Hvala gospođo predsedavajuća.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, naravno, podržavamo amandman kolege Konstantinovića. Zaista ne razumemo iz kojih razloga niste ovaj amandman usvojili. Čitav ovo obrazloženje pa mi nešto nije jasno. Kažete – u amandmanu se ne razrađuje o kakvim se posebnim znanjima iz oblasti prava deteta i prestupništva maloletnika radi. Dovoljno je bilo, gospodine ministre, što se tiče obučenosti sudija da pročitate biografije kandidata koji konkurisali na oglas za sudije onih 15, a biraće se 16 i u tim biografijama u 90% lepo piše da su se stekla određena znanja što se tiče suđenja u ovim sporovima protiv maloletnika.
Prema tome, ovo obrazloženje zaista ne drži vodu, a ako obrazloženje nije valjano, to znači da amandman morate usvojiti.

Hvala vam gospođo potpredsednice.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da pozdravljamo ovaj amandman Odbora. Takođe smo podneli taj amandman na član 1, smatrajući da zaista ne sme da se diskriminiše ni jedna struka koja je zaposlena u RGZ. Smatramo da je potrebno da se privuku stručnjaci, da se privuče što više diplomiranih pravnika, pogotovo onih sa položenim pravosudnim ispitima, koji će moći da obavljaju veoma zahtevne, veoma stručne, veoma komplikovane poslove u okviru delokruga rada RGZ. Dakle, to bi bilo u potpunosti u redu.
Međutim, tu postoji jedan sistemski problem oko funkcionisanja RGZ. Navodno, još prošle godine kada smo razgovarali o izmenama Zakona o ministarstvima, i tada smo mi podneli jedan amandman, smatrajući da je nedovoljno da rad RGZ nadzire samo jedno ministarstvo i to Ministarstvo građevinarstva. Smatramo da je potrebno da Ministarstvo građevinarstva nadzire onaj deo poslova koji se tiče tih stručnih poslova RGZ, a da Ministarstvo pravde bude nadležno za nadziranje ovog pravnog dela poslova, poslova državne uprave koji su takođe sastavni deo nadležnosti RGZ. Samo tada možemo da dođemo do jedne ozbiljne kontrole rada ovog tako bitnog zavoda, tako bitnog uopšte što se tiče pravne sigurnosti i uopšte funkcionisanja, poštovanja osnovnih ljudskih prava, što se tiče privatne svojine.
Dozvolićete, pravni deo poslova čini danas 50% onih poslova koje obavlja RGZ. Ako je to tako, mislim da nije dobro rešenje da se pravnici, onaj deo struke koji se tiče pre svega stvarnih prava i privatne svojine itd, nekako marginalizuje i gura u drugi plan. Nećete moći da privučete ni investitore, ni nove investicije ukoliko ne uvedete jedan red u funkcionisanje tog RGZ.
Dozvolićete, sadašnja konstrukcija, koja nosi ove zaista komplikovane poslove koji su dati u nadležnost RGZ, je mnogo krhka da bi izdržala sva ona očekivanja koja mi svi imamo od RGZ. Ne smemo izgubiti iz vida da je RGZ preuzeo dobar deo poslova koje su nekada obavljali sudovi. To je u domenu stvarnih prava, uknjižavanja i sprovođenja svojinskih prava na nekretninama. Taj deo posla prosto nije bio onaj izvorni deo poslova RGZ, jer RGZ je evidentirao posednike i posede, a nikako svojinska prava, stvarna prava, hipoteke itd.
Sadašnje funkcionisanje uopšte ekonomije, sadašnje funkcionisanje ulaganja u privredu zahtevaju, između ostalog, jasne papire, čiste papire u vezi evidencije i registracije svih nekretnina, a to možemo postići samo ukoliko tom Republičkom geodetskom zavodu priznamo značaj koji ima i damo sve moguće podrške da ojačamo kapacitete Republičkog geodetskog zavoda. To nije moguće ukoliko se pravna struka nekako skrajne o ostavi po strani, ukoliko se radi o upravljanju ovog zavoda.
Znate, desila se, recimo, situacija da je čak i Ustavni sud raspravljao o ustavnosti jedne odredbe Vlade koja se odnosila na naplatu dvostruke takse ukoliko je neko od klijenata želeo što pre da se realizuje njegov zahtev u vezi upisa određenih prava na nekretnine. To je prosto nedopustivo, da onaj deo poslova za koje ste vi nadležni i koje vi morate po zakonu da radite što je moguće brže i stručnije, vi naplaćujete dodatnu taksu da biste izašli stranci u susret.
Dobro je što je Ustavni sud primetio taj neki problem i ocenio da je to jedna neustavna odredba, ali godinama su građani plaćali dvostruke takse koje čak i nisu tako male. Je li tako, gospodine ministre? To se ne bi desilo da je nad nadzorom RGZ i Ministarstvo pravde i državne uprave imalo to pravo. Prosto, radi se o nekoj vrsti kentaura što se tiče RGZ, zato što imate potpuno dve različite oblasti poslova koje ste vi sada stavili u jedan okvir, a ti poslovi se u toj meri razlikuju da se i struka na neki način diskriminiše, u ovom slučaju pravna struka kada se krenulo sa upodobljavanjem tih zaista niskih plata u Republičkom geodetskom zavodu.
Dakle, postavila bih pitanje – zašto se onda krenulo od toga da se prvo predvidi povećanje geodetskoj struci, pa onda kroz skupštinsku raspravu i raspravu na odboru dođemo do te situacije da jednostavno brišemo tu diskriminaciju? To je prosto nedopustivo. I na ovom primeru se vidi u kojoj meri su nekako te struke na različite načine tretirane. Hajde da ne bude zabune oko toga, mi zaista podržavamo da se u ravnoteže te plate u RGZ i zaista pozdravljamo vašu spremnost da shvatite koliko je to potrebno i pozdravljamo ukoliko zaista postoji dobra volja da se promeni odnos ove vlasti prema tako bitnom zavodu kao što je RGZ.
Prema tome, očekujemo od vas da učinite sve što je u vašoj moći, gospodine ministre, da se poboljša kvalitet rada Republičkog geodetskog zavoda. Očigledno je da nismo postigli još taj kvalitet koji se očekuje od njega. Iz tog razloga očekujemo od vas da u potpunosti tu materiju koja se tiče Republičkog geodetskog zavoda stavite u prvi plan kada se govori o tome da želimo neki privredni oporavak, jer ovo je prvo pitanje toga da li ćemo da ojačamo pravnu državu na temi poštovanja privatne svojine.
Ukoliko to poštovanje bude ne samo deklarativne prirode, nego i kroz ozbiljan rad RGZ i ozbiljan rad Ministarstva, koji pruža svu moguću podršku tome, u tom slučaju možemo očekivati mnogo više investitora i mnogo više investicija, bez kojih, složićemo se oko toga, nema privrednog oporavka.
Dakle, razmišljajte o tome da u celu ovu priču oko Republičkog geodetskog zavoda uvedete i Ministarstvo pravde i državne uprave kao bitnu snagu za podizanje stručnosti, kvaliteta i efikasnosti rada RGZ-a.

Dame i gospodo narodni poslanici, obrazloženje u mišljenju Vlade je ono koje me je ponukalo da se javim, povodom ovog našeg amandmana, koji nije usvojen, a usvojen je amandman Odbora.  
Obrazloženje glasi ovako - ne prihvata se amandman iz razloga što nije izvesno da li će biti dovoljno sredstava za uvećane koeficijente, za ove državne službenike u RGZ.
Dakle, ovde se postavlja pitanje, da li će biti dovoljno sredstava? Međutim, kada je Odbor podneo taj amandman, pretpostavlja se da se u međuvremenu napravila neka finansijska konstrukcija i smatra se da će biti dovoljno sredstva
Međutim, sledeća nedoumica koja se javlja baš povodom ove problematike o kojoj pričamo, to je način na koji se vršilo premošćavanje od visine plate do visine primanja, a to je neka vrsta snalaženja, jel tako gospodine ministre? Sada to snalaženje je zaista moguće uvek.
Dakle, mi nemamo garanciju u ovom predlogu zakona i na osnovu ovog amandmana Odbora, da snalaženja neće biti i ubuduće, jer zaista ne znamo da li će možda da se opet poveća taj broj izlaska na teren itd. pa će onda i ove postojeće plate koje će se ovim koeficijentom da se povećaju još više dodatno se povećaju.
Sledeće što je jako bitno da se ovde razjasni, a to je da od ukupnog broja zaposlenih u RGZ otprilike 10% nije geodetske struke. Dakle, kada govorimo o tim sredstvima koja su potrebna da se obezbede, onda bi trebalo da se vodi računa i o tome da to nije toliko veliki procenat tih zaposlenih druge struke i ne predstavljaju toliki teret kao što se na prvi pogled mislilo kada se razgovaralo o tim koeficijentima.
Kao sledeća bitna stvar, to je ovo diskreciono pravo, preveliko diskreciono pravo koje vi sad sa amandmanom Odbora dajete direktoru Zavoda. Opet nemamo garanciju da li će to diskreciono pravo biti uravnoteženo i neće diskriminasati opet onu manje zastupljenu struku u okviru RGZ.
Dakle, to su jasne dileme i jasna pitanja i ne radi se ovde o nekoj opstrukciji, nego nas prosto interesuje da li vi u okviru ovog Predloga zakona mislite da ugradite takvu vrstu rešenja koja će biti zadovoljavajuća za sve struke u okviru RGZ?
Malopre sam vam upravo napomenula da je taj posao između geodetske struke i ove ostale, pre svega pravne struke tu negde pola-pola. Dakle, ako teret funkcionisanja tog RGZ nose svi, onda bi bilo dobro da i sve rizike oko plata i primanja i u stvari sve benefite oko tog posla u RGZ snose i imaju zajednički.

Hvala.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pozdravljam i predstavnike RGZ, naravno da je ovaj član 1. zakona ključni član i oko ovog člana se najviše razgovaralo tokom diskusije evo već drugi dan povodom ovog predloga zakona.
Htela bih samo da istaknem jednu činjenicu, gospodine ministre, da je ovo rešenje iz člana 1. Predloga zakona još jedan izuzetak i to treći izuzetak od januara meseca ove godine u odnosu na Zakon o platama u državnim organima i javnim službama. Prvi izuzetak je bio onaj iz januara meseca ove godine, gde se izuzimaju zaposleni u Fondu za socijalno osiguranje vojnih osiguranika. Prošlog meseca, juna, razgovaralo se o izuzimanju zaposlenih u visokoškolskim ustanovama iz regulacije Zakona o platama u državnim organima. Evo, sada razgovaramo o ovom trećem izuzetku, o platama geodeta.
Naravno da pozdravljamo legalizaciju, formalizaciju jednog faktičkog stanja. Dobro je to kada se stvari uvedu u sistem, dignu se na jedan pravni nivo, umesto da se snalaze radnici, odnosno predstavnici konkretno RGZ svakog meseca kako bi nekako te svoje plate nivelisali. Kod nas to snalaženje ima neku negativnu konotaciju. Zaista treba da se uvede jedan red, čak i oko tih plata.
Nemamo problem oko te formalizacije. Recimo, sada bih predložila i skupštinskoj većini da u tom smislu postupi i u pogledu Poslovnika, pa neka se onda izmene odredbe Poslovnika člana 128, koji se odnosi na ove poslaničke kartice, jer očigledno da već godinu dana poslanici vladajuće većine nisu u mogućnosti da razumeju šta to piše u tom članu 128. Bilo bi dobro da se stvari svedu na taj neki nivo. Ako ne možete poslanike da naučite, bilo bi dobro da promenite Poslovnik.
Nemamo mi problem oko koeficijenata i povećanja plata.

Gospodine predsedavajući, činjenice govore, ništa drugo.
Moj argument je to što i dan danas posle cele godine još uvek ne može da se postupi u skladu sa članom 128. Poslovnika.

Hvala.
U vezi ovih plata za geodete i povećanje tih koeficijenata, zaista nemamo neki problem da to podržimo. Šta više, jesmo za to da se nagrade državni službenici za pravi njihov rad i shvatamo značaj RGZ. Međutim, imamo problem oko diskriminacije koja se provlači kroz ovaj član u odnosu na druge struke koje nisu geodetske.
Naime, RGZ je veoma kompleksna državna služba koja pored toga što obavlja stručne poslove, obavlja i poslove državne uprave, pravne poslove. To je veoma komplikovan sistem koji funkcioniše sa bukvalno dve različite polovine. Dozvolićete, oni stručni poslovi koji se tiču geodezije, koji se tiču geomagnetizma, aeronomije, magnetskog i elektromagnetskog polja, teško da imaju dodirne tačke sa katastrom nepokretnosti, odnosno onim pravnim poslovima u vezi upisa prava vlasništva i slično.
Ako se radi o tako ozbiljnoj državnoj službi, onda se i ozbiljno pristupa svemu što se tiče rada u RGZ. Zbog toga ne razumemo zašto je došlo do promene onog prvobitnog nacrta koji je predviđao da se ti koeficijenti primenjuju na zarade svih državnih službenika, ne izdvajajući nijednu struku posebno.
Htela bih da napomenem da, recimo, u Zrenjaninu imate 10% radnika, državnih službenika od zaposlenih, koji su pravne struke ili neke druge struke, ali nisu geodetske struke. Oni nose 50%, ako ne i više poslova koji se obavljaju u lokalnoj službi RGZ.
Ako su srednjoškolci do sada imali tih 11.000 dinara dodatka na svoju osnovnu platu, a oni sa visokom stručnom spremom 5.000, i to svi bez obzira koje su struke, ne razumem zašto ste se opredelili za ovu varijantu da izdvojite tu geodetsku struku? To jeste problem ukoliko zaista mislite da unapredite rad Republičkog geodetskog zavoda.
U obrazloženju zakona zaista navodite neke argumente koje podržavam. Navodite i jačanje efikasnosti, navodite i jačanje zakonitosti i osvrćete se na to da se preduprede sve mogućnosti korupcije, da motivišete radnike i slično. To je u redu. Shvatate obim poslova, koji je u međuvremenu povećan. Sve te nadležnosti, svi ti poslovi, sva ta očekivanja koje ste u međuvremenu natovarili na Republički geodetski zavod, teško da može pozitivno da odgovori na sve to, ukoliko pravite ovakvu vrstu grešaka, diskriminacije zaposlenih, radnika, državnih službenika u RGZ. To zaista ne možemo podržati.
Ukoliko bude razumevanja za amandman LDP u vezi ovog člana 1, sigurno ćemo da razmislimo o tome da damo podršku ovom predlogu zakona.
Još nešto, gospodine ministre. Možemo svašta da kažemo za ovu prethodnu vlast. Zaista ima milion zamerki i kritika, ali ne možemo nikako da izostavimo jednu činjenicu da je 2009. godine donet jedan zakon o privremenom smanjenju plata, odnosno zarada, neto naknada i drugih primanja u državnoj administraciji i javnom sektoru, te 2009. godine, koji jeste bio hrabar čin tada za te uslove. Nekako nedostaje takva vrsta hrabrosti ovoj Vladi i ovoj vlasti koja se zalaže za štednju, za smanjivanje troškova, koja ima tu ambiciju da rebalans budžeta bude jedini rebalans u toku 2013. godine. Prosto, nemate političke volje da se izađe u javnost i da se kaže – teško da će biti povećanja plata. Štaviše, plate ne da će biti zamrznute, plate će i da padaju upravo iz tog razloga jer imamo dvocifrenu inflaciju, imamo depresaciju dinara, zato što imamo ozbiljnu ekonomsku krizu u državi.
Dakle, hrabrost nekako nedostaje ovoj Vladi, a mislim da nedostaje i ozbiljna podrška Republičkom geodetskom zavodu za sve one poslove koje taj RGZ treba da obavi, upravo iz tog nekog razloga da ojačamo i ekonomski i u smislu jednog položaja pravne države koja i te kako poštuje pravo vlasništva i privatnu svojinu.

Hvala vam, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po čl. 107, 27. i 128.
Gospodine predsedavajući, vama u klupama sede kartice, ali ne i poslanici. To jeste vređanje dostojanstva Skupštine. To je bahatost vladajuće koalicija i najveće stranke na vlasti. Vi kao predsedavajući ste u obavezi da vodite računa o dostojanstvu ovog parlamenta i da vodite računa o tome da primenjujete odredbe Poslovnika. Ako se ne slažete sa pojedinim članovima Poslovnika, vi izvolite inicirajte promene, ali dok god postoji Poslovnik, moraju da se poštuju sve odredbe važećeg Poslovnika.
Prema tome, gospodine predsedavajući, ovo nije vređanje, ovo nije bahatost opozicione poslanice, ovo jeste bahatost vladajuće koalicije i vas koji dopuštate da se na ovaj način odnose prema Poslovniku.

Hvala vam, gospođo potpredsednice.
Poštovani gospodine ministre, poštovani predstavnici Državnog veća tužilaca, poštovani predstavnici Ministarstva pravde, ali čini mi se da nema ovde ovlašćenog predstavnika Visokog saveta sudstva, pa o tome možemo da razgovaramo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, imamo ovaj objedinjeni zajednički jedinstveni pretres više zakonskih predloga, izbora sudija i tužilaca na prvu sudijsku, odnosno javnotužilačku funkciju, kao i za izbor člana Agencije za borbu protiv korupcije.
Nemamo ništa protiv ove objedinjene zajedničke rasprave, ali imamo neke zamerke u pogledu ovlašćenog predstavnika Visokog saveta sudstva i smatramo da mi danas, kada razgovaramo o kandidatima za izbor prve sudijske funkcije, ipak bi trebalo da razgovaramo sa ovlašćenim predstavnikom, s obzirom da čak i ovde, u ovom sinopsisu, je predviđeno da bude prisutan predstavnik Visokog saveta sudstva i to gospodin Dragomir Milojević. Međutim, koliko ja vidim, njega ovde nema.
Gospodine ministre, što se ovog predloga zakona o prekršajima tiče, u suštini ovaj zakon sasvim odgovara standardima kvalitetnih zakonskih predloga i u suštini, ukoliko budete neke od naših amandmana koje smo podneli uvažili, u tom slučaju bismo mogli da razmislimo o tome da li ćemo u danu za glasanje i glasati za ovaj predlog zakona.
Dakle, osnovna zamerka na ovaj predlog zakona o prekršajima je ta što je previše restriktivan. Dakle, kao da ste se previše konsultovali sa ministrom finansija i kao da ste se nekako dogovorili na koji način da se dopuni budžet Republike Srbije, pa, evo, pronašao se način i sa ovim novim zakonom o prekršajima. Ovde vidimo na koji način mislite da kaznite čak i svedoke ukoliko odbijaju da svedoče, ne odazovu se pozivu i slično. Tako je jedan svedok izložen pretnji da plati kaznu i od 50 hiljada dinara.
Što se okrivljenog tiče, takođe i okrivljeni će da plati veliku kaznu ukoliko da neke netačne podatke. To se prosto kosi sa nekim načelima koji su toliko jasni i kod Zakona o krivičnom postupku gde nekako okrivljeni ne bi trebalo da odgovara za neke svoje postupke koje je uradio da bi sebe odbranio u krivičnom postupku, a s obzirom da je ovaj zakon o prekršajima veoma sličan u nekim svojim rešenjima, upravo Zakon o krivičnom postupku, mislim da ste trebali da vodite malo računa o tome da ne disciplinujete na ovaj način okrivljenog. Prevelike su to kazne, gospodine ministre. Zaista su prevelike kazne koje su predviđene kao novčane kazne. Novčane kazne za fizičko lice od pet do 150 hiljada dinara. Ogroman je raspon. Za pravna lica od 50 do dva miliona dinara, za preduzetnike od 10 do 500 hiljada dinara. Dakle, taj preduzetnik definitivno zatvara svoj privatni biznis u slučaju da napravi neki iole beznačajan prekršaj.
Dakle, kazne su ogromne i smatramo da bi to trebalo da se promeni. U tom smislu smo podneli određene predloge za promenu predloga ovih zakonskih rešenja.
Što se Zakona o prekršajima tiče, vreme je bilo da se donese jedan dobar zakon o prekršajima kako bi zaista postupak postao efikasniji, racionalniji, kako bi se umanjila ona zagušenja koja su nastala iz raznoraznih razloga. Jedan od razloga je bio taj što ovaj postojeći zakon nije baš omogućavao neki efikasniji i jednostavnije postupanje u prekršajnim postupcima. Međutim, najmanji problem imamo sa ovim predlogom zakonom.
Još nešto gospodine ministre, negde sam pročitala da je vaše ministarstvo u okviru svog delokruga rada predložilo nekih 19 zakona, koji su i prošli kroz ovaj parlament. Mislim da je to malo i da vam nije baš dobro prolazno vreme, s obzirom na karakter tih zakona.
Dakle, uglavnom se radi o izmenama i dopunama i 19 zakona za godinu dana, to je jedan i po zakon. Celo to ministarstvo je moglo daleko više da se potrudi i to je uopšte zamerka za ovu Vladu, da mnogo priča, a malo radi, a pogotovo malo realizuje od onoga što obećava ili skoro ništa. Dakle, očekivali smo daleko više elana, daleko više rada, a eto dobili smo u stvari jedan marketinški potez u smislu hvaljenja oko donošenja 19 zakona.
Gospodine ministre, da se vratimo ovom predlogu Visokog saveta sudstva, s obzirom da nema nikog ovde od predstavnika Visokog saveta sudstva, prosto moram vama da se obratim, a i vi ste po funkciji deo tog Visokog saveta sudstva, pa ćete najverovatnije moći da date irelevantne odgovore za sve one nedoumice koje ćemo ovde izneti, a pogotovo što ste i vi kao deo izvršne vlasti i te kako odgovorni za rad celokupnog pravosuđa.
Rad Visokog saveta sudstva se u ovome veoma dobro može definisati, jer čim se predlaže izbor novih sudija, a pri tom se ne nađe za shodno da se dođe u Parlament i da se taj predlog obrazloži, mislim da to dosta toga govori o Visokom savetu sudstva.
Gospodine ministre, vi ste veoma slatko nasmejali kada sam napomenula da vi kao deo izvršne vlasti, i te kako snosite odgovornost za reformu pravosuđa i to nije bila omaška, zaista i mislim da i te kako snosite veliku odgovornost. Snosite zaista, jer ne bi trebalo da se lažemo. Dakle, ne treba da se lažemo oko toga kako se prave koncepcije, programi i kako se rade planovi za reformu pravosuđa, za borbu protiv korupcije i kako u stvari se misli da se promeni trenutna loša situacija i u pogledu stanja u pravosuđu i u pogledu visokog stepena korupcije, organizovanog kriminala, dakle, svega onoga što predstavlja osnovno pitanje za funkcionisanje jedne pravne države.
Vidite gospodine ministre, Visoki savet sudstva je imao dve sednice, 21. i 28. maja 2013. godine, ako niste znali. Te odluke 21. i 28. maja imaju određene razlike u pogledu kandidata koji su predloženi za izbor sudija. Dakle, još marta meseca, 6. marta konkretnije, raspisan je oglas za izbor sudija. Dakle, 15 sudijskih mesta je predviđeno da se popuni. Dvadesetprvog maja, predlog je bio taj da zaista to bude 15 kandidata, međutim 28. maja se odluka menja sa još jednim kandidatom i vi sada 28. maja imate već 16 kandidata. Dakle, jedan kandidat više od onoga što je oglasom bilo predviđeno. Dakle, to je nedopustivo.
Ako je Visoki savet sudstva takvo jedno ozbiljno pravosudno telo, valjda bi bilo u redu da vodi računa o tome da i proceduru poštuje, pa ako raspiše oglas za 15, onda će da razmišlja o 15 kandidata, onda će svoj predlog koji daje Skupštini u tom smislu da usaglasi sa raspisanim oglasom. Dakle, to je već ozbiljan problem Visokog saveta sudstva.
Zatim, ovde se predviđa i traži se da Visoki savet sudstva predlaže, Narodna skupština po hitnom postupku razmotri predlog odluke i ređa zakonske članove. Zašto po hitnom postupku gospodine ministre, kada mi već sada imamo dvostruko više sudija od evropskog standarda? Vi ste oko 1.000 sudija vratili u pravosuđe. Dakle, gospodine ministre, gde sve te sudije rade? Da li vi znate gospodine ministre da imate sudije koji ujedno primaju i platu i penziju? Da li gospodine ministre znate da nije promenjena mreža sudova? Dakle, dvostruko više sudija i možda čak i više od onog broja koji je potreban za postojeću mrežu sudova.
Mi smo očekivali da ćete vi sigurno do početka leta da završite sve te predloge zakona i Zakon o sudijama i Zakon o uređenju sudova, o mreži sudova, itd, međutim, očigledno ste to nekako prolongirali za neka bolja vremena, ali ste požurili da birate nove sudije i to na ovako čudan način. Obrazloženje koje će Skupština da potpiše, da potvrdi, da izglasa je taj da Visoki savet sudstva je prilikom predlaganja kandidata posebno imao u vidu da u Osnovnom sudu u Novom Sadu ima upražnjenih sudijskih mesta. Dakle, nema veza oglasi, nema veze procedura, mi smo raspisali za 15, primićemo 16, jedan tu ili tamo, nije bitno. Ovo je kompromitacija tih sudijskih kandidata, ovo je dovođenje u pitanje validnosti celokupnog predlaganja svih ovih kandidata za izbor sudija.
Dakle, na koji način, mislite gospodine ministre da omogućite efikasniji rad sudova, ukoliko sa ovakvom skandaloznom odlukom Visokog saveta sudstva se pojavljujete ovde u ovom parlamentu i očekujete da parlament izglasa ovakav nonses, koji je sastavni deo obrazloženja Predloga odluke. Zaista, ovo jeste parlament i zaista jeste zakonodavno telo i predstavničko telo i mi prosto ne možemo sebi da dozvolimo ukoliko razmišljamo o tome da postoji ipak neko dostojanstvo poslanika i ovog skupštinskog zdanja.
Dakle, gospodine ministre, samo ako se pročita ovaj predlog, vi imate kompletnu argumentaciju zašto da ovaj parlament ne izglasa ovaj predlog Visokog saveta sudstva, i to je možda vama smešno, meni zaista nije smešno, meni je zaista tužno, a pored toga što mi je tužno, smatram da je to zabrinjavajuće, jer ukoliko ste vi iz ovog razloga, ukoliko ste vi u cilju ovakvih predloga smenili Natu Mesarević, predsednicu Vrhovnog kasacionog suda, ukoliko ste vi u cilju ovakvih predloga primili 600 sudija u redove Srpske napredne stranke i tada ih inkorporirali u pravosudni sistem, time što ih je Ustavni sud vratio, onda gospodine ministre, to je daleko od smešnog, to je jako veliki problem za srpsko pravosuđe. Jako veliki problem je to gospodine ministre, što je Vrhovni kasacioni sud na svojoj prošloj sednici 26. aprila ove godine odlučio da ne podrži te kandidate koji su im predočeni, a u smislu forsiranja tih kandidata koji su završili Pravosudnu akademiju.
Dakle, Vrhovni kasacioni sud je stao na stanovište da Zakon o Pravosudnoj akademiji i to konkretno njen član broj 40, nije u saglasnosti sa Zakonom o sudijama, nije u saglasnosti sa Ustavom.
Štaviše, radi se o apriori favorizovanju kandidata koji su prošli određenu obuku tako što su bili primljeni od strane nadležnih organa Pravosudne akademije, koja ni u kom slučaju nije deo Visokog saveta sudstva, tako što su prijemni prilikom prijema polagali i bili primljeni, što znači da su oni već tada kada su krenuli u Pravosudnu akademiju bili izabrani za sudije.
Nema tu više ni Visokog saveta sudstva, nema tu ni parlamenta. To je jedan automatizam. To nešto što se kosi sa Zakonom o sudijama. To je problem, gospodine ministre. Umesto da krenete da zakone menjate i usaglašavate u najboljoj nameri i sa najboljim standardima EU, vi nekako uvek izaberete pogrešni put. Nemojte, gospodine ministre, da mi pričate o tome da je Evropska komisija, da je Venecijanska komisija bila toliko za Pravosudnu akademiju. Pogledajte vaše zakone i pogledajte u kojoj meri su ti zakoni problematični kada vi diskvalifikujete preko 400 sudijskih pomoćnika koji nisu završili Pravosudnu akademiju i koji nemaju mogućnosti ukoliko se direktno primenjuju ove odredbe Pravosudne akademije da budu izabrani za sudije.
Bilo bi mnogo bolje da ste vi prethodno rešili pitanje Zakona o sudijama, da ste rešili pitanje Pravosudne akademije, našli pravo rešenje i da ste tek tada odlučili da birate nove sudije, s obzirom da zaista imate veliki broj sudija. Zaista sada imate sudija na pretek. Zašto onda za ovih godinu dana nije ta efikasnost porasla u toj meri u pravosuđu, u srpskim sudovima, ukoliko su bili ti uslovi ispunjeni, što se kapaciteta i brojnosti tiče.
Gospodine ministre, to su ozbiljna pitanja. Ako se bavite pravosuđem, u tom slučaju ne možete da budete u toj meri površni i ne možete u toj meri da predviđate određene stvari. Ako insistirate na tome da se poštuju zakoni, da se poštuju procedure, zar nije najnormalnije da Visoki savet sudstva pokaže tu svoju volju da poštuje proceduru?
Šta ćemo sada, gospodine ministre, ukoliko je Vrhovni kasacioni sud utvrdio da tu postoje određeni problemi sa izborom sudija? Šta ćemo ako utvrdimo da imamo jednog kandidata više? Da li tu postoje neki elementi koji nas eventualno upućuju na to da bi možda trebalo da se razmisli o mnogo čemu, između ostalog i o nečijoj političkoj volji? Možda ima i elemenata korupcije. Hajde da vidimo šta se to dešava kada na ovaj način prezentujete i predlažete jednu ovakvu odluku na skupštinsko usvajanje.

Hvala vam, gospođo potpredsednice.
Poštovani gospodine ministre, meni je zaista drago što ste vi, na kraju, shvatili poentu da novčane kazne treba da se smanjuju. Dakle, mi danas razgovaramo o vašem predlogu zakona, o predlogu zakona koji je na dnevnom redu, ne o starom zakonu. Danas razgovaramo o novčanim kaznama koje su deo ovog Predloga zakona. Drago mi je što ste shvatili da su te kazne visoke. To je uredu.
Međutim, gospodine ministre, niste mi odgovorili na jedno jasno pitanje. Vi jeste član Visokog saveta sudstva po funkciji, gospodine ministre, ja sam se vama obraćala kao članu Visokog saveta sudstva zato što nisam imala kome drugom da se obraćam od predstavnika ove odluke predloga Visokog saveta sudstva. To je problem, gospodine ministre, što ste vi deo izvršne vlasti i kao deo izvršne vlasti vi ste ušli u polemiku samnom o sadržini ovog predloga koji potiče iz Visokog saveta sudstva iz druge grane vlasti. Toliko, gospodine ministre o čitanju Ustava, o čitanju zakona itd.
Znate šta, ja razumem da ste vi mlad čovek i prosto na tu vašu mladost prihvatiću taj vaš, kako da vam kažem, nedostatak nekog uvažavanja i pristojnosti, ali ne mogu da vam progledam kroz prste, gospodine ministre, kada ovde kao ministar se obraćate meni kao narodnoj poslanici. Dakle, u toj nekoj koleraciji mora da postoji poštovanje. Evo, ovih mojih dva minuta na onih vaših 15 ili 20 minuta.

Gospodine ministre, opet da se vratimo na temu. Bila sam prinuđena da se vama obraćam iz tog razloga, gospodine ministre, jer ste vi član Visokog saveta sudstva, a ovlašćenog predstavnika Visokog saveta sudstva ovde nema. Zato sam vas i pitala – da li ste u ovom cilju, da bi na ovaj način funkcionisao Visoki savet sudstva, odlučili da smenite predsednicu Vrhovnog kasacionog suda i predsednicu Visokog saveta sudstva Natu Mesarović? Da li se sećate da smo raspravljali o njenoj smeni? Ovo je posledica rada Visokog saveta sudstva. Da li ste ovo želeli da postignete?
Što se tiče spominjanja Boga i ostalog, gospodine ministre, podsećam vas da smo mi laička država i ovde smo mi ti koji odlučujemo, mi smo ti koji raspravljamo i debatujemo. Što se notornih laži tiče, izvolite, gospodine ministre, obratite pažnju na sve ono što vam govore sudijski pomoćnici i sudije Vrhovnog kasacionog suda i opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda, obratite pažnju šta će vam govoriti poslanici i onda ćete mnogo šta čuti, mnogo šta saznati i možda ćete promeniti svoje mišljenje o tome šta je notorna laž.
Dve hiljade i petsto sudijskih pomoćnika postoji u Srbiji, ali je preko 400 njih razmišljalo o tome, kandidovalo se i htelo da budu sudije u srpskim sudovima. Gospodine ministre, dobila sam pismo od Udruženja sudijskih pomoćnika. Dakle, vama sam samo citirala te njihove opaske i te njihove kritike koje se nalaze u tom pismu.

Toliko je članova, gospodine predsedavajući, povređeno, da prosto mogu sada da citiram ceo Poslovnik, od člana 27, pa nadalje, sve sa članom 89. i 107. itd. Definitivno je povređeno dostojanstvo Skupštine.
Gospodine predsedavajući, vi ste povredili dostojanstvo Skupštine kada ste izjednačili opštu sednicu Vrhovnog kasacionog suda, kada ste izjednačili Udruženje sudijskih pomoćnika sa kuloarima. Ne možete na taj način da se odnosite prema ovim institutima. O tome se radi, gospodine predsedavajući.
Vidim da imate veliko razumevanje u vezi Boga, ali Bog nije tema današnje rasprave, ali jeste tema izbor sudija, gospodine predsedavajući. Kome da se obraćamo, od koga da tražimo odgovore na pitanja koja postoje u vezi predlaganja 16 kandidata umesto 15, za koji broj je oglas raspisan? O čemu se ovde radi, gospodine predsedavajući? Da li predsednik Visokog saveta sudstva se nije usudio da dođe u ovaj parlament i da brani svoju odluku? Da li je znao da je rađeno nešto što nije smelo da se radi? Da li ste vi svesni toga na koji način se unapred kompromituju ti ljudi koje, zaista ne sumnjam, ćete izabrati za sudije? Da li vi znate na koji način će građani da se tim budućim sudijama obraćaju?

Hvala vam, gospodine predsedavajući.
Vi ste povredili Poslovnik član 27. Upravo ste povredili Poslovnik, kada niste obavestili kolegu koji očigledno ili laže ili nije pročitao dnevni red.
(Predsedavajući: Molim vas, gospođo Judita, izričem vam opomenu. Izvolite.)
Gospodine predsedavajući, dalje, član 27. Ovo je, u stvari, pravi recidiv prošlosti. Kad god se spomene istina, kada god treba da date validan odgovor, vi se pozivate na Boga.
(Predsedavajući: Gospođo Judita, molim vas da obrazložite povredu Poslovnika.)
Gospodine predsedavajući, zajednički načelni i jedinstveni pretres, da li je ovo sinopsis ove skupštine? Jeste. Bilo bi dobro da pročitate narodnim poslanicima šta je na dnevnom redu - Predlog zakona o prekršajima. Tačno. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju za sudijsku funkciju. Je li tako? Imamo li predstavnike za ovu tačku? Nemamo. Imamo li ministra koji je po funkciji član Visokog saveta sudstva? Jeste. Da li je mene predsedavajući opomenuo i kaznio, ali nije imao za to argumente? Jeste. Da li se na taj način, u stvari, želi kazniti slobodna reč? Jeste. Da li je to recidiv prošlosti? Jeste, gospodine predsedavajući.

Gospodine predsedavajući, zaista ne znam ko ovde obmanjuje javnost, dakle, samo čitam Poslovnik i pokušavam da i narodnim poslanicima taj Poslovnik malo približim.
Član 96. kaže: "U osnovnom postupku po otvaranju…
(Predsedavajući: Da li vi, gospođo Judita, reklamirate povredu Poslovnika?)
Da, kako da ne, član 27. i 96.
(Predsedavajući: Onda mi obrazložite.)
Upravo pokušavam, gospodine predsedavajući.
Znam da je teško da se vodi sednica kada imamo očigledno takve probleme kao što ih ima u današnjem zasedanju.
"U osnovnom postupku, po otvaranju načelnog pretresa svake tačke dnevnog reda sednice Narodne skupštine, pravo da govore po sledećem redosledu i vremenskom trajanju imaju predlagač akta, odnosno ovlašćeni predstavnik grupe predlagača akta koji dobija reč kad je zatraži i na njega se ne odnosi ograničenje u pogledu trajanja izlaganja".
Gde je ovde predlagač akta, gospodine predsedavajući? Predlagač akta je Visoki savet sudstva. Gde je taj čovek koji će ovde, ovlašćeni predstavnik, da daje odgovore na urgentna i ozbiljna pitanja?
(Predsedavajući: Gospođo Judita, vi ste to već jednom reklamirali. Ovo je drugi put. Ne možete istu temu dva puta.)
Gospodine predsedavajući, vi ste obmanuli javnost. Ovo je član 96.
(Predsedavajući: Neću vam dozvoliti. Možete se vi pozvati na sto članova, kada govorite istu stvar. Molim vas, završite da ne preduzimam opet meru.)
Gospodine predsedavajući, malo pre je ovde izrečeno da ovlašćeni predstavnik predlagača akta ne može i neće dobiti reč ako je zatraži.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, opet član 128. Teško je da se naviknete na to da budete disciplinovani kada se radi o tim poslaničkim karticama. Zaista bi bilo u redu da vodite računa o tome, gospodine predsedniče, da poslanik ukoliko ne sedi u poslaničkoj klupi, a ostavi karticu, da to može da ima ozbiljne posledice.
Večito pominjanje tog Bodruma me je iniciralo i asociralo na to da onda povežem tu situaciju sa karticama koje sede u poslaničkim klupama umesto poslanika. Radi se o tome da kartice moraju da se nose sa sobom. Poslanici bi trebalo da nauče, nije dovoljno da se te kartice samo pomere iz elektronskog sistema. Poslanici bi trebalo da ponesu kartice sa sobom. Nije teško da se nauči, pa hajde, ukoliko već toliko vodite računa o tom Bodrumu, stalno ga spominjete, da krenete od te male sitnice, dakle, kartice, elektronski sistem i poslanici.

Hvala vam, gospođo potpredsednice.
Poštovana gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, zaista nam nije jasno zašto se još uvek niste odlučili da ovaj zakon povučete iz procedure?
Mi satima raspravljamo o prvom članu zakona i jasno je koliko je ceo ovaj zakon poguban. Dakle, zaista bi bilo potrebno da se napravi neki red u Srbiji, da se zna ko uzima kredite, zašto troši te kredite, u koje svrhe troši i na koji način će opravdati trošenje zajedničkih sredstava građana Srbije. Jer, građani Srbije su ti koji plaćaju poreze.
Prema tome, kada govorimo o članu 2, bilo bi dobro, kada se predlaže ovakav jedan zakon koji je sam po sebi jedan skandal, da se ujedno i uz zakon dostavi i materijal. Dakle, na šta se odnosi milijardu i 346 miliona dinara? Na koje obaveze? Kako su te obaveze nastale? Kome su te obaveze u stvari obećane kao novčana isplata? Mi ovde nemamo relevantne dokumente na osnovu kojih mi kao parlamentarci možemo da procenimo da li su te fakture na osnovu kojih je dug nastao prave fakture ili su naduvane fakture ili postoje neke kamate koje su obračunavate po nekim zelenaškim stopama?
Jako je bitno da, ukoliko se odlučite na to da svalite svu neodgovornost, nesposobnost, očigledno veliku pohlepu na građane Srbije, ujedno kažete kako ste došli do jedne cifre koja i nije tako mala? Mi smo decembra meseca razgovarali u ovom parlamentu o nekim garancijama javnim preduzećima "Srbijagas", "JAT", "Železnica Srbije". Dakle, ista meta, isto odstojanje. Skoro svaki mesec mi imamo ili neku garanciju kao država ili imamo pretvaranje nekog duga javnog preduzeća u javni dug. Radi se o tome da ne postoji sistemsko rešenje u vezi funkcionisanja i rada javnih preduzeća koja očigledno rade kako im se ćefne, gomilaju dugove, a na kraju mi u parlamentu raspravljamo satima o tome o kakvom dugu se radi.
Prema tome, i u obrazloženju ste naveli ovde da se radi na određenim sistemskim rešenjima i da su predložene neke promene u smislu sistemskih zakona koji će sprečiti ovakve i slične situacije jer je za očekivati da ćemo sutra imati identičnu situaciju u ovoj, i u vezi "Srbijagasa", i u vezi "JAT-a" i vezi "Železnica Srbije", a to je samo jedan deo svih onih velikih gubitaša javnih preduzeća.