Sudovi su presudili u skladu s odlukama koje smo danas doneli.
Vama, gospođo predsednice, zaista dugujemo izvinjenje ako ste nešto od naše kritike primili lično. Mislim da je neodgovorna pozicija u koju vas je vladajuća koalicija dovela, ali da ste vi sami odgovorni za tu neodgovornu poziciju u kojoj se nalazite, ne samo kao ličnost, nego kao predsednik ovog parlamenta.
Sad ćemo pokušati nemoguće, da u 15 minuta počnemo raspravu o šest zakona, ali tih 15 minuta je dovoljno da kažemo zašto su...

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Malović, prvo, želim da izrazim zadovoljstvo zbog toga što je počela ova naša rasprava, mada, nažalost, u onom što ste rekli u svom predstavljanju zakona nismo pronašli ohrabrujuće činjenice, već su skepsa i dileme, koji su bili prisutni, samo pojačani. Ovde nema, čak, ni prostora za sve predloge zakona o kojima treba večeras da diskutujemo.
Pokušaću da konkretizujem i da na neki način objedinim tih šest zakona u nekoliko suštinskih inicijativa. Prvo, za svaku pohvalu je to što se konačno, posle gotovo 60 godina, pravno uređuje jedna oblast koja je bila potpuno zapostavljena, oblast zaštite ljudskih prava i građanskih sloboda, i zbog toga je za nas bio veoma važan način na koji se ulazi u ovu diskusiju, atmosfera koja diskusiju prati.
Ono što smatram nužnim jeste da se Ustav na neki način uskladi s evropskom tekovinom, da Ustav i ono što iz Ustava proizilazi afirmiše ljudska prava i građanske slobode. Zbog toga, za nas nije ohrabrenje činjenica da je zakon o zaštiti podataka o ličnosti proistekao iz ustavnih normi, jer su te ustavne norme obeshrabrujuće kritikovane od samih institucija koje su zadužene za neku pravnu verifikaciju i utvrđivanje kvaliteta tih normi, ne samo našeg ustava, već normi koje su obeležile proces demokratizacije i tranzicije u Istočnoj Evropi.
Venecijanska komisija, ili Komisija za demokratiju putem prava, komentarišući članove 40, 41. i 42. Ustava, koji pokrivaju različite aspekte prava na privatnost, konstatovala je da nema izričitog i opšteg jemstva za poštovanje privatnog i porodičnog života kako je garantovano članom 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima. Član 8. te iste konvencije o ljudskim pravima nije u potpunosti reprodukovan u našem ustavu. Naravno, to ne može da bude vaša odgovornost, gospođo ministarko, ali to je istina.
Ako zakon o zaštiti podataka o ličnosti proizlazi iz Ustavom definisane norme, onda je jasno da je on neodgovarajući i direktno je suprotan od vašeg nastojanja.
Vi ste rekli da ove zakone donosimo kako bismo uskladili naše zakonodavstvo sa zakonodavstvom Evropske unije, ali nećete naići na primer tako krnjeg usaglašavanja.
Nemoguće je doneti zakon o zaštiti podataka o ličnosti a zapostaviti zakon o klasifikaciji i informacijama. Nemoguće je doneti zakon o zaštiti podataka o ličnosti a ne usvojiti prethodno opšti akt i diskriminacioni zakon.
Zašto Vlada nije pristala na zakone koji se nalaze u skupštinskoj proceduri, koji su prošli test Venecijanske komisije i dobili mnogo kvalitetnije ocene od, recimo, Ustava, u ovim članovima kojima se definiše oblast ljudskih prava i građanskih sloboda? Najmanje je važno to što smo mi formalno predali Skupštini Diskriminacioni zakon pre više od godinu dana, što smo to ponovili pre nedelju dana; mi smo uradili samo jedan administrativni posao, a drugi ljudi su taj zakon pisali, ovde u Skupštini, zakon o klasifikaciji informacija.
Ja ne mislim da je vaša želja pretočena u ovaj zakon, ali postoje neke istine koje nas obavezuju na potpuno drugačiji pristup.
Ako je osoba, ili funkcija na kojoj se gradi zakon o zaštiti podataka o ličnosti – Poverenik, onda ne možemo ignorisati upozorenje aktuelnog poverenika, koji apeluje na Parlament i Vladu, tražeći razumevanje za tešku, bezizlaznu poziciju u koju ga guramo ovim zakonom, upozoravajući nas da će odgovor Poverenika, na kojem gradimo zakon o zaštiti podataka o ličnosti, biti – ostavka.
Rodoljub Šabić je Poverenik za informacije od javnog značaja. Naš poverenik, koji treba da primenjuje zakon, rekao je da će dati ostavku ukoliko zakon bude usvojen u ovoj formi.
Ombudsman, osoba koja treba da štiti, funkcija koja treba da štiti ljudska prava i građanske slobode je, reagujući na ovaj zakon, podneo 15 amandmana. Mi te amandmane podržavamo. Glasali smo ovde, gotovo čitava Skupština je glasala za zamenike Ombudsmana. Kako je moguće da glasamo za Ombudsmana, za njegove zamenike, a da ne uvažavamo njegove inicijative?
Citiraću vam samo jedan član zakona o zaštiti podataka o ličnosti, član 16 – naročito osetljivi podaci. Molim vas da mi ovo ne računate u vreme: ''Podaci koji se odnose na nacionalnu pripadnost, rasu, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, sindikalno članstvo, zdravstveno stanje, primanje socijalne pomoći, žrtvu nasilja, osudu za krivično delo i seksualni život, mogu se obrađivati...'', pa se sada nabraja osam slučajeva u kojima se oni mogu obrađivati.
Molim vas, kako može da bude nečije seksualno opredeljenje važno za javnu funkciju na kojoj se ta osoba nalazi? Kako seksualno opredeljenje može biti važno za ostvarenje nekog javnog interesa? Kako verska ili nacionalna pripadnost može biti važna za tako nešto? Znate li sa čime jedino mogu da se uporede ovakve norme, sa kojim dobom? To je uvreda za ovu našu demokratiju. Na šta to liči?
Antidiskriminacioni zakon – njega nema, zakon o zaštiti, klasifikaciji informacija – ni njega nema. Makar da postoje ti zakoni, onda bi postojala, onda bi se otvorila mogućnost da kažemo – da, štitiće se, s druge strane, ta ličnost će štititi javni interes.
Mi smo tokom poslednjih nedelja slušali ovde svakakve priče. Neće, valjda, Parlament sebi dopustiti da od ovog trenutka pitanje nečije verske opredeljenosti, nacionalne opredeljenosti, polnog identiteta, seksualne opredeljenosti, postane merilo kriterijuma u javnom životu?!
Mi smo napisali amandman koji se tome suprotstavljao, jer to je neprihvatljivo, to je direktno suprotno vašim namerama. Ovo će, prvo, kritikovati ta Evropa ka kojoj krećemo, uređujući tu neuređenu oblast u ovako lošem zakonu. Nemoguće je raspravljati i usvojiti zakon o zaštiti podataka o ličnosti a ne usvojiti, istovremeno, druga dva zakona koji, zajedno sa zakonom koji je već usvojen – o Povereniku, čine jedan korpus.
Samo celovitom primenom ta četiri zakona moguće je urediti tu oblast koja je 10 godina neuređena. Mi smo poslednja evropska zemlja koja radi taj posao. Ako ne znamo sami, ajde da pogledamo kako su drugi to uradili, da uvažimo njihove namere.
Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. Potrebna nam je efikasna borba protiv korupcije, ali nam je potreban i osvrt na dosadašnje oblike borbe protiv korupcije. Zašto smo tako neuspešni u tome? Zašto smo tako neuspešni u sistemskom redefinisanju našeg društva, ili države, na način koji će umanjiti mogućnost korupcije?
Kod nas je korupcija, praktično, legalan i legitiman oblik društvenog života. Za to nisu odgovorni građani koji su prisiljeni na takav model, nego država koja ih na to prisiljava, država koja ih je prinudila na tako nešto.
Biće dobro ako Savet za borbu protiv korupcije ostane pri Vladi, jer Savet i Agencija nemaju dodirnih tačaka. Oni bi trebalo da deluju zajedno, ali Savet je savetodavni organ Vlade i prirodno je što je često u raskoraku sa Vladom – to je njegova uloga.
Naš problem jeste što u ovom zakonu ima previše kozmetike. Ko će se boriti protiv korupcije u Srbiji – predstavnik predsednika, predstavnik Vlade, predstavnik Skupštine, predstavnik pravosuđa, predstavnik medija, predstavnik Advokatske komore? Kako će biti oni izabrani, to nije definisano. Ko će ih predlagati? Advokatska komora Srbije, pošto postoji jedna, u redu. Vrhovni kasacioni sud – ali, nema ga. Ipak, zna se ko obavlja njegove poslove, u redu je. Imamo jednog predsednika Srbije, jednu Vladu, ali šta ćemo sa novinarskim udruženjima, jer njih imamo više?
Oni koji su pisali ovaj zakon kažu – novinari će se dogovoriti.
Agencija za borbu protiv korupcije treba da preuzme veliku ulogu na sebe. Na ovakav način se to, praktično, unapred osuđuje na neuspeh. Kakav će biti podsticaj neuspeha? To je ono o čemu mi danas razmišljamo kao poslanici LDP-a.
Ako želimo da se borimo protiv korupcije, onda moramo demonopolizovati državu, pa prava koja je država prisvojila sebi, nedemokratska država, nereformisana država, podeliti s društvom, jer se na takav način zajednica bori protiv korupcije.
Dobro je što povremeno političari skrenu pažnju na tu temu, a loše je što je to postalo pravilo naših života, bez obzira na epohu u kojoj živimo. Milošević je, takođe, povremeno izlazio s parolama i hapsio ministre iz svoje vlade, pa ne možemo da kažemo da je to vreme, kojeg se naša zajednica ne stidi – vreme bez pljački, vreme bez prevare, bez nepoštovanja zakona.
Loša je ona zemlja u kojoj se borimo protiv korupcije tako što se to najavi na jednom glavnom odboru, bez obzira na to da li se radi o vašoj partiji, o mojoj ili o bilo kojoj drugoj. Nema puno prostora za borbu protiv korupcije ukoliko Agencija proizilazi iz naše volje.
Hajde da se razvlastimo. Gde još postoji agencija koja se formira na ovakav način? Čiji je Agencija organ? Mi nemamo problem s tim da Agencija bude organ Ministarstva pravde, da se zna ko je odgovoran za rad te agencije. Ko će ovako biti odgovoran da rad Agencije u kojoj su svi pomalo upleli svoje interese, a niko ne preuzima odgovornost?
Kako treba da izgleda taj supermen od direktora, koji će sada otvoriti taj mračni prostor finansija političkih stranaka? Kako treba da izgleda taj direktor, koji će sam na sebe preuzeti borbu protiv korupcije u pravosuđu, u medijima, u politici, u zdravstvu? Gde su instrumenti za tako nešto? Mi ćemo ih birati.
Postoje neka iskustva, u međuvremenu. Formirali smo Republičku radiodifuznu agenciju. Da li je ta agencija opravdala naša nastojanja i očekivanja? Nije. Formirali smo Državnu revizorsku instituciju, još uvek nemaju svoje prostorije. Ako želimo da se borimo protiv korupcije, hajde da otklanjamo uzroke, naravno, da ne zapostavimo posledice, ali da otklanjamo uzroke.
Ne znam nijednog čoveka u ovoj zemlji koga bi Zrenjanin asocirao na ''urbanističku mafiju''. Svaki dan se srećemo s ljudima koje neki drugi gradovi asociraju na ''urbanističku mafiju''. Oni koji su uhapšeni u Zrenjaninu, ono što su radili u Zrenjaninu, pre toga su radili u Beogradu.
O tome smo govorili ovde, u Parlamentu. Govorili smo o kriminalu. Govorili smo o zloupotrebama. Ukazivali smo na mesta na kojima se nalazi novac ''zemunskog klana'', na mehanizme kojima se taj novac pere, i niko na to nije reagovao. Sada želimo da sprečimo takve greške, tako što tražimo od vas da nam dopustite da pomognemo.
Govorimo o zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Tu je, takođe, nerazumljiv pristup. Formiraju se dve vrlo važne institucije, Jedinica za istrage u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova i Direkcija koja treba da upravlja imovinom koja se oduzme.
Naše ministarstvo ima toliko institucija, da li će neka biti ukinuta zbog toga što ne radi dobro posao, ili će biti ukinuta zbog toga što je organizaciono prevaziđena, pa će umesto nje biti formirana Jedinica za istrage u okviru MUP-a, ili ćemo imati i dalje one podele unutar Ministarstva – oni koji se bavi finansijskim kriminalom, pa, jedinice za istragu u okviru MUP-a, pa UBOPOK, pa, kriminalistička policija i tako dalje?
Ko je prvi čovek te jedinice? Ko je prvi čovek jedinice koja treba da vodi istrage u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova? Lični izbor ministra. Tu osobu predlaže ministar. Ko je ministar? Ministar je prolazna funkcija.
Danas je to Ivica Dačić, u prošlom mandatu je bio Dragan Jočić, u narednom će biti ko zna ko, ali to su političari, ljudi koji dolaze iz struktura koje treba ta jedinica da kontroliše.
Mi smo predložili nešto drugo, da direktor policije, osoba koja ima za to zakonom obezbeđene preduslove, bude taj koji će, kroz proceduru konkursa, doći do konačnog rešenja i osobe koja vodi tu jedinicu. To je jedini transparentan način, otvoren.
Mnogo puta je pokretana borba protiv korupcije i kriminala u našoj zemlji. Svaki put kada je borba pokretana, političari su govorili da to rade u interesu građana. Bilo je vrlo malo primera u kojima smo konsultovali one koji vode tu borbu, pored nas, koji su uspešniji u toj borbi od nas.
Kada smo donosili Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala, mi smo tako nešto uradili. Kada smo formirali Posebno odeljenje Okružnog suda, u kojem se sudilo u procesima, čuveni Specijalni sud, mi smo kopirali ova pozitivna iskustva.
Ovo nisu dobra rešenja. Ona nemaju svoje uporište u nastojanjima zemalja koje su pre nas započele ovakvu borbu protiv korupcije.
Demokratizacija i unutrašnje reforme, uz brzo približavanje Evropskoj uniji, jedini su način na koji se ovo može ozbiljno rešiti. Veliku grešku pravimo, posebno s ovim zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Nemamo ništa protiv zaplene imovine, tako nešto podržavamo. Podržavamo usaglašavanje koje ste predvideli s nekim međunarodnim dogovorima i ugovorima koji proizilaze iz toga, ali ovo su nerazumljivi propusti, ponižavajući za Skupštinu demokratske Srbije.
Ne mogu da zamislim da neko može da se usudi da se pozove na svoje zakonsko pravo, na osnovu koga postavlja pitanje vaše verske, nacionalne opredeljenosti, pitanje identiteta, polnog identiteta, seksualnog identiteta. To je besmisleno.
Tu je profesor Mićunović. Nećemo valjda takav zakon doneti? Pa, čak, i to pravo kad damo, ničim ne štitimo tu osobu. Znamo u kakvoj zemlji živimo. Ne može se doneti ovaj zakon a da se ne donesu dva još, uz njega. Oni su u Skupštini. Zakon o klasifikaciji i informaciji je u Skupštini.
Kako će Poverenik raditi svoj posao ako mu je, pod izgovorom zaštite informacija od nacionalnog, državnog interesa, zabranjen uvid u neke podatke, a nema zakona kojim se utvrđuje precizno šta je to državna tajna, službena tajna, vojna tajna?
Pomenuli ste Sloveniju kao jedan primera, i to je pozitivno. Možemo dosta od Slovenaca da naučimo. Oni su od osnivanja svoje države, od jula 1991. godine, do danas, usvojili samo dva dokumenta zaštićena pozivanjem na državnu tajnu.
Mi nemamo zakon. Sve može da bude državna tajna, i plata direktora BIA-e, i vaš i moj život, okolnosti u kojima se nalazimo. Može da bude državna tajna plasiranje informacija koje nisu tačne, pa ko uzme informacije, državna tajna. Mnogo toga, mnogo slobode se oduzima Predlogom zakona o zaštiti podataka, a siguran sam da to nije bila prva namera, da to ne sme biti namera i cilj Vlade koja želi Srbiju da vodi u Evropsku uniju.
Podneli smo 15 amandmana i razočarani smo činjenicom da Vlada te amandmane nije uvažila. Nadamo se da će biti razumevanja za ono što smo predložili, jer će od razumevanja Vlade, ne govorim u svoje ime, zavisiti i naše glasanje. Ali, ne možemo da podržimo nedorečene zakone.
Ne uskraćujemo vam pravo na dobre namere i mislimo da ste želeli sve najbolje, ali ovo nije dovoljno. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti mora biti praćen zakonom o klasifikaciji informacija i antidiskriminacionim zakonom.
Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije mora biti potpuno iznutra redefinisan, jer nema ništa od borbe protiv korupcije ukoliko ta agencija zavisi od naše dobre volje, a zavisi od volje onih koji su kandidovali ljude u samu agenciju.
Imamo iskustva i sa Ustavnim sudom, imamo iskustva sa Tužilaštvom, imamo iskustva sa Državnom revizorskom institucijom, sa Komisijom za hartije od vrednosti, imamo iskustva i s našim parlamentom. Videli ste kako smo proveli četiri sata, u kakvoj atmosferi, zbog nečeg što je očigledno.
Ako na takav način formiramo Agenciju protiv korupcije, onda smo napravili veliku grešku. Kompromitovali smo posao koji ne sme biti kompromitovan.
Jer, ako naše društvo nema još uvek pravo na materijalnu satisfakciju, ako ljudi koji u ovoj zemlji žive s osećajem da nikada neće dobiti onoliko novca koliko zaslužuju za posao kojim se bave, neka bar imaju osećaj da žive u pravednom društvu. Pravedno društvo nije društvo koje zavisi od naše dobre volje, nego društvo u kojem pravda ima svoje uporište u zakonu, u zakonima koje mi donosimo, o kojima danas raspravljamo i, naravno, u Ustavu.
Zbog toga je ovo jedan proces koji je loše započet pre dve godine i proces koji se, nažalost, odvija u tom duhu i u takvoj atmosferi.
Učestvovaće i naši poslanici u raspravi i mislim da ćemo ući u Ginisovu knjigu kao poslanička grupa koja je o šest zakona uspela da raspravlja u 15 minuta.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, javio sam se u skladu sa članom 83. Poslovnika o radu i, naravno, u skladu sa članom 100.
Gospođo predsednice, član 83. vas obavezuje da u predlog dnevnog reda sednice Skupštine možemo da uvrstimo samo one predloge koji su pripremljeni u skladu sa Ustavom i u skladu sa Poslovnikom po kome parlament radi, dok pretposlednji stav člana 100. kaže da ste kao predsednik dužni da nakon reklamiranja Poslovnika ponudite objašnjenje.
Mi smo tokom poslednjeg radnog dana prethodne nedelje čitav dan diskutovali u skladu sa Poslovnikom, ukazujući na činjenice koje predlog Vlade, zakon o ratifikaciji energetskog sporazuma s Ruskom Federacijom, veoma kompromituju. Mi nismo dobili nijedan adekvatan odgovor od vas i zbog toga ćemo tražiti od Narodne skupštine da se izjasni o svim reklamiranim povredama Poslovnika u danu za glasanje. Istovremeno ćemo pokrenuti pred Ustavnim sudom Republike Srbije postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona koje je parlamentu prosledila Vlada.
Stoga bih vas zamolio, kao predsednika parlamenta, da povedete računa o usklađenosti jedne i druge inicijative. Mi tražimo da se to uradi po hitnom postupku kako bi poslanici znali o čemu zapravo glasaju.
Ne mislim da trošim vreme i još jednom ponavljam da sve ono što smo rekli mislimo – da je dovoljno skandalozna činjenica da je tek nakon diskusije u parlamentu javnosti predstavljena procena vrednosti NIS-a, a potpuno su poražavajući oni aspekti zakona o ratifikaciji o kojima smo toliko puta govorili. Ukazujemo na kršenje Zakona o privatizaciji. Istovremeno ukazujemo na diskriminaciju naših građana.
Ovde u parlamentu smo više puta vodili raspravu o ukidanju PDV-a na hranu i opremu za bebe, na odeću, i nije bilo novca za to, a PDV je ostajao kao porez. Tražili smo ukidanje poreza na udžbenike i tražili smo smanjenje poreza. Svaki put nam je ponuđeno kao obrazloženje da je teška materijalna situacija i da ne postoje uslovi za tako nešto. U zakonu o ratifikaciji mi oslobađamo ruskog partnera poreza na dodatu vrednost do pune isplativosti posla u koji mi i oni ulazimo. Mislim da je to diskriminacija naših građana.
Po ta dva osnova ćemo tražiti da reaguje Ustavni sud. Od vas kao predsednika parlamenta očekujemo da povedete računa i, naravno, u komunikaciji sa Ustavnim sudom da obezbedite što ažurniju reakciju te institucije kako bi Skupština mogla na valjan način da se izjasni u danu za glasanje.

Gospođo predsednice, uz najbolju volju, mi ne možemo biti zadovoljni vašim odgovorom. Ovde su sedeli predstavnici Vlade, ovlašćeni predstavnici, potpredsednik Vlade Đelić, nadležni ministar Škundrić, i čitavog dana smo im postavljali pitanja i ni na jedno od tih pitanja nismo dobili adekvatan odgovor. Ne možemo sada da ulazimo u prepisku sa nadležnim ministarstvima. Vlada je dužna da ovde pošalje kao svoje predstavnike osobe koje mogu da odgovore na pitanja poslanika i da na takav način utiču na tok rasprave.
S obzirom na to da smo ostali bez ijednog odgovora, za nas je potpuno neprihvatljivo da sada čekamo prepisku sa resornim ministarstvima u Vladi a da pre toga parlament glasa. Zato ćemo tražiti da se o tome izjasni parlament u danu za glasanje. Dakle, tražimo od vas da stavite na glasanje sve naše primedbe o Poslovniku kako bi Skupština mogla da iznese vrlo jasan stav o onim pitanjima o kojima nismo mogli da dobijemo odgovor od nadležnih predstavnika Vlade.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mi ćemo glasati za ratifikaciju ovih zakona. Žao nam je što do toga nije došlo mnogo ranije. Previše vremena je izgubljeno, više od godinu dana. Znamo u kojim okolnostima se nalazila Skupština. Hajde da verujemo da će oni koji dobiju ovaj novac znati šta da rade sa njim.
Ono što nam je potrebno u ovoj diskusiji jeste procena Ministarstva finansija ili Vlade, nadležnih resornih ministarstava. Šta će Srbija dobiti sa tih 280 miliona? Da li će se pored tih obnovljenih kliničkih centara promeniti i način organizacije našeg zdravstvenog sistema kako bi država bila sposobna da rešava te probleme? Da li će se u oblasti agrara napraviti neka analiza, pa reći, ako se ulaže 100 miliona, 150 miliona, 50 miliona, koliki je benefit u stvari?
Mislim da moramo na takav način početi da razgovaramo u parlamentu, jer je do sada opšte pravilo bilo da je zaduživanje loš posao. Svaki ozbiljan biznis se oslanja na kreditne aranžmane. Ovo ne znači derogiranje naše države ili neko prosjačenje, kako se to često opisuje. Mislimo da je ovo dobar poslovni potez, samo bismo voleli da dobijemo procenu kakva je konkretna korist za naše društvo od svega toga. Ako to ne može materijalno da se iskaže kroz investicije u obnovu kliničkih centara, hajde da vidimo šta se dešava sa agrarom, da li ima procene šta će se desiti nakon obnovljene infrastrukture.
Mislim da je takva vrsta razmišljanja potrebna ne samo parlamentu, nego i čitavom društvu. Sa jednim takvim objašnjenjem bilo bi još manje skepse koja prati raspravu o ovoj tački dnevnog reda. Ponavljam, glasaćemo za i žao nam je što do toga nije moglo da dođe ranije.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u skladu sa Poslovnikom nakon obaveštenja koje ste nam prosledili, gospođo predsednice. Radi se, naime, o odluci Vlade da povuče iz diskusije narednu tačku dnevnog reda, a to je rasprava o rezoluciji o Kosovu. Za nas je veoma važno obrazloženje zbog čega Vlada sada insistira na jednoj ovakvoj inicijativi; da li je to zbog toga što Vlada više nema snagu da insistira na politici kontinuiteta, onoj politici koju su oni kritikovali, ili zbog toga što Vlada nema snagu da nametne neku novu politiku.
U svakom slučaju, bez obzira na obrazloženje, jasno je da je ona politika o kojoj smo mi godinama govorili politika koja je izdržala test vremena. To je politika koja je, uprkos svim osudama, bila i izraz našeg iskrenog patriotizma. Znate šta, ovde u Skupštini su davno podeljene uloge. Već se godinama znaju dežurne patriote i dežurni izdajnici.
Upravo zbog svega onoga što smo uradili poslednjih nekoliko godina mi bismo želeli da čujemo obrazloženje ovakvog stava Vlade. Vlada se pozvala na član 143. stav 1. Poslovnika o radu Skupštine.
Međutim, postoji stav 2. U tom stavu se vrlo jasno kaže da Narodna skupština, na obrazloženi predlog predlagača, može da odluči da povuče određenu tačku iz dnevnog reda sednice koja je u toku sve do početka pretresa te tačke, pod uslovom da sednici prisustvuje najmanje 126 narodnih poslanika.
Mi smo godinama sa skupštinske govornice usamljeni branili političke ideje i vrednosti kojima se, po našem mišljenju, ovom inicijativom Vlada približava, ali to očigledno ne sme da kaže. Mi bismo želeli da čujemo upravo tako nešto od Vlade. Želeli bismo da od Vlade čujemo da više ova zemlja ne može da sledi politiku koja se suprotstavlja životnim interesima našeg društva. Želimo da čujemo od Vlade da je spremna da se posveti zaštiti interesa srpske zajednice na Kosovu, a ne samo saniranju štete koju je proizvela politika prošlosti, štete koja je postala visoka do te mere da opterećuje i našu budućnost u ovom trenutku.
Dakle, gospođo predsednice, molim vas da nam kažete koje je obrazloženje za ovako nešto, jer je ovo i suviše ozbiljno političko pitanje. Dosta smo se poigravali sudbinom Kosova i Metohije, dosta je to pitanje bilo predmet partijskih borbi.
Ako smo se ovde u Skupštini dogovorili da se obave konsultacije između svih poslaničkih grupa, ako je tom dogovoru prisustvovao predsednik Vlade, onda mislim da zaslužujemo, kao poslanici, nešto više od ovog šturog zahteva. Šta je to u međuvremenu otkrio premijer Cvetković, pa je odlučio da izbegne raspravu o kontinuitetu državne politike prema Kosovu i Metohiji?
Znači, 108 poslanika je podnelo zahtev da se ovde o Kosovu raspravlja. Mi smo spremni u svakom trenutku da učestvujemo u toj raspravi, baš kao što smo spremni da kažemo zbog čega ne pristajemo na politiku kontinuiteta.
Očigledno je da Vlada nema snage ni za jedan ni za drugi preokret, a samim tim očigledno je da Vlada nije sposobna za rešavanje problema koji proističu iz takve vrste nemoći.
Dakle, pre nego što pređemo na glasanje, hajde da čujemo koje je obrazloženje jednog ovakvog zahteva i da vidimo da li u Skupštini postoji 126 poslanika koji bi još malo da ćute o činjenici kojom je, između ostalog, potvrđeno glasanje 11. maja, da Srbija mora pristati na onu vrstu politike na koju pristaje njeno društvo, a u ovom trenutku tražeći promenu svakodnevnog života, pa i u kursu države koji je sledila u procesu rešavanja kosovskog problema.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, članovi 224, 225. i 226. Poslovnika.
Gospođo predsednice, da li postoji način da mi kao parlament dobijemo informaciju, pre nego što se prekine ovo zasedanje, zbog čega Vlada povlači ovako važnu tačku dnevnog reda?
Svaku inicijativu mora pratiti neka odgovornost. Mi nismo usvojili SSP u julu mesecu zbog toga što smo na nesrećan način započeli svoje zasedanje.
Započeli smo zasedanje ignorisanjem zahteva 108 poslanika SRS, DSS i NS za raspravom o Kosovu i Metohiji. Onda smo na dnevni red stavili Rezoluciju Vlade o Kosovu i Metohiji, iza koje nije stajala vladajuća koalicija, pa nije bilo većine za tu rezoluciju, a toj rezoluciji nisu prethodile ni konsultacije, koje su bile pravilo naše politike u poslednjih nekoliko godina, da bismo sada, nekoliko meseci posle toga, dobili dopis u tri rečenice koji je potpisao zamenik predsednika Vlade i prvi potpredsednik i ministar unutrašnjih poslova, u kojem nas on upoznaje sa idejom da Vlada odustaje od rasprave o ovom pitanju.
Za desetak dana ili za nedelju dana pred Generalnom skupštinom UN pojaviće se predstavnici naše države sa jednom inicijativom. O toj inicijativi mi nismo razgovarali ovde u parlamentu.
O toj inicijativi nikada nije diskutovala ni Vlada, osim ukoliko to nije bila neka tajna sednica Vlade. Mislim na ideju da se od Generalne skupštine zatraži podrška za inicijativu koju ćemo pokrenuti pred Međunarodnim sudom pravde, koji bi se onda konsultativno izjasnio o tome da li je priznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije kršenje međunarodnog prava. O tome ova skupština nikada nije raspravljala.
Mi nismo imali priliku da vidimo ministra inostranih poslova ovde u sali. On je danas u Egiptu i nadam se da zna šta tamo traži, ali bi bilo dobro da nam vi kao predsednik Skupštine omogućite meritorne sagovornike o ovom pitanju. Ne kažem da vi to niste, ali čini mi se da ste i vi u nezgodnoj poziciji, kao i svi mi poslanici.
Nama se ne dopada ideja o daljoj konfrontaciji u međunarodnoj politici, a svi oni akteri međunarodne politike do kojih je nama stalo upozoravaju nas da su inicijative koje pokrećemo u poslednje vreme inicijative koje će se na kraju završiti kao i ovaj Predlog rezolucije Vlade Republike Srbije o kontinuitetu državne politike prema Kosovu i Metohiji – sa puno priče i sa minimalnim rezultatima.
Zbog toga neko treba da preuzme odgovornost. Mi smo godinama govorili da ova država ne može promeniti život svojih građana ukoliko bude insistirala na politici kontinuiteta koju je sprovodila na prostoru Kosova i Metohije. Ako je Vlada toga postala svesna u međuvremenu, onda to Vlada mora otvoreno da nam kaže. Ukoliko Vlada želi da na drugi način nastavi sprovođenje stare politike, onda to takođe treba ovde otvoreno da kaže, ali ovakve nedoumice nisu dobre. Cenu ovakvih nedoumica, po pravilu, plaćaju oni koji za to najmanje treba da odgovaraju, a to su naši ljudi na Kosovu i Metohiji, to je srpska zajednica na Kosovu i Metohiji.
Zbog toga mislim da je parlament dužan da se ozbiljnije odnosi prema ovom stavu Vlade i od vas tražim da nam kažete kada ćete nas obavestiti o tome da li ćemo moći da saslušamo obrazloženje Vlade pre nego što se završi ovo zasedanje ili ćemo ga dobiti u oktobru mesecu, kada će već sve samo po sebi biti manje važno jer će ostati daleko iza nas.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je ne samo za nas veoma važna tema a ovo jadno stanje u kojem se nalazi srpska skupština možda nas još više obavezuje na tako nešto. Sramota je ćutati o ovome što se sada dešava. To što se mi ne slažemo ili što se nismo slagali u politici koja se vodila u procesu rešavanja kosovskog problema ne može biti obrazloženje i opravdanje za ćutanje i tišinu. Vlada je predložila Skupštini raspravu o kontinuitetu u državnoj politici prema Kosovu i Metohiji.
Mi smo želeli tu raspravu, ne zbog toga što smo želeli da glasamo za vladin predlog, nego zbog toga što smo smatrali da još uvek postoji prostor za dodatnu argumentaciju koja bi dopustila ovoj zemlji da zauzme drugačiji politički kurs i verujemo da bi mnogo više koristi imala srpska zajednica na Kosovu i građani Kosova, dakle ne samo Srbi, a samim tim i Srbija.
Za nas je Kosovo oduvek bila prilika, a ne pretnja i problem kojeg se nekako vlast mora ratosiljati. Šta se sve u ovoj zemlji desilo u poslednjih nekoliko godina što je bilo motivisano odbranom srpske države na Kosovu i Metohiji? Mi imamo obavezu prema građanima, prema građankama i građanima ove zemlje, prema srpskoj zajednici na Kosovu, prema Albancima na Kosovu. Samo Srbija može biti ta koja će nešto konkretno promeniti na prostoru Kosova.
Nezavisnost Kosova proglašena je 17. februara. Nije danas Kosovo mnogo srećnije nego što je to bio slučaj do 17. februara. Mi kroz Kosovo možemo pokazati zbog čega smo drugačija zemlja i da smo drugačija zemlja, i to je prilika i za vladajuću koaliciju.
Ne možemo da prihvatimo tu nemoć, gospođo predsednice, koju prepoznajemo u vašoj konstataciji da predlagač ima pravo da povuče tačku dnevnog reda. Nije ovo bilo koja tačka dnevnog reda. Najmanje je važno koliku smo mi cenu platili zastupajući one političke stavove sa kojima se sada prećutno i tako stidljivo identifikuje makar deo vladajuće koalicije. Vi ovu tačku dnevnog reda povlačite zato što u vladajućoj koaliciji ne postoji saglasnost što se tiče politike koju ova država želi da vodi u procesu rešavanja kosovskog problema.
Kada je to parlament raspravljao o inicijativi koju će predsednik ove države i ministar inostranih poslova zastupati u Generalnoj skupštini UN? Kada smo mi o tome razgovarali? Čiju politiku oni tamo vode? Rekli smo da moramo da napustimo te šine slepog koloseka kojim se država kreće poslednjih 20 godina. Za nas je rasprava o Kosovu nužnost. Nije dovoljno okačiti još jednu funkciju na neko potpredsedničko mesto i da sklepate bilo kakvu koaliciju da bi se dobila argumentacija za jednu kvalitetniju politiku. Potreban je iskren razgovor ovde u Skupštini.
Ovo nije priča o odgovornosti. Ništa mi nećemo dobiti od toga što ćemo upirati prstom jedni u druge i tražiti one koji su odgovorni za haos na Kosovu, ali ovo je priča o jednoj političkoj viziji i mi imamo pravo da iznesemo tu političku viziju. Nismo ćutali ni kada smo bili usamljeni, a sada nam se čini da ima mnogo više poslanika koji dele tu političku viziju. Kroz partnerstvo Beograda i Prištine mora biti rešen problem na Kosovu i Metohiji, kroz partnerstvo Beograda i Prištine.
Nikada nismo rekli da je Koštunica odgovoran za ono što se na Kosovu desilo. Nikada nismo trljali ruke zadovoljni činjenicom da je Kosovo proglasilo nezavisnost, a da naša vlada u nečemu nije uspela, ali sada moramo tragati za novim putevima rešavanja tog problema, jer problem nije rešen.
Ovde smo prošle nedelje toliko puta čuli istovetne stavove od dominantne stranke u vladajućoj koaliciji i većine opozicionih partija. Čuli smo to, ali sada kada treba da u raspravi o Kosovu i Metohiji iznesemo argumente zbog kojih mi ne pristajemo na taj kontinuitet nama se ta rasprava uskraćuje. Vodiće se politika na nekom drugom mestu, biće formulisana na nekom drugom mestu. Znate šta, to Koštunici nismo dozvolili da radi. On je uvek izlazio pred poslanike u parlamentu, pre toga sazivao konsultacije. Dolazio je ministar Samardžić kod nas, nije mu bilo prijatno na razgovorima. Ne mislim da su bili nekulturni razgovori, ali smo imali različite stavove, razgovarali o tome, pa smo izašli ovde i u parlamentu diskutovali, pa glasali.
Ako vladajuća koalicija odustaje od ove rasprave neka nam onda kaže – povlačimo predlog, želimo da se dodatno konsultujemo, ne dopada nam se ideja da se preglasavamo po pitanju Kosova i Metohije, pružite nam priliku da ispravimo neku grešku koju smo napravili onda kada smo izašli sa predlogom o kojem nismo razgovarali. To je nešto što je normalno i naravno da uvek kada su tako važne državne teme moramo da pronađemo kompromis. Mi to želimo da uradimo, ali ta ideja da ćuteći pređemo preko toga ne dolazi u obzir.
Važna je tačka dnevnog reda pred nama, želimo da se što pre ova tačka završi, želimo da glasamo, želimo da ratifikujemo SSP, želimo da ratifikujemo ove sporazume kojima će se praktično otvoriti ta finansijska sredstva koja su nam neophodna, ali za pet godina će neko izaći pred Skupštinu i reći – povlačimo iz rasprave energetski sporazum od pre pet godina. Upravo zbog toga mislimo da sada treba na ovome insistirati. Neka se pojavi predstavnik Vlade, ministar za Kosovo i Metohiju koji prima platu da bi sedeo pred poslanicima, koji je bio na Odboru koji nije održan i neka kaže – povlačimo predlog dnevnog reda zbog toga što su potrebne nove konsultacije, zbog toga što nema većine za predlog politike o kontinuitetu, jer jedni u tome vide malo kontinuiteta, drugi vide previše kontinuiteta. Potrebna nam je nova vizija i tu viziju treba zajedno da formulišemo. Mi ćemo za tako nešto glasati, ali da ćutimo nećemo. Nismo ćutali ni u prošlosti, ne pada nam na pamet da ćutimo sada kada vidimo da je ćutanje vaša potvrda ispravnosti naše politike.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u skladu sa članom 194. kojim se reguliše predstavljanje Vlade u Narodnoj skupštini.
Gospođo predsednice, tokom jučerašnjeg dana na konsultacijama sam vas zamolio, mislim da sam rekao ono što je bilo praktično mišljenje drugih šefova poslaničkih grupa, da se današnja rasprava vodi u prikladnoj i potrebnoj atmosferi za normalno odlučivanje i rad Republičkog parlamenta.
Danas se pred nama kao predstavnici Vlade nalaze potpredsednik Đelić i ministar Škundrić. Da li možemo da dobijemo odgovor na pitanje gde je naš predsednik Vlade i šta to danas premijer radi što je važnije od rasprave o ovako bitnom sporazumu, kao što je energetski sporazum sa Ruskom Federacijom?
Toliko toga smo čuli u prilog ovom sporazumu, jako puno kritike na njegov računa, ali mislim da je rasprava, ukoliko počnemo na ovakav način, ispod svakog nivoa.
To je sporazum koji su u ime ove zemlje u Kremlju potpisali ili potpisu prisustvovali najviši predstavnici naše države, predsednik Republike, predsednik Vlade, potpis je stavio tadašnji ministar Ilić, on je danas ovde narodni poslanik.
Odgovorite nam na pitanje gde je premijer i da li postoji mogućnost da se premijer pojavi ovde u skupštinskoj sali, kako bi sa predsednikom Vlade razgovarali o vrlo bitnim pitanjima i dobili neke odgovore koje ne može da nam da ministar za energetiku, jer prosto on za tako nešto nije nadležan, a to ne može da uradi ni potpredsednik Đelić, pošto je on potpredsednik zadužen za evropske integracije i istovremeno potpredsednik koji obavlja poslove ministra za nauku. Samo to pitanje.
Ukoliko ne budemo zadovoljni vašim odgovorom, naravno mi ćemo nastaviti svoju diskusiju, nećemo se pozivati na Poslovnik, ali ćemo smatrati da niste uradili svoj posao na valjan način jer je ovde za raspravu potreban predsednik Vlade.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, podsetiću vas da je 10. jula Vlada Republike Srbije za svog predstavnika u Narodnoj skupštini po ovoj tački dnevnog reda odredila gospodina Vuka Jeremića, ministra inostranih poslova, a da ste nas u nastavku zasedanja početkom nedelje obavestili da će Vladu predstavljati i ministar poljoprivrede gospodin Dragin. Jedine osobe koje nisu pominjane kao predstavnici Vlade po ovoj tački dnevnog reda su potpredsednik Đelić i ministar energetike Škundrić, koji se danas nalaze pred nama.
Pošto u parlamentu mora postojati neki red i do sada je u većoj ili manjoj meri makar taj deo parlamentarne prakse bio uvažavan, molim vas da nam kažete kada je to u pisanoj formi Vlada obavestila Skupštinu da je promenila svoje predstavnike i za predstavnike, umesto gospode Jeremića i Dragina, odredila gospodina Đelića i gospodina Škundrića. Ne da daje neka verbalna objašnjenja, nego vrlo jasni dopis - kada je parlamentu upućen predlog da se promene predstavnici Vlade?
Još jednom vas molim da u toku dana razgovarate sa premijerom i omogućite nam odgovor na pitanje - koji je to posao važniji za predsednika Vlade od ovog o kome mi danas raspravljamo u Skupštini Srbije. Toliko toga je rečeno o energetskom sporazumu, da je istorijski, da je od vitalnog interesa za naš narod, toliko toga je sporno u ovom sporazumu, čak ni vladajuća koalicija nije jedinstvena po pitanju njegovog kvaliteta, karaktera, načina na koji je postignut. Na ta pitanja odgovore može da da isključivo predsednik Vlade.
Sa gospodinom Škundrićem možemo da razgovaramo o nekim aspektima tih sporazuma, jer je i on resorno nadležan za tako nešto, sa gospodinom Đelićem ne znam o čemu možemo da razgovaramo po ovom pitanju, jer sam siguran da on ne može da odgovori na ona pitanja koja ćemo mu mi postaviti. U svakom slučaju nas obavestite kada je Vlada promenila svoje predstavnike.
Vuk Jeremić, 10. jul, u ponedeljak smo dobili dopis da će Vladu predstavljati i ministar Dragin, samo nisu pominjani gospodin Đelić i gospodin Škundrić, koji se danas ovde nalaze kao predstavnici Vlade. Na loš način počinjemo diskusiju o ovako važnoj tački dnevnog reda.
Unapred sumnjamo da ćemo dobiti potrebne odgovore kako bi mogli da doprinesemo na adekvatan način realizaciji ovog posla i zbog toga su još čvršći naši argumenti kojima se suprotstavljamo realizaciji sporazuma koji je potpisan u Moskvi, u prisustvu predsednika Republike, predsednika Vlade, nekolicine ministara, da bi se danas pred Republičkim parlamentom poslala poruka građanima Srbije da više respekta naša država pokazuje prema Putinu, nego prema srpskoj skupštini.
Nađite primer kada se Putin odnosio prema Dumi, pa ćemo i mi preći preko te činjenice, ali ta vrsta nepoštovanja, ta vrsta ignorisanja institucija jeste nešto sa čime se ne možemo složiti i to će se menjati. To će se menjati tokom ove sednice ili neke od budućih, ali preko toga se više neće prelaziti. Hvala.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovo što smo do sada čuli, izuzimajući poslanike koji su izuzeli svoje mišljenje na nadležnim skupštinskim odborima, može se opisati isključivo, samo i jedino kao skandalozno, kao nešto što je sramno, kao nešto čega se ovaj parlament mora stideti. To što ste izgovorili vi, gospodine Đeliću, i vi gospodine Škundriću, ne može se opisati na drugačiji način.
Podsetiću vas samo na jednu od činjenica koju ste vi zaobišli u toku svog izlaganja, činjenicu koja govori o neravnopravnosti, o ponižavajućem odnosu na koji vlade Republike Srbije, i Koštuničina i Tadićeva, pristaju kroz ovaj sporazum.
U slučaju eventualnog spora između dve ugovorene strane, između Republike Srbije i Ruske Federacije, validna je isključivo verzija sporazuma na ruskom jeziku. Ovakva odredba je nezamisliva u modernim međudržavnim političkim ili komercijalnim odnosima. Ona je zapravo izraz onog vremena koje se opisivalo kao kolonijalno doba.
Slična odredba ne postoji ni u jednom od brojnih sporazuma koje je Ruska Federacija potpisala sa drugim državama, između ostalog ni sa Grčkom, koju ste vi tako euforično pominjali, gospodine Đeliću. Zašto onda ne raspravljamo na ruskom jeziku da bi znali o čemu zapravo govorimo, zašto ste nam predali verziju sporazuma na srpskom koja nije validna.
Šta reći o vašem referatu, gospodine Škundriću. Vi ste prof. u Beogradu, prof. u Sankt Petersburgu. Ne bih cenio vašu stručnost, ali vi se bavite tekstilom i tekstilnim inženjerstvom. To nema veze sa naftnim i gasnim sporazumom sa Ruskom Federacijom. Konačno, u ovom dokumentu niste ni učestvovali.
Kada ste vi, gospodine Đeliću, otkrili da Rusija ima naftu? U januaru ove godine.
Ova država je usvojila energetsku strategiju 2005. godine, strategiju svog energetskog razvoja, koja je direktno suprotna ovome što sada vaša Vlada radi i za šta traži podršku od parlamenta, direktno suprotna.
Kada smo otkrili, gospodine Škundriću, da Rusija ima naftu? U januaru ove godine. Da ima gas? U januaru ove godine. Ko je odgovoran za ovo što se danas nalazi pred parlamentom, za raspravu u kojoj zaobilazimo svaki od tih sramnih, strašnih, neprihvatljivih stavova koji ponižavaju ovu zemlju.
Sa kojom zemljom je Rusija potpisala ovakav sporazum? Koja je to od država, sa kojom je Rusija potpisala sporazum, dala zlatnu akciju Ruskoj Federaciji? To vaš Slobodan Milošević nije radio 97. godine. Linčovali smo ga kada je prodao Telekom za milijardu i sedamsto miliona maraka, ali je zadržao zlatnu akciju Telekoma.
Neka se pojavi ovde predsednik Vlade, neka dođe predsednik Republike. Ko je, gospodine Popoviću, bio pravni i finansijski savetnik naše zemlje u ovom poslu? Svaka čast i vama i Dejanu Mihajlovu, ali reći ću vam ko je bio pravni i finansijski savetnik Gasproma, finansijski "Meri linč", pravni "Freš end Filds", dve najjače pravne i finansijske kuće na svetu.
Vaš je bio "Meri linč" do onog trenutka do kog niste napustili koncept, "Meri linč" i Rajfajzen, pa ste napustili taj koncept privatizacije. "Meri linč" i Rajfajzen su rekli - nema većinske privatizacije NIS, da manjinski paket. Pa ste ih napustili. Izađite ovde pa recite da to nisu rekli.
Kako je utvrđena cena NIS? Koliko vredi NIS? Država plaća 400.000 evra "Diloit i tušu". Možemo li da dobijemo odgovor na to pitanje? Šta se dešava sa ovom zemljom u situaciji u kojoj će se ona naći kada se ratifikuje ovaj sporazum? Gasprom 51%, Republika Srbija 49% u toj novoj kompaniji.
Koliki je osnivački kapital te kompanije: 500 evra, 1.000 evra, 5.000 evra, 500.000.000 evra? Koliki je osnivački kapital kompanije koja se tako formira? Šta Srbija unosi u tu kompaniju, šta unosi Gasprom? Srbija unosi sve što ima, unosi infrastrukturu koja je stvarana 50 godina, unosi tržište koje je štićeno državnim monopolima.
Šta unosi Gasprom? Veliki potencijal. Kakav smo mi do sada problem imali kao Srbija u ekonomskoj saradnji sa Ruskom Federacijom? Koliko se sećam, jedini problem je bio u tome što nismo imali pare da platimo ono što se oduvek moglo kupiti na tržištu Rusije i što će se ubuduće kupovati. Gde je u sporazumu koji nam vi nudite, i u srpskoj i u ruskoj verziji, postoji garancija da će na bilo kakav način Srbiji biti ponuđeno bilo šta ispod tržišne cene?
Da li možemo da dobijemo odgovore na ta pitanja ili će se ovo pretvoriti u ono što je po pravilu svaka rasprava u srpskoj skupštini: u naglabanje od tri sata u kojem niko ne želi da se posveti suštini. To niste naučili na fakultetima u Francuskoj, gospodine Đeliću, a ni vi gospodine Škundriću to definitivno niste mogli da nauče u partiji u kojoj ste bili i u kojoj ste sada dok je bila na vlasti.
To Slobodan Milošević nije radio. Ovo što su radili Koštunica, Boris Tadić ni Milošević nije uradio. Vrlo dobro znamo zašto smo klekli pred Rusijom. Klekli smo zbog Kosova.
Danas znamo da će se povlačiti Vladina rezolucija o Kosovu, jer je ta politika poražena, i ono što su nama uradili Amerikanci, nakon toga su uradili Rusi nekoj drugoj zemlji. Samo ne želim da ikad više Srbija bude poligon na kojem će se odmeravati postojanost međunarodnog prava.
Hajde da analiziramo sve ovo što se nalazi u sporazumu, pa da kažemo u 1. tački da predloženi sporazum predviđa da ubuduće kompanija i ruska strana ima najmanje 51% vlasništva, ali i apsolutnu kontrolu svih resursa koji se nalaze pod tom kompanijom, apsolutnu kontrolu.
Samo 400 miliona se plaća NIS. Kolika je bila dobit NIS u prošloj godini? Ruska federacija će investirati 500 miliona. Pa 300 miliona je bila dobit u prošloj godini. Mi ćemo dobiti za 400 miliona evra za koliko ćemo dati NIS i još 500 miliona investicija.
Kolika je rudna renta na nalazišta gasa i nafte u Vojvodini: 3%. Koliko je u Rusiji: 70%. Rusi će ovde raditi ono što ne mogu da rade u svojoj zemlji i nisu oni odgovorni za to. Svako ko se bavi biznisom traga za što većim profitom i što manjim troškovima, pa onda ovo treba nazvati poklonom.
Prošle godine ste kritikovali Tomislava Nikolića kada je ovde sa skupštinske govornice rekao da žali što mi nismo deo Ruske federacije ili nešto slično poput toga. Ovo ne postoji i ni u jednoj republici Ruske federacije se ne dešava ovo što se danas dešava kod nas u Srbiji. Mi sada ovde raspravljamo, čekamo, imamo još 12 minuta rasprave i posle 15 minuta i zbogom.
Kako će se promeniti ovaj sporazum. Nikako. To tako stoji u njemu. Jedino sudnji dan može promeniti ovaj sporazum posle vaše ratifikacije, ništa drugo. To ova zemlja nikad sebi nije dozvolila. Ne kažem da treba da pošaljemo poruku da ćemo jesti korenje, daleko od toga, i ne kažem da tražimo naftu i gas tamo gde toga nema, ali minimum dostojanstva i minimum poštovanja nacionalnih interesa.
Da, izvolite, Rusi, kupite ovde kao što se danas kupuje u Rusiji. Platite najviše pa budite gazde. Oni taj jezik razumeju jako dobro. Uostalom, samo tim jezikom i govore.
Svakakim pritiscima smo bili izloženi, tražila je ruska ambasada da se prioritetno raspravlja o ovom sporazumu, i mislim da su bili u pravu, ne postoji važniji dokument od ovog o kome mi sada govorimo u poslednjih nekoliko meseci.
Ovo je direktna negacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji smo potpisali, zato što taj mentalitet koji smo mi juče pokušali da definišemo ovde u parlamentu, taj mentalitet, to ne postoji u ovome o čemu danas razgovaramo. Govorimo o gasovodu. Najmanje 10 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje je propusna moć tog gasovodom.
Na kakav način mi možemo da utičemo na trasu tog gasovoda, na izradu tog gasovoda, na bilo šta u tom gasovodu? Mi smo se odrekli obaveznog odborenja. Koja se zemlja oko nas toga odrekla? Nijedna.
Izuzeli smo iz sporazuma na potpuno neverovatan način. Mi smo pomenuli sve ono o čemu moramo razgovarati. Koji je kvalitet nafte koji će se nuditi ovoj zemlji? Govorim o ekološkim standardima. Vi vrlo dobro znate da od toga nema ništa. Vrlo dobro znate da se ovde dosad trošila nafta najlošijeg kvaliteta. Iz dva razloga, zbog toga što su naša postrojenja za preradu nafte, to su muzički eksponati, i zbog toga što uvek kupujemo najnekvalitetniju naftu, jer nemamo novca za nešto više.
Hajde da kažemo gde su sporazumom utvrđene obaveze budućih vlasnika Gasproma, da poštuje postojeće ekološke norme u zakonodavstvu Srbije. Ako smo mi trovali i ako danas trujemo Pančevo, zato što ne možemo ništa bolje da uradimo, pa hajde makar kroz ovaj energetski sporazum da zaštitimo živote tih ljudi. Nema ništa od toga, ali zato stoji garancija da se neće pooštravati važeći zahtevi u pogledu kvaliteta produkata od prerade i nafte koji se proizvode. I dalje će se ljudi trovati.
Poražavajuće je što pri potpisivanju ovog sporazuma potpisnici zaobilaze ono što se ne sme zaobići. To su sveta pravila posla. Vi ih vrlo dobro znate, gospodine Đeliću. Da li imamo pravo da raspolažemo Banatskim dvorom? Nemamo. Da li imamo pravo da u Banatski dvor deponujemo svoje strateške rezerve gasa? Nemamo.
Da li imamo mogućnost da na nekom drugom mestu napravimo neki novi Banatski dvor? Nemamo, jer je to prirodno bogatstvo, to je dar prirode. Banatski dvor je prirodni rezervoar gasa, jedan od najvećih u ovom delu Evrope. Mi se toga odričemo bez ikakve naknade. Kako je utvrđena cena Banatskog dvora? Gde će biti naše strateške rezerve?
Juče smo prihvatili Sporazum o stabilizaciji pridruživanju. Jedna od elementarnih normi energetske sigurnosti zemalja članica EU je ona koja države članice obavezuje da u svakom trenutku u rezervi drže 30% svoje godišnje potrošnje. Gde ćemo mi to da držimo?
Da li postoji nešto što može da se kaže, a što će izazvati reakciju i omogućiti promenu ovoga?
Vi u ovom sporazumu niste učestvovali, bili ste potpredsednik grupe. U vašoj vladi ne postoji jedinstvo oko ovoga. Predstavnici stranaka članica vaše vlade nemaju ni jednu reč odobravanja za ovo što se dešava, osim konstatacije da im ništa drugo nije preostalo, pošto će neke druge stranke glasati za ovaj sporazum.
Je l' možemo da dobijemo odgovore na tih nekoliko jednostavnih pitanja. Neko od vas predstavnika Vlade neka nam to da. Kako je utvrđena cena od 400 miliona za NIS? Možda je i ona prevelika, smo nam recite kako ste došli do 400 miliona, kako je utvrđena ta cena?
Kako je procenjeno da je 500 miliona investicija, ovo što je dovoljna kompenzacija za potcenjenost NIS. Robne kuće smo prodali za 350 miliona, ne državi, nego privatniku.
Geneks smo prodali za 120 miliona. NIS, sa celim tržištem, sa izvorima nafte, sa izvorima gasa, sa izgrađenom infrastrukturom, za 400 miliona. Kako smo došli do toga?
Da li može parlament da dobije odgovor na to pitanje i onda ćemo reći - hvala vam, nismo znali, nesposobni smo, podnećemo ostavke kao poslanici, zato što smo napravili tako veliki propust i nismo uočili način na koji ste vi došli do cene od 400 miliona. Samo nam recite ko je utvrdio 400 miliona kao vrednost NIS, 51%, zapravo 100 posto, jer ni na kakav način ova država više neće moći da utiče na rad te kompanije. Izađite pa objasnite ovde.
Pošto to vi niste rekli, gospodine Škundriću, možda nisam u pravu, ali morate da izađete ovde i da kažete da to nije tačno. NIS vredi tačno 400 miliona evra.
Šta se dešava sa rudnim bogatstvima ove zemlje? Kolika je rudna renta, zašto se sporazumom Srbija vezuje za postojeću situaciju? Nikada više mi nećemo moći to da promenimo. Zašto državni monopol srpskih kompanija menjamo za državni monopol ruske kompanije. Šta time ova zemlja dobija.
Da imamo neki problem u snabdevanju sa naftom i gasom, a da on nije isključivo posledica naše materijalne nemoći, da platimo onoliko koliko nafta i gas košta, pa onda u redu, ali u buduće će ova zemlja imati onoliko nafte i gasa koliko bude novca u našim džepovima.
Niko nama ništa neće pokloniti. Vi vrlo dobro znate koliko je surov princip po kome funkcionišu tako velike zemlje i tako veliki sistemi kao što je recimo sistem iz koga dolazi Gasprom, koliko je on nemilosrdan, toliko da ga se plaši čitava Evropa. Zbog onoga zbog čega su nas bombardovali danas Rusiju prekorevaju i razvijaju sa njom aranžmane u skladu sa svojim interesima.
Neka nam se onda to ovde kaže. Neka se izađe pa neka se kaže - ova zemlja ne može da opstane bez takvog oblika podrške Ruske federacije, a cenu za tu podršku mi plaćamo tako što dajemo ono što imamo, a to je Naftna industrija Srbije. Onda je to pošteno, pa ćemo mi snositi odgovornost i za jednu i za drugu odluku. Ali, nemojte nam ovo podvlačiti pod ekonomske uspehe, jedne, druge ili treće Vlade. Ovo je besmislica.
Još 2005. godine država je usvojila strategiju svog ekonomskog razloga, 2005. godine država je angažovala Meri linč i Rajfajzen. Oni su utvrdili i procenili vrednost NIS-a u tom trenutku, uzimajući u obzir čitav niz parametara, između ostalog i cenu nafte koja je tada bila znatno niža od cene u ovom trenutku.
Rekli su da Naftna industrija Srbije vredi milijardu i dvesta miliona. I rekli su, sa čim se država složila, da se nipošto država ne sme odreći većinskog paketa u procesu privatizacije. To je ono što smo mi uradili, pozivajući se na primere država koje su pre nas potpisale energetske sporazume sa Ruskom federacijom.
Hajde, recite nam gospodine Đeliću koja je to zemlja koja je potpisala sporazum sa Ruskom federacijom i dala zlatnu akciju Ruskoj federaciji. Da li je to uradila Bugarska, da li je to uradila Grčka, zemlje koje su u poslednjih šest meseci stavile svoj potpis na taj aranžman? Nijedna osim Srbije.
Ne postoje prihvatljivi razlozi za pružanje podrške ovom zahtevu Vlade zbog načina na koji se došlo do ovog energetskog sporazuma, zbog karaktera energetskog sporazuma i zbog posledica koje proizilaze iz ovakvog energetskog sporazuma. Način je kriminalan, isključivo politički motivisan potrebom jedne vlade da u Rusiji pronađe onu snagu koju sama nema da bi se odbranila u propaloj politici i, rekao bih, sitnim predizbornim interesima.
Ovo nije u skladu sa zakonom jer je vrlo jasno zakonom utvrđena procedura po kojoj se obavlja privatizacija u ovoj zemlji. Karakter ovog sporazuma je kriminalan jer on ugrožava sve vitalne interese našeg društva, o tome možemo danima razgovarati. Posledice; e, one su vrlo predvidive i, po našem mišljenju, sramne.
Ovo smo uradili zbog onih građana od kojih ćemo tražiti na narednim izborima podršku za formiranje one vlade i politike koja će pre nego što uradi ovako nešto razgovarati sa svim učesnicima političkog života, prevazići one partijske razlike koje su tako izražene i voditi računa o tome da smo isti kad stojimo u redu za benzin, da smo isti kad se smrzavamo u stanovima bez gasa i da plaćamo ovaj sporazum budućnošću naše dece.
Mi na to ne pristajemo i sa velikom obavezom upravo prema građanima Srbije glasaćemo protiv.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u skladu sa članom 100. Poslovnika, s obzirom da mislim da me je gospodin Nikolić pogrešno protumačio. Naime, kritika postojećeg energetskog sporazuma sa Ruskom Federacijom nije istovremeno negiranje ideje da mi treba da razvijemo saradnju u oblasti energetike ili u bilo kom drugom segmentu naše ekonomije i privrede sa Ruskom Federacijom.
Pominjete te primere, ali to je političko žongliranje. Na kom je to tenderu ponuđena NIS kao što je na međunarodnom tenderu ponuđena Duvanska industrija Niš ili Duvanska industrija Vranje? Govorite o Sartidu kao primeru. Ta firma je bila u stečaju, propala.
Govorite o šećeranama. Evo u Beogradu šećerana, uzmite je vi, platiće vam ljudi, daće vam oni novac da je uzmete i da ih zaposlite.
Eno je u Zrenjaninu propala, eno je kod Ćuprije šećerana, 2003. godine bila je devet godina u stečaju. Kada razgovarate na engleskom jeziku ne možete da prevedete to.
Niko ne negira ideju da se razvije energetska saradnja sa Ruskom Federacijom, ali gde je socijalni program u ovom sporazumu? Dobit NIS-a u prošloj godini je gotovo 300 miliona, profit manji zato što su veliki gubici, ali neće Rusi to finansirati. Ponašaće se u NIS-u onako kako se ponašaju u Gaspromu. U Gaspromu vode računa o svojim interesima.
Gde je socijalni program? Gospodine Đeliću i gospodine Škundriću, šta će biti sa radnicima koji su tehnološki višak? Da li će se to rešavati kao u Zastavi? Pri ugovoru sa Fijatom to je definisano. U ovom ugovoru to nije definisano.
Vi to recite u raspravi ovde, da će biti na nekom drugom mestu, pa onda možemo da vam verujemo na reč, ali mi želimo da to bude u ovom ugovoru. Želimo odgovor na pitanje, slažem se gospodine Nikoliću, dobićete odgovor na pitanje zašto za tri evra. Niko nije ponudio četiri. Da li se pojavio neko u ovoj zemlji ko je rekao - ja sam ponudio četiri. Govorimo o cementarama, kupile su najjače evropske kompanije, opet na tenderima.
Govorimo o ruskim bankama. Slažem se da treba liberalizovati bankarsko tržište u zemlji, s tim se slažem. Sada su ušle ruske banke, neka uđu u korporativni kapital, nema nikakvog problema, ali mi želimo da se to ovde radi onako kako se radi u Rusiji. Želimo da Srbija sa Rusijom potpisuje ugovore kakve je potpisala Grčka sa Rusijom, Bugarska sa Rusijom. Govorim o karakteru, ne o iznosu, ne o vrednosti, nego o karakteru. Želimo partnerstvo sa Rusijom.
Želimo onaj odnos koji je imao Milošević 1997. godine sa Italijanima i sa Grcima kada je prodao Telekom. Želimo zlatnu akciju za ovu zemlju. Nije prema nama Rusija uvek bila majka, nekada je bogami bila i maćeha i nekada se igrala sa našim interesima. Ako njihovo ne rezoluciji u Savetu bezbednosti vredi ovaj sporazum, neka izađe predsednik Republike pa neka kaže.
Ovo je poražavajuće što u debati učestvuju predstavnici opozicionih stranaka, izađite sa činjenicama predstavnici Vlade, zašto je ovo u ekonomskom interesu Srbije, a ne da izlazi gospodin Popović, koji je zajedno sa Mihajlovim sedeo naspram celog Gasproma i pravio dogovore. Da ste znali, gospodine Popoviću, šta radite Rusi bi vas angažovali na svojoj strani, kao što su angažovali Freš end Fils i Amerikance, budite sigurni u to.

Gospođo Đukić-Dejanović, u najkraćem želeo bih da se osvrnem samo na ono što je rekao gospodin Ilić i da vas zamolim da ne dozvolite vređanje poslanika. Otkad vi, gospodine Popoviću, i ljudi poput vas iz DSS brane interese Srbije, ova zemlja nije bila u gorem položaju.
Prvo, izađite pa recite šta ste uradili kao šef ekonomskog tima Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, završili u Moskvi, u parlamentu, šef vam je u Rimu, a sirotinja je ostala na Kosovu i po centrima za prognana lica. To su rezultati vašeg rada. Drugo, kada interpretirate, onda to radite tačno. Bio sam vrlo precizan.
Rekao sam da je naša industrija prerađivačka deo istorije, da su naši kapaciteti takvi da nam je potrebna modernizacija rafinerija, da ništa od toga ne postoji u ovom sporazumu. I te kako ste učestvovali i vi i Mihajlov. Više ste u Moskvi proveli u januaru, nego u Beogradu i što se uopšte pojavljujete kao predstavnik ovog pitanja ako u tome niste učestvovali. Vrlo dobro znate o čemu govorim.
Vi ovde nama sada spočitavate patriotizam, pričate o nekim lobijima. Koji naftni lobi? Izvolite pa recite koji naftni lobi. Snosite odgovornost za to. Politički lobi. Od koga mi možemo da kupimo naftu i gas, osim od Rusije, od koga drugog. Ko to ima nalazišta nafte? Kakve to veze ima sa ovim što pričamo?
Mi samo želimo da sa tom zemljom sarađujemo na isti način na koji sarađuju i sve druge zemlje. Rekao nam je ovde gospodin Ilić da tu postoji još jedan sporazum koji je trebalo da bude potpisan u izbornoj tišini, pa nije potpisano u izbornoj tišini, je l' možemo da vidimo taj sporazum, pa bi možda i mi glasali za ovo što Vlada ovde predlaže parlamentu, ali tog sporazuma nema.
Gospodine Iliću, u članu 1. nema tu najave gasne elektrane koja će se praviti karaj Niša. To ne postoji.
Onda kada čitamo, kaže - član 17, da ovaj sporazum može biti izmenjen uz pismenu saglasnost obe strane, pa u poslednjoj rečenici u slučaju razlika tumačenja odredaba ovog sporazuma merodavan će biti tekst na ruskom jeziku. Ni na ruskom jeziku se nigde ne spominje Niš.
Kažete da plaćamo visoku cenu. Zašto ne kažete zašto plaćamo visoku cenu? Zato što ne kupujemo od direktnog proizvođača, nego od posrednika, koji naplaćuju 5%. Neko bi to žargonom nazvao reket, drugi to nazivaju biznisom, ali mi plaćamo 5% skuplju naftu i gas koja stiže iz Rusije, zbog toga što to kupujemo preko posrednika ruske kompanije, a ne direktno od proizvođača. Gde je garancija u ovom sporazumu da će se to promeniti?
Rekli ste da će biti 20% jeftinije zato što se neće plaćati porez. Taj porez ide u budžet, presipanje iz šupljeg u prazno. To je ono o čemu mi govorimo, kakve gluposti i besmislice, jedan lobi, drugi lobi, treći lobi.
Mi jesmo za sporazum sa Ruskom Federacijom. Jesmo, nema nikakvog problema, želimo da kupujemo naftu i gas od Rusije, ali ne želimo da to radimo kao što ste vi radili. Vaša vlada je 2005. godine rekla da nema većinske privatizacije NIS-a. Ta ista vlada je posle godinu dana rekla - izvolite Rusi, uzmite, ne pitamo za cenu. To se desilo.
Kao što niste znali, gospodine Popoviću, šta radite kada raspisujete izbore, šta radite kada lažete Srbiju o raznim deklaracijama, šta radite kada birate koalicione partnere, tako niste znali ni šta radite 25. januara kada ste u Kremlju potpisali sporazum sa Putinom i Medvedevim. Oni su znali i oni su radili u interesu svoje zemlje.
Vi posle osam godina pogledajte svoj politički saldo kao stranka, a vi lično pogledajte ekonomske prilike na KiM. Time ste se bavili. Pošto vam je rezultat ovolika nula, ćutite, sedite i slušajte šta o tome imaju da kažu oni koji su pre vas govorili. Ministri, potpredsednik, nadležni ministar koji je potpisao i neka vlada pošalje ovde predlog tog sporazuma.
Ako to stoji što ste rekli, gospodine Iliću, u sporazumu i mi ćemo glasati za njega, ali neka Vlada ovde pošalje celovit sporazum. Ovo što mi vidimo pred sobom je poražavajuće, favorizovanje jedne strane, direktno ugrožavanje onih nacionalnih interesa koji su preostali nakon urnisanja zemlje u poslednjih 20 godina.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da nije potrebno biti dramaturg da bi se razumelo zašto je sporazum koji se nalazi ovde pred nama loš. Mislim da se čitanje uči već u prvom razredu osnovne škole, ako decu pre toga ne naučite, mojima dobro ide.
Sve ono o čemu je govorio gospodin Ilić zapravo mi ne možemo da pronađemo u sporazumu koji nam je Vlada prosledila, ni u verziji na srpskom jeziku, ni u verziji na ruskom jeziku, koji mnogi od nas govore.
Dakle, nema ni gasne elektrane u Novom Sadu, nema ni gasne elektrane u Nišu, nema ni centa od pomenutih milijardi investicija. Da li možemo da znamo kolika je vrednost firme koju formiraju ruska i srpska strana, one firma koja se deli 51 prema 49% vlasništva. Koliki je osnivački kapital? To se u svakom poslu zna. Možemo li da dobijemo odgovor na to pitanje.
Opet paranoja. Kada god nema argumentacije, onda se nude mitovi i besmislice. Mislim da smo mi raspravljali tokom prethodna dva dana da ne postoji ni jedna stranka u parlamentu koja je podržala ono što se na Kosovu desilo 17. februara.
Da li postoje stranke koje kažu - da, Kosovu je nezavisnost Srbija dala 1999. godine? Da, postoji, LDP je ta partija. Da li postoje stranke koje stoje iza činjenice da 17. februar nije doneo rešenje za Kosovo? Da, postoji, to je LDP.
I mi imamo politiku koja je drugačija od politike prethodne Vlade, politike čiji se opstanak plaćao ovako lošim sadržajem energetskog sporazuma sa Ruskom Federacijom.
Poslanici DSS i SPS koji su u prvom mandatu podržavali Vladu Vojislava Koštunice treba da nam odgovore kada su čuli da u Rusiji postoji nafta i gas. Pošto je ovde u parlamentu usvojena Strategija energetskog razvoja naše zemlje, ovde u parlamentu, pa Vlada vam se raspadala, izbacili ste iz koalicije stranku Nebojše Čovića zbog toga. Tada ste rekli - nema većinske privatizacije NIS. To je bila strategija Vlade, ne LDP.
Šta ste se uspaničili što 13 poslanika govori o tome ili još kolege iz Lige, biće vas 230 koji iza toga stojite. Da je i 230 miliona stalo iza ovog sporazuma ne može sakriti te besmislice. Nije ovo prvi sporazum ruske države sa nekom zemljom u oblasti energije. Pisali su ga sa našim susedima, pisali su ga sa Bugarima, sa Grcima.
Svaki sporazum koji su potpisivali podrazumevao je međusobno partnerstvo. Ovde Rusi postaju gazde, ne partneri i ne kaže nam se - zašto. Neka nam se ponude sva ta obrazloženja, ali u formi dokumenta iza kojih stoje institucije i jedne i druge zemlje. Gde su te stotine i hiljade radnih mesta, gde su milijarde investicija?
Na osnovu čega mi možemo danas da glasamo za taj sporazum kada toga ničeg nema u onome što je poslanicima prosleđeno? Po ko zna koji put besmislice. Male kompanije, srednje kompanije, jedan lobi, drugi lobi, svi lobiji su bili u kabinetu Vojislava Koštunice, pa i energetski. Svi su sedeli tamo.
I ovaj haos sa kojim se danas suočavamo proizvod je nesposobnosti politike koja je dominirala ovom zemljom od 2004. godine, nesposobnosti da definiše samu sebe, da strateški razmišlja, nesposobnosti koju treba da plaćaju naša deca. Ako treba da plaćaju, neka bar znaju da smo se borili protiv toga i da ćemo se strašno osloniti na član ovog sporazuma koji nagoveštava mogućnost promene, uz saglasnost i jedne i druge strane.
Milošević se poštapao Rusijom i Kinom do te mere da je u ovoj zemlji razvio animozitet prema jednoj i drugoj državi. Mi to nećemo dozvoliti u slučaju Rusije, ali ćemo se ponašati u Srbiji onako kako se Rusi ponašaju u Rusiji. Vodite računa prvo o sebi. Onaj ko ne valja sebi nije potreban ni drugima, a mislim da ste, pogotovo vi iz DSS, tu lekciju u međuvremenu naučili.

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, javio sam se u skladu sa članom 100. Poslovnika. Mislim da me je gospođa Kolundžija pogrešno protumačila, jer zapravo mi jedini učestvujemo u polemici tokom čitavog dana.
Ne znam ko je drugi osim nas govorio o činjenici da je utvrđena cena za NIS neprihvatljivo niska i uostalom niko osim nas nije tražio da nam se kaže na osnovu kojih kriterijuma se došlo do iznosa od 400 miliona dolara, kao iznosa koji je prihvatljiv za 51% NIS.
Ono što je važno da bi mi vaš sporazum doživeli kao strateški koristan, a ne strateški poguban za Srbiju su zapravo informacije koje nismo dobili, iako se nalazimo u petom ili šestom satu rasprave, informacije koje smo zatražili više puta tokom naših diskusija.
Još jedanput pitamo predstavnike Vlade: koliki je osnivački kapital kompanije koju formiraju "Gasprom" i NIS, odnosno "Srbijagas"? Koliki je osnivački kapital kompanije kojom ruska država raspolaže sa 51%, srpska država sa 49%?
Ono što nas takođe veoma interesuje, a to je gde se u sporazumu o kojem mi danas razgovaramo nalaze osnove za konstataciju koju iznose ovde zagovornici tog sporazuma, koji opisuju taj sporazum kao strateški jako koristan za Srbiju?
Iz čega proizilaze te stotine milijardi investicija? Iz čega proizilazi verovanje da će biti napravljene gasne elektrane, koje će poboljšati energetsku situaciju u Srbiji, gasna elektrana u Novom Sadu i gasne elektrane u Nišu?
Ono što mi vidimo u ovom sporazumu je zapravo ono što smo toliko puta do sada kritikovali, politikantstvo i efemerni, privremeni interesi jedne koalicije, koja se u većoj ili manjoj meri distancira sama od sebe i svojih prethodnih političkih postupaka, ali u ovom slučaju to ide mnogo sporije, jer je s druge strane imala partnera koji je i te kako vodio računa o svojim interesima, a taj partner je Ruska Federacija.
Zbog toga mi potpisujemo sporazum sa Rusijom, koji je potpuno drugačiji od sporazuma koji su potpisale druge zemlje koje takođe žele da razviju energetsku saradnju sa Ruskom Federacijom.
Jasno je da postoji geopolitička težina u ovom dokumentu, ali je potpuno očigledno da se u trenutku potpisivanja ovog sporazuma najmanje računa vodilo o interesima Republike Srbije, odnosno ukoliko se vodilo, vodilo se na pogrešan način. Previše je paradoksa. Zašto je sporazum potpisao ministar za infrastrukturu, a ne nadležni ministar za energetiku? Zašto se gospodin Popović povukao iz pregovora? On se povukao iz pregovora zajedno sa tadašnjim ministrom za ekonomiju Mlađanom Dinkićem.
Gospodin Đelić zna kako su se vodili pregovori o naplati klirinškog duga 2001. godine.
Znači, 2001. godine je Vlada, prva demokratska vlada Zorana Đinđića, nastojala da izgradi i da razvije ekonomsku saradnju sa Ruskom Federacijom, pa je to išlo dosta teško, zato što su postojala velika politička razmimoilaženja.
U redu je, evo danas ovde razgovaramo, dajte nam argumentaciju da glasamo za taj sporazum. Gde su nova radna mesta, na osnovu čega je utvrđena vrednost NIS, ko nam garantuje da će sve ono što je rečeno u obrazloženju biti ispoštovano, da će na kraju biti zaštićena naša životna sredina? Ko nam garantuje da će ovde biti investirano u tehnologiju na način na koji je to nagovešteno.
Pogledajmo iskustva svuda u okruženju i videćete da se to nigde nije desilo bez čvrstih garancija koje su svoje uporište imale u sporazumima, a ovo o čemu mi danas govorimo najmanje svoje uporište ima u sporazumu koji se nalazi pred poslanicima.