućilo studente da ovde pokažu one osobine koje ispoljavaju u čitavom svetu?
Kada se pogleda analiza kvaliteta znanja koje se pruža našim studentima, onda je ono na poražavajuće niskom nivou. Ono pozitivno što još uvek opstaje po našim univerzitetima, to je mnogo više izraz individualnih napora i nastojanja nego nekog sistemskog truda.
Gde je, recimo, u rebalansu budžeta naše obrazovanje? Na repu događaja. Gde je u planiranim troškovima za narednu godinu naše obrazovanje? Po pravilu na repu događaja ili malo napred ukoliko je ministar prodorniji, ali to ne sme biti pravilo funkcionisanja naše države. Baš naprotiv, želimo da se obrazovanje postavi u prvi plan budućih aktivnosti zemlje i to tako što će se prvo reći istina ovom društvu, a istina je poražavajuća.
Naši sistem je devastiran. Posle 20 godina urnisanja on je praktično uništen. Studenti zavise od individualne spremnosti profesora na ličnu žrtvu koja se ne ceni i, sa druge strane, od ambicioznosti, takođe lične, koja na kraju ne može da se materijalizuje u ovoj zemlji nego do izražaja dolazi u nekoj drugoj sredini. Zato je samo u Srbiji tako puno napora potrebno uložiti kako bi se steklo neophodno znanje za normalno funkcionisanje u savremenom životu.
Zato podrška predloženim izmenama i dopunama zakona. Studenti su već praktično na univerzitetu. Zamislite koliko je to paradoksalno i groteskno. Studenti slušaju predavanja na novim godinama koje formalno nisu upisali, pa ako na to pristanemo na univerzitetu, a univerzitet je valjda jedna od vrhunskih institucija naše zemlje i treba da bude centar u kome se kreira opšte javno mnjenje, kakva će onda biti periferija našeg društva. Mislim da o tome treba vrlo ozbiljno da razgovaramo i da pripremimo nastavak reformi, i čak da pokušamo da odemo korak dalje od aktuelnih rešenja zbog toga što nam nije potrebno dostizanje onog nivoa koji će u međuvremenu savremeni svet napustiti zato što će otići korak dalje.
Bez ikakvih osvrta na kvalitet profesora, nismo mi ti koji o tome treba da govore, bez ikakvog osvrta na potencijale studenata jer ne sumnjamo da su oni veliki, ne možemo ignorisati činjenicu da univerzitet odavno ne igra onu ulogu u našem društvu koju bi morao da igra. Nekada je profesor bio institucija, danas je socijalni slučaj.
Prošle godine smo imali veliku akciju borbe protiv korupcije u našem društvu, između ostalog vodila se i na univerzitetu, ali niko nije postavio pitanje na kakav način univerzitetski radnik, profesor, asistent može da funkcioniše normalno u Srbiji i da li on može da odgovori svojim potrebama od plate koju dobija od ove zemlje zbog toga što su mu dali u ruke život, jer je to ono što radi profesor na univerzitetu.
Od šeste godine mi praktično ne viđamo više svoju decu. Više vremena provode u osnovnoj školi, u gimnaziji ili na univerzitetu nego s nama. Ljudi kojima ih dajemo moraju biti ljudi kojima ćemo ukazati poštovanje, ne samo tako što ćemo mu dati svoje dete, nego i tako što ćemo mu omogućiti da on odigra onu ulogu u životu koju mi ne možemo da igramo, ali je prenosimo na njega.
Danas je profesor u gimnaziji i džak za udaranje, i neko koga je ova zemlja ponižava, a sa druge strane đak u gimnaziji ili student na fakultetu je žrtva tako neodgovornog odnosa države prema znanju. Sistemski smo degradirali znanje godinama i sada se suočavamo s tim posledicama.
Od ministra očekujemo konkretne rezultate i od čitavog Ministarstva i pokazujemo veliku spremnost da pomognemo u nametanju potpuno drugačijih prioriteta: razumevanje za penzionere, razumevanje za vojsku, razumevanje za sve one budžetske korisnike, ali mislim da svi oni treba da stanu u drugi plan.
U prvom planu mora biti budućnost ove zemlje, a budućnost ove zemlje se definiše potpunom reformom obrazovnog sistema, pre svega reformom obrazovnog sistema koja je neophodna i ovo je dokaz da je to tako. Zato glasamo za zakon, ali od vas očekujemo vrlo jasne inicijative i nudimo vam svoju podršku jer je ovo stanje neprihvatljivo i strateški neodrživo.
Možemo dizati formalno kriterijume i povećavati naredne godine linearno te bodove, ali ono što se nudi unutar univerziteta naredne godine, bez ozbiljnih intervencija, neće biti nažalost na nivou na kome je čak i ove godine.
Svake godine situacija na univerzitetima zapravo je sve lošija i to je ono što je očigledno i na tako nešto se mora vrlo brzo reagovati. Nudimo vam podršku za to. Hvala.

Gospođo potpredsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, sve dok se ne reformiše ovaj poslovnik o radu Republičke skupštine, mi ćemo morati da reklamiramo povredu Poslovnika kao jedini način dolaska do ove skupštinske govornice koju koristimo kako bismo vratili život u Skupštinu. Naša sala jeste pod zemljom, ali se ova sednica ne sme pretvoriti u Kusturičin film "Andergraund".
Ovde po poslaničkim klupama, pogledajte naslovne strane današnjih dnevnih novina, pogledajte kako izgledaju prve vesti u državnim programima, na televizijskim stanicama privatnih vlasnika – videćete da je jedino pitanje kojim se ova zemlja bavi ekonomska situacija.
Juče smo na konsultacijama tražili od predsednice Skupštine da ne ignoriše probleme koji potresaju naše društvo i omogući raspravu ovde u Parlamentu, ne sa ambicijom da bilo koga osuđujemo, već sa ambicijom da sa najodgovornijim ljudima za ekonomsku politiku u ovoj zemlji i stanje u kojoj se zemlja nalazi definišemo mere kojima će biti prevaziđena kriza koja je očigledna.
Ovde kao primer mogu da vam pokažem, gospođo potpredsednice, to je razlog zbog kog sam se javio za reč, tražeći od vas da obavestite predsednicu Skupštine da je ona u mogućnosti da sazove Odbor za finansije ukoliko to ne želi da učini predsednik Odbora ili to ne žele da učine članovi Odbora za finansije, ukoliko to ne želi da uradi Vlada – juče su vrednosti na Beogradskoj berzi katastrofalno oborene. Državna banka, Komercijalna banka je juče imala najnižu cenu svoje akcije od 29.000 dinara. Kada je ta banka radila dokapitalizaciju, prodavala je akcije za 110.000. Pre godinu dana, na današnji dan, vrednost te akcije bila je 130.000.
Ne možemo da ignorišemo činjenicu da se u ovom trenutku drma naš bankarski sistem, da to ugrožava poslove u privredi i da to potresa naše stanovništvo. Na tako nešto moramo sistemski odgovoriti. Taj odgovor ne možemo da damo mi kao poslanici, isključivo mi kao poslanici, ali ovde u Parlamentu se mora stvoriti atmosfera koja je karakteristična za svaki ozbiljan Parlament.
Ovde su nam potrebni i premijer gospodin Cvetković i ministarka finansija, koja kao da ne postoji, mislim na gospođu Dragutinović, potreban nam je ovde direktor Beogradske berze gospođa Dostanić, potreban nam je direktor Komisije za hartije od vrednosti gospodin Štimac, potreban nam je guverner Narodne banke Srbije gospodin Jelašić, jer mi zajedno moramo definisati način na koji će se ovo društvo ponašati i odnositi prema krizi koja je očigledna.
Ne možemo više preko toga prelaziti i o tome ćutati.
Ova naša inicijativa nije pokrenuta sa namerom da širimo paniku u zemlji, već da sprečimo one probleme koji su očigledni, sa kojima se svakodnevno ljudi suočavaju.
Nama su ovde juče (pored telegrama koji su stizali, telegrama podrške vladajućoj koaliciji) stizala pisma i telefonski pozivi ljudi koji su išli u banke da podignu svoje štedne uloge, pa nisu mogli da dobiju više od 500 evra. Nama nije potrebna stihija i lavina sa kojom smo se suočavali devedesetih godina i zato na krizu moramo ozbiljno, argumentovano odgovoriti.
Od vas tražim da zakažete, ovde je gospođa Jorgovanka Tabaković, tako da i ona može to da uradi, Odbor za finansije i da ovde u Parlament dovedete one koji Parlament ignorišu. Gospodin Jelašić mora da odgovori gde se nalaze devizne rezerve ove zemlje, gde se nalazi novac koji je prikupljen kao obavezna rezerva banaka, mora da nam objasni zašto je tako nizak nivo osiguranja štednih uloga i da zajedno sa nama podigne taj nivo osiguranja, kako bi se vratilo poverenje u naš bankarski sistem.
Ako to ne uradimo danas, onda ćemo o ovom problemu razgovarati onda kada se finansijski sistem u ovoj zemlji sruši, a to je ono što ne želimo da se desi.