Hvala vam, gospođo potpredsednice.
Poštovana gospođo ministarko, "Putevi Srbije" danas više nemaju para ni da zakrpe rupe. "Putevi Srbije" su nelikvidni, račun bez krčmara. Gospođo ministarko, ovo je zakon koji u stvari promoviše račun bez krčmara. To je problem.
Kada god se postavi pitanje – kako je to moguće da se napravi dug od preko milijardu dinara, a da ne znamo ko ga je napravio, kako ga je napravio, na šta je utrošio i na koji način je to utrošio, tog momenta se skreće sa teme i dolazi se do zamena teza.
Postoji osnovana sumnja da se nešto želi sakriti, čim uz ovakav zakon ne dostavite materijal koji će tačno da dâ jasne i konkretne odgovore o čemu se tu radi, koja je to struktura duga, koje su specifikacije koje se odnose na ovih milijardu i 300 i nešto miliona dinara?
U obrazloženju zakona kažete da neće nastati novi troškovi za privredu i građane, a u članu 3. zakona kažete da se sredstva za izmirenje obaveza iz člana 1. ovog zakona obezbeđuju u budžetu Srbije. Ko puni budžet Republike Srbije? Valjda ga građani Srbije pune i njih jako interesuje da li će da se zakrpe, bar da se zakrpe rupe na putevima Srbije, a o tome da se ti putevi rekonstruišu ili da se grade novi putevi, mislim da građani čak i ne razmišljaju. Jednostavno, prihvatili su da je to jedna letargija zbog jedne nesposobne vlasti koja godinu dana sedi tu gde jeste i nije našla adekvatan odgovor ni na jedno goruće pitanje ove privrede, ove ekonomije ovog društva.
Samo pitamo i želimo da znamo – kako je ovaj dug od preko milijardu dinara nastao? Zaista ne želimo da dozvolimo da se teme zamenjuju. Nekada su se teme birale u smislu – ne damo Kosovo, izgubićemo Kosovo, pa se onda pričalo o evropskim integracijama, a danas se priča nešto sasvim drugo. Danas se postavlja pitanje – da li su privatizacije bile korisne ili nisu? Da li su kompromitovane ili ne? To je zamena teza. Ovde se samo radi o jednom osnovnom pitanju, a to je – zašto se građani ovde države zadužuju a da niko za te dugove ne odgovara, a te dugove je proizveo?

Hvala vam, gospođo potpredsednice.
Poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, svakakvi zakoni su prolazili kroz ovu skupštinu, ali ovakav zakon nikada. Dakle, ovaj zakon je prava slika i prilika u kojoj meri je izvršna vlast bahata, u kojoj meri je arogantna, u kojoj meri je apsolutno ne interesuje kako će da reaguju narodni poslanici kada određen predlog zakona stigne u parlament. Ovaj zakon je neodređen i neodrediv. Ovaj zakon je šupalj.
Dakle, radi se o tome da mi treba da odlučujemo o nemaloj svoti novca koja predstavlja dug "Puteva Srbije", koji će pasti, normalno, na teret onog prosečnog građanina Srbije, a da pri tom ne znamo ništa u vezi tog duga. Razumem da su bili različiti partijski činovnici koji su napravili taj dug, razumem da i partije imaju određene blagonaklone odnose prema tim svojim partijskim činovnicima i članovima, ali nikako ne razumem kako se Vlada usuđuje da ovakav predlog zakona dostavi parlamentu na rešavanje i da zaista očekuje da mi ne primetimo ovo kukavičije jaje. Ovo jeste kukavičije jaje i ovo jeste jedan sumnjivi dokument.
Ako Vlada predaje parlamentu da rešava o jednom sumnjivom dokumentu, u smislu donošenja tog zakona, ja mislim da je to kraj te Vlade. Jeste da se Vlada trenutno nalazi u rotaciji, jeste da se nalazi u nekom statusu lingua, da li će ili neće promeniti i koje ministre će promeniti, koje će da rekonstruiše, a koje neće, ali to ne znači da Vlada neće pre ili kasnije doći u poziciju slobodnog pada, nastavi li na ovaj način da se odnosi prema zakonima. Mi bismo vam predložili da napravite jednu jedinstvenu evidenciju, jednu centralizovanu evidenciju svih gubitaša javnih preduzeća, pa da imamo na jednom mestu tačno podatke o tome koliko duguju, kome duguju i zašto duguju. To je u stvari jedan odgovoran odnos prema javnim preduzećima i uopšte prema budžetu Republike Srbije, a pre svega prema građanima.

Hvala, gospodine predsedniče.
Poštovana gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, LDP neće podržati ova tri zakona najmanje iz razloga koji sadrže odredbe ovih zakona, a više iz razloga koji se daju naslutiti, koji insinuiraju ova tri zakona i njihove odredbe, a više iz razloga što i danas imamo jedan Zakon o računovodstvu i reviziji koji se očigledno ne primenjuje.
Niste nam dali razloga da verujemo da će nešto da se promeni kada razdvojite ta dva segmenta jednog zakona, pa napravite dva nova zakona: jedan od računovodstvu, drugi o reviziji.
Konsultovali smo se sa stručnom javnošću. Stručna javnost, revizori, računovođe, nisu oduševljeni sa rešenjima iz ovih zakona. Štaviše, obratili su se sa određenim apelom, ističući da tu nešto nedostaje, da se urušava neki kvalitet regulative, što se računovodstva tiče. Urušava se položaj računovođa. Usluge koje će oni davati takođe, što se kvaliteta tiče, neće dostići određene standarde koji bi morali da budu prioritet. To je što se stručne javnosti tiče.
Kada pogledamo društveni kontekst u kojem se danas razgovara o ovim zakonima, onda možemo da uočimo jednu veoma neveselu sliku stanja privrede u Srbiji, realnog sektora, kao što vi kažete, gospođo ministarko. Interesantno je to što vi toliko insistirate na tom realnom sektoru, kao da je onaj drugi virtualan. Očigledno je da mi imamo paralelne stvarnosti. Jedna stvarnost je u kojoj stvarno živimo i druga stvarnost je koja je hipotetička, koja je teoretska i u kojoj stvarnosti obitavaju i naši zakoni i u kojoj stvarnosti mi imamo neke šanse da promenimo ekonomsku politiku, u kojoj stvarnosti možemo da dobijemo neki privredni rast od najmanje 2%, u kojoj stvarnosti nećemo dostići 200 milijardi dinara javnog duga, odnosno deficita, u kojoj stvarnosti se poštuju zakoni i pre svega finansijska disciplina.
Finansijska disciplina je ono što nedostaje ovoj državi, kao što je nije bilo u proteklih 20 godina. Na osnovu pokazatelja i realnog života i stanja realnog sektora ne možemo očekivati da će tu nastati neke značajnije promene.
Da pogledamo kako funkcioniše ova Vlada koja je preuzela na sebe teret da pojača taj realni sektor, da pojača kontrolu funkcionisanja finansija u ovoj državi, da pojača značaj revizora, računovođa i da jednostavno uvede jedan red, jednu disciplinu u funkcionisanju ovog realnog sektora. Izgleda tako što se rekonstrukcija Vlade pretvara u jednu špansku seriju. Iz dana u dan čujemo da su se dva ili tri čelna čoveka Vlade negde sastala, prodiskutovala i rastala i to već mesecima tako.
Evidentno je da su se iskristalisali problemi koji opterećuju Vladu. Evidentno je da i članovi Vlade, i premijer i vicepremijer, znaju gde su podbacili, znaju koji su to članovi Vlade koji ne rade dobro svoj posao. Svesni su koje su posledice po građane Srbije, ova neka vrsta nerada u okviru Vlade.
Međutim, umesto da se brzo prione tom poslu i da se rekonstruiše Vlada ili ako ne može da se rekonstruiše, pa, molim lepo, idemo na izbore. To se odlaže iz dana u dan, iz nedelje u nedelju, iz meseca u mesec. Očigledno je da mi verovatno do kraja meseca nećemo dobiti izveštaj Vlade o tome da li će rekonstruisati, ako hoće, kako će rekonstruisati Vladu, koje će ministre promeniti, zašto će te ministre promeniti i koji su stvarni ciljevi ove Vlade. Da li to onda znači da mi moramo da osnujemo jednu novu agenciju, jedno novo kontrolno telo koje će u stvari da radi izveštaje o radu Vlade od dana do dana, od nedelje do nedelje i iz godine u godinu?
Očigledno je da ova Vlada sama nema kapaciteta i nema sposobnosti da se odgovorno odnosi prema građanima koji su u stvari i glasali za političke stranke koje sada čine ovu vlast.
Kada pogledamo da je pet milijardi evra dospelo za naplatu potraživanja za 2013. godinu u smislu kredita i kamata, odmah se postavlja pitanje – kako je moguće da se došlo do te sume ukoliko smo već imali neke zakone koji su regulisali i finansijske izveštaje i finansijske kontrole, sve ono što je predviđeno da spreči ovakvu vrstu neracionalnog trošenja sredstava? Dozvolićete, ako vi imate dospeli dug od pet milijardi evra u toku jedne godine, to nije ništa drugo nego ogroman balast koji je u stvari nastao jednom neodgovornošću, jednom bahatošću i jednom pohlepom nesposobne vlasti.
Ne želim da ulazim više u to koja je to vlast proizvela ove dugove, jer godinu dana je ova Vlada, od kada se formirala, nekako propustila taj vremenski period da nešto značajnije promeni. U novembru mesecu ste izašli sa jednim predlogom budžeta za koji smo tada rekli da je nerealan. Fiskalni savet je govorio koliko je nerealan i u pogledu procene i planiranja i prihoda i rashoda. Tada je, takođe, rečeno da je onaj deficit koji vi predviđate od 3,6 apsolutno neracionalan i nerealan i da pripada onoj virtuelnoj stvarnosti, onom paralelnom svetu teorijskih mogućnosti.

Kako da ne, gospodine predsedniče. Upravo se o tome i radi, da ukoliko se ovim zakonima želi uvesti neki red u toj finansijskoj oblasti, onda je red da govorimo nešto i o tome kako smo došli u ovu situaciju apsolutne finansijske neodgovornosti i jednog odnosa koji je neprimeren za Vladu u ovakvoj ekonomskoj krizi prema privredi, prema realnom sektoru, kao što bi rekla gospođa ministar.
Prošle godine je u Zakon o budžetu uneta jedna odredba koja je upravo dijametralno suprotna toj nekoj tendenciji da se uvede red u realni sektor, a to je onaj član zakona koji ste ovim rebalansom budžeta izbrisali. Taj član je omogućio da se Vlada dodatno zadužuje, uzima kredite i daje garancije uprkos onim predviđanjima iz člana 3. Zakona o budžetu. Mi smo i tada isticali da će ovo dati apsolutnu autonomiju postojećoj vlasti da raspolaže i uzima kredite bez ikakve kontrole i bez zakonskog ograničenja. Na kraju ste došli do onoga što smo mi tvrdili i u stvari ste potvrdili da smo vas na vreme upozorili i da smo vam na vreme rekli šta je to što neće valjati u toj vašoj ekonomskoj politici.
Nažalost, te ekonomske politike se i dalje nastavljaju u istom stilu, u istom trendu, kako je ono i započeto pre 20 godina, jer mi ne vidimo neke ozbiljnije modernizacijske kapacitete i reformske kapacitete koji bi nam dali nadu da ćete promeniti ovaj poguban ekonomski rezon, da ćemo sve probleme rešiti tako što ih nećemo rešavati, što ćemo ih negde ostaviti za neke buduće generacije, a da ćemo one goruće probleme, novčane, rešiti novim kreditima, novim zaduženjima i, u stvari, finansirati javni sektor koji je najveći teret srpske privrede.
U pogledu javnog sektora apsolutno ništa niste uradili. Javna preduzeća i dalje ostaju, faktički, u netaknutom stanju i dalje ostaju mesto gde će političke stranke, u stvari, neke svoje želje, neke svoje potrebe da zadovoljavaju na uštrb rasta tog budžetskog deficita.
Subvencije i niste nešto smanjili. Niste vodili računa o tome kako se u stvari pišu finansijski izveštaji. U javnom preduzeću "Putevi Srbije", čuli smo da oni godinama ne plaćaju PDV. Niste vodili računa šta se dešava u "Železnicama Srbije". Sutra ćemo videti probleme "Elektroprivrede Srbije". "Srbijagas" i da ne spominjem.
Dakle, sve je to ono što je ostalo i dalje kao jedan nerešeni problem, jedan problem koji je samo prebačen za neke druge, eventualno na nove vlasti koje će doći ukoliko ne rekonstruišete ovu Vladu do kraja meseca, možda već i na jesen.
Suština je ta da, ukoliko zaista ozbiljno mislite da promenite odnos, promenite odnos prema privredi, promenite odnos prema javnim preduzećima, prema privatnim preduzećima i preduzetnicima i onda morate u velikoj meri da se promenite, da se te promene odigraju u 180 stepeni, a ne promene samo kozmetičke prirode, u smislu pisanja zakona koji će tu negde, možda, da zadovolje evropske standarde sadržaja što se neke forme tiče, ali pri tom ne prate onaj realan život, realne razloge zbog kojih mi imamo taj problem finansijske prirode, rast nezaposlenosti, rasta javnog duga, velikog budžetskog deficita i, u stvari, nemogućnosti ulaska u neke ozbiljnije reforme.
Ne vodite računa o tome kako ćete proizvesti one lepe želje o kojima ste danas govorili. To čak ne bih ni osporila da vi to ozbiljno mislite. Vi zaista očekujete da će ovi zakoni nešto značajnije da promene od one situacije koja je bila za vreme postojanja ovog jedinstvenog zakona o računovodstvu i reviziji.
Dobre namere možda i ne bismo osporili, iako bismo osporili razloge da poverujemo u vaš optimizam. Jer, vi ste danas veoma optimistično izneli vaša očekivanja od ovih zakona, a mislim da nema optimizma. Nema optimizma iz tog razloga jer ovi zakoni koji predviđaju neki ozbiljniji pristup tim finansijskim izveštajima, toj finansijskoj kontroli, odnosno jednom redu u finansijskom sektoru, ujedno predviđaju i da se ti zakoni primenjuju. Ukoliko vi nemate političke volje da te zakone primenjujete, vi ćete samo nastaviti onu politiku koja je i do sada bila dominantna. Nije suština ta da se donose zakoni, suština je ta da se ti zakoni i primenjuju.
Niste nam dali razloga da poverujemo da će tu nešto da se promeni sada sa ovim zakonima, ma koliko govorili o tome i da je strana stručna javnost, da je i međunarodna zajednica oko toga saglasna i da je pozdravila sadržinu ovih zakona i to nije dovoljno. Srbija je država koja je visoko zadužena, sa tendencijom rasta tog javnog duga. Srbija je zemlja koja je otprilike do maja meseca povećala svoj dug za dve i po milijarde evra. Srbija je država koja samo proizvodi, očigledno, dugove, proizvodi nesposobnost da se promeni nešto u vezi tih dugova. Srbija je zemlja koja svoje realne probleme gura sa strane.
To je problem i sa ovim zakonima. Najmanji je problem da li ćete vi napisati da će te finansijske izveštaje da pišu ovakvi ili onakvi revizori. Najmanji je problem to što ćete vi reći da će biti potrebno da se, što se računovođa tiče, poveća njihov broj. Pretpostavljam da vam je to bila volja i želja kada ste izuzeli tu mogućnost da se na neki način ograniči ta struka u tom smislu da mogu samo obrazovane računovođe da rade te računovodstvene izveštaje.
Ukoliko dajete mogućnost da bilo ko radi računovodstvene izveštaje i da se bavi računovodstvom, u tom slučaju vi ne dajete šansu struci i ne dajete šansu nekim kvalitetnijim kontrolama i izveštajima.
Meni je zaista žao što je toliko vremena moralo da prođe a da pri tom i dalje ne odustajete od vaše dosadašnje prakse, a to je da zaboravite gde živite, da prednost i dalje dajete partijskim strukturama, i dalje prednost da dajete jednom oveštalom sistemu, sistemu koji se pokazao toliko neproduktivan. Nećemo glasati za ove zakone.

Hvala vam gospodine predsedniče.
Gospođo ministarko, počela sam moju diskusiju, i očigledno niste baš pažljivo slušali, tako što sam navela da je najmanji problem to što piše u odredbama ova tri zakona, da je mnogo veći problem ono što je iza tih zakona, ono što je pisanje tih zakona pokrenulo i ono što vi očekujete od ovih zakona. To je problem, gospođo ministarko. Vi niste dali ni jedan argument koji bi nam dao prilike da zaista poverujemo da će nešto ozbiljnije da se promeni u pogledu finansijske kontrole, finansijskih izveštaja, finansijske discipline, da ne dođemo ponovo u situaciju 2014, 2015, 2016, 2020, 2025. godine, da otplaćujemo sve one vaše greške koje ćete napraviti u hodu dok ovi se zakoni budu primenjivali.
Gospođo ministarko, mi jesmo raspravljali o Zakonu o rebalansu budžeta, ali zaboravili ste da je taj rebalans došao iz tog razloga što nas niste pažljivo slušali novembra 2012. godine, a očigledno ne slušate nas ni danas. To je onda, u stvari razlog da budemo i te kako oprezni kada razgovaramo o zakonima koje predlaže ova Vlada. Dakle, to je osnovni problem, ne u samom tekstu bilo kojeg od ova tri zakona.

Hvala vam gospođo potpredsednice.
Gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što nije sa nama ovde ministar Mrkonjić. Mislim da bi bio mnogo pogodnija ličnost sa kojom bismo mogli da razgovaramo o ovako ozbiljnoj temi kao što je ova koja je na dnevnom redu. Svejedno. Verujem da ćete preneti sve naše poruke iz ove skupštinske sale. Suština je ta da se u Srbiji asfaltiraju putevi uz pesmu i igru pevačice Ane Bekute, a u međuvremenu se zna da je Srbija veoma zadužena, da je ostvarila gubitak za 2012. godinu od 63 milijarde, da su "Putevi Srbije" i te kako veliki teret za budžet, da su ovim rebalansom budžeta dobili subvencije od šest milijardi dinara, da im se sada u javni dug pretvara dug od milijardu i po dinara, da koridori 10 se grade tako što se ljudima ne isplaćuju naknade za eksproprijaciju, tako da kod Grdelice građani protestuju, policijom se rasteruju iako traže svoje osnovno pravo za onu zemlju koja im je oduzeta da dobiju naknadu.
Srbija danas ima javni dug koji iznosi preko 60% BDP. Juče je gospodin ministar govorio o tome da je 2000. godine zatekao javni dug u visini od 60% BDP. To je smatrao da je veoma povoljno za današnju visinu duga, s obzirom da ipak ne iznosi 160%. Međutim, zaboravio je da napomene da je tih 160% BDP javnog duga napravljen sa njegovim sadašnjim koalicionim partnerima. Dakle, bilo bi dobro da se nekako i o istoriji razgovara, da se razgovara i o tome kako i ko je taj dug napravio i onda bi bilo mnogo jasnije šta nam se sve danas dešava i bilo bi mnogo jasnije takve greške ne smeju da se ponavljaju i kako u stvari jedna država može da uči na svojim greškama loših političara i loših politika.
Kada govorimo o "Putevima Srbije", veoma je očigledno da ovde imamo 10.000 do 15.000 radnika koji predstavljaju jednu ozbiljnu pretnju, ukoliko ostanu bez posla u smislu glasačke mašine, građana koji će sutra trebati da glasaju za određene političke opcije …
(Predsedavajuća: Vreme.)
… Jasno je zašto se i dalje ostaje pri tim subvencijama javnim preduzećima. Jasno je zašto se toliko izbegava taj vruć krompir regulisanja javnog sektora i javnih preduzeća. Jasno je zašto se uopšte ne pokreće pitanje istorijske odgovornosti svih onih koji su unazad 20 godina doveli državu u ovo stanje u kojoj se nalazi, u stanje recesije, u stanje opšte propasti.

Hvala vam.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, u jednom momentu tokom rasprave delovali ste veoma iskreno kada ste bili u nekoj vrsti dileme, a ta dilema se sastojala u tome kada se razgovaralo o infrastrukturnim projektima, pre svega u Vojvodini, i vi ste tada izneli jedno mišljenje, da su Marija Terezija i Tito u stvari ulagali, infrastrukturne projekte su sprovodili i realizovali. Posle njih nije bilo infrastrukturnih realizacija u Srbiji. To zaista deluje veoma čudno kada dolazi iz usta jednog ministra, pogotovo što ste povezali taj prestanak infrastrukturnih ulaganja nekim momentom nastanka višestranačja u Srbiji.
Gospodine ministre, nije višestranačje nastao kao problem u smislu prestanka ulaganja u Srbiju. Vi biste mogli da dobijete validne podatke i odgovore na te vaše dileme i na to vaše pitanje od vaših koalicionih partnera. Dakle, od devedesetih godina u Srbiji više nema velikih infrastrukturnih ulaganja upravo iz tog razloga, jer je Srbija ratovala, gospodine ministre, pa iz tog razloga bi možda najviše podataka mogli da dobijete od svih onih koji su tada bili na vlasti i od najdražih i najmilijih opozicionih stranaka.
Prema tome, nije višestranačje, nije parlamentarizam najveći problem Srbije. Najveći problem Srbije je pogrešna politika i mi se stalno vraćamo na tu politiku.
Kada pogledamo da vi čak i u ovoj stavci budžeta u stvari rešavate pitanje uštede tako što prepolovljujete sredstva koja namenjujete lokalnim samoupravama za redovno i povremeno održavanje lokalne putne mreže, onda je jasno koliko je u stvari Srbiji bitno. Dakle, ne samo da se rade veliki infrastrukturni projekti, nego uopšte da se održava već nešto postojeće. Da li je ovo način da se modernizuje Srbija? Da li je ovo način da se nešto promeni u Srbiji ako vi štedite na investicijama, oko osam milijardi dinara manje investicija, kada štedite na tako bitnim stvarima koje bi mogle da doprinesu razvoju cele privrede? Privreda je u gubitku u toku 2012. godine otprilike 63 milijarde dinara.

Hvala vam gospodine predsedniče.
Poštovani gospodine ministre, ja bih se složila sa vama. Ne bih ni ja volela da se vratim u ono vreme i u to jednostranačje, iako danas postoje mnogi koji bi i te kako voleli da se uvede jednostranačje i da jedan čovek u stvari bude onaj prosvećeni apsolutista i da vlada ovom državom i na nebu i na zemlji.
Pitala bih vas mnogo, mnogo životno pitanje. Sami ste rekli, novaca negde ima, ali novac se ne troši racionalno. Ne radi se organizovano. Dakle, očigledno postoje neke smetnje u organizaciji i uređenju ove države i ovog društva. Šta je to potrebno, gospodine ministre, da se tu nešto promeni? Danas ova Vlada ima jednu komotnu većinu. Ova Vlada već godinu dana postoji. Ima prostora, ima vremena, ima mogućnosti, ima podršku u svetu, ima podršku u Evropi, ima veliku podršku na domaćem terenu. Sa ovakvom većinom u parlamentu mnogo šta može da se uradi.
Kako to objašnjavate, gospodine ministre, da ova Vlada sopstveni zakon, Zakon o javnim preduzećima, ne primenjuje i ne sprovodi? Kako to objasniti i građanima i kako objasniti javnosti da Vlada ne želi nešto što je u funkciji neke organizacije i neke uređenosti i transparentnosti, jednostavno ne želi to da sprovodi i primenjuje.

Hvala.
Gospodine ministre, otprilike, tu bismo se složili šta je sve potrebno da se uradi, ali za početak, koje su prepreke u ovoj Vladi zbog čega se ne sprovodi i ne primenjuje Zakon o javnim preduzećima? Evo već sedam meseci je taj zakon na snazi i još uvek se ne kreće u realizaciju u smislu formiranja nadzornog odbora. I dalje imamo upravne odbore. I dalje je problem da se raspišu konkursi za javna preduzeća. To je jedno osnovno pitanje, ukoliko zaista krenete u to da promenite i reformišete ceo javni sektor.
Sami ste se danas iznenadili koja je dubioza "Puteva Srbije" i od kada ta dubioza potiče, iz 1992. godine. Sami ste predvideli smanjivanje subvencija, jer ste shvatili koliko je to bacanje para i u "Želenici Srbije". Videli ste kolike kamate otplaćujete zbog toga što se "Srbijagas" nekontrolisano zaduživao.
Brisali ste u ovom rebalansu član 34. koji je omogućavao Vladi neko diskreciono pravo za nova zaduživanja i davanja novih garancija. Očigledno ste svesni gde je problem, gospodine ministre, ali kako to rešiti? Pažljivo sam vas slušala danas tokom celodnevne rasprave. Prosto očekujem od vas da date jedan konkretan i iskren odgovor – šta vi nameravate kao ministar finansija da preduzmete u vezi toga da se Zakon o javnim preduzećima ozbiljno primenjuje? Da li vi imate podršku vaših koalicionih partnera? Da li postoji politička volja da se taj zakon primenjuje? To je za početak.

Hvala.
Gospodine ministre, samo nešto da razjasnimo. Dakle, demokratija podrazumeva vladavinu prava, a vladavina prava podrazumeva poštovanje zakona. Ni jedna stranka nije dobila podršku od svojih birača da ne poštuje zakone. Nema ni jedna stranka to diskreciono pravo da odlučuje o tome da li će neki zakon da poštuje, primenjuje ili ne. Upravo iz tog razloga pretpostavljam da je i vama u potpunosti jasno da nema ovde takve vrste pristupa zakonima o kojima vi danas pričate, koji pristup može da dobije bilo čiju amnestiju ili podršku.
Dačić i Vučić su u predizbornim kampanjama govorili o tome da će ovo biti neka druga Vlada kada oni dođu na vlast, drugačija Vlada nego Vlada Mirka Cvetkovića. Svakim danom se u stvari pokazuje da nisu nešto odmakli od Vlade Mirka Cvetkovića. Šta više, ja mislim da je tu jedan ogroman problem, ukoliko se u pravi plan stavlja partijski interes, a vi ste upravo malopre iskreno odgovorili o tome da ne postoji politička volja da zaista zaživi prava demokratija u smislu vladavine prava.
Mislim da ćete vi kao ministar finansija, kao jedan racionalan čovek, moći da preduzmete nešto u tom smislu da ćete vaše koalicione partnere, ako ništa drugo, ukoliko se oni baš nešto ne snalaze u ovoj demokratiji i u vladavini prava, nagovoriti da bar poštuju one zakone koje ova Vlada predlaže, a Skupština, odnosno njihova skupštinska većina izglasa.

Hvala, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što nije prisutan ministar, zato što sam želela da ga pohvalim. Da ga pohvalim, s obzirom da je jako lepo pročitao ove dve nacionalne strategije i da pohvalim njegov entuzijazam. Ali, taj entuzijazam je po našem mišljenju prilično neutemeljen.
Gospodin ministar je ovde izneo jedno svoje mišljenje, da je Srbija bogata zemlja. Nije u pravu gospodin ministar, Srbija je siromašna zemlja, jedna od najsiromašnijih u Evropi. Ali, Srbija je 2001. godine, kada se konstituisala Vlada Zorana Đinđića bila razorena zemlja, bila je razorena zbog posledice delovanja političkih istomišljenika, gospodina ministra pravde i državne uprave. Dakle, kada govorimo o siromaštvu i o bogatstvu moramo da razmišljamo o tome, kako je izgubljeno 20 godina i kako je to moglo da se desi da danas Srbija bude u toj meri siromašna.
Nisam videla da je bilo ko iz vlasti, pa ni vi gospodine ministre, niti neko iz vašeg Ministarstva, zatražio izvinjenje i oprost od građana Srbije za krađu 20 godina njihovih života zbog direktnog delovanja političkih snaga koje su i dan danas na vlasti, zbog njihove pogrešne političke koncepcije, bez obzira što se u međuvremenu napravio sarto-mortale i što se u međuvremenu preuzela politika LDP, koja će dati neke rezultate u pogledu evrointegracija.
Dakle, 20 godina izgubljenog života, i zato gospodine ministre nemate pravo da kritikujete privatizaciju, jer za kompromitaciju privatizacije i te kako su upravo ti vaši politički istomišljenici, kako da kažem, pravno-politički prethodnici dali veliki doprinos. Slažem se sa vama da mnogo šta u privatizaciji nije valjalo i ne valja. Međutim, ne smemo da izgubimo iz vida to, da su kase 2001. godine bile prazne, a da su građani bili maksimalno osiromašeni.
Prema tome, kada govorimo takve stvari, bilo bi dobro da razmislimo o sopstvenoj odgovornosti, o odgovornosti one političke opcije koja je i te kako imala ulogu u celoj toj propasti, sa kojom je počela ova država 21. vek.
Gospodine ministre, zašto govorim da taj entuzijazam koji ste ovde ispoljili nema neki kvalitet, i zašto je on neutemeljen. Pa zato gospodine ministre, što prosto nema ovde promene vrednosnog sistema na koji bi vi trebali da gradite sve ove dobre namere i dobre želje, koje ste nabrojali u nacionalnim strategijama, i za pravosuđe, njegovu reformu, i za borbu protiv korupcije.
Vrednosni sistem je infrastruktura koja treba da nosi sve ove eufemizme koje ste vi nabrojali u nacionalnim strategijama, a to je lepo rečeno eufemizam, jer da sam ironična, rekla bih da je ova nacionalna strategija o reformi pravosuđa "trla baba lan" ali nisam ironična. I zato govorim o eufemizmima.
Kada ih pročitamo, sve ovako nabrojane, efikasnost pravosuđa, unapređenje pravosuđa, nezavisnost, pravna sigurnost, odgovornost, vladavina prava, pri tom vi vladavinu prava stavljate u znake navoda. Da li vi u stvari ironizujete ovaj pojam, koji je toliko bitan, i toliko ključan za funkcionisanje jednog pravosuđa. Stručnost, poverenje u pravosudni sistem, poboljšanje kvaliteta, nepristrasnost, transparentnost itd, itd. Dakle, to su sve prazne reči ukoliko ih ne prati suština.
Zaista, postoji osnovana sumnja da se ta suština negde izgubila ili se uopšte nije ni napravila. Vaše ponašanje kao ministra, vaše Ministarstvo ne daje nam za pravo da verujemo da je vrednosni sistem onaj koji je ustanovljen devedesetih godina promenjen, od kada ste u stvari promenili svoje dresove i postali evropejci.
Zašto to govorim gospodine ministre? Vrednosni sistem znači da vi ustanovite šta je dobro i šta je loše i po tome u stvari da kreirate i nacionalnu strategiju reforme pravosuđa. Tačno da se zna kuda se ide sa tom strategijom, čemu se stremi, na koji način će se sprovoditi ta strategija i šta se u krajnjem slučaju očekuje kao konačni rezultat kada se ta nacionalna strategija ostvari?
Vi očigledno ne razumete da je to nešto loše kada razmenjujete slatkiše sa haškim optuženicima i osuđenicima. Zaboravljate zašto su se oni našli u Hagu i zašto moraju da odgovaraju pred Međunarodnim sudom pravde, za sve ono što se izdešavalo ratnih godina devedesetih. Vi ne razumete zašto je to problem kada demonstrirate sa ekstremistima protiv presude jednog Međunarodnog suda. Vi ste i pravnik gospodine ministre, vi ste i ministar pravde i državne uprave, i vrlo dobro znate da postoje pravni lekovi i da prosto jedan pravnik ne može kao bilo koji laik da svoje nezadovoljstvo jednom sudskom odlukom iskazuje demonstrirajući na ulici i to ispred zgrade parlamenta, vrhovnog, zakonodavnog i predstavničkog tela.
Dakle, to je taj problem nerazumevanja novog vrednosnog sistema koji bi trebalo da promovišete, ali očigledno da za to niste sposobni. Iz tog razloga mislimo da ove nacionalne strategije nemaju izgleda na uspeh. Sve ovo što ste ovde nabrojali kao osnovna načela, predstavljaju u stvari jedan koncept reforme pravosuđa koji bi svaka politička opcija mogla da podrži. Dakle, i mi smo ti koji se zalažemo i za nezavisnost pravosuđa, i za stručnost, i za nepristrasnost, i za transparentnost rada, i za vladavinu prava itd, itd.
Međutim, razlika između nas i vas je u tome, što mi zaista to i mislimo, a vi ste ovde napisali i smatrate da ćete time, što ćete ceo taj posao u stvari da prenesete na jednu komisiju za sprovođenje reforme, koji će opet da oformi neke grupe za određene poslove, da ćete oformiti neke podgrupe za promenu Ustava, da ćete napraviti jedan sekretarijat koji će da bude u stvari desna ruka ove komisije, da ćete vi na taj način zaista i da sprovedete reformu pravosuđa.
Gospodine ministre, to tako ne ide. Dakle, vi nećete moći na tako jedan birokratski način, prenošenjem odgovornosti za reformu pravosuđa, koje je političko pitanje, dakle, to je jedna politička odluka da se reformiše pravosuđe, da prenesete na ovakve organe, kao što su komisije, grupe i podgrupe. Znate, postoji jedno zlatno pravilo - kad god ne misliš nešto zaista i da uradiš, ti oformiš komisiju pa je zadužiš da ona sprovodi ono što si ti zamislio. Upravo se o ovome radi, gospodine ministre, o tom zlatnom pravilu.
Nije poslednja reforma pravosuđa propala zbog neke birokratske greške nekog birokrate, nego je propala iz tog razloga jer nije bilo političke volje, nije bilo političkog konsenzusa u samoj koaliciji na vlasti, nije bilo političkog konsenzusa sa javnošću, dakle, u celom društvu, sa opozicijom, a i vi ste, gospodine ministre, tada bili u opoziciji. Dakle, nije bilo jasnog konsenzusa oko toga kako mi vidimo pravosuđe, kako ćemo ga reformisati, u kom smeru ćemo se kretati.
Pre neki dan je ovde bila gospođa Nevena Petrušić, Poverenica za ravnopravnost. Ona je govorila o tome koliki je problem vrednosni sistem koji generiše netoleranciju, diskriminaciju koji, u stvari, generiše povredu ljudskog prava. Dakle, radi se o tome da je to osnovni problem danas u Srbiji i zato mislimo da nemate kapacitete i nemate sposobnosti da iznesete ovu reformu i što se tiče borbe protiv korupcije i što se tiče reforme pravosuđa.
Gospodine ministre, vi se zalažete za nezavisnost pravosuđa. Onda kada pogledamo na koji način će ta komisija za sprovođenje reforme da funkcioniše, od kojih članova će biti sastavljena, iz kojih sve institucija će da dolaze ti članovi, kad pogledamo da će biti 15 članova u toj komisiji, onda možemo da zaključimo da će to biti jedno rogobatno, komplikovano telo, koje prosto neće biti operativno i efikasno. Da ne pričamo o daljem prenošenju nadležnosti iz te komisije na ove radne grupe i podgrupe.
Izvršna vlast, prema ovoj strategiji, i dalje ima ključnu ulogu na pravosuđe i dalje je izvršna vlast ta koja će ustvari da vodi ceo taj postupak, iako ste se vi na neki način sklonili sa strane i zakamuflirali vaš uticaj kao izvršne vlasti na tu reformu pravosuđa, sve preko te komisije koja će sada biti dominantna. Interesantno je to da će ona biti očigledno i jedina odgovorna, ukoliko reforma pravosuđa ne uspe.
Gospodine ministre, radi se o tome, kada budete bili spremni da saslušate naše zamerke, ja ću da nastavim.
(Predsednik: Samo vi nastavite.)
U redu, hvala vam.
Radi se o tome da ne može komisija da bude ona koja će biti glavni nosilac reforme pravosuđa. Vi ste godinu dana nešto radili, kažete – mi ne vidimo rezultate. Možda su rezultati smena predsednice Vrhovnog kasacionog suda. To nije za pohvalu. Možda vi u rezultate ubrajate, recimo, činjenicu da ste doneli onaj katastrofalni Zakon o amnestiji koji je pustio veliki broj kriminalaca na slobodu, koji su ustvari postali i povratnici. Zaista ne mislim da je to takođe za pohvalu. Godinu dana ste imali da uradite nešto, uradili niste ništa, to što ste uradili bolje da niste radili, i onda izlazite sa predlogom ove komisije i to je odlično.
Sada, gospodine ministre, da idemo dalje. Time što ste vi nabrojali dobra načela, time što ste rekli koliko želite da pravdu privedete onom građaninu koji je ustvari i najželjniji te pravde, vi niste završili posao. Vi ćete posao završiti ukoliko sa borbom protiv korupcije krenete zaista ozbiljno.
Dakle, ove dve stvari su vam zaista povezane, i reforma pravosuđa i borba protiv korupcije. Ako su povezane i vi ozbiljno mislite da reformišete pravosuđe, a da se borite protiv korupcije, onda kao prvo morate da obavestite vašeg političkog kolegu vicepremijera gospodina Vučića, da on kao jedinka, makar bio i potpredsednik, odnosno vicepremijer, mora da uskladi svoje postupke sa institucijama, odnosno da prepusti institucijama da rade svoj posao, i policija i tužilaštvo i sudovi. Dakle, ne može pojedinac da se bori protiv korupcije, ne može pojedinac da se na tako marketinški način ozbiljno bori protiv tako ozbiljnog problema. To je prva stvar koju biste trebali da uradite.
Sledeća stvar je, gospodine ministre, ta da proverite - kako je to moguće da je Ustavni sud pre godinu dana naprasno odlučio da vrati u sudove i tužilaštva oko hiljadu neizabranih sudija i tužilaca? Nemojte mi reći da je pravna odluka. To je politička odluka. Gospodine ministre, to je možda politička odluka, u smislu politike dodvoravanja nove vlasti koja se tada već promaljala. Dakle, suština je ta da je među tih hiljadu sudija i tužilaca, i 600 sudija i tužilaca koji su se učlanili u SNS. Dakle, to su sudije i tužioci, vaše političke kolege koji su vraćeni u sudove, bez ikakvog kriterijuma. Prosto, bilo je jasno da su vraćeni kao rezultat nekih predizbornih obećanja.
Ako zaista mislite da se bavite borbom protiv korupcije, i to nekom nacionalnom strategijom, evo vam prilike da malo razradite tu nacionalnu strategiju, vodeći računa o tome šta se to sve dešava u Srbiji. Srbija nije Marsu. Dakle, ovde imamo realnu situaciju.
Da li ste vi, gospodine ministre, bili skoro u jednom od sudova u Srbiji, nebitno da li je Beograd u pitanju, da li je neki sud iz unutrašnjosti, iz Vojvodine, bitno je da bude samo jedan sud, osnovni sud, recimo? Da ste bili, vi ste mogli da vidite pravo stanje, sliku i priliku srpskog pravosuđa. Niste morali da odete u drugi grad, sve bi vam se reklo tamo, na licu mesta.
Da li ste vi, gospodine ministre, bili skoro u nekoj lokalnoj samoupravi, u nekoj ustanovi, da li ste bili u katastru, gospodine ministre? Da li vi znate, recimo, da je stigao zakon u skupštinsku proceduru o državnom premeru i katastru, koji pravi diskriminaciju u pogledu plata između onih koji su geodetske struke i onih koji nisu, odnosno koji su pravne struke?
Vi ovde govorite nešto o Katastru nepokretnosti. Da li ste vi svesni toga u kojoj meri će Katastar nepokretnosti na ovaj način biti u opasnosti da pravnici, sa položenim pravosudnim ispitima, budu imali mnogo manje plate od, recimo, geodetskih inženjera ili službenika, službenika koji rade na istom mestu, jedan ima geodetsku školu, drugi nema, oni sa geodetskom, iako rade isti posao, imaće daleko veću platu?
Dakle, to je jedan od načina kako vi možete da urušite pravnu sigurnost, jer dopustićete, evidencija i registracija nepokretnosti je jako bitna ukoliko želite da privučete strane investicije, kako ćete ih tako privući, ukoliko vi na neki način onemogućavate rad tog Katastra nepokretnosti. To je jedan primer kako nedostaje ovim nacionalnim strategijama jedno suštinsko premišljanje i jedan realni odnos prema stanju života u Srbiji.
Da završim, gospodine ministre, vi ste govorili o tome da vam je cilj i efikasnost suđenja, da zaista želite da ta suđenja budu nepristrasna, nezavisna, kvalitetna itd.
Kada ste se vi vratili…

… na prethodno stanje, kada ste vratili broj sudija, oko 1000 sudija i tužilaca, dakle, ponovo u sudove, kako onda mislite da efikasno radite sa tolikim brojem sudija i kako ćete u stvari rešiti pitanje ove geografske lokacije sudova.
Dakle, pravosudni zakoni ulaze kroz vrata u ovu Skupštinu, a nekako izlaze kroz prozor i nikako da utvrdimo potreban broj sudija i potrebnu mrežu sudova.

Hvala.
Poštovana gospođo Petrušić, poštovani gospodine Jankoviću, dame i gospodo narodni poslanici, ova tri izveštaja predstavljaju jednu neveselu sliku ljudskih prava u Srbiji i ne treba da se zavaravamo. Postoji određena tendencija da se ova nevesela slika još i pogoršava, s obzirom da postoji mogućnost da se ograničavanje ljudskih prava, ljudskih sloboda može kompenzirati sa prevelikom kooperativnošću ove vlasti u vezi Kosova. Srbija se već danas prepoznaje kao jedna siromašna i neuspešna država, jedna od dve najneuspešnije države u Evropi, pored BiH.
Dakle, to siromaštvo, ta neuspešnost i ta opasnost u kojoj se trenutno Srbija nalazi, jer se nalazi pred bankrotom, normalno da generišu i ugrožavanje ljudskih prava i sloboda. Bojim se da ćemo sledeći put, ukoliko se budemo našli u ovom parlamentu, razgovarati o tome da se mnogo šta promenilo, ali na gore.
Gospođo Petrušić, spomenuli ste vrednosni sistem kao generator za povećanje diskriminacije, odnosno netolerancije. Potpuno se slažem s vama. Zaista, dok Srbija ne krene u modernizaciju, u promenu tog vrednosnog sistema koji je trenutno dominantan i koji je faktički izgrađen u poslednjih 20 godina, Srbija se ne može promeniti i ne može da se unapredi ni jedno ljudsko pravo koje je toliko bitno za jedan dobar život u jednoj uređenoj državi.
Gospodine Jankoviću, spomenuli ste neracionalno trošenje sredstava. Potpuno se slažem sa vama. Često bi i bilo para da se negde taj novac dobro uloži, međutim, da je bilo volje, da je bilo spremnosti, manje bahatosti i arogancije, ne bismo došli do ove situacije gde budžetski deficit iznosi preko 80 milijardi dinara, sa tendencijom rasta do 200 milijardi dinara, što, dozvolićete, predstavlja ogromnu pretnju za opstanak države i, faktički, za opstanak ovog naroda i njihovih ljudskih prava.
Za mane je zaista poražavajuće da od vaših preporuka je realizovano samo 22%, gospodine Jankoviću. Ne smatram da ste vi odgovorni za to. Nemojte me pogrešno razumeti. Ovde spominjete nekih 1.314 postupaka, kontrole organa i javne vlasti koje ste preduzeli, a od toga ste realizovali 375, gde su vlasti prihvatile vaše preporuke i to je 22%.
Što se toga tiče, ne smatram da je Zaštitnik građana odgovoran za to. Odgovornost apsolutno vidim u vlasti, vidim u političkoj volji da se izađe u susret preporukama Poverenika i za ravnopravnost, i Zaštitnika građana i gospodina Rodoljuba Šabića.
Suština je ta da je potrebno da se te preporuke, na neki način, osiguraju u smislu realizacije istih, da se izgradi mehanizam, da se i ove preporuke koje vi u ovim vašim izveštajima označavate, realizuju od strane organa vlasti, odnosno nosilaca javne vlasti.
(Predsednik: Vreme.)
Potrebno je da se određene sankcije utvrde, kako bi se, zaista, u pogledu vašeg rada postigao i očekivani rezultat.

Hvala vam, gospodine predsedniče. Drago mi je što u nama, opozicione LDP, prepoznajete neke partnere za neke zajedničke poslove.
Međutim, uputila bih vas na rebalans budžeta. Dakle, rebalans budžeta je taj koji će da smanji sredstva i Povereniku za ravnopravnost i Povereniku za dostupnost informisanja. Dakle, radi se o tome da će ova skupštinska većina da glasa za rebalans budžeta i ova skupštinska većina će da izglasa taj rebalans, a vi ćete samim tim dobiti manje sredstava.
Gospodin Janković već govorio o tome, da ima problem u izvršavanju određenih poslova koji su se već do sada radili, a tek za ubuduće. Kako će da realizuje sve one projekte koji su toliko potrebni za ovo društvo koje je i moralno i ekonomski i politički propalo i zbog toga je toliki značaj svih ovih nezavisnih državnih tela.
Nažalost, već u vašem nazivu stoji i da ste nezavisni i državni. Meni je potpuno jasno da imate jednu ulogu koja mora biti izbalansirana i harmonizovana. Vi ste sa ovim vašim izveštajima pokazali da možete biti dovoljno profesionalni, dovoljno stručni i dovoljno prepoznajete potrebe ovog društva, ali očigledno da vlast to ne prepoznaje u vama, odnosno ne prepoznaje koliko je potrebno da vam da podršku.
Mi, iz opozicije, ćemo vam sigurno dati podršku. Ako ništa drugo, ovde u parlamentu. Sigurno je to da vi, pre svega, morate da reagujete, da utičete na vlast koja ima realnu moć da nešto i uradi.

Hvala vam, gospođo potpredsednice.
Poštovani gospodine ministre, poštovani predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da podržavamo amandman kojim se traži da se briše ovaj član 78. Naravno da smo protiv toga da se zamene teze i naravno da smo protiv toga da se vrši u stvari jedna retorzija kada se na ovaj način reguliše pitanje prava nastavničkog kadra na štrajk. Naravno da smo protiv toga da se odgovornost prevali isključivo na one koji rade u školama i naravno da smo protiv toga da se svi ti nastavnici, profesori i učitelji razrednih nastava, koji toliko teško rade u školama, jednostavno onemoguće da se izbore za ta svoja prava.
Vi ste, gospodine ministre, prilično relaksirani i opušteni i danima sedite ovde u ovom parlamentu dok se u školama dešavaju ogromni skandali, a i vaši saradnici takođe. Dakle, vi ste ovde u punom sastavu u parlamentu i jednostavno mi ovde sprovodimo jednu virtuelnu stvarnost i razgovaramo o tome treba li profesorima, nastavnicima omogućiti štrajk. Vi izražavate lepe želje, isključujete vašu odgovornost i uslovljavate mogućnost davanje ostavke za dokazivanje te neke vaše eventualne odgovornosti za sve ono što se dešava u vezi male mature. Šta je to, ako to nije virtuelna stvarno? Naravno da ste odgovorni i naravno da je jedini odgovor koji vi možete dati povodom toga da date ostavku i ništa drugo. Dakle, to je jedini način da se počne sa rešavanjem ogromnih problema koji postoje u prosveti i u obrazovanju. Mislim da oko toga ne bi trebalo da bude dilema.
Štrajk profesora i nastavnika jeste jedan vid ostvarivanja njihovih prava. Vrlo dobro znamo kakva su primanja u prosveti i vrlo dobro znamo na koji način ta primanja utiču na kvalitet školovanja, na kvalitet obrazovanja i uopšte sve ono što je vezano za tu obrazovnu struku. Dakle, zaista jedini način je da bar malo promenite vaš stav prema profesorima, nastavnicima i učiteljima, da jednostavno prihvatite amandman da se briše ovaj član 78.