Hvala vam, gospođo potpredsednice, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao prvo istakla bih da je potrebno da skinemo tu neku famu o posebno privilegovanom položaju zajmoprimca kod bilo kog ugovora o kreditu koji zaključuje država Srbija.
Kada pogledamo i ovaj konkretan ugovor, jasno nam je da je pre svega zaštićena ona strana koja daje zajam, dakle zajmodavac, a Srbija je ta koja uzima zajam. Celokupna sadržina ovog ugovora u stvari usmerena je na to da obezbedi obaveze države Srbije i to u smislu plaćanja kamata, troškova, provizija, penala, dakle kazni. Dakle sve ono u stvari i čini obavezu zajmoprimca, a pri tom teško da možemo naći i neku jasniju obavezu i neki jasniji slučaj koji se previđa ovim ugovorom za eventualno neispunjavanje ugovora od strane zajmodavca.
Dakle, i kada govorimo o položaju povlašćenog kupca i konkretno na ovom ugovoru bilo bi dobro da kažemo da mi uzimamo zajam. Da se ova država dodatno zadužuje i opterećuje i da ova država ima zaista prenapregnut limit što se procenta javnog duga tiče. Zato ne trebamo da pričamo bajke o svetu finansija i o tome koliko nas naši prijatelji vole, uvažavaju i eto, daju nam određene privilegovane zajmove.
Ti zajmovi su uvek komercijalne prirode i uvek su u stvari zaključeni da bi se pre svega zaštitili interesi zajmodavaca. To je generalno takav slučaj.
Kod svih tih kredita koje vi sada nazivate kao profitabilne investicije, jer bez obzira da li će te investicije na kraju da rezultiraju sa profitom ili ne, Srbija se zadužuje.
Kada zaključujete ovakvu vrstu ugovora, bilo bi dobro da vodite računa i o tome kakav je odnos zajmodavca kada se govori o suverenitetu jedne države kao što je Srbija, o suverenitetu primene njenih zakona, o arbitraži čije je sedište utvrđeno u Kini, o zakonima koji se primenjuju na ovaj ugovor i na slične ugovore, a primenjuju se zakoni koji su zakoni zajmodavca.
Radi se o tome da je Srbija uzela jedan zajam, a vi kažete po nekoj povlašćenoj kamatnoj stopi i to oglašavate kao ogroman dokaz jednog dobročinstva, jednog prijateljskog odnosa zajmodavca, a pri tom i vaše snalažljivosti oko zaključivanja ugovor.
Samo je visina kamate u stvari kada pogledate nešto niža od one uobičajene komercijalne kamate, a svi ostali elementi ugovora i te kako predstavljaju ozbiljan komercijalni interes zajmodavca.
Ako krenemo od te kamatne stope, kolega Đurić je o tome govorio, zašto u tom slučaju niste uzeli u obzir mogućnost da i za tu veliku investiciju izgradnju Južnog toka tako što ćete uzeti kredit od ovakve vrste zajmodavca kao što je u ovom slučaju kineski partner.
U tom slučaju biste možda kamatu imali znatno manju i sigurno biste imali drugi položaj što se energetske zavisnosti tiče, jer je definitivno jasno da je naftno-gasni sporazumom Srbija prihvatila tu energetsku zavisnost od jedne države, od jedne državne kompanije.
To ne može da promeni nikakva priča o tome koliko nama znači taj „Južni tok“, koliko ćemo mi od toga imati benefita, a radi se o tome da sledećih godina, s obzirom i zahvaljujući vašoj umešnosti da ugovarate, pregovarate i utanačujete uslove zaključivanje jednog ugovora, odnosno sprovođenje tog ugovora, Srbija neće videti ni dinara od te takse na koju se toliko pozivate kao, eto, to je ta naša privilegija što ćemo imati „Južni tok“. Pri tom, ne govorite ništa ni o tome da ste predvideli početak radova 24. novembra, a tender za izvođača radova predviđate tek za decembar mesec ove godine. Zaboravljate, i to šta ste predvideli naftno-gasni sporazumom, da je početak radova trebao da počne još davne 2012. godine. Dakle, prolongiraju se rokovi početka radova, zaboravljate da Srbija nema sopstvena sredstva, da i ta sredstva koja bi uložila u tu izgradnju mora da pozajmi i onda pozajmljujete po ovako visokim kamatnim stopama.
Interesantno je kod svih ovih, što vi kažete, profitabilnih investicija, da kada zaključujete ugovore ujedno predviđate i to da se i tehnologija, usluge i sve ostalo što podrazumeva realizaciju određenog projekta uzima od tog zajmodavca. Dakle, zajmodavac je taj koji će na kraju angažovati nekog podizvođača u Srbiji, verovatno, po mnogo nižoj ceni od one koja bi bila nešto naročito profitabilna za naše kompanije koje se bave tim poslovima, da li izvođenja radova, prodaje neke tehnologije, usluga i slično. Teško da ćete moći naći neki naročiti profit, što se realizacije tog ugovora tiče.
Dozvoljavam da postoji određeni benefit od toga što se krenulo sa izgradnjom autoputeva. Međutim, s obzirom na koji način se grade autoputevi, uopšte putevi u Srbiji, da je potrebno 20 godina da bi se nekoliko kilometara puta izgradilo, ovde se u stvari postavlja pitanje – da li će zaista da se postigne taj cilj koji ste postavili sebi kada ste uzeli ovaj kredit od jedne strane banke?
U suštini, mi se uvek vraćamo na onaj osnovni sistemski problem u Srbiji, da se uzimaju krediti, da se ne pita cena za te kredite, da se ulazi u neke velike projekte, dozvolila bih sebi da kažem, često i megalomanske projekte, a da se u nekom momentu zaboravi na taj projekat, a pri tom kredit ostane na teret poreskih obveznika ove države.
Kada budemo uspostavili jasan princip odgovornosti onog koji ugovara ovakve poslove, onog koji predviđa ciljeve i razloge zaključivanje ovakvih kredita u ugovoru, kada budemo uključili sve naše relevantne institucije u realizaciju i kontrolu ovakvih investicija, u tom slučaju ćemo moći da očekujemo da zaključeni ugovori o kreditima ne budu samo teret, nego ujedno da budu jedan normalan poslovni odnos koji je toliko uobičajen u svetu.
Pogledajte samo u sadržini ovog ugovora koliko imate predviđenih penala, troškova i kazni za slučaj da ne uradite ovo, ono, da ne povučete kredite, da ne ispunite uslove za povlačenje kredita i sve ostalo što se tiče tog projekta i potrebne dokumentacije i predradnji. Kakvo poverenje taj ugovorni partner ima kada je Srbija u pitanju? Očigledno da im je jasno da se ovde mnoge stvari započnu, a ne završe, da se mnoge investicije rade radi nečije političke promocije, a da se u suštini retko kad realizuje neki dobar posao.
Volela bih da se i ovaj posao u vezi izgradnje dela autoputa završi hepi endom, ali uzimajući u obzir kako se ovde radilo, kako se i dalje radi, i ne videći apsolutno nikakav jasan pomak u odnosu ove vlade prema ovakvoj vrsti investicija, teško da možemo da očekujemo taj hepi end.
Prema tome, gospodine ministre, vi ste mnogo šta pričali ovde, pokušavajući da budete pozitivni, da budete prepuni optimizma, ali bilo bi dobro da stvari nekako svedemo na jednu racionalnu meru, da budemo realni i racionalni i da kažemo da ovo jeste jedna nova finansijska obaveza i da je pitanje kako ćemo uspeti, ukoliko nastavimo na ovaj način i ovim tempom da se zadužujemo, da završimo te tako lepe projekte.

Hvala vam, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, Vladu bih pitala, a pitala bih i ministarku energetike šta se to dešava sa Južnim tokom? Šta se to netransparentno dogovara, pregovara? Šta je to tema od jednom na tako ozbiljnom sastanku, gde su se našli sam vrh srpske države i direktor jedne strane državne kompanije? Dakle, to su ozbiljne stvari, pogotovo što je ovaj sastanak dogovoren i upriličen nakon svega onoga što se dešavalo u Rusiji, kada je predsednik Republike izašao sa stavom da Vlada Republike Srbije radi nešto sa čime se on ne slaže, a sve u vezi ovog naftno-gasnog aranžmana sa ruskom državom.
Dakle, to je već neuobičajeno kada vam predsednik Republike izlazi iz okvira njegovih nadležnosti i pri tome proziva i premijera i sve članove Vlade u vezi interesa jedne strane države, u ovom slučaju Srbije.
O čemu se ovde radi? Da li je Srbija postala kolonija jedne strane države ili još gore, da li je postala kolonija jedne strane državne kompanije? To su ozbiljne stvari. Zašto? Godine 2007. kada se pripremao ovaj naftnogasni sporazum 50% srpskog budžeta punio se iz naftnogasne privrede.
Dakle, nama je potpuno jasno da je taj naftnogasni aranžman u stvari i političke prirode, i energetske prirode, a bogami radi se i o upravljanju našim, dakle, srpskim finansijama, finansijskim tokovima. Ovo je ozbiljna stvar ukoliko vi dozvolite da vam predsednik jedne strane državne kompanije dolazi i postavlja veoma, kako da kažem, veoma uvredljiva pitanja zašto „Srbijagas“ ne sarađuje u dovoljnoj meri sa NIS? Da „Srbijagas“ ne sme da se menja, nema tu reorganizacije iako se najavljivalo, gospođo ministarko, da je potrebno da se taj „Srbijagas“ reformiše u smislu neke vrste reorganizacije, a neće je biti prema direktoru strane državne kompanije sve do završetka poslova oko Južnog toka.
Dakle, da li se Srbija uslovljava sa tim Južnim tokom? Da li je Srbija u ovom slučaju u položaju jednog kolonijalnog taoca, dakle, to su sve pitanja kada se pomene Južni tok. Da li će zaista početi izgradnja Južnog toka do kraja ovog meseca ili će to biti i samo još jedna svečanost, a u suštini ta izgradnja će započeti možda kroz koji mesec, kroz koju godinu ili možda nikada? Priča se o velikom ekonomskom interesu. Kakav je to ekonomski interes Srbije ukoliko će u narednih 20 godina da otplaćuje kredit koji uzima da bi upravo učestvovala u izgradnji tog Južnog toka, a pri tom je sedište kompanije u čijoj nadležnosti je gradnja tog Južnog toka u inostranstvu Švajcarskoj, a pri tom Srbija nema ni 50% učešća vlasništva nego 49%? To su sve veoma zabrinjavajuće činjenice i zaista bih postavila pitanje – da li ova Vlada ima kapaciteta, ima političke volje da celu tu priču, i u stvari ceo taj aranžman naftnogasni preokrene u interes Srbije ili će to ostati i dalje u ovom smislu poražavajuće i veoma štetno po interese Srbije kao države i njene privrede?

Hvala vam gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, polazeći od činjenice da Srbija očigledno kao država ima problem oko osiguranja, bezbednosti svojih građana i svojih institucija, s obzirom na sva ona dešavanja iz proteklih dana, jasno je koliko je bilo potrebno da se predlože ovi zakoni, kao i da se stavi na dnevni red parlamenta ratifikacija predmetnih sporazuma.
Dakle, svi oni imaju dodirnih tačaka oko bezbednosti, oko saradnje policije, oko regulisanja problematike kod migracije, readmisije i slično.
Dakle, kada krenemo sa raspravom oko toga da li je bilo potrebno da se uredi ova materija oko privatnog obezbeđenja i detektivske delatnosti, složićemo se oko toga da je zaista to bilo potrebno. Zaista je nedopustivo da godinama mi nemamo jasni pravni zakonski okvir funkcionisanja privatnih, bezbednosnih agencija, odnosno detektiva. To je onako za pohvalu predlagačima zakona.
Međutim, mi imamo jedan ozbiljan problem na koji bismo hteli da ukažemo, a to je da se nekako sporo reaguje na sve probleme koji su sve jači i jači u pogledu nasilja i Vlada kao da nema jasan i konkretan, snažan odgovor.
Kako to nasilje obuzdati, kako ga u što većoj meri u stvari, ne samo kontrolisati, nego umanjiti?
Gospodine ministre, vi ste pre nekoliko dana dali jednu veoma iskrenu izjavu kada ste rekli da je problem sa nasiljem koji pretežno i koji u stvari, ne samo pretežno, nego vrše huligani, ne može da se reši bez jasnog političkog određivanja prema tom nasilju. Pritom ste rekli da je zaista potrebno da se stavi tačka na zatvaranje očiju pred nasilnicima i njihovim delima i da se prestane sa udvaranjima tim nasilnicima.
Zaista je potrebno da se napravi razlika između huligana i navijača. Ne možete vi huliganima i nasilnicima da tepate da su to navijači, makar oni to nasilje vršili na stadionima ili oko stadiona. Dakle, to su kriminalci, nasilnici i huligani. Tu nema dilema oko toga.
Gospodine ministre, pre nekoliko meseci vi ste zabranili Paradu ponosa. Tada ste rekli da ne možete da obezbedite bezbednost građana ukoliko se ta parada održi. Niste se jasno odredili prema onima koji su pretili i o kojima ste imali konkretna saznanja šta nameravaju da čine u smislu nekog destruktivnog i kriminogenog ponašanja.
Vi znate da u školama, u osnovnim školama deca ugovaraju dvoboje. Znate u kojoj meri je eskaliralo porodično nasilje. Imate saznanja o tome da je sve više maloletnika koji vrše nasilja na ulicama i koji napadaju mirne prolaznike. Eto sada se desilo i to što se desilo na derbiju utakmice pre nekoliko dana. To je bilo sve, a nikako nije bilo navijanje za bilo koji tim. Ta količina nasilja, da je tri puta utakmica prekidana, a da faktički nijedan ozbiljniji, konkretniji potez nadležnih nije povučen, niti konkretnija reakcija, osim nekoliko novčanih kazni, čini mi se 17 novčanih kazni, jedna od 10.000 i 16 od 25.000 dinara tim huliganima.
Podsetila bih vas da su ratovi devedesetih godina počeli sa nasiljima na fudbalskim utakmicama. Sada se postavlja pitanje – da li se krug zatvorio ili se otvara novi krug nasilja? Imate nacionalnu strategiju za borbu protiv nasilja, imate Nacionalni savet, imate infrastrukturu koja može nešto da uradi, kako bi kontrolisala to nasilje.
Vi u ovim predlozima zakona govorite o tome koliko je potrebno da se kontrolišu privatna obezbeđenja, te agencije koje obezbeđuju određene objekte i lica, govorite o tome da je potrebno da se pravno urede ti odnosi u okviru agencija i odnosi tih agencija prema poslodavcima, odnosno prema institucijama države i uopšte prema društvu.
Kako je onda to da vi nekako propuštate stalno, da date jasan pravni odgovor, da date jasan konkretan odgovor kao ministar MUP oko toga šta uraditi da bi se napokon ta spirala nasilja od potpuno ali potpuno zaustavila.
Gospodine ministre, u ovom društvu unazad 20 godina favorizuje se kultura nasilja. Favorizuje se nečinjenjem i mlakim činjenjem i pogrešnim činjenjem oko toga da se u stvari, stvari dovedu u neke civilizacijske okvire.
Da li možemo sebi da dozvolimo taj luksuz da paravojne formacije, da ti huligani sada već predstavljaju neku vrstu paravojnih formacija, divljaju po ulicama naših gradova, po sportskim priredbama, da li ova država to sebi da dozvoli?
Da li ova država može sebi da dozvoli tu vrstu kompromitacije koja je izvršena na severu Kosova, a to je u stvari najveća kompromitacija države, državnih organa i onog Briselskog sporazuma koji ste vi potpisali i koji mi maksimalno podržavamo. Ali, ukoliko političari sede u upravnim odborima klubova, u tom slučaju političari su ti koji utiču na politiku određenog fudbalskog kluba, a ujedno bi trebali možda da utiču i na politiku ove države prema nasilju koje se nekako stalno vrti oko tih klubova.
Dakle, postoji jedan sukob interesa, gospodine ministre, i taj sukob interesa može samo na jedan način da se razreši tako što će se povući političari iz onih upravnih odbora i jednostavno klubovi će postati ono što trebaju, a to je da se bave sportskom delatnošću. Dakle, bez podrške, bez podrške političara i politike, huligani, nasilnici ne bi imali tu moć koju trenutno imaju.
Gospodine ministre možda biste poslali jednu veoma dobru poruku baš i tim nasilnicima i uopšte društvu, kada biste recimo generala Vladu Trifunovića uzeli u zaštitu u smislu da tom čoveku koji je devedesetih godina toliko toga učinio ovoj državi time što je spasao nekoliko desetina mladih života, danas obezbedili sva moguća prava, promociju i izrazili zahvalnost za tu njegovu humanost, za taj njegov patriotizam, što je on tada učinio. To biste učinili tako što biste tog čoveka napokon nagradili time što ne bi morao i dalje da stanuje u jednoj hotelskoj sobici od devet metara kvadratnih.

Dozvolite, upravo sam o tome govorila da li se razume šta to znači kultura nasilja? To je ta kultura nasilja koja razara ovo društvo i koja u toj meri ugrožava u stvari i državu. Kultura nasilja kada vi mirno gledate šta nasilnici rade, kada ne preduzimate sve što je u vašoj moći to da uradite i nije dovoljno predlagati samo ovakve zakone o privatnom obezbeđenju i o detektivskoj agenciji, potrebne su mnogo, mnogo jače intervencije ove države.
Dakle, između ostalog i ovo što sam rekla, spada u odlučnu borbu ove države da stvari uvede u pravne okvire i da obezbedi mir i sigurnost građana ove države. Dakle, ukoliko su ovi zakoni u tom cilju i iz tog razloga predloženi, normalno je da ćemo mi to podržati, ali ujedno mi tražimo da se ta bezbednost i taj trud oko obezbeđivanja svih tih ljudskih prava na koje građani ove države imaju pravo, ujedno bude samo jedan deo, jedan segment budućih aktivnosti Vlade i ministara.
Dakle, očigledno je da je ovo nedovoljno, a posebno je nedovoljno kada pažljivo pročitate, između ostalog, i izjavu u usklađenosti propisa sa propisima EU. Kod oba ova zakona, na svaki od ovih odgovora je – ne.
Dakle, ukoliko se zalažemo za evropske standarde, pokazali ste neku dobru volju, pokazali ste da želite jasan put ka evropskim integracijama, pokazali ste dobru volju time što ste potpisali Briselski sporazum, pokažite onda i spremnost da te evropske standarde učinite svojima. Pokažite spremnost da maksimalno zaštite ljudska prava jer bezbednost ne može ni u kom slučaju da se odvoji od ljudskih prava.
Prosto očekujem od vas kao od ministra unutrašnjih poslova i od premijera da date snažan i jasan odgovor svim nasilnicima i svim huliganima, nebitno je gde to nasilje čine, država je svaki put pogođena i ugrožena kada je nasilnik napao, a da pri tome nema reakcije institucija ove države.
Da li je to nasilje u porodici, na ulici, na severu Kosova ili na utakmicama, apsolutno je svejedno. Isključite politiku u smislu uticaja političara na sportske klubove, pojačajte promenu te klime u društvu, što se nasilja tiče. Pojačajte potrebu da građani shvate da radite za njih, da mislite na njih, da favorizujete humanost, empatiju i solidarnost.
Dakle, to je taj put kojim bi vi trebali da krenete, nije dovoljno samo da se pojača represija i nije dovoljno da predložite ovakve zakone, apsolutno je to samo jedan delić u okviru vaših obaveza koje vi imate i to su u stvari naše zamerke u pogledu ovih zakona, zaštita ljudskih prava, uvek se radi o zaštiti ljudskih prava, samo je pitanje u kojoj meri ste vi spremni da to učinite jasnim i u tom smislu da povučete prave poteze.

Hvala vam, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ima jedna narodna koja kaže – tri put meri, pa jednom seci. U slučaju ovih predloga zakona vi ste postupili suprotno.
Naime, od aprila pa sve do septembra ove godine, u parlament je stiglo 10 zakonskih predloga koji se odnose na pravosuđe. Vi ste faktički dva, tri puta predlagali određene izmene i dopune ovih pravosudnih zakona koji su danas na dnevnom redu. Mi smo dobili sada ovu treću verziju i ova treća verzija ima tu sreću da se nađe u parlamentarnoj raspravi.
Pitala bih vas, gospodine ministre, kako vi to u Vladi usvajate zakone? Kako ih puštate u skupštinsku proceduru, ako vam je potrebno da nekoliko puta predate predloge zakona, pa ih povlačite, pa ponovo predajete, pa ponovo povlačite, i na kraju dobijemo set pravosudnih zakona za koje vi kažete da imaju određene potencijale i to reformske prirode? Sećamo se, pre samo godinu dana ste izjavljivali da nemate nikakvu nameru da reformišete postojeće pravosuđe. Tu nameru ste zaista okrenuli ponovo u svoju suprotnost jula meseca, kada je ovaj parlament na vaš predlog usvojio Nacionalnu strategiju o reformi pravosuđa. Tu postoji određeni diskontinuitet sa pravom političkom voljom, da se nešto ozbiljnije promeni u srpskom pravosuđu. Bar vi, u stvari, takve poruke šaljete.
Kada kažete da se zalažete za efikasnost pravosuđa, za ekonomičnost, zalažete se da građani imaju pristup pravdi, zalažete se za to da se pravično sudi, to su vrednosti koje mi zaista podržavamo. Dakle, LDP podržava ova načela i ove ciljeve koje vi proklamujete i koje vi navodite kao razloge – zašto je potrebno da se, između ostalog, donesu i ovi zakoni, jer očigledno da nema dovoljno elemenata koji bi mogli da potvrde da se u Srbiji pravično sudi, da građani imaju pristup pravdi, da je ekonomično suđenje i da je efikasno.
O tome govore neki egzaktni podaci. O tome govori 13.000 žalbi građana koje su podnete Ustavnom sudu, 17.000 žalbi koje su podnete Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, o tome govori činjenica da je za protekle dve godine 300% porastao broj građana koji su se obratili Evropskom sudu za ljudska prava, što dovoljno govori o tome šta ste vi u proteklih godinu i nešto dana uradili i u kojoj meri građani Srbije nemaju i dalje poverenja u srpsko pravosuđe.
Pored ovih podataka, podsetila bih vas i na činjenicu da, recimo, 2012. godine, 18% manje imate rešenih predmeta u odnosu na 2011. godinu. Trend se nastavlja i za 2013. godinu, a u međuvremenu je 10% smanjen priliv novih predmeta. Broj postojećih starih predmeta povećan je19%. To dovoljno govori o efikasnosti pravosuđa, da ne govorim o ostalim načelima.
Sada vi očekujete od nas podršku za ovaj set pravosudnih zakona, očekujete da podržimo sve ono što ste predložili. Kao razlog za to navodite da ste bili promišljeni, da ste bili efikasni u dosadašnjem vašem radu, jer se pretpostavlja da ste vratili oko 600 sudija, sada želite da promenite ovu mrežu sudova i tužilaštava, želite da promenite Zakon o uređenju sudova, Zakon o sudijama, Zakon o javnim tužiocima.
Dakle, kada počnemo da analiziramo ove pojedinačne zakone, možemo da ustanovimo nekoliko konkretnih činjenica, kada se govori o Zakonu o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Ono što je i kroz ovu raspravu provejavalo i ono što je jasno na prvi pogled, to je da se radi o jednom, u pretežnoj meri političkom predlogu zakona.
Kada je gospodin predsednik Odbora za pravosuđe, skupštinskog, govorio o sedištima sudova, on je između ostalog napomenuo da je primoran da govori o tome zbog izborne kampanje koja se očekuje, i građani iz mesta iz kog on dolazi očekuju da imaju i osnovni sud i očekuju sve one benefite koje građani očekuju od vlasti.
Dakle, očigledno da se zaista očekuju skorašnji izbori i da je između ostalog i ovaj zakon u funkciji, pored svega, u toj nekoj budućoj izbornoj kampanji.
Zašto je još moje mišljenje da je ovo ogroman vaš doprinos u politizaciji pravosuđa? Činjenica da ste vi promenili nadležnosti apelacionih sudova, i to Apelacionog suda u Novom Sadu i Apelacionog suda u Beogradu, tako što ste zamenili Šabac za Pančevo. Novi Sad dobija Šabac, a Beograd dobija Pančevo. Nije to geografija, gospodine ministre. Najmanji je ovde problem prostorna udaljenost Pančevo od Beograda i Pančeva od Novog Sada. Ovde je u stvari problem odnos ove vlasti prema autonomiji, odnos Beograda prema Novom Sadu.
Dakle, očigledno je da i dalje postoji jedno elementarno nepoznavanje šta je to Pokrajina Vojvodina i apsolutno nepoznavanje činjenice da je Vojvodina sa svojim potencijalima zaista spremana da da svoj ogroman doprinos za modernizaciju Srbije. Na ovaj način, na koji vi veoma suptilno i perfidno negirate autonomiju Pokrajine Vojvodine, vi jasno šaljete poruku šta mogu Vojvođani da očekuju za ubuduće kada se razmišlja o autonomiji. Nema tu drugog razloga za ovo rešenje koje ste vi ponudili. Normalno da građani neće putovati u apelaciju da se sude, oni prosto apelaciju koriste kao jedan žalbeni sud. Nema tu benefita za građana kada vi na ovaj način napravite tu razmenu nadležnosti između jednog grada u Vojvodini sa drugim gradom koji se nalazi u centralnoj Srbiji.
Drugi član koji je apsolutno dokaz za to što tvrdim da se ovde radi o jednom političkom zakonu je taj član 12, koji govori o osnivanju sudova i javnih tužilaštava nadležnih za teritoriju AP Kosovo i Metohija. Njihova sedišta i područja na kojima vrše nadležnost uređuju se posebnim zakonom i to je u redu. Dakle, politika LDP je jasna u pogledu Kosova. Jasno je da ste vi preuzeli politiku LDP, ali očigledno imate neki problem oko sprovođenje te politike. U čemu se tu sastoji problem sa sprovođenjem? Radi se o iskrenosti. Radi se o tome da ste vi u obavezi da kažete istinu. Kada se ta istina prećutkuje, onda mi iz LDP i građani Srbije imaju pravo da kažu da ne govorite istinu.
Unapred se izvinjavam ako se bilo ko našao uvređenim oko toga, ali prosto ste me vi ohrabrili kada ste govorili o tome da su postojala neka suluda rešenja. Ako vas predsedavajući nije upozorio da bi trebali, u smislu člana 116, između ostalog da vodite računa i o tome da li ćete sa tim terminom uvrediti nekoga, isto se nalazim prozvana i pozvana da vam kažem da ovde u ovom članu nedostaje istina i nedostaje jedna velika doza iskrenosti.
Druga stvar koja je takođe problematična je povećanje broja osnovnih sudova. Vi kažete da te sudske jedinice nisu bile dobro rešenje, da ćete vi sada sa ovim vašim zakonom nešto bitnije promeniti. Evo šta ćete da promenite. Vi ste udvostručili broj osnovnih sudova, a pri tome ćete umesto te 102 sudske jedinice, pored nekih sudskih jedinica koje ste ostavili, osnovati i te neke prijemne privremene kancelarije, navodno do početka rada javnih beležnika. Faktički ćete imati veći broj osnovnih sudova, a tamo gde nemate osnovne sudove ostaće vam sudske jedinice, pa kako god ih nazivali, u stvari to je to.
Dakle, toliko o efikasnosti, toliko o ekonomičnosti, pre svega, koja vam je bila glavni razlog kada ste govorili o potrebi da se promeni broj osnovnih sudova na uštrb tih sudskih jedinica.
Da se vratim na tu neku dozu iskrenosti, odnosno istine. Postoji problem u Srbiji kada neko ko smatra da onaj drugi ne govori istinu ne može jasno i glasno da kaže da laže, zato što je taj termin po mišljenju mnogih, a to i gospodin predsedavajući vrlo dobro zna, uvredljiv, bez obzira što konkretizuje činjenicu da neko ne govori istinu. Dakle, laž ne može da se ulepša. Ne možemo eufemizmom da pokrivamo laž. To vam je isto kao kada se vi, recimo, u nekom sudu obratite jednom pravosnažno osuđenom za atentat na premijera ove države i kažete mu da je ubica, vi dobijete opomenu od strane predsedavajućeg, odnosno sudije, koji kaže da je to uvredljivo po ubicu. Ne, ubica je ubica. On je pravosnažno osuđen i nema tu eufemizma kada se govori o tako ozbiljnom krivičnom delu i činu. To su neke nijanse koje samo govore o tome koliko je potrebno da se malo drugačije ta politika koja je već prihvaćena kao svoja ujedno i realizuje.
Kada govorimo o Zakonu o uređenju sudova, tu bismo mogli posebno da istaknemo nekoliko ključnih stvari, bar po mom mišljenju. Odmah da krenemo od člana 1, gde vi uticaj na sudski postupak ograničavate na nedolično javno istupanje kojim se utiče na tok i ishod sudskog postupka. Naglasak vam je na nedoličnom javnom istupanju.
Gospodine ministre, svako istupanje koje je usmereno ka uticaju na tok i ishod sudskog postupka je nedolično. Vi to ne morate da pojačavate i ne morate da dokazujete svoju iskrenost, svoju opredeljenost da promenite stanje u srpskom pravosuđu time što ćete dodati samo jedan termin više kada govorite o uticajima na sudski postupak.
Kada čitate član 1. morate se podsetiti kako je to izgledalo kada se pokrenula priča oko toga da li predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ovog parlamenta vrši uticaj na sudiju u nekom krivičnom predmetu. Dakle, to je problem kada vam tako jedna značajna ličnost, u smislu značaja funkcije koju ima u ovom parlamentu, postupa protivno svim načelima pravičnog, pravednog suđenja u Srbiji.
Zaista me čudi, kada se fokusirate na saradnju sudova i državnih organa i podvlačite koliko je to potrebno i kako vi to terminološki promeniti. Dakle, to je još jedna promena više tehničke prirode koja neće u nekoj značajnijoj meri promeniti stanje u srpskom pravosuđu. Međutim, ono što će u značajnoj meri promeniti ceo taj sistem suđenja u Srbiji to su vaše preporuke da se, u stvari, načelni pravni stavovi ukinu kao takvi, pozivajući se pri tom na Ustav i ono što Ustav predviđa.
Govorite o ujednačenoj pravnoj praksi. Vi prosto nećete moći da ujednačite pravnu praksu ako ne budete imali te načelne pravne stavove i oni su toliko bitni da biste imali taj jedinstven pravni sistem, jedinstveni pravni prostor i sve ono za šta se vi zalažete, a i malopre ste govorili o tome.
Interesantno je to da pored svih tih nekih tehničkih izmena i skoro nebitnih izmena vi, u stvari, u ovom članu 70. stav 3. i 4. Zakona o uređenju sudova prosto propuštate da uradite neke bitne izmene u smislu onemogućavanja izvršne vlasti da utiče na sudsku, pa cela ta vaša izmena, recimo kada se govori o vašoj nadležnosti, u pogledu na pravosuđe sastoji se u održavanju objekata i opreme.
Dakle, ostajete pri tome da je potrebno da pratite rad sudova. Dozvolićete, to je možda preširoka definicija praćenja rada sudova, šta se sve tu može podvesti, zato što vi pored toga govorite i o prikupljanju statističkih i drugih podataka u radu sudova, davanju saglasnosti na pravilnik itd. ali ovo praćenje rada sudova ostaje vam veoma nedefinisano.
Kada govorimo o Zakonu o sudijama, ne možemo prosto da izbegnemo istupanje sada već predsednika Vrhovnog kasacionog suda koji je javno pozvao sve sudije Visokog saveta sudstva i tužioce odnosno predstavnike Državnog veća tužilaca…
(Predsedavajući: Vreme vam je isteklo.)
Izvinjavam se, samo da završim rečenicu. Dakle, to je problem kada vam predsednik Vrhovnog kasacionog suda nađe za shodno da utiče time što traži smenu odnosno ostavku sudija i tužilaca makar iz moralnih razloga. To je u stvari uticaj na sudiju.

Hvala vam gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, ja zaista ne želim da licitiram sa vama oko brojki, 13.000, 17.000, 12.000, potpuno nebitno. Ja sam vam samo iznosila podatke za poslednje dve godine, gospodine ministre i nemojte izgubiti iz vida da ova država već sada ima obavezu plaćanja 1.600.000 evra svim onim žaliocima Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu protiv države Srbije.
Dakle, to je slika i prilika srpskog pravosuđa, između ostalog i onog pravosuđa za koje ste vi preuzeli odgovornost pre otprilike godinu i nešto dana.
Gospodine ministre, nerešavanje sistemskih problema u pravosuđu, proizvodi ove posledice, a Srbija se po broju žalbi Evropskom sudu za ljudska prava nalazi na četvrtom mestu iza Rusije, Turske i Albanije. Mislim da je to dovoljno.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Poštovani gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, ova sednica je počela sa 20 minuta zakašnjenja, potpuno u stilu teme koja je na dnevnom redu. Govorim o železnici. Znamo koliko železnica kasni. Prema tome, drago mi je što je parlament u trendu i što prati sve ono što se dešava u stvarnom životu.
Kada govorimo o ovom zakonu nemamo neke naročite primedbe što se sadržine zakona tiče. Radi se o jednom prosečnom propisu. Odgovara nekim prosečnim standardima zakona koji se u Srbiji predlažu i donose. To nije tema.
Šta je tema? Postavila bih jedno ključno pitanje – da li zaista mislite da ćete sa ovim zakonom da rešite najteže probleme ovog velikog sistema, železničkog sistema? Problemi se odnose na stanje infrastrukture, pod jedan, i na partijsko rukovođenje i upravljanje železničkim sistemom. To su ti ključni problemi koji su toliko karakteristični za "Železnice Srbije". Što se tiče sadržine ovog zakona, ne proizilazi da ćete bilo koji od ovih problema, rešiti. Ne sumnjam u vaš optimizam gospodine ministre. Imate određeno iskustvo u ovoj temi. Radili ste i u mandatu prošle Vlade, ali to je čini mi se jedan optimizam bez pokrića.
Svedoci smo da su i prethodni generalni direktori Železnica Srbije bili veoma optimistični. Određeni optimizam se nagoveštava i u izjavama aktuelnog generalnog direktora gospodina Simonovića, zvanog Sima. Čini mi se da je ovaj optimizam, koji ga krasi, nekako u skladu i potpuno neutemeljen sa ovim ostalim optimizmima, koje smo preživeli, a danas se nalazimo u situaciji da Železnice Srbije imaju preko 3.800 km pruge, da je prosečna brzina kretanja tih vozova oko 40 km na sat, da samo 2,5% od navedene dužine pruga su dvokolosečne, da imamo ozbiljno narušenu celokupnu infrastrukturu, da se više isplati ne voziti vozove, da mašinovođe često nemaju ni retrovizore, pa na buvljaku kupuju neke retrovizore za 250 dinara, pa ga nose u džepu i montiraju po potrebi. Imamo jedan ozbiljan problem u ovom velikom sistemu. Kako vi to mislite da rešavate?
Pominjali ste ruski kredit, a spominjete ga, gospodine ministre, već godinama. Očekivali ste da se realizuje 2011. godine, samo Putin da dođe, odmah posle toga sledi realizacija tog kredita. Do dana današnjeg taj kredit nije realizovan. Očekuje se možda u toku maja ove godine.
Pominjali ste, a čini mi se da su to spominjali i generalni direktori Železnica Srbije, da će železnica pre ili kasnije svojim prihodima da finansira celokupan rad i upravljanje tim sistemom. Međutim, dobili smo samo tu situaciju da je 2008. godine Vlada odlučila da sva dugovanja od 2004. godine do 2008. godine pretvori u kapital, a posle toga su i dalje dugovanja narastala, tako da su i dan danas ti dugovi veliki. Ne sumnjam da će se pre ili kasnije situacija rešiti na neki način, možda se pretvori u javni dug, ali u svakom slučaju, sva ta dugovanja će pre ili kasnije da padnu na teret prosečnog građanina Srbije, odnosno na poreskog obveznika. Dakle, to je ta situacija što se otpimizma tiče.
Postavila bih vam pitanje i u pogledu upravljanja železnicama Srbije – da li je baš bilo nužno da se od strane Vlade postavi generalni direktor nekoliko dana pre početka primene Zakona o javnim nabavkama? Nije to neki izuzetak. Direktori su postavljani i u "Službenom glasniku", i u "Kolubari", i u "Srbijagasu" na identičan način. To je taj odnos države prema javnim preduzećima, odnosno prema privrednom društvu kao što su Železnice Srbije. Dakle, da li će se promeniti odnos države prema železnicama Srbije u tom smislu upravljanja ovim privrednim društvom? Očigledno neće. Čim ste postavili ovog direktora bez javnog konkursa, niste sačekali da stupi na snagu Zakon o javnim nabavkama. Očigledno ste pokazali svoju nameru kako ćete upravljati Železnicama Srbije. To jeste problem.
Problem je u partijskom upravljanju. Notorna je činjenica da su sva javna preduzeća ogromni gubitaši. Pogledajte samo "Telekom". Pogledajte samo koliko košta ovu državu godišnje upravljanje javnim preduzećima. To sigurno nije svota manja od jedne milijarde evra. To su ogromni troškovi koji prate rad javnih preduzeća i privrednih društava u kojima država ima ključnu ulogu upravljanja, a to se upravo radi i u Železnici.
Hajde da se vratimo na taj optimizam. Ako ste zaista verovali u sve ono što ste govorili, ako su zaista verovali svi generalni direktori, partijski postavljeni, kao partijski plen u Železnicama Srbije, šta se dešava ukoliko taj optimizam na kraju pokaže da nije bio realan? Da li ste vi ikada izašli i rekli – situacija je takva, nismo očekivali da se tako iskomplikuju stvari, zaista sa velikim sredstvima su Železnice raspolagale, ali ta sredstva nisu dobro usmerena, odgovornost je na ovom, ovom? Postoje objektivne i subjektivne odgovornosti. Dakle, da li ste ikada izašli pred građane Srbije i rekli – izgradnja, odnosno rekonstrukcija kilometra železničkih pruga u Srbiji košta toliko i toliko? Da li ste izašli i rekli – kilometar izgradnje auto-puta košta toliko i toliko, mi smo u Železnice Srbije ugradili, možda ubacili u rupu bez dna toliko i toliko sredstava. Koliko je otišlo za izgradnju pruga? Koliko je to otišlo za nabavku vozova, vagona, lokomotiva? Koliko je sredstava namenski utrošila ova država putem Železnica Srbije, a koliko je sredstava otišlo u neke druge namene? Da li ste ikada izašli i rekli – molim lepo, građani Srbije, iskoristili smo 10% od onih sredstava koje ste vi izdvajali za Železnica Srbije, a 90% smo nekako utrošili, imali smo neke naše fondove, neke naše potrebe? Možda bi građani Srbije to razumeli.
Ne mogu da razumeju kada vide da se stalno nadziđuju novi i novi dugovi Železnica Srbije, a da pri tom se voze brzinom koja predstavlja 10 do 15% od brzine kretanja vozova u Japanu, hajde da ne bude Japan, neka to bude bilo koja država EU. To je nedopustivo u 21. veku.
Da li ste razmišljali o tome kada ste govorili o tome da ovaj zakon želi da poboljša efikasnost funkcionisanja celog železničkog sistema, da taj sistem neće profunkcionisati ukoliko se ostane na onaj način da se upravlja železnicama, kao što je to rađeno u proteklih 20 godina? Da li znate, gospodine ministre, da u Vojvodini imate 1.700 km pruge, železničke pruge? To je 45% od količine pruga koje se nalaze na teritoriji Srbije. Zašto je problem da se, recimo, upravljanje tom infrastrukturom, koja se nalazi na teritoriji Vojvodine, upravlja od strane Vojvođana, odnosno od strane te pokrajine i od strane vojvođanske Vlade? Zašto je to problem?
Nikada niste ulazili u način razmišljanja, ne da cepate taj jedinstveni sistem, nego prosto da unapredite jedan njen deo, tako što ćete omogućiti da i Vojvodina ima upliva na tu infrastrukturu koja se nalazi na njenoj teritoriji. Mislim da ste upoznati na koji način je cela ta železnička infrastruktura u Vojvodini devastirana u proteklih 20 godina. Mislim da imate o tome podataka, a druga je stvar da li ćete te podatke prihvatiti, odnosno prezentirati u javnosti.
Kada sam čitala Zakon, posebno sam obratila pažnju na probleme koje ste definisali i koje nameravate da rešite.
Jedan od ključnih problema, tako ste čak i naznačili, da je najvažniji problema taj što Direkcija za železnice, ustanovljena prethodnim zakonom, nije imala ovlašćenja da donosi podzakonske akte. Prosto ne razumem kakav je to problem, zašto to Vlada nije uradila, mogla je vlada komotno to da radi. To je, dakle, najvažniji problem koji vas je ponukao da izađete sa novim predlogom zakona.
Šta kažete o sledećim problemima? Vi ih ne definišete. Kažete - pojavili su se raznorodni problemi. Koji raznorodni problemi? Dakle, nema tu definicije koje probleme nameravate da rešite. I sada kažete - zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema? Prosto moram da vam pročitam ovu rečenicu, veoma je interesantna. Kažete – donošenje novog zakona o železnici je jedina mogućnost za prevazilaženje svih navedenih problema i jedini način da se primena zakona učini praktičnom i efikasnom. Vi faktički ovaj zakon svodite na nivo podzakonskog akta. Ovim zakonom nameravate da omogućite sprovedbu i realizaciju odredaba već postojećeg Zakona o železnici iz 2005. godine.
Dakle, koliko je to ozbiljno, govori u stvari koliko vi ozbiljno razmišljate o tome da promenite sistem funkcionisanja javnih preduzeća, kao Vlada, odnosno privrednog društva, kao što su to Železnice Srbije.
Nema ovde, gospodine ministre, prave volje za takvom vrstom promene, jer da je ima, ne bismo bili u toj situaciji u kojoj se danas nalazimo kada govorimo o javnim preduzećima. Boljitka nema, nakaradni sistem se održava, a pritom se troškovi funkcionisanja tih javnih sistema samo pojačavaju. Kako onda mislite da nekako pokrenete ekonomiju ove države, kako mislite da promenite funkcionisanje ove države, između ostalog i Železnica Srbije?
Kada pogledate Železnice Srbije, šta vi vidite? Vidite da se govori puno o Koridoru 10, 11, da pričate o 80, 100, 200, 300 kilometara pruga, a pritom zaboravljate da je to samo 10% od onih pruga koje već postoje na teritoriji Srbije. Govorite o ruskom kreditu i pritom postoje očigledno neke razmirice između ministra i generalnog direktora javnog preduzeća Železnice Srbije. Da li se te razmirice mogu okarakterisati kao razmirice različitih političkih stranaka ili se mogu okarakterisati kao neka vrsta nerazumevanja između nadležnog ministarstva i Železnica Srbije? Ostavljam to vama, da se o tome izjasnite, ukoliko budete želeli. Prosto moramo da napomenemo da postoje razlike u smislu – koji će se pravci finansirati iz tog ruskog kredita. To nije mala stvar, ako postoji takva vrsta nerazumevanja između ministra i direktora.
To je samo jedan od pokazatelja, kako u stvari vi pristupate reformisanju, rekonstrukciji, osnaživanju, izgradnji i ozdravljenju Železnica Srbije. Taj način može da deluje veoma pitak, ali taj način ima samo jedan demagoški domašaj i tu će se negde iscrpsti, kao što su se i sve prethodne reforme dobre namere, optimizmi i najave iscrpli i očigledno da nema dovoljno snage za ozbiljniju reformu, jer reforme nisu popularne. Reforme su opasne ukoliko zaista želite da uđete u dubinu tih promena i to u suštinske promene.
Ovim Predlogom zakona te suštinske promene ja ne vidim ni u najavi. Dobro je možda, u tehničkom smislu, što negde jačate konkurenciju, što uvodite mogućnost stranih železničkih kompanija, ali to je samo mogućnost. Kako će se zakon realizovati? Ne dajete nam puno nade da ćete zaista, u tom smislu, da poradite na realizaciji zakona, jer ako to nije urađeno sa prethodnim zakonom, zašto bi se uradilo sa ovim zakonom.
Ponavljam, sam način, sistem funkcionisanja javnih preduzeća od ovakvih privrednih društava se ne menja.
Zato, gospodine ministre, zaista bih htela da vam posebno skrenem pažnju na činjenicu da Železnice Srbije sa ovakvim načinom nemaju budućnosti, nemaju budućnosti kao što nema ni ova država jasnu ekonomsku budućnost. Pre ili kasnije vi ćete morati da prelomite. Što bude kasnije, biće teže, zato što će dugovi da narastu do te mere da će postati neizdrživi.
Danas, kada govorimo o ovom velikom sistemu, jako je karakteristično ono što je izjavio generalni direktor Železnica Srbije, a on je verovatno u trenucima iskrenosti izjavio – Železnice Srbije nisu spremne za liberalizam. Ovaj zakon to sao potvrđuje. Ono što vi u zakonu navodite, da ćete prateće propise, odnosno podzakonske akte doneti u roku od 24 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona, upravo ukazuje na to. Teško da ćete vi uvesti bilo kakvu vrstu liberalizma u upravljanje Železnicama Srbije. Iskustvo koje imamo sa …
(Predsednik: Vreme.)
…funkcionisanjem železnica, u stvari nam govori da je to prosto nemoguće.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Poštovani gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, ova sednica je počela sa 20 minuta zakašnjenja, potpuno u stilu teme koja je na dnevnom redu. Govorim o železnici. Znamo koliko železnica kasni. Prema tome, drago mi je što je parlament u trendu i što prati sve ono što se dešava u stvarnom životu.
Kada govorimo o ovom zakonu nemamo neke naročite primedbe što se sadržine zakona tiče. Radi se o jednom prosečnom propisu. Odgovara nekim prosečnim standardima zakona koji se u Srbiji predlažu i donose. To nije tema.
Šta je tema? Postavila bih jedno ključno pitanje – da li zaista mislite da ćete sa ovim zakonom da rešite najteže probleme ovog velikog sistema, železničkog sistema? Problemi se odnose na stanje infrastrukture, pod jedan, i na partijsko rukovođenje i upravljanje železničkim sistemom. To su ti ključni problemi koji su toliko karakteristični za "Železnice Srbije". Što se tiče sadržine ovog zakona, ne proizilazi da ćete bilo koji od ovih problema, rešiti. Ne sumnjam u vaš optimizam gospodine ministre. Imate određeno iskustvo u ovoj temi. Radili ste i u mandatu prošle Vlade, ali to je čini mi se jedan optimizam bez pokrića.
Svedoci smo da su i prethodni generalni direktori Železnica Srbije bili veoma optimistični. Određeni optimizam se nagoveštava i u izjavama aktuelnog generalnog direktora gospodina Simonovića, zvanog Sima. Čini mi se da je ovaj optimizam, koji ga krasi, nekako u skladu i potpuno neutemeljen sa ovim ostalim optimizmima, koje smo preživeli, a danas se nalazimo u situaciji da Železnice Srbije imaju preko 3.800 km pruge, da je prosečna brzina kretanja tih vozova oko 40 km na sat, da samo 2,5% od navedene dužine pruga su dvokolosečne, da imamo ozbiljno narušenu celokupnu infrastrukturu, da se više isplati ne voziti vozove, da mašinovođe često nemaju ni retrovizore, pa na buvljaku kupuju neke retrovizore za 250 dinara, pa ga nose u džepu i montiraju po potrebi. Imamo jedan ozbiljan problem u ovom velikom sistemu. Kako vi to mislite da rešavate?
Pominjali ste ruski kredit, a spominjete ga, gospodine ministre, već godinama. Očekivali ste da se realizuje 2011. godine, samo Putin da dođe, odmah posle toga sledi realizacija tog kredita. Do dana današnjeg taj kredit nije realizovan. Očekuje se možda u toku maja ove godine.
Pominjali ste, a čini mi se da su to spominjali i generalni direktori Železnica Srbije, da će železnica pre ili kasnije svojim prihodima da finansira celokupan rad i upravljanje tim sistemom. Međutim, dobili smo samo tu situaciju da je 2008. godine Vlada odlučila da sva dugovanja od 2004. godine do 2008. godine pretvori u kapital, a posle toga su i dalje dugovanja narastala, tako da su i dan danas ti dugovi veliki. Ne sumnjam da će se pre ili kasnije situacija rešiti na neki način, možda se pretvori u javni dug, ali u svakom slučaju, sva ta dugovanja će pre ili kasnije da padnu na teret prosečnog građanina Srbije, odnosno na poreskog obveznika. Dakle, to je ta situacija što se otpimizma tiče.
Postavila bih vam pitanje i u pogledu upravljanja železnicama Srbije – da li je baš bilo nužno da se od strane Vlade postavi generalni direktor nekoliko dana pre početka primene Zakona o javnim nabavkama? Nije to neki izuzetak. Direktori su postavljani i u "Službenom glasniku", i u "Kolubari", i u "Srbijagasu" na identičan način. To je taj odnos države prema javnim preduzećima, odnosno prema privrednom društvu kao što su Železnice Srbije. Dakle, da li će se promeniti odnos države prema železnicama Srbije u tom smislu upravljanja ovim privrednim društvom? Očigledno neće. Čim ste postavili ovog direktora bez javnog konkursa, niste sačekali da stupi na snagu Zakon o javnim nabavkama. Očigledno ste pokazali svoju nameru kako ćete upravljati Železnicama Srbije. To jeste problem.
Problem je u partijskom upravljanju. Notorna je činjenica da su sva javna preduzeća ogromni gubitaši. Pogledajte samo "Telekom". Pogledajte samo koliko košta ovu državu godišnje upravljanje javnim preduzećima. To sigurno nije svota manja od jedne milijarde evra. To su ogromni troškovi koji prate rad javnih preduzeća i privrednih društava u kojima država ima ključnu ulogu upravljanja, a to se upravo radi i u Železnici.
Hajde da se vratimo na taj optimizam. Ako ste zaista verovali u sve ono što ste govorili, ako su zaista verovali svi generalni direktori, partijski postavljeni, kao partijski plen u Železnicama Srbije, šta se dešava ukoliko taj optimizam na kraju pokaže da nije bio realan? Da li ste vi ikada izašli i rekli – situacija je takva, nismo očekivali da se tako iskomplikuju stvari, zaista sa velikim sredstvima su Železnice raspolagale, ali ta sredstva nisu dobro usmerena, odgovornost je na ovom, ovom? Postoje objektivne i subjektivne odgovornosti. Dakle, da li ste ikada izašli pred građane Srbije i rekli – izgradnja, odnosno rekonstrukcija kilometra železničkih pruga u Srbiji košta toliko i toliko? Da li ste izašli i rekli – kilometar izgradnje auto-puta košta toliko i toliko, mi smo u Železnice Srbije ugradili, možda ubacili u rupu bez dna toliko i toliko sredstava. Koliko je otišlo za izgradnju pruga? Koliko je to otišlo za nabavku vozova, vagona, lokomotiva? Koliko je sredstava namenski utrošila ova država putem Železnica Srbije, a koliko je sredstava otišlo u neke druge namene? Da li ste ikada izašli i rekli – molim lepo, građani Srbije, iskoristili smo 10% od onih sredstava koje ste vi izdvajali za Železnica Srbije, a 90% smo nekako utrošili, imali smo neke naše fondove, neke naše potrebe? Možda bi građani Srbije to razumeli.
Ne mogu da razumeju kada vide da se stalno nadziđuju novi i novi dugovi Železnica Srbije, a da pri tom se voze brzinom koja predstavlja 10 do 15% od brzine kretanja vozova u Japanu, hajde da ne bude Japan, neka to bude bilo koja država EU. To je nedopustivo u 21. veku.
Da li ste razmišljali o tome kada ste govorili o tome da ovaj zakon želi da poboljša efikasnost funkcionisanja celog železničkog sistema, da taj sistem neće profunkcionisati ukoliko se ostane na onaj način da se upravlja železnicama, kao što je to rađeno u proteklih 20 godina? Da li znate, gospodine ministre, da u Vojvodini imate 1.700 km pruge, železničke pruge? To je 45% od količine pruga koje se nalaze na teritoriji Srbije. Zašto je problem da se, recimo, upravljanje tom infrastrukturom, koja se nalazi na teritoriji Vojvodine, upravlja od strane Vojvođana, odnosno od strane te pokrajine i od strane vojvođanske Vlade? Zašto je to problem?
Nikada niste ulazili u način razmišljanja, ne da cepate taj jedinstveni sistem, nego prosto da unapredite jedan njen deo, tako što ćete omogućiti da i Vojvodina ima upliva na tu infrastrukturu koja se nalazi na njenoj teritoriji. Mislim da ste upoznati na koji način je cela ta železnička infrastruktura u Vojvodini devastirana u proteklih 20 godina. Mislim da imate o tome podataka, a druga je stvar da li ćete te podatke prihvatiti, odnosno prezentirati u javnosti.
Kada sam čitala Zakon, posebno sam obratila pažnju na probleme koje ste definisali i koje nameravate da rešite.
Jedan od ključnih problema, tako ste čak i naznačili, da je najvažniji problema taj što Direkcija za železnice, ustanovljena prethodnim zakonom, nije imala ovlašćenja da donosi podzakonske akte. Prosto ne razumem kakav je to problem, zašto to Vlada nije uradila, mogla je vlada komotno to da radi. To je, dakle, najvažniji problem koji vas je ponukao da izađete sa novim predlogom zakona.
Šta kažete o sledećim problemima? Vi ih ne definišete. Kažete - pojavili su se raznorodni problemi. Koji raznorodni problemi? Dakle, nema tu definicije koje probleme nameravate da rešite. I sada kažete - zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema? Prosto moram da vam pročitam ovu rečenicu, veoma je interesantna. Kažete – donošenje novog zakona o železnici je jedina mogućnost za prevazilaženje svih navedenih problema i jedini način da se primena zakona učini praktičnom i efikasnom. Vi faktički ovaj zakon svodite na nivo podzakonskog akta. Ovim zakonom nameravate da omogućite sprovedbu i realizaciju odredaba već postojećeg Zakona o železnici iz 2005. godine.
Dakle, koliko je to ozbiljno, govori u stvari koliko vi ozbiljno razmišljate o tome da promenite sistem funkcionisanja javnih preduzeća, kao Vlada, odnosno privrednog društva, kao što su to Železnice Srbije.
Nema ovde, gospodine ministre, prave volje za takvom vrstom promene, jer da je ima, ne bismo bili u toj situaciji u kojoj se danas nalazimo kada govorimo o javnim preduzećima. Boljitka nema, nakaradni sistem se održava, a pritom se troškovi funkcionisanja tih javnih sistema samo pojačavaju. Kako onda mislite da nekako pokrenete ekonomiju ove države, kako mislite da promenite funkcionisanje ove države, između ostalog i Železnica Srbije?
Kada pogledate Železnice Srbije, šta vi vidite? Vidite da se govori puno o Koridoru 10, 11, da pričate o 80, 100, 200, 300 kilometara pruga, a pritom zaboravljate da je to samo 10% od onih pruga koje već postoje na teritoriji Srbije. Govorite o ruskom kreditu i pritom postoje očigledno neke razmirice između ministra i generalnog direktora javnog preduzeća Železnice Srbije. Da li se te razmirice mogu okarakterisati kao razmirice različitih političkih stranaka ili se mogu okarakterisati kao neka vrsta nerazumevanja između nadležnog ministarstva i Železnica Srbije? Ostavljam to vama, da se o tome izjasnite, ukoliko budete želeli. Prosto moramo da napomenemo da postoje razlike u smislu – koji će se pravci finansirati iz tog ruskog kredita. To nije mala stvar, ako postoji takva vrsta nerazumevanja između ministra i direktora.
To je samo jedan od pokazatelja, kako u stvari vi pristupate reformisanju, rekonstrukciji, osnaživanju, izgradnji i ozdravljenju Železnica Srbije. Taj način može da deluje veoma pitak, ali taj način ima samo jedan demagoški domašaj i tu će se negde iscrpsti, kao što su se i sve prethodne reforme dobre namere, optimizmi i najave iscrpli i očigledno da nema dovoljno snage za ozbiljniju reformu, jer reforme nisu popularne. Reforme su opasne ukoliko zaista želite da uđete u dubinu tih promena i to u suštinske promene.
Ovim Predlogom zakona te suštinske promene ja ne vidim ni u najavi. Dobro je možda, u tehničkom smislu, što negde jačate konkurenciju, što uvodite mogućnost stranih železničkih kompanija, ali to je samo mogućnost. Kako će se zakon realizovati? Ne dajete nam puno nade da ćete zaista, u tom smislu, da poradite na realizaciji zakona, jer ako to nije urađeno sa prethodnim zakonom, zašto bi se uradilo sa ovim zakonom.
Ponavljam, sam način, sistem funkcionisanja javnih preduzeća od ovakvih privrednih društava se ne menja.
Zato, gospodine ministre, zaista bih htela da vam posebno skrenem pažnju na činjenicu da Železnice Srbije sa ovakvim načinom nemaju budućnosti, nemaju budućnosti kao što nema ni ova država jasnu ekonomsku budućnost. Pre ili kasnije vi ćete morati da prelomite. Što bude kasnije, biće teže, zato što će dugovi da narastu do te mere da će postati neizdrživi.
Danas, kada govorimo o ovom velikom sistemu, jako je karakteristično ono što je izjavio generalni direktor Železnica Srbije, a on je verovatno u trenucima iskrenosti izjavio – Železnice Srbije nisu spremne za liberalizam. Ovaj zakon to sao potvrđuje. Ono što vi u zakonu navodite, da ćete prateće propise, odnosno podzakonske akte doneti u roku od 24 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona, upravo ukazuje na to. Teško da ćete vi uvesti bilo kakvu vrstu liberalizma u upravljanje Železnicama Srbije. Iskustvo koje imamo sa …
(Predsednik: Vreme.)
…funkcionisanjem železnica, u stvari nam govori da je to prosto nemoguće.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Poštovani gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, ova sednica je počela sa 20 minuta zakašnjenja, potpuno u stilu teme koja je na dnevnom redu. Govorim o železnici. Znamo koliko železnica kasni. Prema tome, drago mi je što je parlament u trendu i što prati sve ono što se dešava u stvarnom životu.
Kada govorimo o ovom zakonu nemamo neke naročite primedbe što se sadržine zakona tiče. Radi se o jednom prosečnom propisu. Odgovara nekim prosečnim standardima zakona koji se u Srbiji predlažu i donose. To nije tema.
Šta je tema? Postavila bih jedno ključno pitanje – da li zaista mislite da ćete sa ovim zakonom da rešite najteže probleme ovog velikog sistema, železničkog sistema? Problemi se odnose na stanje infrastrukture, pod jedan, i na partijsko rukovođenje i upravljanje železničkim sistemom. To su ti ključni problemi koji su toliko karakteristični za "Železnice Srbije". Što se tiče sadržine ovog zakona, ne proizilazi da ćete bilo koji od ovih problema, rešiti. Ne sumnjam u vaš optimizam gospodine ministre. Imate određeno iskustvo u ovoj temi. Radili ste i u mandatu prošle Vlade, ali to je čini mi se jedan optimizam bez pokrića.
Svedoci smo da su i prethodni generalni direktori Železnica Srbije bili veoma optimistični. Određeni optimizam se nagoveštava i u izjavama aktuelnog generalnog direktora gospodina Simonovića, zvanog Sima. Čini mi se da je ovaj optimizam, koji ga krasi, nekako u skladu i potpuno neutemeljen sa ovim ostalim optimizmima, koje smo preživeli, a danas se nalazimo u situaciji da Železnice Srbije imaju preko 3.800 km pruge, da je prosečna brzina kretanja tih vozova oko 40 km na sat, da samo 2,5% od navedene dužine pruga su dvokolosečne, da imamo ozbiljno narušenu celokupnu infrastrukturu, da se više isplati ne voziti vozove, da mašinovođe često nemaju ni retrovizore, pa na buvljaku kupuju neke retrovizore za 250 dinara, pa ga nose u džepu i montiraju po potrebi. Imamo jedan ozbiljan problem u ovom velikom sistemu. Kako vi to mislite da rešavate?
Pominjali ste ruski kredit, a spominjete ga, gospodine ministre, već godinama. Očekivali ste da se realizuje 2011. godine, samo Putin da dođe, odmah posle toga sledi realizacija tog kredita. Do dana današnjeg taj kredit nije realizovan. Očekuje se možda u toku maja ove godine.
Pominjali ste, a čini mi se da su to spominjali i generalni direktori Železnica Srbije, da će železnica pre ili kasnije svojim prihodima da finansira celokupan rad i upravljanje tim sistemom. Međutim, dobili smo samo tu situaciju da je 2008. godine Vlada odlučila da sva dugovanja od 2004. godine do 2008. godine pretvori u kapital, a posle toga su i dalje dugovanja narastala, tako da su i dan danas ti dugovi veliki. Ne sumnjam da će se pre ili kasnije situacija rešiti na neki način, možda se pretvori u javni dug, ali u svakom slučaju, sva ta dugovanja će pre ili kasnije da padnu na teret prosečnog građanina Srbije, odnosno na poreskog obveznika. Dakle, to je ta situacija što se otpimizma tiče.
Postavila bih vam pitanje i u pogledu upravljanja železnicama Srbije – da li je baš bilo nužno da se od strane Vlade postavi generalni direktor nekoliko dana pre početka primene Zakona o javnim nabavkama? Nije to neki izuzetak. Direktori su postavljani i u "Službenom glasniku", i u "Kolubari", i u "Srbijagasu" na identičan način. To je taj odnos države prema javnim preduzećima, odnosno prema privrednom društvu kao što su Železnice Srbije. Dakle, da li će se promeniti odnos države prema železnicama Srbije u tom smislu upravljanja ovim privrednim društvom? Očigledno neće. Čim ste postavili ovog direktora bez javnog konkursa, niste sačekali da stupi na snagu Zakon o javnim nabavkama. Očigledno ste pokazali svoju nameru kako ćete upravljati Železnicama Srbije. To jeste problem.
Problem je u partijskom upravljanju. Notorna je činjenica da su sva javna preduzeća ogromni gubitaši. Pogledajte samo "Telekom". Pogledajte samo koliko košta ovu državu godišnje upravljanje javnim preduzećima. To sigurno nije svota manja od jedne milijarde evra. To su ogromni troškovi koji prate rad javnih preduzeća i privrednih društava u kojima država ima ključnu ulogu upravljanja, a to se upravo radi i u Železnici.
Hajde da se vratimo na taj optimizam. Ako ste zaista verovali u sve ono što ste govorili, ako su zaista verovali svi generalni direktori, partijski postavljeni, kao partijski plen u Železnicama Srbije, šta se dešava ukoliko taj optimizam na kraju pokaže da nije bio realan? Da li ste vi ikada izašli i rekli – situacija je takva, nismo očekivali da se tako iskomplikuju stvari, zaista sa velikim sredstvima su Železnice raspolagale, ali ta sredstva nisu dobro usmerena, odgovornost je na ovom, ovom? Postoje objektivne i subjektivne odgovornosti. Dakle, da li ste ikada izašli pred građane Srbije i rekli – izgradnja, odnosno rekonstrukcija kilometra železničkih pruga u Srbiji košta toliko i toliko? Da li ste izašli i rekli – kilometar izgradnje auto-puta košta toliko i toliko, mi smo u Železnice Srbije ugradili, možda ubacili u rupu bez dna toliko i toliko sredstava. Koliko je otišlo za izgradnju pruga? Koliko je to otišlo za nabavku vozova, vagona, lokomotiva? Koliko je sredstava namenski utrošila ova država putem Železnica Srbije, a koliko je sredstava otišlo u neke druge namene? Da li ste ikada izašli i rekli – molim lepo, građani Srbije, iskoristili smo 10% od onih sredstava koje ste vi izdvajali za Železnica Srbije, a 90% smo nekako utrošili, imali smo neke naše fondove, neke naše potrebe? Možda bi građani Srbije to razumeli.
Ne mogu da razumeju kada vide da se stalno nadziđuju novi i novi dugovi Železnica Srbije, a da pri tom se voze brzinom koja predstavlja 10 do 15% od brzine kretanja vozova u Japanu, hajde da ne bude Japan, neka to bude bilo koja država EU. To je nedopustivo u 21. veku.
Da li ste razmišljali o tome kada ste govorili o tome da ovaj zakon želi da poboljša efikasnost funkcionisanja celog železničkog sistema, da taj sistem neće profunkcionisati ukoliko se ostane na onaj način da se upravlja železnicama, kao što je to rađeno u proteklih 20 godina? Da li znate, gospodine ministre, da u Vojvodini imate 1.700 km pruge, železničke pruge? To je 45% od količine pruga koje se nalaze na teritoriji Srbije. Zašto je problem da se, recimo, upravljanje tom infrastrukturom, koja se nalazi na teritoriji Vojvodine, upravlja od strane Vojvođana, odnosno od strane te pokrajine i od strane vojvođanske Vlade? Zašto je to problem?
Nikada niste ulazili u način razmišljanja, ne da cepate taj jedinstveni sistem, nego prosto da unapredite jedan njen deo, tako što ćete omogućiti da i Vojvodina ima upliva na tu infrastrukturu koja se nalazi na njenoj teritoriji. Mislim da ste upoznati na koji način je cela ta železnička infrastruktura u Vojvodini devastirana u proteklih 20 godina. Mislim da imate o tome podataka, a druga je stvar da li ćete te podatke prihvatiti, odnosno prezentirati u javnosti.
Kada sam čitala Zakon, posebno sam obratila pažnju na probleme koje ste definisali i koje nameravate da rešite.
Jedan od ključnih problema, tako ste čak i naznačili, da je najvažniji problema taj što Direkcija za železnice, ustanovljena prethodnim zakonom, nije imala ovlašćenja da donosi podzakonske akte. Prosto ne razumem kakav je to problem, zašto to Vlada nije uradila, mogla je vlada komotno to da radi. To je, dakle, najvažniji problem koji vas je ponukao da izađete sa novim predlogom zakona.
Šta kažete o sledećim problemima? Vi ih ne definišete. Kažete - pojavili su se raznorodni problemi. Koji raznorodni problemi? Dakle, nema tu definicije koje probleme nameravate da rešite. I sada kažete - zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema? Prosto moram da vam pročitam ovu rečenicu, veoma je interesantna. Kažete – donošenje novog zakona o železnici je jedina mogućnost za prevazilaženje svih navedenih problema i jedini način da se primena zakona učini praktičnom i efikasnom. Vi faktički ovaj zakon svodite na nivo podzakonskog akta. Ovim zakonom nameravate da omogućite sprovedbu i realizaciju odredaba već postojećeg Zakona o železnici iz 2005. godine.
Dakle, koliko je to ozbiljno, govori u stvari koliko vi ozbiljno razmišljate o tome da promenite sistem funkcionisanja javnih preduzeća, kao Vlada, odnosno privrednog društva, kao što su to Železnice Srbije.
Nema ovde, gospodine ministre, prave volje za takvom vrstom promene, jer da je ima, ne bismo bili u toj situaciji u kojoj se danas nalazimo kada govorimo o javnim preduzećima. Boljitka nema, nakaradni sistem se održava, a pritom se troškovi funkcionisanja tih javnih sistema samo pojačavaju. Kako onda mislite da nekako pokrenete ekonomiju ove države, kako mislite da promenite funkcionisanje ove države, između ostalog i Železnica Srbije?
Kada pogledate Železnice Srbije, šta vi vidite? Vidite da se govori puno o Koridoru 10, 11, da pričate o 80, 100, 200, 300 kilometara pruga, a pritom zaboravljate da je to samo 10% od onih pruga koje već postoje na teritoriji Srbije. Govorite o ruskom kreditu i pritom postoje očigledno neke razmirice između ministra i generalnog direktora javnog preduzeća Železnice Srbije. Da li se te razmirice mogu okarakterisati kao razmirice različitih političkih stranaka ili se mogu okarakterisati kao neka vrsta nerazumevanja između nadležnog ministarstva i Železnica Srbije? Ostavljam to vama, da se o tome izjasnite, ukoliko budete želeli. Prosto moramo da napomenemo da postoje razlike u smislu – koji će se pravci finansirati iz tog ruskog kredita. To nije mala stvar, ako postoji takva vrsta nerazumevanja između ministra i direktora.
To je samo jedan od pokazatelja, kako u stvari vi pristupate reformisanju, rekonstrukciji, osnaživanju, izgradnji i ozdravljenju Železnica Srbije. Taj način može da deluje veoma pitak, ali taj način ima samo jedan demagoški domašaj i tu će se negde iscrpsti, kao što su se i sve prethodne reforme dobre namere, optimizmi i najave iscrpli i očigledno da nema dovoljno snage za ozbiljniju reformu, jer reforme nisu popularne. Reforme su opasne ukoliko zaista želite da uđete u dubinu tih promena i to u suštinske promene.
Ovim Predlogom zakona te suštinske promene ja ne vidim ni u najavi. Dobro je možda, u tehničkom smislu, što negde jačate konkurenciju, što uvodite mogućnost stranih železničkih kompanija, ali to je samo mogućnost. Kako će se zakon realizovati? Ne dajete nam puno nade da ćete zaista, u tom smislu, da poradite na realizaciji zakona, jer ako to nije urađeno sa prethodnim zakonom, zašto bi se uradilo sa ovim zakonom.
Ponavljam, sam način, sistem funkcionisanja javnih preduzeća od ovakvih privrednih društava se ne menja.
Zato, gospodine ministre, zaista bih htela da vam posebno skrenem pažnju na činjenicu da Železnice Srbije sa ovakvim načinom nemaju budućnosti, nemaju budućnosti kao što nema ni ova država jasnu ekonomsku budućnost. Pre ili kasnije vi ćete morati da prelomite. Što bude kasnije, biće teže, zato što će dugovi da narastu do te mere da će postati neizdrživi.
Danas, kada govorimo o ovom velikom sistemu, jako je karakteristično ono što je izjavio generalni direktor Železnica Srbije, a on je verovatno u trenucima iskrenosti izjavio – Železnice Srbije nisu spremne za liberalizam. Ovaj zakon to sao potvrđuje. Ono što vi u zakonu navodite, da ćete prateće propise, odnosno podzakonske akte doneti u roku od 24 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona, upravo ukazuje na to. Teško da ćete vi uvesti bilo kakvu vrstu liberalizma u upravljanje Železnicama Srbije. Iskustvo koje imamo sa …
(Predsednik: Vreme.)
…funkcionisanjem železnica, u stvari nam govori da je to prosto nemoguće.

Hvala vam, gospodine predsedniče.
Da krenem od početka. Dakle, to je taj optimizam o kojem vi govorite, koji je toliko karakterističan bio i za prethodnu Vladu u kojoj ste takođe bili ministar, kao i za onu prethodnu. Stalno se nešto govoriti – mi ćemo, mi hoćemo, mi ćemo, a nikako da utvrdite onu nultu tačku od koje se zaista nešto kreće i nešto se menja. Stalno govorite o nekim velikim nadama, o velikim namerama, a mi nekako stalno gacamo na mestu. Status kvo je notorna činjenica, a ako je status kvo, on bukvalno vodi samo u jednu propast. O tome sam govorila i rekla sam i definisala sam zašto je to tako. To jeste partijsko upravljanje tim velikim javnim sistemima. Vi prosto niste opovrgnuli tu moju tezu. To je zaista najveća opasnost, rak rana celokupne privrede i ekonomskog napretka ove države.
Još nešto, gospodine ministre. Kako ste vi počeli da mi odgovarate nakon moje diskusije, mislim da ovde imate neku vrstu nipodaštavanja i neku vrstu mizoginije. Zaista ne očekujem od vas da se na bilo koji način osvrnete na to da sam ja mlada, da sam lepa ili ne, to uopšte nije tema. Gospodine ministre, ja sam ovde narodna poslanica sa kojom vi polemišete. Razumem da je teško biti evropejac, s obzirom da je ta vrsta presvlačenja nastala u toku hoda. O tome će vam reći nešto i gospodin predsednik Skupštine, koji nije našao za shodno da adekvatno reaguje nakon što je na lidera LDP izvršen napad u inostranstvu od strane zaštićenih huligana. Dakle, to je ono o čemu mi govorimo. Ne možete biti evropejci ako ne prihvatate standarde koji krase Evropu.

Hvala vam, gospodine predsedniče.
Da krenem od početka. Dakle, to je taj optimizam o kojem vi govorite, koji je toliko karakterističan bio i za prethodnu Vladu u kojoj ste takođe bili ministar, kao i za onu prethodnu. Stalno se nešto govoriti – mi ćemo, mi hoćemo, mi ćemo, a nikako da utvrdite onu nultu tačku od koje se zaista nešto kreće i nešto se menja. Stalno govorite o nekim velikim nadama, o velikim namerama, a mi nekako stalno gacamo na mestu. Status kvo je notorna činjenica, a ako je status kvo, on bukvalno vodi samo u jednu propast. O tome sam govorila i rekla sam i definisala sam zašto je to tako. To jeste partijsko upravljanje tim velikim javnim sistemima. Vi prosto niste opovrgnuli tu moju tezu. To je zaista najveća opasnost, rak rana celokupne privrede i ekonomskog napretka ove države.
Još nešto, gospodine ministre. Kako ste vi počeli da mi odgovarate nakon moje diskusije, mislim da ovde imate neku vrstu nipodaštavanja i neku vrstu mizoginije. Zaista ne očekujem od vas da se na bilo koji način osvrnete na to da sam ja mlada, da sam lepa ili ne, to uopšte nije tema. Gospodine ministre, ja sam ovde narodna poslanica sa kojom vi polemišete. Razumem da je teško biti evropejac, s obzirom da je ta vrsta presvlačenja nastala u toku hoda. O tome će vam reći nešto i gospodin predsednik Skupštine, koji nije našao za shodno da adekvatno reaguje nakon što je na lidera LDP izvršen napad u inostranstvu od strane zaštićenih huligana. Dakle, to je ono o čemu mi govorimo. Ne možete biti evropejci ako ne prihvatate standarde koji krase Evropu.

Hvala vam, gospodine predsedniče.
Da krenem od početka. Dakle, to je taj optimizam o kojem vi govorite, koji je toliko karakterističan bio i za prethodnu Vladu u kojoj ste takođe bili ministar, kao i za onu prethodnu. Stalno se nešto govoriti – mi ćemo, mi hoćemo, mi ćemo, a nikako da utvrdite onu nultu tačku od koje se zaista nešto kreće i nešto se menja. Stalno govorite o nekim velikim nadama, o velikim namerama, a mi nekako stalno gacamo na mestu. Status kvo je notorna činjenica, a ako je status kvo, on bukvalno vodi samo u jednu propast. O tome sam govorila i rekla sam i definisala sam zašto je to tako. To jeste partijsko upravljanje tim velikim javnim sistemima. Vi prosto niste opovrgnuli tu moju tezu. To je zaista najveća opasnost, rak rana celokupne privrede i ekonomskog napretka ove države.
Još nešto, gospodine ministre. Kako ste vi počeli da mi odgovarate nakon moje diskusije, mislim da ovde imate neku vrstu nipodaštavanja i neku vrstu mizoginije. Zaista ne očekujem od vas da se na bilo koji način osvrnete na to da sam ja mlada, da sam lepa ili ne, to uopšte nije tema. Gospodine ministre, ja sam ovde narodna poslanica sa kojom vi polemišete. Razumem da je teško biti evropejac, s obzirom da je ta vrsta presvlačenja nastala u toku hoda. O tome će vam reći nešto i gospodin predsednik Skupštine, koji nije našao za shodno da adekvatno reaguje nakon što je na lidera LDP izvršen napad u inostranstvu od strane zaštićenih huligana. Dakle, to je ono o čemu mi govorimo. Ne možete biti evropejci ako ne prihvatate standarde koji krase Evropu.

Hvala vam, gospodine predsedniče.
Gospodine ministre, zaboravili ste da kažete da se gradi 10 kilometara auto-puta godišnje, da se otprilike u tim kategorijama kreće i bilo kakva vrsta rekonstrukcije, revitalizacije železničkih pruga. To ste zaboravili da napomenete. Sa tim tempom ne znam kada ćemo mi u stvari dovršiti takvu vrstu modernizacije infrastrukture putne mreže i železničke mreže u Srbiji. O tome niste rekli ni reč.
Niste rekli ni koliko košta u stvari izgradnja kilometra auto-puta, s obzirom na ogroman novac koji se ulaže u to. Niste rekli ni koliko košta cela ova optimistička priča oko Železnica Srbije i koliko ćemo još morati da plaćamo da bismo dostigli neki podnošljivi nivo funkcionisanja tog sistema.

Hvala vam, gospodine predsedniče.
Gospodine ministre, zaboravili ste da kažete da se gradi 10 kilometara auto-puta godišnje, da se otprilike u tim kategorijama kreće i bilo kakva vrsta rekonstrukcije, revitalizacije železničkih pruga. To ste zaboravili da napomenete. Sa tim tempom ne znam kada ćemo mi u stvari dovršiti takvu vrstu modernizacije infrastrukture putne mreže i železničke mreže u Srbiji. O tome niste rekli ni reč.
Niste rekli ni koliko košta u stvari izgradnja kilometra auto-puta, s obzirom na ogroman novac koji se ulaže u to. Niste rekli ni koliko košta cela ova optimistička priča oko Železnica Srbije i koliko ćemo još morati da plaćamo da bismo dostigli neki podnošljivi nivo funkcionisanja tog sistema.

Hvala vam, gospodine predsedniče.
Gospodine ministre, zaboravili ste da kažete da se gradi 10 kilometara auto-puta godišnje, da se otprilike u tim kategorijama kreće i bilo kakva vrsta rekonstrukcije, revitalizacije železničkih pruga. To ste zaboravili da napomenete. Sa tim tempom ne znam kada ćemo mi u stvari dovršiti takvu vrstu modernizacije infrastrukture putne mreže i železničke mreže u Srbiji. O tome niste rekli ni reč.
Niste rekli ni koliko košta u stvari izgradnja kilometra auto-puta, s obzirom na ogroman novac koji se ulaže u to. Niste rekli ni koliko košta cela ova optimistička priča oko Železnica Srbije i koliko ćemo još morati da plaćamo da bismo dostigli neki podnošljivi nivo funkcionisanja tog sistema.