Gospodine Đeliću, vaše interpretacije mojih odnosa sa Vericom Barać jednako su verodostojne kao i interpretacije razgovora sa Žarkom Koraćem i Vesnom Pešić.
Hoćete li da sačekam da završite esemesovanje ili je to demonstracija kulture? Što se tiče gospodina Koraća, vi ste dobili juče od njega odgovor.
Ova rasprava je potrebna našem društvu. Oko toga ko se na šta navukao, drago mi je, gospodine Bubalo, da ste dodali toj mojoj zavisnosti još jedan oblik. Ali to, samo po sebi, ne menja suštinu.
Ako u ovom društvu postoji sportska mafija, ako postoji građevinska, ako postoji drumska, ako postoji prosvetna, ako postoji carinska, ako postoji stečajna, ako postoji lovačka − kako je moguće da u najnemoralnijoj državi Evrope 21. veka, ogrezloj u kriminalu, korupciji, zločinima, optuženoj za genocid, osuđenoj zbog toga što nije genocid sankcionisala − nema mesta za političku mafiju? Kako je to moguće? Postoji politička mafija.
Vi ste svojim postupcima otvorili prostor za naše kritike. Bio sam vrlo jasan. Na Odboru za trgovinu su članovi Antimonopolske komisije naveli vas, uz neke druge ministre, kao osobu koja je vršila pritisak. A mi smo, razmatrajući dokaze i težinu učinjenih dela, podneli krivičnu prijavu za one prekršaje zakona za koje smatramo da imaju težinu potrebnu za sudski proces. Tu se ne radi ni o kakvim propustima. Kao što znate, mi nismo procesuirali sve koji se dovode u vezu sa kompanijom "Delta" zbog toga što nismo imali zakonske osnove za tako nešto.
Gospodine Milosavljeviću, nije tačno vaše obrazloženje. Vi ste svesno izigrali zakon. Vi ste realni vlasnik te firme. Formalno, osnivači su druge osobe, ali ste vi vlasnik te firme, vaša supruga je vlasnik te firme.
Nemojte u toj meri ponižavati našu javnost. Izađite i recite odgovorno zašto ste kompaniji dali fabrikovani materijal, neistinit, lažiran, na osnovu koga je ona osporila izveštaj Antimonopolske komisije. To je veoma važno. Vi ste time pružili pravni osnov za kampanju koju "Delta" vodi, izbegavajući poštovanje zakona i sankcionisanje za kršenje zakona.
Što se tiče našeg odnosa prema Savetu za borbu protiv korupcije i svim drugim institucijama, on će biti i danas onakav kakav je bio i u prošlosti. Branićemo svoje političke stavove i uverenja, diskutovati sa Savetom, ali nikada nećemo stati na stranu koja je suprotstavljena interesima i nastojanjima Saveta za borbu protiv korupcije. To je vladina institucija. Antimonopolska komisija je parlamentarna institucija i Parlament i Vlada su dužni da štite integritet tih institucija i da ih brane od pritisaka kojima su izloženi zbog toga što rade svoj posao.
Gospodine Đeliću, izvolite i odgovorite na pitanja koja sam vam postavio.

Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u skladu sa članom 226. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, u kojem se kaže: "Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika".
Iz ovog člana Poslovnika proizvodim pravo da, u skladu sa primedbama o kojima govori tokom današnje diskusije čitava Poslanička grupa LDP-a, postavim dva pitanja vama, kao predsedavajućem, dakle zastupniku predsednika Parlamenta, gospodinu Petroviću, kao ministru u Vladi Republike Srbije, a direktno se vezuju za pojavu koju otvoreno ili indirektno osuđujemo svi.
Ne tražim od vas da proveravate verodostojnost optužbe koju na moj račun iznosi predsednik jedne privatne kompanije, mislim da za to postoje druge institucije.
Ono što mogu da vam kažem, jeste da sam spreman u svakom trenutku, kao što sam to radio i do sada, da uvek pred tim institucijama odgovorim na svako pitanje koje mi se postavlja, bez obzira na očiglednu nameru da se tim pitanjima diskredituje moja politička uloga u društvu.
Ako vam to nešto znači, ni po ovom pitanju se neću pozivati na poslanički imunitet, kao što se nisam pozivao ni do sada, a od Parlamenta neću tražiti, niti u ovoj diskusiji tražim da odgovori na ona pitanja na koja mora odgovoriti sud, a koja je u svom pismu meni i ko zna kome još, s obzirom na to da je polupismeno, postavio predsednik kompanije "Delta" Miroslav Mišković.
Ono što tražim od Parlamenta, od vas, gospodine ministre, posebno od vas, gospodine Aligrudiću, jesu odgovori na jednu pojavu i oni se vezuju za tu neprirodnu ulogu i odnos politike i biznisa, u kojem je jedna kompanija pomislila da je veća ne samo od našeg društva, nego i od bilo koje stranke u ovom društvu.
Zato me interesuje da, u skladu sa članom Poslovnika, dobijem odgovor od predsednika Vlade, gospodina Koštunice – da li je ikada ovlastio predsednika kompanije "Delta" Miroslava Miškovića da, preko svojih posrednika, u kontaktima s ambasadorom SAD-a, ponudi kooperativnost Vlade Republike Srbije u procesu kosovskih pregovora za kooperativnost Vlade SAD-a u njegovom skidanju sa ''crne liste'', na kojoj se nalaze on i neki istaknuti činovnici njegove kompanije.
Mislim da to nije tačno. Mislim da nije tačna konstatacija koju je tokom tih razgovora on izneo, a u kojoj je i predsednika države, i predsednika Vlade, i potpredsednika, i vas, gospodine ministre, i vaše kolege okarakterisao kao svoje službenike, koji će bespogovorno uraditi ono što on od vas zatraži.
I ja sam se nasmejao kao što se sada smejete vi, ali bi bilo dobro da se za takav postupak sankcioniše Miroslav Mišković, kako nikome više ne bi palo na pamet da može na takav način da se ponaša. Ćutanje pred tim problemom je ili dokaz slabosti i nemoći ili potvrda ispravnosti iznetih stavova.
Drugo, veoma važno, pitanje, na koje odgovor ne želi da da Miroslav Mišković, već pokušava da ga gurne u drugi plan, vezuje se za odluku Antimonopolske komisije.
Kada će Vlada Republike Srbije primeniti Zakon o zaštiti konkurencije i naplatiti 10% prometa kao kaznu od kompanije "Delta", zbog dvogodišnjeg kršenja antimonopolskog zakona?
S obzirom na to da je predviđeni profit u ovoj godini te kompanije, tj. promet, 1.700.000.000 evra, mi procenjujemo da se radi o sumi od oko 400.000.000 evra.
Ta suma je velika, ona je ovom društvu potrebna, imamo toliko predloga i načina na koje bi mogao taj novac da se potroši.
Samo nas interesuje kada će Vlada Republike Srbije primeniti Zakon i naplatiti tu kaznu od Miroslava Miškovića i na takav način pokazati svoju nepristrasnost i demantovati sve ono što, inače, tokom ove rasprave iznosimo, kritikujući pojedine postupke Vladinih predstavnika u kontaktima sa kompanijom "Delta" u kojima se oni sami predstavljaju kao službenici Miroslava Miškovića, a ne Vojislava Koštunice ili predsednika Republike Borisa Tadića.
Dakle, dva pitanja. Proverite odakle pravo za trgovinu. Mislim da niko u ovom parlamentu neće dati saglasnost na tu vrstu trgovine, kojom se jedna viza plaća Kosovom, a da će svi u Parlamentu sankcionisati tu bahatost. Drugo, odgovorite kada će biti naplaćena kazna i u budžet uplaćeno 400.000.000 evra, koliko mora da plati kompanija "Delta" zbog kršenja zakona?

Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u skladu sa članom 226, postavio bih upravo vama pitanje.
Nakon završenog izlaganja, vi ste mi u prolazu ovde, izvinjavam se ako je to zloupotreba, rekli da se vaše ime ne nalazi na spisku onih koje je gospodin Mišković, u kontaktima s američkom ambasadom, pomenuo kao svoje službenike u Vladi Republike Srbije, koji će, u ime njegovog skidanja sa ''crne liste'' SAD-a, biti kooperativni u procesu traganja za konačnim rešenjem kosovskog problema.
Ja sam, iz podatka da je vama poznato da se na tom spisku ne nalazi vaše ime, zaključio da je vama poznato da neki spisak postoji.
Da li vi, kao ministar pravde, možete ovde preuzeti odgovornost u ime Vlade koju predstavljate i obavestiti Parlament kada će Vlada raspravljati o ovom pitanju i, potom, kada ćete nas upoznati sa zaključcima Vlade?
To nije tako komplikovana situacija. Vlada može konstatovati da mi govorimo besmislice, neka s tim upozna javnost, ali vas unapred upozoravamo da posedujemo dokumenta koja potkrepljuju ovo o čemu govorimo i ta dokumenta danas postaju optužnica, ne za onog ko je to uradio, ne za Miroslava Miškovića i njegove predstavnike u kontaktima s Ambasadom SAD-a, već za one koji pred tim ćute, a za to znaju, a to je Koštuničin kabinet.
Čime je to Miroslav Mišković zaslužio tako poseban status i ko još osim njega ima takav status u našem društvu?
Ovo su važna politička pitanja. Ona nisu nimalo lična. Ja ne optužujem Koštunicu u ovom slučaju, sve dok on ne zauzme jasan stav. A ko bi taj stav da zauzme nakon ovoga što smo rekli i nakon naše spremnosti da mu prosledimo materijale koji potvrđuju autentičnost tog bahatog postupka?
Onda će se potvrditi ono što smo mi do sada toliko puta rekli, a to je da je, zaista, kompanija "Delta" postala veća od ove Srbije, a vlasnik kompanije "Delta" sebe doživljava većim i važnijim od vlasti same Srbije.
Inače, kao ministar pravde, vrlo dobro znate težinu optužbi koje iznosi u javnosti na moj račun gospodin Mišković i vrlo dobro znate koliko je fer moj odgovor na tako nešto, kada kažem da sam spreman da u okviru institucije ponudim odgovor na to pitanje, ne u kampanji u javnosti, ili ovde za skupštinskom govornicom, nego u okviru institucije. Zato ću i zatražiti razgovor sa specijalnim tužiocem, kako bi se otvorilo ponovo to pitanje, ukoliko postoji prostor za tako nešto.
Od vas, kao predstavnika Vlade, tražim da se izjasnite o tome i da kažete šta će Vlada preduzeti, ukoliko je to tačno, odnosno šta ćete vi, kao zamenik predsednika DS-a i ministar pravde u toj vladi, učiniti kako biste sankcionisali takvu zloupotrebu kakva je počinjena od strane gospodina Miškovića, a na račun ovog društva i same Vlade koja ga predstavlja.
Mi možemo da se ne slažemo i ne slažemo se po brojnim pitanjima, ali ova zemlja mora da ima Vladu i mora da ima Parlament. Taj parlament može biti loš i ta vlada može biti loša, ali i u jednom i u drugom slučaju ne pristajemo na to da jedna kompanija bude zamena za jednu i drugu instituciju. Citirao sam član.

Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, dopuštam da ste me dobro slušali u kolima, ali me niste dobro slušali ovde tokom rasprave. Bio sam vrlo jasan. Postavio sam vam dva pitanja kao predstavniku Vlade.
Kada će se Vlada izjasniti o situacijama o kojima ovde govorimo? Kada će ponuditi odgovor na dva jednostavna pitanja? Da li je tačno ili ne da je Miroslav Mišković trgovao Kosovom za svoju vizu i kada će Vlada naplatiti kaznu od kompanije "Delta" zbog toga što je kompanija "Delta" zloupotrebila svoj položaj na tržištu i opljačkala naše građane? To je 10% dvogodišnjeg prometa. Zakon je jasan.
Vi od mene tražite da vam prosledimo dokumentaciju. To smo toliko puta do sada uradili, i tužilaštvu, i policiji, i nadležnim ministarstvima.
Gospodin Batić je rekao kako je reagovao u slučaju bivšeg predsednika Ustavnog suda, gospodina Vučetića. Vas je pitao. Vi ste rekli da ste vi to pitanje prosledili na drugu adresu. Ta druga će proslediti na treću. Sa te treće adrese neće odgovor nikada stići.
Pogledajte kako prolaze vaše inicijative. Zatražite razrešenje sudija zbog kriminalnog ponašanja u slučaju ''Ilarion''. Kako je reagovao Vrhovni sud? Baš ga briga za vašu inicijativu. Mi smo vam rekli pre sedam dana da će se isto desiti i sa slučajem ''Pahomije''. Zašto? Zato što znamo da je predsednica Vrhovnog suda tada vršila pritisak na Sud u Vranju. Jedina dva suda koja su nju interesovala bila su Sud u Vranju, da bi zaštitila vladiku Pahomija, i Specijalni sud, u kome se obračunavala, u ime prethodne vlade, sa sudijama i tužiocima koji su vodili najznačajniji proces našeg pravosuđa, a to je proces protiv ubica Zorana Đinđića.
Vi treba da nam odgovorite kada će se Vlada o tome izjasniti. Mi nismo dužni da budemo ti koji će dodatno Vladu snabdevati informacijama, pre svega, zbog toga što vrlo dobro znamo da su vam te informacije poznate, da sami znate da je to tako i da ne znate šta ćete sada da radite s tim Miškovićem. Obaveze i veze su isuviše čvrste.
Zbog toga je moguće da potpredsednik Vlade u četvrtak glorifikuje "Deltu" i obračunava se sa svakim normalnim čovekom u ovoj zemlji kome se ne dopada to što ta kompanija radi, a u ponedeljak se solidariše s onima koje je napao u četvrtak.
Mi smo rekli da ćemo u okviru institucija ponuditi odgovore na svako pitanje, a od vas tražimo da ovde, u Parlamentu kažete šta ćete vi preduzeti, da možete da zatražite od nas podršku – dajte mi te materijale koje imate, eto, potrebni su mi za sednicu Vlade koja će biti u četvrtak, a ne da kažete – izjasniće se nadležne institucije.
Te institucije ne postoje. To neće uraditi tužilaštvo, jer je tužilac bio u zagrljaju s Miškovićem, dok je Mišković bio obuhvaćen policijskom akcijom "Mreža". To neće uraditi BIA, jer je Mišković bio počasni gost na prijemu BIA-e. To neće uraditi ministar policije Jočić, jer zna da je bio Mišković u boljem i povlašćenijem statusu od njega. Vi treba da odgovorite na ta pitanja, mnogo više javnosti, nego nama.

Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 226.
Rekao sam vam kako prolaze inicijative koje poštuju procedure, o kojima vi govorite. Da li ste vi lično spremni da preuzmete odgovornost za inicijativu koju bismo pokrenuli, tako što bismo vama predali, kao ministru pravde, ta dokumenta, pa da onda vi, kao ministar pravde, pokrenete u okviru Vlade tu raspravu, da onda dobijemo od Vlade taj odgovor, a od vas ostavku – ukoliko Vlada ne bude spremna da taj odgovor da? Sve drugo nam izgleda vrlo neozbiljno.
Sami znate koliko smo toga mi pokrenuli. Ovde smo sa ministrom policije razgovarali o temama o kojima razgovaramo sada sa vama i – sve je na proveri i biće na proveri još mesecima.
Ono o čemu mi vodimo danas ovde raspravu, jeste nešto što je nametnuto. Slažem sa da treba da se vratimo raspravi o Ustavnom sudu. Za nas je to pitanje veoma važno. O tome smo toliko puta do sada govorili. Pokušajte da shvatite način na koji otvaramo ovo pitanje. Vas ne optužujem. Od vas tražim, kao od osobe koja je preuzela veliku odgovornost kroz funkciju na kojoj se nalazi, kroz funkciju ministra pravde, da ponudite odgovor javnosti o toj neprirodnoj situaciji u kojoj se nalazimo.
Da li bilo koja kompanija može biti veća od bilo koje vlasti? Da li bilo čiji lični ili privatni interes može biti izraženiji od javnog? Sva druga pitanja treba svoje odgovore da dobiju na drugim mestima. Ovde je vrlo jasno: da li je Vlada uopšte spremna da sama krene u raščišćavanje tog problema? Da li traži pomoć opozicije, tj. LDP-a?
Ako vam je potrebna naša pomoć, onda mi tražimo od vas podršku za formiranje anketnog odbora, u kojem ćemo imati samo jednog predstavnika, na kojem ćemo o svemu tome vrlo jasno i argumentovano razgovarati, pred očima javnosti i pred predstavnicima svih parlamentarnih grupa.
Pred tim anketnim odborom će moći da se pojavi svako ko smatra da može da doprinese utvrđivanju pune istine. To neće biti anketni odbor na kojem će se tražiti rešenja za probleme koje treba da rešavaju neke druge institucije, samo ovo, par ekselans, političko, definisanje odnosa politike i poslovnog sveta, na vrlo jasan način utvrđivanja pravila igre, koja nikome neće dopustiti da pomisli kako Vlada, predsednik Vlade, predsednik države, bilo koji ministar, potpredsednik Vlade, može istovremeno biti i njegov privatni službenik.

Član 101.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, nama nije potrebna vaša privatna inicijativa. Vi ste predstavnik jedne institucije. Nama nije potreban poštar, da mi vama damo nešto i da vi onda to prosledite nekom drugom.
Kome ćete proslediti izveštaj sa sastanka, koji je održan uz posredovanje novinara Grubačića, u američkoj ambasadi, tokom koga je pobrojan čitav niz ministara, uključujući potpredsednika Vlade i premijera, kao osobe koje su službenici Miroslava Miškovića, spremni da urade bilo šta za njega? Kome ćete to proslediti, Boži Đeliću, BIA-i, tužilaštvu?
Da li vidite šta se dešava? Da li osećate obavezu pred činjenicom da je, recimo, Odbor za trgovinu ovog parlamenta raspravljao o pritiscima kojima je izložena institucija koju je formirao ovaj parlament, da su članove te institucije - Antimonopolske komisije, rekli da su vršeni pritisci, spomenuli ministre koji sprovode te pritiske, a onda je većina konstatovala da nema pritisaka? O tome se radi.
Znači, vi ste predstavnik institucije. Naravno da ću vam vrlo rado proslediti sve materijale. U tom postupku nema ničeg ekskluzivnog. I do sada smo to radili.
Da li smo na Odboru za bezbednost ministru policije predali, pod rednim brojevima, spisak predmeta iz beogradske, gradske policije, u kojima je procesuirana kompanija ''Delta'', koji su izvađeni i arhivirani, a da nisu rešeni?
Da li ovde sve vreme naši poslanici govore o brojnim prekršajima? Da li sam unapred iskazao spremnost da uopšte ovu raspravu ne opterećujem svojim ličnim odnosom ili ulogom koju imam u tom problemu o kojem u ovom trenutku razgovaramo?
Od vas samo tražim da, kao predstavnik jedne institucije, preuzmete na sebe tu odgovornost, ne da mi kažete: ''Pitajte Ministarstvo finansija'', nego da kažete kada će Vlada reagovati i primeniti zakon. Vi treba da kažete - insistiraću, kao ministar pravde, da se zakoni ove zemlje poštuju, a ne da kažete - ''pitaću ministra finansija''.
Koga će pitati ministar finansija - potpredsednika Vlade, a potpredsednik Vlade u tom trenutku neće biti u prilici da mu odgovori, pošto će biti na otvaranju nekog od ''Potemkinovih sela'' kompanije ''Delta''.
Vi ćete dobiti sve materijale, dobiće ih Specijalno tužilaštvo, ali mi od tužilaštva i od pravosuđa očekujemo jednu reakciju, a od vas, gospodine ministre, očekujemo političku reakciju. Distancirajte se od tog utiska koji je stvoren o Vladi Republike Srbije, kao jednoj od ekspozitura kompanije ''Delta''.
Pogledajte na šta liče današnji mediji. Kada predsednik ove države napiše pismo, nema takav tretman. Danas je naša državna delegacija počela pregovore o Kosovu. Pogledajte ko je značajniji i čiji stavovi imaju više prostora u medijima, da li stavovi koji promovišu interes ove države ili interes jednog čoveka, koji je podredio ovu državu samom sebi, ucenama, korupcijom, pretnjama, pritiscima? O tome vi treba da razmišljate.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, mi želimo da ovaj parlament radi svoj posao i da se vratimo na tačku dnevnog reda o kojoj se diskutovalo do rasprave koja je započeta, a u vezi sa zloupotrebama kompanije "Delta", na priču o Ustavnom sudu. Anketni odbor je mesto na kome ćemo razgovarati o svim pitanjima koja smo postavili tokom  nekoliko sati.
Zadovoljan sam uveravanjima i nivoima ozbiljnosti koji su obeležili naše konsultacije. Siguran sam da će parlamentarne stranke, bez obzira na to da li čine vladajuću koaliciju, ili predstavljaju opoziciju Parlamentu, imati razumevanja za ugroženi javni interes našeg društva i za svoje birače, a upravo to razumevanje je osnov za formiranje anketnog odbora, na kojem ćemo onda razgovarati o svim temama koje smo pokretali tokom današnje rasprave.
Mi više nećemo pominjati gospodina Miškovića, niti kompaniju "Delta", nećemo ukazivati na njegove zloupotrebe. Tu temu ćemo sačuvati za rad anketnog odbora i za pripremu osnivanja anketnog odbora, kroz konsultacije koje će biti zakazane odmah po povratku predsednika Parlamenta sa službenog puta, koji je jedini ovlašćen da tako nešto uradi.
Dakle, do kraja nedelje ili početkom naredne nedelje, što je krajnji rok u kome želimo da dobijemo odgovor Parlamenta da li je spreman da otvori raspravu o takvom krupnom pitanju, pitanju koje svojim aktivnostima u društvu pokreće kompanija "Delta".

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u skladu sa članom 87. Poslovnika. Citiraću ga: "Na sednicama Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuju članovi Vlade, ovlašćeni predstavnici drugih predlagača zakona i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, kao i druga lica koja predsednik Narodne skupštine pozove".
Citiraću i član 166. Ustava Republike Srbije, u kome se kaže: ''Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode. Odluke Ustavnog suda su konačne, izvršne i obavezujuće.''
Mi danas razgovaramo o kandidatima za sudije Ustavnog suda. Srbija nema Ustavni sud. U kakvoj atmosferi protiče ova rasprava? Gde su predstavnici Vlade, gde su predlagači imena o kojima mi danas treba da razgovaramo? Zašto takvo nepoštovanje prema toliko važnoj instituciji koja je potrebna ovoj zemlji?
Mi smo održali konsultacije pre početka ove sednice. Razgovarali su šefovi poslaničkih grupa. Pomenute su neke pravne nedoslednosti, nejasnoće, nepreciznosti, ali upravo nejasnoće i nepreciznosti su obavezivale predstavnike predlagače, bez obzira da li govorimo o predstavnicima parlamentarnih grupa koje su predložile kandidate za sudije ili o predstavniku predsednika Republike, ukoliko on sam ne želi ovde da se pojavi.
Nama su ta obrazloženja manje važna, ali je potrebno pokazati drugačiji odnos prema tako važnom pitanju kao što je formiranje Ustavnog suda Republike Srbije. To je obaveza kojoj nije odgovoreno na vreme i to je obaveza kojoj se danas ne odgovara na valjan način. Znači, nova greška. Koji onda sud mi priznajemo ako ne priznajemo Ustavni sud i koji sud mi poštujemo, ako ne poštujemo kao Parlament ovako važnu instituciju, kao što je institucija Ustavnog suda, čije su odluke konačne, izvršne i opšteobavezujuće?
Nema nijednog predstavnika Vlade. Je l' to poruka onih koji su nam obećali pravnu državu, poruka sa kojom Parlament treba da se složi?
Nema predstavnika predsednika Republike, nema nikoga ko može da odgovori na ta pitanja koja mi postavljamo. Po kojim procedurama se došlo do ovih kandidatura i po kojim kriterijumima? Po političkim, kao što se uvek u Srbiji radilo, i u Miloševićevo vreme, i u vreme DOS-a, ali i danas. Ako nije bilo mogućnosti da se te promene unesu 2001. godine, kada je biran Ustavni sud, zašto ih nema danas, zašto one nisu definisane Ustavom? Zato što niko nije razmišljao o Srbiji budućnosti. Traženo je političko pokriće za propali politički projekat i danas Srbija plaća cenu toga.
U ovom ustavu su morali biti definisani i kriterijumi i procedure po kojima se biraju sudije Ustavnog suda. To svesno nije urađeno, to nije slučajan propust, to je poruka onih koji su tada bili na vlasti, koji su danas vlast, da će oni biti ti koji će tumačiti i štititi pravo i zakone u ovoj zemlji, ali i nezavisne institucije koja bi svaki njihov postupak stavila izvan zakona i izvan Ustava, kao što je to bio slučaj do sada.
Na jedan loš način je započela rasprava, ovo je sramota, ovo je ponižavanje građana i ovo je ugrožavanje elementarnih demokratskih principa na kojima se zemlja mora razvijati, jer je jasno da kroz ovakav postupak nećemo dobiti Ustavni sud koji je ovoj zemlji potreban.
Što se tiče nekulture koja obeležava ovakvu raspravu, žao mi je što ona dolazi iz poslaničke grupe DS.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, član 101. stav 1, kratko ću ga citirati, odnosno interpretirati. Poslanik Ristić iz DS je pogrešno protumačio moje izlaganje.
Naime, uopšte ne osporavam, niti bilo ko iz LDP, pravo predsednika Republike da predloži kandidate za sudije Ustavnog suda, niti je sporno na čemu je to pravo zasnovano i iz čega proizilazi, niti osporavamo pravo parlamenta da parlament predloži kandidate za sudije Ustavnog suda.
Ukazali smo na poražavajući odnos prema tako odgovornom poslu. Nema predsednika Republike, nema nijednog predstavnika Vlade, niko se nije javio kao ovlašćeni predstavnik predlagača.
To nije slučajno, to je namera. Ta namera potpuno degradira tako važnu instituciju.
Anomalije na koje ukazujemo, a koje ste vi sami pomenuli, navodeći zapravo pravo predsednika da on predloži kandidate, a da ne mora pri tom ni sa kim da se konsultuje, odsustvo pravila kojima se dolazi do tih kandidatura, kriterijuma, pa ni to nije slučajno.
Kompromisi koji se pominju pri izradi Ustava, to nisu bili kompromisi, to je bila politička trgovina, to je bila buvlja pijaca. Za Ustav se više glasalo nego što se Ustav pisao. Više se kralo za taj ustav na glasanju nego što se razmišljalo o onome što treba da unese promene u organizaciju života ove zemlje, u njeno funkcionisanje.
Konačno, ovaj Ustav je osporen i to baš u onom segmentu u kojem se bavi preuređenjem sudskih vlasti, da li je tako, gospodine Ristiću? Venecijanska komisija je ukazala na velike propuste i mi sa tim imamo problem. Taj problem može da se reši jedino promenom Ustava, amandmanima na Ustav, ali nam je, pored toga, potrebna neka vrsta političke podrške u ovakvoj situaciji u kojoj nam je neophodan Ustavni sud.
Bilo bi lakše da se ovde pojavio predsednik Republike ili neki njegov predstavnik, da ovde sede predstavnici Vlade. Pogledajte samo listu zahteva o kojima treba da raspravlja Ustavni sud i videćete koliko su to ozbiljna pitanja. Pred polupraznom salom se vodi rasprava o sudu koji svi treba da poštujemo i čije su odluke obavezujuće za svakog od nas.
Mi ćemo, kao poslanička grupa, upravo zbog toga, glasati protiv takvog suda. Nije nam potreban partijski sud. Potreban nam je sud koji će imati snage da kaže Vladi ili vladajućoj koaliciji da je odluke koje je donela donela izvan zakona i Ustava ove zemlje; Ustavni sud koji će štititi prava, dostojanstvo i ustavne slobode građana, kada to nisu spremne da rade druge institucije; Ustavni sud koji neće imati problem da vrati ovu zemlju na onaj kurs na kojem mora da se nalazi, s obzirom da pripada 21. veku.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, javio sam se u skladu sa članovima 226. i 225.
Po članu 226. želeo bih od vas, gospodine predsedniče, da dobijem odgovor na pitanje koje je i put do uzroka problema na koji ću odgovor tražiti od vas gospodine Jočiću.
Naime, gospodine Duliću, vi kao predsednik Parlamenta nama poslanicima dugujete makar jednu zvaničnu informaciju, jer ono što ste nam kao informaciju uputili kroz svoju izjavu medijima nije nešto na šta ćemo mi kao poslanička grupa pristati.
Podsetio bih vas, gospodine Duliću, na postojanje Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije kojim su definisani rokovi za raspisivanje predsedničkih, pokrajinskih i lokalnih izbora u našoj zemlji. Podsetio bih vas na vaše izjave.
Doživeo sam ih kao izjave predstavnika ove institucije, ne kao izjave jednog stranačkog funkcionera. Te, s toga, od vas kao predsednika Parlamenta tražim da u ovom trenutku potvrdite ili negirate postojanje i poštovanje Ustava i Zakon za sprovođenje Ustava u našoj zemlji.
Naime, Parlament ne može biti partijski servis predsednika i premijera. Mi nemamo ništa protiv idiličnih odnosa, koji su karakteristični za poslednjih nekoliko dana, unutar koalicije DS i DSS, ali je neprihvatljivo širiti osnove na kojima je izgrađena zakonska i ustavna obaveza raspisivanja izbora u našoj zemlji.
Dakle, gospodine Duliću, molim vas da pronađete u Zakonu o sprovođenju Ustava Republike Srbije osnov za formulaciju koja nam je saopštena iz Kabineta predsednika Republike, a potvrđena iz Kabineta predsednika Vlade. Otkad je to pojam ''teritorijalne celovitosti'' kriterijum za raspisivanje izbora u našoj zemlji? Ako jeste, onda neka nam se kaže ko je doneo tu odluku i kada. Ako je u međuvremenu ta odluka doneta onda neka se traži potvrda Parlamenta za tako nešto, ali izbori u ovoj zemlji ne mogu zavisiti od ličnih interesa predsednika i premijera, već od potrebe našeg društva da zaokruži politički sistem.
Za vas, gospodine Jočiću, moramo postaviti pitanje kao ministru policije, pitanje koje ne bi bilo postavljeno da ste vi odgovorili na pitanja koja su vam prethodno postavljena.
Naime, danas je najmoćnija kompanija u našoj zemlji zapretila sudskim postupkom predsednici Saveta za borbu protiv korupcije, zbog toga što je predsednica Saveta iznela mišljenje u kome je kritikovala rad te kompanije. Mislim da ne bi bilo osnova za tu tužbu i pretnju da ste vi, kao ministar policije, odgovorili na jedno od brojnih poslaničkih pitanja naše poslaničke grupe.
Pitamo vas još jedanput – šta se dešava sa predmetima koji se nalaze u Ministarstvu unutrašnjih poslova, a u kojima je obrađivan rad kompanije "Delta"? Šta se dešava sa predmetima na kojima je radio kapetan policije Darko Stenić i ko je odgovoran za tu vrstu neažurnosti koja daje osnov kompaniji za obračun sa Vladinom institucijom, što svakako jeste Savet za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije? Neprihvatljivo je da se na takav način....
(Predsednik: Gospodine Jovanoviću, vreme.)
U redu, citirao sam Ustav, ako vi ne želite da mi dopustite...
(Predsednik: Samo izvolite, završite sa pitanjem, samo vas molim da požurite.)
Znači, molim vas, gospodine Jočiću, da samo odgovorite na pitanje – u čijoj fioci se nalazi 10 predmeta koji sada pružaju osnov za obračun najmoćnije kompanije u zemlji sa Vladinim Savetom za borbu protiv korupcije? Mi smo vas uputili na te predmete, rekli vam ime policajca koji je vodio tu istragu, broj tih predmeta i spremni smo i dalje u tome da vam pomažemo, ali nećemo dozvoliti obračun sa Savetom za borbu protiv korupcije, jer je to obračun sa zdravim i poštenim mišljenjem u našem društvu. Ako neko ima 16% bruto društvenog proizvoda, ne može sa tih 16% biti vlasnik 100% naših života.

Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, veoma važna tačka dnevnog reda je pred nama i mi smo kao opozicija uložili puno napora da bi se po pitanju viznih olakšica i sporazuma, o readmisiji, što pre povela rasprava u Parlamentu, između ostalog, ukazali smo na propust skupštinske administracije koja je zanemarila tako važne teme i ignorisala rokove koji su obavezujući.
Ne želimo da se ova rasprava danas pretvori u politički obračun sa jednom kompanijom. Posmatrajte naša pitanja isključivo kao političku obavezu Parlamenta, čak, ne ni kao jedne opozicione stranke prema društvu. Savet za borbu protiv korupcije osnovala je Vlada Republike Srbije. To je Vladina institucija i Vladin organ. Komisiju za zaštitu konkurentnosti je osnovao ovaj parlament. Savet za borbu protiv korupcije i Komisija su doneli vrlo jasne zaključke. Ti zaključci su zasnovani na činjenicama do kojih su te dve institucije došle. Te činjenice su u sukobu sa činjenicama koje navodi kompanija "Delta".
Ovde se ne radi o lovu na veštice. Ovde se radi o zaštiti javnog interesa. Taj javni interes obavezuje nas, kao predstavnika opozicije, i parlamentarnu većinu, koja predstavlja vlast, na zauzimanje vrlo jasnih principijelnih stavova – odnos politike i biznisa u Srbiji, uloga biznisa ili ekonomije i politike u razvoju našeg društva i definisanje pravila ponašanja. Ako potpredsednik vaše Vlade, gospodine Jočiću, verifikuje tu kompaniju u istom trenutku u kom dve Vladine institucije, veoma važne, žestoko kritikuju tu istu kompaniju, mi moramo kao opozicija da vam postavimo pitanje – kakva je politika Vlade?
Da ste vi, kao ministar policije, odgovorili na pitanja koja smo vam ranije postavljali, možda bi politika Vlade bila konkretnija. Ne želim da vas optužim da izbegavate odgovor na ta pitanja, pošto znam da ste na jedno pismo odgovorili, koje vam je upućeno u julu mesecu, u kojem je na vrlo jasan način ukazano na zloupotrebe vlasnika te kompanije. Neću zloupotrebiti ovu govornicu i reći ništa više, ali sam siguran da vi vrlo dobro znate na šta mislim.
Što se tiče primedbi SRS, Zakon o ekstraprofitu je donela parlamentarna većina, čiji sam šef bio ovde u Skupštini i iza tog zakona danas stojim. Ako ste imali neku primedbu na poresku osnovicu definisanu kao obaveznu za kompaniju "Delta", to je trebalo tada da iznesete. Danas govorim o monopolu koji je ta kompanija izgradila u Srbiji u poslednje dve i po godine, ne do 2003. godine, nego 2005. i 2006. godine. Govorimo o problemu koji se i te kako tiče građana ove zemlje, bez obzira na njihovu političku pripadnost. To moramo raščistiti.
Mi ćemo stati, kao stranka, iza predsednice Saveta za borbu protiv korupcije, jer smatramo da je borba protiv korupcije u ovom trenutku jedna od najvažnijih obaveza političkog sistema naše zemlje.
U subotu je organizovana rasprava u kojoj je konstatovano da se Srbija nije puno promenila u prethodnih pet godina. U toj raspravi su učestvovali i ministar finansija i potpredsednik Vlade, kao i ministar ekonomije.
Mi insistiramo, ne danas, želimo da raspravljamo o vizama i o readmisiji, ali da se u Parlamentu pokrene argumentovana rasprava koja će sve postaviti na svoje mesto: biznis vratiti biznisu, a politiku političarima. Ovo što se sada dešava je, zapravo, dokaz atrofije sistema u kome ne postoji više nijedna institucija.
Gospodine Albijaniću, zahvaljujem se na činjenici da ste mi ostavili minut vremena više. Neću se više javljati po ovom pitanju, ali na vrlo jasan način iskazujem naš politički stav. Branićemo i štititi Savet za borbu protiv korupcije, Antimonopolsku komisiju, predsednicu Saveta Vericu Barać. I na pamet nam ne pada da se povlačimo pred samovoljom čoveka koji misli da je važniji od bilo koga drugog u ovoj zemlji zbog toga što mu je novčanik pun! Neke vrednosti u Srbiji se ne mogu plaćati novcem. Ako ova vlada nema snage da zaštiti taj javni interes, mi ćemo taj interes štititi.

Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici,  gospodine ministre, mislim da je dobro što su se u ovoj raspravi kristalizovale dve politike i da je prirodno što te politike formulišu opozicione stranke.
Mislim da nema u Srbiji nikakve dileme kada se govori o karakteru LDP ili SRS. Ljudi znaju o čemu se tu radi. Glasači koji glasaju za LDP ili za SRS znaju za šta glasaju.
Ono što je problem, zapravo, jeste ignorisanje našeg poslaničkog prava koje mi koristimo ne zato što je to naša lična potreba ili ne zato što je isključivo naša lična potreba, nego zato što je to naša obaveza.
Gospodine predsedavajući i gospodine ministre, dva puta sam se pozvao na članove 225. i 226. Ti članovi i vas obavezuju da odgovorite na pitanja koja smo postavili.
Šta će uraditi Vlada Srbije i kakav će biti odgovor Vlade Srbije na tu nenormalnu situaciju u kojoj se nalazi jedno Vladino telo, šef pravnog odbora, stranke vladajuće koalicije, koja ima većinu u Vladi, vodi postupak protiv Vladinog tela.
Gospodine predsedavajući, pitanje za vas, šta će uraditi Parlament Srbije kako bi zaštitio instituciju koju je uspostavio, a govorim o Antimonopolskoj komisiji. Ova, najmanje važna u ovoj raspravi, šta mi jedni o drugima mislimo, kao što sam rekao, mislim da nema nikakve dileme o karakterima LDP-a ili SRS, i nema nedoumice i nepouzdanica kada se ljudi o nama izjašnjavaju. Zato smatram da je višak sve ono što je iskorišćeno kao argumentacija kojom se obezvređuje ova naša inicijativa.
Ako sam ja najgori poslanik u ovom parlamentu, onda je problem za Parlament zbog toga što najgori u Parlamentu pokreću pitanja koja imaju tako izražen i javni značaj, i koja se bave javnim interesom. Mislim da toliko dugujemo ovom društvu – tržišnu ekonomiju, jasna pravila, depolitizaciju biznisa, demonopolizaciju ekonomije, takmičenje. Ali, da bi uspostavili takav sistem vrednosti mi prvo ovde moramo formulisati pravila kojima ćemo do tog sistema stići. Ne može nijedan pojedinac, ne može nijedna kompanija, ne može nijedna stranka, nijedna institucija u ovoj zemlji imati monopol nad životom. Oni koji pomisle da na tako nešto imaju pravo moraju biti jasno sankcionisani.
Tražim od vas, gospodine Jočiću, puno je razlika među nama, uopšte nisam ličan u tome, tražim od vas da mi odgovorite šta će učiniti Vlada Republike Srbije kako bi zaštitila svoje telo, svoj organ – Savet za borbu protiv korupcije.
Od vas, gospodine predsedavajući, tražim da mi kažete kada ćete u Parlamentu pokrenuti raspravu i zaštititi telo koje ste formirali, jer ako Parlament i Vlada ne stoje iza Saveta za borbu protiv korupcije i antimonopolske komisije onda ti ljudi, zapravo, zastupaju svoje lične interese, a to nije tako i to nije tačno. Oni su preuzeli tu obavezu zbog toga što je neko to od njih tražio. Mi smo kao poslanici to od njih tražili i dužni smo da zaštitimo taj javni interes koji oni štite u ovom trenutku, usamljeni i ostavljeni od institucija koje su ih stvorile.

Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Jočiću, izvinio bih vam se zbog uznemiravanja, ali mislim da je red da se izvinite Parlamentu i razgovore morate voditi na nekom drugom mestu. Javio sam se u skladu sa članom 225, kao šef poslaničke grupe želim da vas obavestim da smo mi preuzeli inicijativu, s obzirom na to da rukovodstvo Parlamenta nije bilo spremno na tako nešto. Mi tu nespremnost tumačimo kao direktnu podršku, ne Savetu za borbu protiv korupcije i korupciju antimonopolske komisije, već jednoj privatnoj kompaniji.
S obzirom na to da Parlament nije želeo da pokrene u okviru ove sednice diskusiju o napadu na Vladu i na Vladinu instituciju, odnosno na skupštinsko telo, mi smo u kontaktu sa predstavnicima Saveta za borbu protiv korupcije i šefovima poslaničkih klubova zakazali za sutra, u 11.00 časova, razgovor koji će biti istovremeno prilika za definisanje jasnih osnova na kojima će onda Parlament i Vlada, i mi verujemo, biti spremni da zajednički deluju, kako bi se u skladu sa javnim interesima zaštitili građani našeg društva, koji su u ovom trenutku ugroženi dominacijom privatnog interesa jedne kompanije.
Da li je to kompanija gospodina Miškovića ili bilo koga drugog, u ovom trenutku je manje važno. Mnogo je važniji princip, odnosno činjenica da institucije nemaju zaštitu onih koji su dužni da iza institucije stoje, dakle, Vlade i Parlamenta, premijera i predsednika i predsedništva Skupštine.
Očekujemo od poslanika da taj poziv prihvate i da se tokom sutrašnjeg dana u raspravi i dijalogu sa predstavnicima Saveta za borbu protiv korupcije upoznaju sa činjenicama koje su neophodne za redefinisanje stava Parlamenta prema tako krupnom pitanju, kao što je pitanje borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Tapkanje u mestu, ignorisanje poražavajućih činjenica, pretnje državnim organima, državnim službenicima, činovnicima koji rade svoj posao, ne mogu naići na razumevanje narodnih poslanika koji postupaju u skladu sa javnim interesom, interesom građana koje ovde predstavljaju.
Ukoliko ne bude spremnosti za tako nešto, mi ćemo svakako nastaviti da radimo realizujući politiku koja je mnogo šira od partijskog koncepta na koji smo dužni da delujemo u okviru Skupštine, u svim preostalim situacijama. Što se tiče rasprave o ovim tačkama dnevnog reda, apsolutna je podrška LDP svim predlozima Vlade.
Smatramo da je ova vlada malo toga učinila i da svakako nije ta koja svojom politikom otvara evropsku perspektivu našem društvu, ali se ovim glasanjem iskazuje poštovanje prema brojnim ljudima koji su godinama radili na ovom sporazumu kako bi olakšali život našim građanima. Pitanje liberalizacije viznog režima i pitanje readmisije je pitanje na koje smo davali zajednički odgovor, nažalost, ono je mnogo više tehničko nego političko zbog izostanka političkog odgovora i jasne političke spremnosti na dalju redefiniciju Srbije, kako bismo se približili modelu modernog evropskog društva. Još dugo vremena ćemo stajati po strani, mimo tih evropskih tokova, svakako, sve do narednih izbora na kojima ćemo biti u prilici da građanima ponudimo jasnu evropsku alternativu.

Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Iliću, mi smatramo da se ova rasprava ne može svoditi na uskostručni aspekt koji je obuhvaćen predlozima odluka za koje Vlada od nas traži podršku.
Naravno, kao predstavnici građana, vodeći računa o javnim interesima, želimo da podržimo i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o uspostavljanju železničke mreže visoke performanse u jugoistočnoj Evropi i istovremeno prečišćeni tekst koji je podnela Skupštini Vlada, odnosno Predlog zakona o potvrđivanju protokola od 3. juna 1999. godine.
Međutim, postavlja se pitanje u kojoj meri se zapravo mi udaljavamo od realnosti raspravljajući o ove dve tačke dnevnog reda. Da li mi koji u ime javnog interesa želimo da podržimo ova dva predloga Vlade možemo pri tom zanemariti činjenicu da je predstavnik Vlade za ove dve tačke dnevnog reda osoba koja je direktno suprotstavljena javnim interesima, vodi računa o svojim ličnim interesima, interesima svoje stranke ili interesima koalicije koja je toliko neprirodna, da vi, poštovane kolege iz Demokratske stranke, koji ste vodili jednu od najradikalnijih kampanja protiv ministra Ilića danas ovde zaboravljate šta ste o njemu govorili i očekujete pri tom od nas da mi, kao vi, gurnemo glavu u pesak kao nojevi.
Dakle, pre rasprave o ove dve tačke dnevnog reda mi moramo odgovoriti, a to je jednostavno pitanje, na koji način se može ostvariti javni interes ako je on u svakom trenutku podređen pojedinačnim interesima i interesima jedne stranke i jedne koalicije.
Koja preduzeća ove države treba da se postaraju i realizuju projekte za koje vam mi dajemo, kao parlament, zeleno svetlo? Da li se tu radi o "Železnicama Srbije"? Radi se o "Železnicama Srbije".
Da li je JP "Železnice Srbije" privatno partijsko preduzeće ili javno preduzeće? To je privatno partijsko preduzeće gospodina Ilića i njegove stranke, do kojeg su došli ucenama i politikantstvom, na isti način na koji je neko drugi došao do "Telekoma", do Lutrije Srbije, do Narodne banke, do "Komercijalne banke", EPS-a, NIS-a, "Srbijašuma", "Srbijavoda". Taj pristup je, između ostalog, vaš najjasniji doprinos konstataciji o kojoj smo mi govorili onog trenutka kada se ovde vodila rasprava o novom Koštuničinom kabinetu.
Taj kabinet za nas nije bio ni proevropski, ni prodemokratski, ni proreformski.
To je u međuvremenu potvrđeno na najjasniji način i tom podelom plena oko kojeg su se stranke svađale prethodnih šest meseci, kao da je to bilo najvažnije u ovoj državi, baš kao što u ovom trenutku treba da raspravljamo o predlozima koje nam je ovde uputila Vlada, a da pri tom ne postoji elementarna spremnost da se ponude odgovori na jednostavna pitanja.
Da li ove predloge predstavlja gospodin Ilić, koji je ista ona osoba o kojoj se toliko puta raspravljalo i u ovom parlamentu i u našem političkom životu? Ili je ovo neki novi gospodin Ilić koji nema veze sa gospodinom Ilićem koji se sukobljava sa novinarima, sa policajcima, koji je podeljena ličnost između Guče i Samante Foks, koji nam uvozi preko butika lokomotive i šinska vozila, koji postavlja svoje prijatelje na najvažnije funkcije u javnim preduzećima u ovom društvu.
Znači, da li se radi o istoj osobi ili ne? Ako je to neki novi gospodin Ilić, onda mi želimo da verujemo da je moguće ostvariti javni interes i zaista, na primer, usvajanjem konvencije o mreži visokih performansi, doprineti stvaranju slike koju želimo da stvorimo o našem društvu, kao društvu koje je visoko tehnološki razvijeno.
Čuli smo da je smanjen zaostatak za 10%. Danas se od Beograda do Niša putuje duže nego 1884. godine kada su ta dva grada spojena prvom železnicom u našoj zemlji. Čuli smo da se sve to čini u prilog evropskoj orijentaciji našeg društva.
Istovremeno, svi postupci ove vlade su duboko antievropski, pa tako i oni poslednji koji su nas doveli do toga da se od nas očekuje da pružimo podršku privatnom projektu stranke gospodina Ilića. Sa tim mi ne možemo da se složimo.
Ne možemo da se složimo sa principom koji je prihvatljiv za vladajuću koaliciju – onaj ko postavi direktora, taj je dobio to javno preduzeće. To onda nije javno preduzeće, to je onda partijsko preduzeće i to nije utemeljeno ni u Ustavu, ni u zakonima, ali je to posledica političke potrebe i mimikrije do koje vas je dovela koalicija koja je napravljena da bi zemljom vladala, a ne da bi zemlju menjala. Ovo je upravo u funkciji toga, da bi se konsolidovala jedna vlast, jedan poredak, a ne da bi se poredak menjao tako što će vlast biti lider tih promena.
Ono što sada treba ovde reći jeste zapravo da mi ne možemo da osporavamo ni potrebu Srbije da dobije vozilo koje se kreće brzinom od 160 kilometara na sat. Ne možemo da osporavamo ni potrebu Srbije da usvoji protokol posle osam godina.
Isto tako, još manje možemo da verujemo da je gospodin Ilić osoba koja će nas dovesti do vozila koje se kreće 160 kilometara na sat, jer je on na takav način organizovao to svoje privatno preduzeće da sada to preduzeće vodi njegov omiljeni kafedžija; puteve mu vodi osoba koja je pod najtežim sumnjama zbog kriminala u njegovom preduzeću i kome se sudi pred Specijalnim sudom ove zemlje, a da pri tom direktor nikakvu, čak ni moralnu odgovornost za tako nešto ne snosi, baš kao ni ovaj drugi omiljeni kafedžija kome svaki dan neko strada na železnici. Njemu ne pada na pamet da podnese odgovornost i, između ostalog, položi ostavku na sto zbog toga što nije u stanju da organizuje to preduzeće onako kako bi morao da uradi.
Nama su važni planovi, orijentacije, ideje. Na kakav način će se Srbija približiti tom idealu i prugama od 160 kilometara na sat? To hoćemo da čujemo. Da li neko može to da nam objasni? Ko će do toga da nas dovede? Da li će nas dovesti ova vlada? To je, izgleda, misterija.
Mi moramo, pre nego što se upustimo u raspravu u pojedinostima po ovom predlogu Vlade, i po jednom, i po drugom, i po trećem i po četvrtom, da postavimo pitanje - kome to parlament pruža garanciju? Privatniku Velimiru Iliću? Ne dolazi u obzir. Privatnom interesu gospodina Ilića? Ne dolazi u obzir. Njegovoj političkoj potrebi da predstavljajući na lažan način jedno javno preduzeće izgradi, između ostalog, sebi onakvu političku reputaciju koja mu je potrebna za nesmetano političko delovanje? Ako to može da funkcioniše u nekim drugim situacijama, u ovoj ne može.
Gospodine Iliću, nije železnica iz vaše rodne Atenice ili odakle već. Ako ste uspeli od Srbije da stvorite društvo u kome je moguće pojaviti se sa lopatom asfalta i okrpiti rupu pred svake izbore, pa posle izbora tražiti ploču kojom će vam ljudi izražavati zahvalnost zbog toga što radite svoj posao, ne možete očekivati od nas da na takav princip pristanemo ovde kroz raspravu koju ste pokrenuli. Dakle, argumenti, a ne fikcija. Ne fikcija, ne iluzije.
Sramno je to što radi Demokratska stranka. Na šta to liči? To nije javno preduzeće. Na kakvim principima ste došli do tog javnog preduzeća? Kako je izabran direktor? Da li je organizovan konkurs? Da li su postojala neka pravila u ovoj zemlji? Da li smo ta pravila zajedno uspostavili, i vi kao deo vladajuće koalicije? Da li su birani direktori na javnim konkursima? Jesu. I velikim i međunarodnim. Da li su ta preduzeća vodile profesionalne osobe ili partijske? Profesionalne. Direktor NIS-a nije bio stranačka ličnost. Direktor EPS-a nije bio stranačka ličnost. Direktor JAT-a nije bio stranačka ličnost; direktor Aerodroma "Beograd" nije bio stranačka ličnost; direktor Pošte nije bio stranačka ličnost. Mi možemo tako da nabrajamo, nabrajamo... Da li je to bilo dovoljno? To je bio dobar početak. Tu tradiciju je trebalo čuvati, razvijati i afirmisati principe profesionalizma, koji su grubo pogaženi.
Ako moramo da govorimo na takav način o svemu, onda ovde nije tema Velimir Ilić. Ovde su teme oni koji su pristali na pravila rada Velimira Ilića. JP "Železnice Srbije" nije preduzeće koje funkcioniše u skladu sa javnim interesima. To je preduzeće koje funkcioniše u skladu sa političkim interesom jedne stranke kojoj je to preduzeće dodeljeno, zbog toga što ona svojim poslanicima ucenjuje Vladu koja bez tih poslanika i njihove podrške ne može da funkcioniše. U tom trouglu ili četvorouglu svako svakog ucenjuje, do te mere da se više ne može govoriti o poštovanju interesa Srbije ili potreba Srbije.
Potreba Srbije, gospodine Iliću, jeste da vi kao osoba koja nema nikakve stručne reference za posao kojim se bavite, a vaš posao je izuzetno odgovoran, vama su posvećene arterije tranzicije Srbije, podnesete ostavku. Podnesite ostavku i shvatite tu ostavku, između ostalog, i kao šansu da možda imate više vremena za šutiranje novinara, za vređanje političkih protivnika, za obračun sa političkim neistomišljenicima, za uveseljavanje naroda, ali ne kao ministar i ne kao neko ko za takvu politiku traži podršku od parlamenta.
Ako treba da biramo između laganja društva, kome je ova skupština tako sklona i koje je toliko puta do sada primenjeno u parlamentu da je postalo pravilo našeg rada, i jednog velikog ne, ne ovome, zbog toga što je preduslov ostvarivanja međunarodnih konvencija povratak Srbije u sistem vrednosti karakterističan za vreme i doba kome mi pripadamo. Ova vlada nas direktno suprotstavlja svim standardima 21. veka i 2007. godine.
Dakle, prvo vaša ostavka, onda ostavka i promena Vlade, potom izbor odgovorne vlasti koja će imati osećaj i takt za javni interes, formiranje javnih preduzeća kroz njihovu depolitizaciju, njihovo restrukturiranje i apsolutno podrška LDP-a na koju možete da računate u tom slučaju.
Ako vam je potrebna podrška za ostavku, imate je, a ako tražite podršku za nastavak rada koji je karakterističan za vas, imajući u vidu sve ono što je vaše političko nasleđe, onda našu podršku nemate, imate naše aktivno suprotstavljanje.

Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Iliću, slažem se sa vama da raspravljamo o ozbiljnim temama, ali je preduslov ozbiljne rasprave i ozbiljnost učesnika u raspravi.
Dakle, vi možete sa ove skupštinske govornice izreći apsolutno sve o meni, ali ne možete izreći ništa dobro o svom radu. Tačno je da ste dva čoveka doveli u železnicu, ali ta dva su upropastila čitavu železnicu. Zapravo se o tome i radi. Vi nemate veliku podršku u našem društvu. Vaša podrška je obrnuto srazmerna šteti koju stvarate.
Bio sam jedan od kritičara vaše poslovne politike u Javnom preduzeću "Železnice Srbije". To što ste vi nazvali "šveđankama" ja sam nazvao lokomotivama i nadam se da nije reč o lapsusu. Uvezli ste lokomotive preko "Putnika", stare od 21 do 25 godina, bez tendera. Izvređali ste novinara koji vas je pitao zašto ste prekršili tender. Pravdali ste to nekim višim interesom, ali taj interes nikada niste definisali.
Ako želimo da razgovaramo u ozbiljnoj atmosferi, onda vi morate doprineti ozbiljnosti našeg rada tako što ćete se ozbiljno odnositi prema parlamentu, a prvi korak u promeni vašeg ponašanja je zapravo saopštavanje jasnog stava da li "Železnice Srbije" doživljavate kao svoje privatno vlasništvo ili kao javno preduzeće. Kojim ste putem vi došli do "Železnica Srbije" ili "Puteva Srbije"? Da li su ljudi koji vode ta dva javna preduzeća vaši partnerski službenici, istomišljenici, vaši epigoni koji se ponašaju u ovom društvu na isti način na koji se ponašate i vi, koji vređaju svoje koalicione partnere, koji ponižavaju svoje zaposlene, koji ugrožavaju interese našeg društva?
Tačno je da su naše železnice u katastrofalnom stanju. Upravo zbog toga odnos naše države mora biti mnogo odgovorniji. Predložili smo vam put za oporavak naše železnice. Prvo vaša ostavka, pa onda ostavka osoba koje su zalutale u ta javna preduzeća, imajući u vidu njihove kvalifikacije, njihovo radno iskustvo i, ono što je mnogo važnije, njihove rezultate, oni su poražavajući.
Ako govorimo o onome što Srbija zna, zar mislite da postoji potreba za citatima. Ovo je Skupština, jezik koji je karakterističan za vas i vašu politiku, za vaše svakodnevne nastupe nije jezik kojim se pristojan čovek služi u kafani, a kamoli u parlamentu. Neću vas citirati, jer bi to bila uvreda za svakog pristojnog čoveka u ovoj sali, ali ću vam ponoviti još jedanput naš zahtev – podnesite ostavku i povedite sa sobom sve one koje ste uveli u vlast, jer ste vi najveća prepreka transformacijama o kojima mi danas razgovaramo ovde tokom ove skupštinske rasprave.
A vi, kolege iz Demokratske stranke, shvatite da će visoka cena koju utvrđujete ovom podrškom biti cena koju će plaćati naše društvo mnogo više nego vi sami, a po tome postajete slični onima protiv kojih ste se godinama borili, od Miloševića preko Koštunice do Ilića.