Poštovana gospođo predsednice, gospodo tužioci, dame i gospodo narodni poslanici, LDP ima stav u vezi s reformom pravosuđa da se reforma mora podržati i da reforma mora da se završi. Čini mi se da je ta reforma krenula jako sporo, da nije završila čak ni onaj prvi korak, i tu je jako veliki problem. Dvadeset sedmog maja ove godine Evropska komisija šalje svog predstavnika i pretpostavljam da ćemo do 27. maja da se malo uozbiljimo, što se ove reforme tiče.
Čini mi se da su ovi javni tužioci koji su predloženi za članove ovog ozbiljnog tela koje će odlučivati o budućim javnim tužiocima sasvim odgovarajuće ličnosti, sasvim odgovarajuće osobe, dakle, osobe od struke, od integriteta, koje će moći da iznesu sve one zahteve koje im stave i život, i društvo, i država i struka u zadatak. Oni će biti, najverovatnije, osnovni stub budućeg tužilačkog kadra, dakle, osnov za razvoj jednog segmenta, jednog dela pravosuđa.
Mi podržavamo reformu, ali bismo postavili određena konkretna pitanja u vezi s tužilaštvom za ratne zločine, tužilaštvom u vezi s organizovanim kriminalom i korupcijom, pa bismo postavili pitanje da li se razmišlja da struka bude iznad politike, pre svega kada se radi o tužilaštvu za ratne zločine? Jako je bitno da struka bude dominantna, pogotovo što znamo koje su godine prethodile 2011. Znamo šta se sve dešavalo devedesetih godina na teritoriji SFRJ.
Tužilaštvo ima ogromnu ulogu. Tužilaštvo bi trebalo da istraži i da predupredi zločine, da utvrdi istinu i da nastoji da se kazne zločinci. To je toliko veliki zadatak da kada tužilaštvo za ratne zločine krene u neki postupak mora mnogo ozbiljnije da razmisli o tome koji su postupci već pokrenuti, protiv kojih lica i mora da obrati pažnju da, samim tim što mora da se utvrdi istina i da se kazne konkretni zločini i zločinci, ima zadatak da izgradi mostove poverenja među zemljama u regionu, a to znači da se ne nastavi kontinuitet političkih progona, već da struka bude ta odrednica po kojoj će tužilaštvo da radi i po kojoj će pokretati određene postupke.
Nažalost, slučajevi kao što su Jurišić, Purda, sada konkretno Divjak, ranije Ganić, govore o tome da se često ulazilo u neke postupke koji nanose samo štetu i državi i društvu, a i samom tužilaštvu. Složićemo se oko toga da tužilaštvo, ukoliko želi da izgradi svoj ugled i integritet u društvu i državi, mora mnogo ozbiljnije da razmišlja i mnogo ozbiljnije da dela, da ne bi dolazilo u situaciju da se suočava sa oslobađanjem ili odustajanjem od konkretnih postupaka za konkretne ljude, a pri tom se radi o građanima država u regionu sa kojima želimo da izgradimo ozbiljnu saradnju na svim terenima i u svakom pogledu.
Kada razgovaramo o organizovanom kriminalu i korupciji, to su takođe jako ozbiljni problemi za ovo društvo i ovu državu. Prevashodno je reforma pravosuđa usmerena ka tome da se iskorene, bar da se pokuša, i organizovani kriminal i korupcija. Bez reforme pravosuđa mi nemamo ni društveno-moralni preporod, nemamo ni ekonomski razvoj, nemamo ni funkcionisanje države, a nemamo, bogami, ni evropske integracije.
Čini mi se da tužilaštvo još uvek nije pronašlo svoje mesto u funkcionisanju celokupnog pravosuđa, jer još uvek imamo tako puno nerazjašnjenih afera, još uvek imamo otvaranje skandala u žutoj štampi, a imamo tako malo završenih postupaka protiv konkretnih krivičnih dela, protiv konkretnih okrivljenih i optuženih. Nije žuta štampa nadležna da rešava posao tužilaštva, već je tužilaštvo to koje treba da iskoreni, ili bar da pokuša da iskoreni, ova najteža krivična dela.
Kada kažem najteža krivična dela pre svega mislim na organizovani kriminal, bez kojeg bi, složićete se, ova država zaista procvetala. Apsurd je to da organizovani kriminal bez saradnje određenih delova državne strukture ne postoji. Korupcija nije opasna tamo gde se kupi sto grama kafe pa se odnose nekom državnom činovniku. Korupcija je kada se to radi na mnogo višem nivou, kada se to radi za mnogo veće vrednosti, za mnogo veći novac i za mnogo više privilegija. Zajedno korupcija i organizovani kriminal uništavaju i društvo i državu.
Prema tome, ovim tužiocima koji će postati članovi Državnog veća tužilaca predstoji ozbiljan posao. Imaju jako velike izazove koje će morati da reše, a na nama je da im pružimo podršku u svakom pogledu, bez obzira na to da li smo na vlasti ili u opoziciji. Mora da postoji društveni konsenzus oko toga da li želimo ili ne želimo da se rešimo tog organizovanog kriminala i korupcije, kao i da li želimo da rešimo pitanje ratnih zločina, jer odgovornost mora da bude konkretizovana, odgovornost mora da se vezuje za konkretna imena. Odgovornost ne može da se vezuje za etničke grupe, ne može da se vezuje za određene narode, nego se mora znati ko je izvršio zločin, kad ga je izvršio i u čemu se sastoji taj njegov zločin.
Upravo zbog ozbiljnosti tog posla koji predstoji ovim tužiocima, kao i svim ostalim tužiocima koji će biti birani, mi ne možemo da zatvorimo oči pred konkretnim problemima sa kojima se tužioci suočavaju, ne možemo da prenebregnemo kojim su sve pritiscima ti tužioci izloženi, a pritisci, složićete se, postoje i u političkoj sferi i pritisci dolaze iz ekonomske sfere. Dakle, pritisci su raznovrsni i, zaista, ti ljudi koji će morati da nose ovaj zadatak reformisanog pravosuđa, reformisanog tužilaštva moraju biti toliko jaki i čvrsti da odgovore ovim zadacima.
Pozdravljam činjenicu da su ljudi koji su predloženi za Državno veće tužilaca pretežno mladi ljudi, ljudi koji su studirali krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina. Pozdravljam činjenicu da se očigledno dešava jedna generacijska promena među tužiocima, jer i generacijska promena je bitna kako bismo prekinuli onaj kontinuitet koji nas vezuje za neku ružnu i lošu prošlost. Svi oni koji sada dolaze suočavaju se sa današnjim problemima, a problemi koji su postojali u prošlosti ipak treba da se jednostavno mimoiđu i prevaziđu; današnjost je ona koja mora da odredi rad današnjih tužilaca, današnjih delova pravosuđa.
Čini mi se da malo neozbiljno prilazimo čak i konstituisanju, odnosno biranju ovih članova Državnog veća tužilaca, kao i članova Visokog saveta sudstva. Neozbiljno je iz tog razloga što, koliko vidim, u ovoj sali ima jako malo poslanika. Kao drugo, raspravljamo o dvema razdvojenim tačkama dnevnog reda, a bilo je mnogo celishodnije da se spoje ove dve tačke, kako bismo dobili mnogo kvalitetniju i ozbiljniju raspravu i o tužiocima i o sudijama. Međutim, ko zna po koji put parlament mora da se prilagođava nekom drugom ko predlaže tačke dnevnog reda, nekome ko dostavlja materijal parlamentu, pa se onda dešava situacija da ćemo o reformi pravosuđa, koja se tiče i tužilaca i sudija, raspravljati i u prepodnevnom i u popodnevnom delu, odvojeno, za tužioce posebno, za sudije posebno. Mislim da je bilo mnogo racionalnije da se objedini rasprava o jednom i o drugom.
U svakom slučaju, mi iz Liberalno-demokratske partije podržavamo izbor članova Državnog veća tužilaca, podržavamo borbu tužilaca za pravnu državu, koja se iskazuje pre svega kroz ozbiljan rad u tužilaštvu za ratne zločine, u tužilaštvima koja se bave organizovanim kriminalom i korupcijom, pre svega. Ukoliko se taj rad do kraja sprovede, mislim da ćemo imati mnogo zdravije i mnogo pristojnije, civilizovanije i ozbiljnije društvo i državu.
Ukoliko ovo poglavlje broj 27 SSP-a stigne na dnevni red, nakon što se prihvati kandidatura Srbije EU će imati prilike da kaže šta sve očekuje od te reforme pravosuđa.
Sve ono što smo do sada govorili samo potvrđuje da je reforma pravosuđa, kao najznačajnija reforma u državi, toliko potrebna. Nemamo više vremena da je odlažemo i odugovlačimo, nego što pre treba da se pristupi pravljenju i onog drugog koraka, jer ni ovaj prvi korak još uvek nije napravljen do kraja. Tu se negde zaustavio na početku, a prošlo je već dve godine otkako smo doneli onaj set pravosudnih zakona koji su bili baza i preduslov za bilo kakvu reformu pravosuđa.