Hvala vam, gospođo potpredsednice.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, radi se o tome da ovaj predlog zakona o posredovanju i prometu i zakupu nepokretnosti se odnosi na dve ključne stvari. Jedna se odnosi na ustanovljavanje registra posrednika, a druga se odnosi na stručni ispit, odnosno na definisanje stručne spreme koja je potrebna za osobe koje će raditi u tim agencijama za posredovanje.
Dakle, osim tih ključnih stvari koje sam ovde navela u Predlogu zakona, sve ostalo se može pronaći u postojećim propisima. Zaista zbog svega toga nije bilo potrebe da se poseban jedan zakon predlaže koji će se odnositi za regulisanje posredovanja u prometu i zakupu nepokretnosti.
I ove ključne stvari su problematične iz nekoliko razloga, posebno ovaj član 5. Predloga zakona je problematičan iz tog razloga što nekako tu stručnost povezuje sa socijalnom kategorijom.
Jeste, potrebno je da se polaže stručni ispit, ali stručni ispit nije dovoljan ukoliko zaista želite da dobijete mnogo kvalitetnije rezultate u tom posredovanju od onih rezultata koje smo do sada imali, a sami ste u obrazloženju zakona naveli o kakvoj velikoj vrednosti poslova se ovde radi u prometu nepokretnosti i koliko je u stvari velika ta provizija koja se očekuje, odnosno koja jeste na godišnjem nivou oko tri milijarde dinara u pogledu provizije posrednika.
Govorite nešto o tome da se jako veliki iznos neplaćanja poreza gubi upravo zbog tog razloga što nemamo jasan odnos prema ovom pravnom poslu. Govorite o tome da je potrebno da se uvede pravna sigurnost i da je potrebno da se celokupan taj posao uvede u legalne tokove i sa tim bih se ja složila sa vama, ali opet da se vratim na ovaj član 5.
Ukoliko vi predviđate četvrti stepen stručne spreme i polaganje stručnog ispita bar za jednog zaposlenog u toj agenciji, pa čak i da nije zaposlen, nego da ima određeni ugovor o radu sa samom tom agencijom, ja mislim da je to nedovoljno. Nedovoljno je iz tog razloga jer vi već u članu 16. definišete koje su obaveze tog posrednika, odnosno Agencije za posredovanje, a to su veoma ozbiljne obaveze koje se odnose upravo na stručnost koja je potrebna da se u Agenciji posebno promoviše.
Promet nepokretnosti podrazumeva ozbiljne egzistencijalne interese svih onih koji se obraćaju agencijama da im pomogne u pronalaženju nepokretnosti da ih kupe, odnosno koje oni angažuju da te nepokretnosti prodaju. Zato je jako bitno da vi u agenciji imate bar jednu osobu, jednog zaposlenog ili jednog konsultanta koji će imati završeni pravni fakultet. Nije dovoljno da se samo položi stručni ispit i nije dovoljno da se jednim kratkim kursom onaj zaposleni upozna sa nekim osnovnim pravnim kategorijama i pravnim institutima.
Kako će taj zaposleni u agenciji moći da garantuje osobi koja ga je angažovala u tom posredovanju da su te nepokretnosti koje su upisane u javnim knjigama u potpunosti sigurne i da može da pristupi tom ugovoru? Kako će moći da otkloni bilo kakav rizik ukoliko se ne razume u to? Šta to znači upis nepokretnosti koja je nelegalno izgrađena, a eto imamo zakon koji to dozvoljava? Šta to znači ako postoji hipoteka, založno pravo na toj nepokretnosti? Koje su posledice po kupcu ukoliko kupi takvu vrstu nepokretnosti?
Vi ste ovde u tri tačke naveli koji su to rizici na koje posebno treba da obrati pažnju onaj posrednik koji je doveo kupca radi sklapanja ugovora, a to su: mogući rizici u vezi sa upisom predmeta nepokretnosti u Registar nepokretnosti, upravo sam o tome govorila, upisa na pravo, odnosno teret na predmetnoj nepokretnosti i o tome sam vam malopre govorila. Postojanje prava preče kupovine i ograničenje u pravnom prometu u skladu sa posebnim propisima. Za sve to vam je potrebno određeno predznanje.
Dakle, ako ste se jednim kraćim kursom upoznali sa svim tim potrebnim pravnim institutima, položili stručni ispit, a mi čak i ne znamo koji će biti kriterijumi, kakav će to stručni ispit biti? Nemamo podzakonske akte u koje možemo da izvršimo uvid pa da kažemo – u redu to će možda odgovarati svim onim zahtevima koje ste ovde naveli u zakonu.
Dakle, nema pravne sigurnosti ukoliko isključite taj element koji se odnosi na stručnost, na stručno obavljen posao. Pravna sigurnost podrazumeva da se u najvećoj mogućoj meri otklone ti rizici u domenu prava koji mogu da prate određeni pravni posao. Nažalost, ovaj zakon zaista ne omogućava uspostavljanje takve vrste pravne sigurnosti.
Zato smatramo da je jako bitno da bar jedno lice, da li zaposleni u toj agenciji ili neko ko će obavljati određene konsultantske poslove za tu agenciju da ima završen pravni fakultet pored onog stručnog ispita koji je potreban.
Pravni fakultet traje četiri godine. Taj stručni ispit je samo stručni ispit i ništa drugo. Bez obzira koliko je bitno da se što više ljudi zaposli, između ostalog i da se ohrabre ljudi, da kao preduzetnici se okrenu otvaranju i ovih agencija za posredništvo, bez obzira što mnogi nemaju završene pravne fakultete, ali ne smemo dozvoliti da tako ozbiljna problematika bude u toj meri ne zaštićeno, bez valjane stručnosti koja je neophodna po ovom pitanju.

Hvala gospodine ministre. Drago mi je što ste imali određenu dilemu oko toga. Drago mi je što ste shvatili koliko je bitno da se uvede red u ovu oblast i koliko je bitno da se favorizuje taj element stručnosti.
Jasno mi je da danas imamo jako veliki problem sa nezaposlenošću. Jasno mi je kako su do sada radile ove posredničke agencije. To nam ne daje pravo da ne dostignemo taj nivo kvaliteta agencija za posredovanje koji bismo imali ukoliko bismo uveli tu obavezu, pravnu struku, da bar jedno lice ima pravni fakultet, koje će se angažovati izvan radnog odnosa.
To ne bio dodatni teret za agencije, a bila bi jedna dodatna sigurnost za one koji će angažovati posredničku agenciju. Mislim da ne možemo u toj meri tu struku i stručnost da izostavimo kada razgovaramo o tome kako uvesti stvari u legalne tokove i kako obezbediti pravnu sigurnost.
Gospodine ministre, samo još nešto. U ovom zakonu ste malo konfuzni kada dozvoljavate na ovaj način da se izniveliše struka sa SSS u agenciji, a pri tom zahtevate da ta agencija zaista ima neka znanja koja ne može da stekne bez završenog pravnog fakulteta, pa makar zaposleni i položili taj stručni ispit. Tu trebate da rešite pitanje šta hoćete, da li da uvedete sigurnost ili da stvari ostavite u ovakvom stanju u kojem ste ih zatekli.

Hvala vam, gospođo potpredsednice.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj amandman je u stvari u vezi sa onim amandmanom na član 5. i ponovo se odnosi na pravnu struku. Ja bih vas samo podsetila na činjenicu da bi ovaj zakon trebalo da ima dva cilja – jedan je da zaštiti interese države, a drugi da zaštiti interese pojedinaca i građana.
U kojoj meri će da se zaštite ti interesi, pre svega države koja bi želela ovim zakonom da anulira sivo tržište prometa nepokretnosti, a u kojoj meri će zaštititi interese građana da neće strahovati od toga da će jednu nekretninu kupiti sa nekim nevidljivim teretom ili će kupiti nekretninu koja je već prodata po tri, četiri puta? Mi ne živimo na Marsu, mi živimo u Srbiji i znamo otprilike kakvo je to haotično stanje na tržištu nepokretnosti, znamo koliko su u stvari građani nezaštićeni kada se pojave kao prodavci ili kao kupci, apsolutno je nebitno.
Ja bih vas samo podsetila da kada se posreduje u prometu nepokretnosti, onaj posrednik mora biti upućen u odredbe Zakona o hipoteci, Zakona o obligacionim odnosima, Zakona o prometu nepokretnosti i još nekih zakona kojih sada i ne mogu da se setim da nabrojim. Onda se postavlja pitanje – kakav je to kvalitet usluge koji će posrednik da pruži sa četvrtim stepenom stručne spreme, pa makar i sa položenim stručnim ispitom, kakav je to evropski standard i kako ćete vi na ovaj način da pojačate neku ekonomsku konkurenciju, ja zaista ne vidim u rešenjima iz ovog predloga zakona.
Međutim, ja vidim unapred koji će biti problemi jer, faktički, ostaće ovi postojeći. Naime, taj stručni ispit je još uvek jedna „tabula raza“, mi ne znamo šta će u stvari da sadrži u sebi i opet će se oformiti neka komisija i opet ćemo samo da generišemo administraciju. Dakle, to jeste problem ukoliko se zalažemo za neke evropske standarde.
Još jednom bih vas zamolila da dobro razmislite. Jer, ukoliko vi dozvoljavate čak i u onom članu 5. da stručni ispit ne mora da ima svako od zaposlenih, ne mora ni vlasnik agencije da ga ima, nego može i neko lice koje nije u stalnom radnom odnosu, zašto onda taj stručni ispit ne vezivati ujedno i za visoku stručnu spremu, odnosno završeni pravni fakultet? Dakle, imaš završen pravni fakultet, imaš stručni ispit, verovatno ćeš ga i mnogo lakše položiti, prema tome, možemo da se konsultujemo, možemo da radimo sa tobom i to ne nosi neke posebne troškove za funkcionisanje te agencije.
Radi se samo o tome da gledamo šta je to u stvari zajednički interes i države i pojedinca i kakvo je stanje trenutno u prometu nepokretnosti u Srbiji, a stanje je zaista haotično. Nažalost, nemamo jasne statističke podatke i konkretne pokazatelje kakve su posledice tog haotičnog stanja baš po život građana i uopšte u vezi naplate poreza.

Hvala vam, gospođo potpredsednice.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, malopre smo govorili koliko je zaista nedopušteno da se stručnost poistoveti sa opterećenjem, ali ovaj amandman se odnosi na etiku. Dakle, radi se o tome da posrednik koji protivno ugovoru ili protivno interesima svog nalogodavca radi za drugu stranu, treba da gubi pravo na posredničku naknadu i na naknadu troškova. Zaista ne razumemo zašto ste odbili ovaj naš amandman. On neće dodatno opteretiti zakon ali će pojednostaviti situaciju jednu životnu koja može da nastane u svakom posredovanju.
Dakle, ukoliko klijent smatra da je posrednik radio nešto na njegovu štetu, zašto bi on trebao da plati posredniku naknadu koja je ugovorena ili koja je zatražena od njega. Sudovi su ti koji će odlučivati kakav je bio rad posrednika i definitivno će sud dati poslednju reč. Ali treba, između ostalog, i ovakvu odredbu staviti u zakon da stvari budu jasne, da treba da postoji jedan red, da treba da postoji poštovanje zakona, pravna sigurnost a trebalo bi da postoji i neka vrsta etike koja će obavezivati svaku stranu pa i posrednika. Dakle, zaista sam očekivala da ovaj amandman usvojite. Imate svoju koncepciju kako ovaj zakon treba da izgleda i kako da se primenjuje. Očekujem da ćemo uskoro imati izmene i dopune ovog zakona.

Poštovana gospođo potpredsednice, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo, pokušali smo i ovim amandmanom da malo pojasnimo stvari u ovom predlogu zakona i da utvrdimo koje su obaveze, konkretno, i posrednika i nalogodavca. Između ostalog smo predvideli, da ukoliko se radi o tome da posrednik radi i za jednu i za drugu stranu, da u tom slučaju ima pravo na naknadu, ali ta naknada bi trebalo da padne na teret i jedne i druge strane, tako da se jednostavno ne udvostruči. To je jedan pravni posao, jedan posrednik, dve stranke, radi u interesu obe strane, i najnormalnije bi bilo da se smanje ti troškovi, posredovanja u tom smislu, što će ustvari naknada da se podeli između nalogodavca i jednog i drugog.
Smatrali smo da je to jedno dobro rešenje, koje se direktno naslanja i na rešenja iz Zakona o obligacionim odnosima. Smatramo da je ovaj zakon u velikoj meri proistekao upravo iz Zakona o obligacionim odnosima i u članu 2. se vi direktno pozivate, da sve ono što nije regulisano ovim zakonom, trebalo bi da se reguliše upravo tim zakonom.
Dakle, ako ste se već opredelili da imate jedan poseban zakon za promet i zakup nepokretnosti, bilo bi dobro da i neke konkretnije institute unesete u zakon, između ostalog i ovaj amandman je bio usmeren na to da se stvari konkretizuju, jer samo u tom slučaju nećete imati razne nedoumice, ukoliko imate jasan zakon sa konkretnim odredbama i konkretnim obavezama svih strana u budućem pravnom poslu.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, tri su ključne zamerke poslanika LDP na ovaj zakon. Jedna se tiče finansijske nezavisnost, koja će evidentno da ugrozi ovakvo rešenje, o tome je govorila gospođa Gerov, drugo se tiče dvostepenosti postupka, a treća se tiče retroaktivnosti primedaba ovog zakona na postupke koji su započeti prema zakonu koji je trenutno na snazi.
Dakle, radi se o tome da je velika razlika, i tu ne postoji samo terminološka razlika i terminološko usklađivanje sa Zakonom o budžetskom sistemu, kada govorimo o taksama i o naknadama.
Komisija za zaštitu konkurencije je nezavisno državno regulatorno telo. Oni imaju svoj tarifnik. Na osnovu tog tarifnika naplaćuju određenu naknadu. Taksa će da se reguliše Zakonom o administrativnim taksama i tu postoje ogromne razlike između toga kako će u stvari ta naknada, evidentno naknada i dalje, bez obzira kako je mi zovemo, da se utvrđuje, i njena visina i kako će se naplaćivati, od koga će se naplaćivati, i sve ono ostalo što je bitno kada se govori o nekoj vrsti finansijskog davanja.
Međutim, kod ovog člana 8, gde vi u stvari brišete mogućnost da se neko obrati drugostepenom organu, nakon što je dobio zaključak kojim se upravlja postupkom i onemogućavate mu da na pravi način u pravo vreme reaguje na određene nepravilnosti u tom postupku, vi u stvari zaista narušavate tu vrstu načela dvostepenosti postupka u upravnim postupcima.
Dakle, jako je bitno da stranka, kada učestvuje u nekom postupku, ima pravo da reaguje ukoliko smatra da je državni organ, odnosno u ovom slučaju jedno regulatorno telo, odlučilo na neki način, mimo zakona, protivno zakonu, a pri tom mu je povređeno neko pravo. Nije dovoljno da se uputi naknadno na upravni spor. Dakle, bitno je da se na vreme reaguje, s obzirom da se u postupcima pred Komisijom za zaštitu konkurencije radi o ozbiljnim predmetima, sa ozbiljnim finansijskim posledicama za učesnike u tom postupku.
Treće, što se retroaktivnosti tiče, zaista je potrebno da se nekako poštuju pozitivni propisi i svi oni postupci koji su započeti, bilo bi dobro, pravne sigurnosti radi, i da se završe prema tom postupku koji je aktuelan. Vi kada odlučujete da u hodu menjate određena pravila, vi na taj način, bukvalno, narušavate neku predvidljivost, kako će se u stvari odvijati taj postupak za zainteresovana lica u postupku pred Komisijom za zaštitu konkurencije.
Zato smo mi smatrali da ovaj predlog zakona ima određene nedostatke, koji u velikoj meri ugrožavaju nezavisnost rada ove komisije, a ujedno ugrožavaju i prava ovih ostalih učesnika u postupku. Jer, dozvolićete, ukoliko nedostaje jedna žalba ili ukoliko se postupak na kraju završi prema nekim novim pravilima, to nije ništa drugo nego upravo ugrožavanje prava učesnika.

Hvala vam.
Gospodine ministre, uz dužno uvažavanje i vas i Komisije za zaštitu konkurencije, jako je bitno da se zaštite interesi, ne samo komisije, nego i učesnika u tom postupku pred komisijom. Na ovaj način zaista se narušava pravo tog učesnika. Šta će se desiti? Vi ostavljate mogućnost arbitrernosti, samovolje, kršenja određenih propisa i pravila od strane komisije, a sve to na štetu učesnika protiv koga se vodi taj postupak.
Razumem da je njima to jedan problem, ukoliko stranke reaguju na određene nepravilnosti, razumem i to da bi možda želeli neki efikasniji postupak, ali nije rešenje da napravite ovakvu vrstu restriktivnosti, odnosno i represije čak, nego da se kvalitet i efikasnost rada komisije pojača. Dakle, to je odgovor na to da li treba ili ne treba dvostepeni postupak. Jer, dvostepeni postupak je upravo iz tog razloga bitan, da bi se maksimalno obezbedila jedna objektivnost u postupku i zaštitila sva prava.
Komisija za zaštitu konkurencije inače je tražila i da se ostane pri naknadi, a ne taksi koju ona naplaćuje. Međutim, niste uvažili taj njihov zahtev. Prema tome, ni u ovom slučaju ne bi trebalo da budete u toj meri kooperativni. Dozvolite da i stranka u postupku ima određena pojačana prava, kada se govori o upravljanju postupkom.

Hvala vam, gospođo potpredsednice.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, hajde da pojednostavimo stvari i da objasnimo šta smo mi sa ovim amandmanom želeli.
Zamislite da postoji jedan investitor koji je izgradio jedan objekat sa nekoliko stanova. Taj investitor je prodao, recimo, većinu stanova kupcima koji su u celosti isplatili kupoprodajne cene. Dakle, izvršili su sve svoje obaveze prema investitoru, prodavcu.
Šta se dešava u međuvremenu? Napomenula bih da je investitor dobio odobrenje za gradnju, počeo je sukcesivno da plaća naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta. Dakle, određeni deo procedure je ispoštovao. Sada taj investitor jednostavno finansijski propadne, otvori se stečajni postupak. Šta se tada dešava? Kupci stanova, koji su isplatili svoje stanove, ne mogu da legalizuju te svoje stanove zato što nije u celosti ispoštovana ta procedura koja je zakonom predviđena da bi se objekti, odnosno stanovi legalizovali i kao takvi upisali u javne knjige.
Stečajni postupci jako dugo traju u Srbiji. Ukoliko sumnjate u to, gospodine ministre, predložila bih vam da se konsultujete i sa aktuelnim ministrom privrede koji je i te kako učestvovao u stečajnim postupcima kao stečajni upravnik. Šta više, važi za nekrunisanog kralja stečajeva u Beogradu.
Dakle, ovo je jedna priča koja je toliko aktuelna što se tiče problema kupaca stanova po svim gradovima Srbije od investitora koji na kraju postaju nesolventni i ne mogu do kraja da završe tu dokumentaciju koja je potrebna da se stanovi legalizuju.
Verujte mi, u Beogradu ima jako veliki broj nezadovoljnih kupaca ovakvih stanova koji zaista ništa nisu loše uradili i nisu pogrešno uradili, a trpe posledice, a nema ko da ih zaštiti.
Lokalne samouprave koje faktički imaju benefit od plaćanja tih naknada za korišćenje građevinskog zemljišta nešto se nisu posebno angažovale oko toga da učestvuju u stečajevima i da potražuju te naknade iz imovine koja predstavlja stečajnu masu.
Ovim amandmanom mi bismo u stvari postigli dve konkretne pozitivne stvari. Kao prvo, lokalne samouprave bi stekle jedno prioritetno pravo, jedno pravo izdvojenog namirenja svojih potraživanja po osnovu te naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, a pri tome kupci stanova bi imali benefit u tom smislu što bi mogli da realizuju uknjižbu tog svog čistog prava u javnim knjigama.
Dakle, zaista ne vidim razloga da ne učinite nešto što će, s jedne strane, da napuni budžete lokalnih samouprava, a to vam je jedan od ciljeva Predloga zakona. S druge strane, zaista ćete pomoći građanima koji su toliko puta već trpeli loše posledice loših odluka, loših zakona, lošeg rada državnih institucija i organa.
Vi ste odbili ovaj amandman rekavši da smatrate da je neprecizan i da smatrate da će uneti samo dodatnu konfuziju u primeni ovog člana 7. zakona.
Mi milimo da ceo ovaj zakon u stvari ima taj elemenat i tu vrednost dodatne konfuzije koja će da se stvori u javnosti - da li će zakon da se primenjuje ili neće, da li će objekti da se ruše ili ne i šta je u stvari konkretan razlog za predlaganje ovog zakona, jer mi smo ovde i od vas čuli da ni vi sami niste sigurni šta ćete u stvari raditi sa zakonom kada bude stupio na snagu.

Hvala gospođo potpredsednice.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovde se radi o tome šta je sve potrebno da se dostavi kada se predaje zahtev za legalizaciju od dokumentacije. Po zakonskom predlogu navodite da je potrebno da se dostavi dokaz o pravu korišćenja, svojine, to vam je jedan od uslova, odnosno zakupa na građevinskom zemljištu, to je drugo, i onda kažete – odnosno dokaza o pravu svojine na objektu, što znači da ili ćete imati dokaz o pravu korišćenja svojine ili zakupa ili ćete imati dokaz o pravu svojine na objektu.
Po našem mišljenju potrebno je kumulativno da se pruže dokazi na sve ove činjenice. Morate pružiti dokaz da ste vlasnik, zakupac, odnosno korisnik zemljišta. Morate pružiti dokaz da ste vlasnik objekta i nije tačno, kako ste u obrazloženju o odbijanju ovog amandmana naveli, da ne može da se pruži dokaz o pravu vlasništva zato što pravo vlasništva na objektu se stiče po vama dobijanjem građevinske odnosno upotrebne dozvole. Nije tačno. To je pravni nonsens što ste ovde napisali u mišljenju Vlade u vezi ovog amandmana.
Dakle, pravo vlasništva se stiče izgradnjom objekta. To je taj osnov. Izgradnja. Morate da pružite dokaz da ste gradili objekat. Imaćete takve situacije da će vam se javljati građani koji imaju dokaz da imaju pravo korišćenja, zakupa ili svojine na određenoj parceli a neće pružiti dokaz o pravu vlasništva, odnosno dokaz o tome da su gradili na tom zemljištu. Vi ćete to prihvatiti, a možda je to neko drugi izgradio na tuđem zemljištu, uradili su neki pravni posao trange-frange, što se inače redovno radi u Srbiji. Unosite konfuzije svakom odredbom ovog zakona. Ovaj zakon ima dijabolični kvalitet. Ovaj zakon će samo da unazadi uopšte bilo kakvu vrstu privrednih aktivnosti, gde je u stvari uključeno i pravo svojine na nekretninama. Ponovo vas pozivam i molim da povučete ovaj zakon iz procedure.

Hvala vam gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nije poenta u tome da se amandmani usvajaju. Poenta je u tome da se postojeći Predlog zakona popravi. Očigledno da ne postoji volja da se popravi ovaj Predlog zakona i iz tog razloga mi u potpunosti razumemo zašto ste odbili između ostalog i ovaj amandman poslanika LDP.
Neverovatno je kako ste napravili konfuziju samo u jednom stavu ovog člana 21. Dakle, u stavu 3. vi ste dve nedoumice proizveli. Prvo, nije uopšte jasno ko je u obavezi u određenom roku da postupi, da li organ ili podnosilac zahteva, a pod 2. zaista taj rok koji ste ovde označili je besmislen. To je jedan rok koji predstavlja veliki problem ukoliko zaista ostane u tekstu zakona.
Evo kako glasi taj stav 3. – ako uz zahtev nisu podneti svi dokazi propisani ovim zakonom nadležni organ je dužan da zatraži da se dokumentacija dopuni u roku koji ne može biti duži od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Dakle, ko je dužan da postupi u roku? To je jedno pitanje. Drugo, šta to znači u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona? To je prosto nemoguće primenjivati u praksi.
Mi poslanici LDP smo predložili da se konkretizuje rok od godinu dana na koji će se, pretpostavljamo da je to bila intencija, obavezati podnosilac zahteva da svoju dokumentaciju uredi i dopuni. Zar nije to mnogo jednostavnije i mnogo racionalnije?
Gospodine ministre, zaista ste vi ovde davali neke odgovore poslanicima kada su se pozivali na neka neracionalna rešenja iz Predloga zakona. Između ostalog, vi ste i naveli da postoje neke investicije i postoji neki autoput, neki deo autoputa za koji nije ni tražena građevinska dozvola, niti je data građevinska dozvola. Naveli ste bivšeg ministra finansija da je on bio u stvari autor te investicije. Sada vas pitam, gospodine ministre, vi ste godinu dana sedeli sa tim ministrom u istoj Vladi, zašto onda niste pitali ministra finansija kako on u stvari misli da realizuje tu investiciju oko gradnje nekog dela autoputa?
Dakle, postoji li koordinacija u Vladi ili ne postoji? To je osnovno pitanje.
Što se ovog zakona tiče, kako sve više odmiče ova rasprava sve više postaje jasno da prosto ovaj zakon nikada neće zaživeti. Zato se postavlja pitanje ozbiljnosti predlagača zakona, a nažalost, posledice ovakvog zakona trpeće građani i to nije prvi put, počevši od onog vašeg zakona, recimo, o upisu nelegalnog građenih objekata u katastar. To je takođe jedan pravni nonses, ali očigledno ostajete u kontinuitetu.

Hvala vam gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici. Neverovatna je lakoća sa kojom ste vi prihvatili da ono loše rešenje iz člana 21. potvrdite tako što ćete usvojiti jedan amandman koji je uskladio to rešenje iz člana 22. sa rešenjem iz člana 21. Dakle, umesto da poboljšate i onaj član 21. usvajanjem amandmana, tako što ćete ga uskladiti sa članom 22, vi ono bolje rešenje iz člana 22. ukidate i napravite opet jednu zabunu.
Kao da gubite iz vida koje su posledice ovih zakonskih rešenja po građane, ukoliko zaista rešite da ih sprovodite. To je zaista veliko pitanje – zašto ste se odlučili upravo za ovu formu koja je predočena narodnim poslanicima u Skupštini?
U članu 22. smo pokušali na neki način da vam ostavimo prostora za manje drakonsko rešenje i ostavili smo mogućnost onom građaninu koji je podneo zahtev, a dokumentacija mu nije celovita i kompletna, da može da povuče taj svoj zahtev kako ne bi došao u situaciju da mu porušite objekat zato što neki dokumenat fali iz te dokumentacije koja je predviđena zakonom.
Dakle, ostavili smo mogućnost da onaj koji je podneo zahtev raspolaže sa tim zahtevom. Vi niste prihvatili amandman i ostajete pri tom vašem tvrdom stavu da nema tu nikakvog drugog rešenja osim rušenja, ukoliko se odbaci zahtev zato što nije bio kompletan. Mislim da je to veoma strogo, kada se uzima u obzir kako dopuštate sebi puno prostora za razne propuste i mnogo šta sebi progledate kroz prste, a građaninu ćete srušiti objekat ukoliko mu dokumentacija nije kompletna.
Bilo bi dobro da ovde jasno izađete i kažete da li ste ozbiljno mislili juče kada ste govorili o tome da se objekti neće rušiti ukoliko su predviđeni uslovi koje je ovaj zakon predvideo za rušenje ili ste samo onako u nekom momentu dobrog raspoloženja to predočili javnosti. To je samo iz tog razloga da se napokon razjasni šta se želi ovim zakonom. Da li je ovaj zakon pro forme dat u skupštinsku proceduru ili se zaista želi podvući crta oko divlje gradnje? Mislim da je to jako ozbiljno pitanje i bilo bi dobro da u tom smislu i odgovor bude ozbiljan.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, stekla sam utisak tokom današnje rasprave da mi od šume više ne vidimo drvo. Ovde, čini mi se, da više nikome nije bitno da razjasnimo neke činjenice koje su od izuzetnog značaja za građane ove države, a to su činjenice koje se odnose na pribavljanje građevinske i upotrebne dozvole. Zaboravlja se smisao tih dozvola. Zašto se te dozvole traže, zašto su te dozvole potrebne prilikom gradnje i prilikom preuzimanja objekta za redovnu upotrebu?
Zato meni ceo taj postupak donošenja ovog zakona više liči na onu narodnu „Videla žaba kako se konj potkiva, pa digla i ona nogu“. Dakle, vidi se kako se radi u svet legalizacija, pa hajde i mi da donesemo neki zakon, pa će to tako nekako da postoji, pa ćemo možda da ga primenjujemo, a možda i nećemo.
Upravo tako i ovaj amandman poslanika LDP na ovaj član 24. pokušava na neki način da promeni taj stav Vlade prema ovom zakonu, malo bar da ga uozbilje. Ali, očigledno, nismo uspeli i očigledno da će zakon u ovoj formi u kojoj je već sada i da uđe među narod i, u stvari, da proizvodi sve one najgore posledice o kojima smo već danas govorili.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, o članu 25. smo vam govorili. Dakle, to je odbacivanje zahteva čije odbacivanje ima za posledicu rušenje objekta. Odbacuje se zahtev ukoliko nedostaje jedan elemenat u tom zahtevu, a koji se odnosi na član 24. Dakle, posledica je katastrofalna za podnosioca zahteva.
Gospodine ministre, zaista odsustvo odgovornosti prema građanima, odsustvo odgovornosti prema životu u Srbiji i nedostatak dovoljne mudrosti da se ovaj zakon zaista napiše tako da može da se primenjuje, a ne da ostavi prostora za velike arbitrarnosti, za mogućnosti ogromne korupcije, za samovolju i ostavlja mogućnost da se zakon ne primenjuje ukoliko sve postane besmisleno, a biće besmisleno ukoliko vam svaki drugi zahtev ispuni uslove da se odbaci, a samim tim da se bespravno izgrađeni objekti poruše.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član 31. je u direktnoj koliziji sa članovima 21. i 22.
Tamo ste uredili zaista taj besmislen rok - godinu dana kao najduži rok za dopunu dokumentacije od pravosnažnosti, odnosno objavljivanja zakona u „Službenom glasniku“.
Dakle tamo je godinu dana, to je do oktobra, novembra meseca 2014. godine, a u ovom članu vi dajete šest meseci lokalnim samoupravama da donesu opšti akti kojim će urediti visini naknade korišćenja građevinskog zemljišta, odnosno određene popuste koje mogu predvideti za plaćanje te naknade određenom sloju građana.
Dakle, o čemu se ovde radi? Svaki član koji smo mi nekim amandmanom hteli da promenimo, da poboljšamo, očigledno nosi u sebi neku manu, neku proizvodnu manu zbog koje je zakon prosto neprimenjiv.
Dakle, šest meseci lokalnim samoupravama, dozvolićete, to je malo previše. Mi smo predložili 30 dana. To je racionalno i to će samo da poboljša, bar onako u prvom momentu efikasnost rada te lokalne samouprave kada se radi o naknadi za građevinsko zemljište.

Hvala.

Gospođo potpredsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, svaki član zakona je jedna životna situacija i odnosi se na realan život i ukoliko imate dovoljno mašte onda ćete shvatiti koliko je problematičan ovaj stav 1, kada vi privremeno priključenje na infrastrukturu, kao što su elektroenergetska, gasna, mreža elektronskih komunikacija ili mreža daljinskog grejanja, vodovoda i kanalizacije, vezujete za 11. mart 2010. godine kao reper podnošenja zahteva za legalizaciju.

Šta će se desiti ukoliko je neko još ranije, iako nije podneo zahtev za legalizaciju, podneo zahtev za privremeno priključenje na infrastrukturu? Hoćete ga sad isključiti? Šta će se desiti ukoliko neko uopšte i nije podneo zahtev a, prosto, mora da živi, 21. vek, mora da ima električnu energiju, vodovod, kanalizaciju, gas i slično? Kako ćete to, u stvari, da sprovedete, ukoliko zaista mislite da poštujete ovaj član 34?

Zaista, gospodine ministre, toliko toga smo pričali tokom ove skupštinske rasprave i skoro svi poslanici su jednoglasni u tome da zakon ima ozbiljne nedostatke, da su članovi zakona jedan sa drugim u koliziji, da neće moći da se sprovodi, a ako se bude sprovodio, proizvešće zaista enormne gubitke i veliku štetu. Dakle, kako ćete rešiti taj problem jednog dana u životu, u praksi ako se susretnete sa isključivanjem tih privremeno priključenih na infrastrukturu?