Pa, mnogi su tu pričali.

Izvinjavam se.

Onda po amandmanu ću koristiti vreme ovlašćenog predstavnika.

Hvala gospodine predsedavajući.
Za razliku od mnogih koji su ovde bili toliko šokirani, ja zaista nisam šokirana više me ništa ne može šokirati u Srbiji, a pogotovo ne u ovom parlamentu. Zaista. I da se vratimo na suštinu.
Suština je ta da u ovom članu 9. predviđena je mogućnost da se prenesu upravljačka prava železničke infrastrukture i na lokalne samouprave i Pokrajinu Vojvodinu, ali kada nema ekonomskog interesa Železnica Srbije. To je problem, to je poenta cele priče. To znači da Železnice Srbije nemaju interesa iz razno-raznih razloga na određenim delovima infrastrukture, prevashodno iz tog razloga jer su se nedomaćinski ponašali prema državnim sredstvima, prema sredstvima građana, prema sredstvima iz budžeta. To je u stvari problem i zato je to političko pitanje u ovom članu 9. Zato što je, između ostalog, i "Jogurt revolucija" omogućila da mi dođemo u poziciju da ukoliko Železnici Srbije više nešto ne treba, onda evo može i Vojvodina da to preuzme u svoju nadležnost. Princip je problem, princip koji je toliko štetočinski i zbog kog principa mi danas u Vojvodini živimo u jednom nerazvijenom regionu. To je problem.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, zaista se nadam da ste vi zaista shvatili značaj i koliki je vitalni interes železničkog saobraćaja u Srbiji. Toplo se nadam da ćete vi od ova tri amandmana, koji su podneli poslanici LDP, SVM i LSV, moći da uzmete ono što je najbitnije, najkonkretnije i najpovoljnije po ukupan železnički sistem.
Kao što ste vi sada rekli koji je ključni razlog donošenja ovog zakona, reći ću vam da je ključno u ovim amandmanima to da mi zaista želimo da se upravljanje infrastrukturom prenese na one koji su najzainteresovaniji za to da taj sistem i funkcioniše. To su vam lokalne samouprave i pokrajina.
Nažalost, kroz celokupnu diskusiju, upravo iz tog razloga, jer je ovaj član 9. politički, prevashodno se razgovaralo o Vojvodini, o pokrajini, o odnosu Beograda prema Novom Sadu. Međutim, nekako se zaboravilo da su i lokalne samouprave tu, koje su i te kako zainteresovane za taj železnički saobraćaj na njihovim teritorijama.
Prema tome, zaista se nadam da to neće ostati prazno obećanje, nego da ćete vi, bukvalno, da shvatite da ovaj zakon pišete, kao što ste rekli, ne za mesec, za šest meseci, za godinu dana, nego za jedan duži vremenski period i da to u stvari predstavlja jedan, izvinjavam se, jedan način na koji ćete vi organizovati Železnice Srbije. Očigledno da dosadašnja organizacija nije odgovarala potrebama građana.

Hvala vam, gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovde se radi o dve ključne stvari u ovom članu 10. Prva se tiče, a sve se u stvari odnosi na licencu za upravljanje železničkom infrastrukturom. Prva izmena koju mi predlažemo tiče se u stvari, mogućnosti zloupotreba, korupcije i slično. Druga izmena koju predlažemo tiče se znanja i iskustva, odnosno stručnosti.
Dakle, hajde da se vratimo na onu prvu izmenu koju predlažemo. Dosadašnje iskustvo nam govori da nije dovoljno da vi uskratite licencu za upravljanje železničkom infrastrukturom samo onim licima koji su već pravnosnažno osuđeni za neka krivična dela, odnosno za neke privredne prestupe, nego je potrebno to malo proširiti i uzeti u obzir da li se protiv nekog lica, koje aplicira za tu licencu, vodi neki krivični postupak?
Odgovor zašto niste usvojili ovaj deo amandmana u obrazloženju Vlade stoji da se na ovaj način narušava prezumpcija nevinosti. Mislim da je prezumpcija nevinosti jedan jako dobar institut. To je jako korisno i to je jako bitno za razvijena, uređena društva, demokratska društva.
Međutim, Srbija se nalazi u takvoj situaciji, a čini mi se da je ovde borba protiv organizovanog kriminala i korupcije postao prioritet. Ako je to tako, ako je država prepoznala koji su najveći problemi ove države u vidu korupcije i organizovanog kriminala, bilo bi dobro da se i sistemi, kao što su Železnice Srbije, time rukovode.
Prema tome, ako već neki građanin Srbije, ukoliko želi da podnese neki zahtev za posao, da aplicira za neko radno mesto, mora da dokaže da nije osuđivan, odnosno da se ne vodi istraga protiv njega. U tom slučaju, zar ne bi bilo korisno da se i kod onoga koji aplicira da dobije licencu za upravljanje železničkom infrastrukturom, takođe, zatraži dokaz da se protiv njega upravo sada ne vodi neka krivična istraga? Mislim da je to razumno. To je taj deo pitanja da li zaista mislimo da uredimo upravljanje sistemima u smislu otklona prema mogućnosti da se vrše krivična dela, odnosno korupcija prevashodno.
Što se tiče drugog dela ovog amandmana, on se odnosi, u stvari, na onu vezu ili. U zakonu stoji da je potrebno i znanje ili iskustvo. Mislim da je to problem. Ne može da isključuje znanje iskustvo, niti iskustvo znanje. Zar ne bi bilo korisno da znanje i iskustvo budu zajedno predviđeni kao uslov za dobijanje te licence po ovom članu 10. Predloga zakona?
To su vam dve ključne stvari što se stručnosti tiče i što se tiče integriteta, onoga koji će jednog dana da dobije tu licencu za upravljanje železničkom infrastrukturom.
Zašto je to posebno bitno? Reći ću vam jedan primer jednog neznanja i možda nestručnosti, dakle, nedostatka iskustva, kada niste imali predviđeno i iskustvo i znanje, a možda je u stvari u pitanju neka korupcija, neka zloupotreba. To se tiče najstarijih kreditnih aranžmana. Najstariji kreditni aranžman, gospodine ministre, upravo imaju Železnice Srbije. Taj kreditni aranžman potiče iz 2006. godine, i to 80 miliona evra. Od toga je iskorišćeno 43,2%. Realizacija je neuspešna, odnosno nula.
Od tih 80 miliona evra, zloupotrebom, vršenjem krivičnog dela, neznanjem, neiskustvom, nestručnošću, potrošena je skoro polovina, odnosno 30 do 40 miliona evra, realizacija je nula, gde je onda taj novac? Normalno, pri tome se plaćaju i penali ukoliko se taj kreditni aranžman ne povuče onako kako je ugovorom predviđeno.
To vam je jedan mali primer kako to, u stvari, izgleda kada se olako odnosite prema tome. Ko će vam aplicirati, između ostalog, i za licence za upravljanje železničkom infrastrukturom? Da li će taj biti već osuđeno lice ili ćemo možda negde u hodu, nakon što dobije tu licencu, biti osuđen? Šta to znači? Da on ako bude osuđen, a već je dobio tu licencu, i dalje može da koristi tu licencu. To je, prosto, nedopustivo.
Što se tiče ovog drugog, vi najbolje znate da je iskustvo i te kako potrebno uz znanje. Nekako je znanje prazno ako nema iskustva, a isto tako i iskustvo ukoliko nema znanja. Nadam se da je generalni direktor Železnica Srbije osoba koja odgovara, što se integriteta tiče, i u pogledu neosuđivanosti, a i u pogledu znanja i iskustva, odnosno stručnosti.

 Hvala vam,  gospodine predsedniče.
Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine Đurđeviću, dame i gospodo narodni poslanici, zaista sam očekivala da će danas pred nama da sedi gospodine ministar pravde i državne uprave, ali, ako je bio sprečen, nemam ništa protiv ni sa vama da razgovaramo. S obzirom da se radi o jednom relativno dobrom zakonu o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata, mi nemamo neke konkretnije zamerke na taj zakon. Zaista podržavamo i tu regulatornu reformu i informatizaciju društva, a čini mi se da je to u stvari ključan element za kvalitet ovog zakona. Podržavamo i neke novine u pogledu objavljivanja ovih presuda i odluka Evropskog suda za ljudska prava. To su sve dobra rešenja koja mi iz LDP možemo i moramo da podržimo.
Takođe, u pogledu ovog drugog predloga, Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku, isto možemo da se izjasnimo da ćemo podržati ovaj predlog zakona. Smatramo da je ta izmena koja je predložena dobra i kvalitetna, s obzirom da u stvari onemogućava da jedno lice koje je osuđeno za najteža krivična dela na 40 godina odjednom promeni svoj status u pogledu izdržavanja kazne tako što će mu se smanjiti kazna ukoliko prihvati da bude osuđeni saradnik.
Dakle, oba ova predloga zakona bismo podržali. Mi u stvari imamo takav pristup kada razgovaramo o zakonima da pre svega cenimo sadržinu predloženih zakona, cenimo razloge donošenja istih i ciljeve koji se žele postići. U ovom slučaju smatramo da su sva ta tri elementa pozitivna i da odgovaraju politici LDP.
Kada razgovaramo o Predlogu zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata, možemo da konstatujemo da se ovde u stvari radi samo o jednoj fazi donošenja zakona, ne nebitnoj, ali to je samo jedan segment te procedure i svega onoga što čini samu pripremu, donošenje, realizaciju i sprovođenje zakona. Baš zbog toga, kada razgovaramo o ovoj temi danas, mi moramo da se osvrnemo i na zakone koji se donose u Srbiji, na primenu, odnosno sprovođenje tih zakona i na pravosuđe koje je jedan od ključnih elemenata kada se govori o primeni donetih zakona.
Hajde da krenemo od donošenja zakona, odnosno od predlaganja zakona. Dakle, tu se vodi računa o tome koji su razlozi koji su ponukali predlagača zakona da isti predloži parlamentu, koja je sadržina tih zakona i šta se želi postići sa tim zakonima. Kada analiziramo zakonodavnu aktivnost ove sadašnje vlasti, možemo da konstatujemo nekoliko činjenica. Kao prvo, napomenula bih da je 77 zakonskih predloga prethodne Vlade povučeno iz skupštinske procedure tu negde jula meseca prošle godine. Od jula pa sve do kraja aprila ove godine doneto je otprilike 156-157 novih zakona.
Kada analiziramo o kakvim zakonima se ovde radi, možemo da konstatujemo da se polovina od tih 156-157 odnosi na ratifikacije određenim međunarodnih ugovora, sporazuma itd. Dakle, ostaje otprilike polovina zakona koji bi trebali da regulišu određenu ozbiljniju sadržinu svih ovih ključnih problema koji opterećuju našu državu. Kada pogledamo tih sedamdesetak zakona, i u okviru tih sedamdesetak zakona možemo da nađemo da je veliki broj onih koji se tiču čisto nekih pravno-tehničkih izmena i dopuna i koje suštinski ne reformišu pravni sistem, odnosno ne donose neke novine koje su i te kako potrebne. Faktički, možemo da zaključimo da je ova vlast u pogledu zakonodavne aktivnosti podbacila. Došli smo u tu situaciju da možemo da cenimo učinak ove vlade kao nezadovoljavajući učinak, jer je skoro duplo manje donetih zakona od onog broja zakona koji su povučeni iz procedure.
Kada govorimo o sprovođenju zakona, šta možemo da konstatujemo? Očigledno da tu postoji neka disharmonija između onoga što se zaista želelo promeniti i šta se zaista želi primenjivati. Jer, da to nije slučaj, ne bi se desilo to da se podzakonski akti nekako ne donose blagovremeno. Šta više, prolongiraju se ti podzakonski akti, koji bi u stvari trebali da omoguće sprovođenje zakona. Najčešće zbog toga određeni konkretni zakoni ne mogu da se primenjuju i ostaju mrtvo slovo na papiru, bez obzira koliko oni dobri bili. To je inače jedan konstantan problem koji je bio karakterističan i za prethodnu Vladu i samo se u stvari nastavlja sa jednom lošom praksom.
Tu bih oko tih sprovođenja zakona napomenula i slučaj Zakona o javnim preduzećima. Konkretno bih povezala to i sa javnim preduzećem "Službeni glasnik". Naime, za direktora ovog javnog preduzeća postavljeno je lice gospodin Ljušić, nekoliko dana pre početka primene Zakona o javnim preduzećima, koji predviđa u stvari postojanje i određene procedure koja bi, kada se radi o direktorima javnih preduzeća takvog značaja, i te kako vodilo računa ko se može uopšte kandidovati, ko može da uđe u uži izbor i ko može biti biran za direktora. Dakle, tu se već pojavila jedna situacija koja je prosto apsurdna, a radi se o tako značajnom javnom preduzeću kao što je Republički javni glasnik i prosto je neshvatljivo da se na prvom koraku, kada se govori o objavljivanju zakona i drugih opštih akata, pravi takva jedna greška kojom se u stvari ugrožava neki integritet "Službenog glasnika".
Ovde bih posebno napomenula da je interesantno to kako kada se ti zakoni primenjuju nekako dolazi do selektivne primene zakona, odnosno ne vodi se često računa kakve će posledice taj zakon proizvesti. Dobar primer za to je Zakon o amnestiji, koji je usvojen u ovom parlamentu i koji je proizveo takvu situaciju da je jako veliki broj osuđenih lica nasilnika pušten pre vremena na slobodu. Onda se dešava to da huligani napadnu u inostranstvu lidera opozicione stranke, Čedomira Jovanovića. To su huligani koji su bili amnestirani. Jedan od njih je imao čak 19 krivičnih prijava za 31 krivično delo. Pri tome, ministar pravde nije našao za shodno da reaguje povodom tog slučaja, a obrazlagao je ovde Zakon o amnestiji i toliko je pohvalno govorio o tom zakonu, preporučivši ga poslanicima da ga usvoje. Sada kada se desi takav jedan nemili slučaj, da jedan od tih amnestiranih čini tako težak oblik krivičnog dela, ministar se jednostavno ne oglašava.
Drugi jedan događaj koji je takođe jako karakterističan za problematiku sprovođenja zakona, odnosno za adekvatne reakcije nadležnih organa, pa i Ministarstva pravde, to je ono što se desilo prošle nedelje na jednom mitingu, gde su određene vladike držale opelo živim ljudima, a ti živi ljudi su poslanici i ministri u aktuelnoj Vladi Republike Srbije.
Dozvolite, poštovano predsedništvo i gospodine Đurđeviću, da vam skrenem pažnju da se ovde radi o veoma ozbiljnom krivičnom delu na koje se nije adekvatno reagovalo i mi nismo čuli jasnu i konkretnu osudu od strane Ministarstva pravde i državne uprave a oni su i te kako bili u obavezi da se izjasne o tome. S obzirom da su bili predlagači, obrazlagali su, konkretno, ministar pravde je obrazlagao određene izmene i Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku, a vrlo dobro je upoznat da tužioci jesu samostalni u radu ali nisu nezavisni. Prosto, to je deo njihove nadležnosti da se oglase ukoliko se ugrožava ustavni poredak ove države i bezbednost, a pogotovo bezbednost ministara i poslanika.
Dakle, to je sve u korpusu ove teme objavljivanja zakona i drugih propisa. Zato ne možemo nikada da posmatramo na jedan uzak način bilo koji zakon koji stigne u ovaj parlament, nego moramo da ga stavimo u kontekst svega onoga što se dešava u državi i u društvu, a čini mi se da je taj kontekst i te kako problematičan. Iz tog razloga, kada se pojave ovakvi predlozi zakona, onda mi na te predloge zakona se izjašnjavamo na pozitivan način a pri tom taj kontekst koji je tako problematičan možemo samo da kritikujemo i da dovodimo u pitanje način, brzinu reagovanja i u stvari pravu volju da se problemima izađe u susret a ne samo da se reaguje kada ti problemi nastanu.
Nikako ne možemo da izgubimo iz vida na koji način je ministar pravde odlučio da protestvuje protiv određenih haških presuda. Nikako ne možemo da zaboravimo njegov odnos prema haškim optuženicima odnosno osuđenicima, pa je tim pre problem ukoliko se ministar pri tom ne izjasni o takvim aktima terorizma i huškanja i podstrekavanja vršenja određenih krivičnih dela.

Hvala vam, gospodine predsedniče.
Ne bih se složila sa vama da to nije tema ove rasprave. Jeste tema ove rasprave jer se radi o zakonima a ministar pravde je zaista trebao danas da se pojavi i da se izjasni i o ovom predlogu zakona koji danas predstavlja i brani gospodin Đurđević, a i da se izjasni o određenim svojim pristupima, određenoj politici njegovog ministarstva i njega lično o dešavanjima u Srbiji, o dešavanjima koja se nešto ubrzavaju i to u negativnom smislu. Hvala vam lepo.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. Poslovnika – dostojanstvo Skupštine. Predsednik Skupštine je predsednik Skupštine u ovom mandatu, 24 sata dnevno. On je predsednik Skupštine kada sedi tamo i kada sedi na poslaničkom mestu. On ne može da se sakrije u anonimnosti poslaničke grupe, ukoliko želi da eskivira jasan odgovor na jasno postavljeno pitanje.
Sada bih postavila jedno pitanje i predsedniku Skupštine – koliko je koštao njegov put u Indoneziju i kakvi su rezultati tog njegovog puta?
(Predsedavajuća: Gospođo Popović, molim vas da se pridržavamo Poslovnika. To možete da pitate u nekom drugom trenutku, ali ne sada u ovom trenutku.)
To je dostojanstvo parlamenta kada govorimo o tome ko koliko troši u ovoj državi, pa bio on predsednik Skupštine ili bio bilo koji funkcioner države. Treba da se da jasan odgovor, ukoliko se želi biti iskren i ukoliko nema zloupotreba svojih ovlašćenja. Dakle, koliko košta put gospodina predsednika u Indoneziju?

Hvala vam gospođo potpredsednice.
Ovim završavamo ovaj krug replika i povrede Poslovnika. U prvom redu ističemo da ne može da dođe do zamena teza i ne može da se izgubi iz vida da se ovde radi o progonu jedne poslanice.
(Predsedavajuća: Recite koji član Poslovnika je povređen.)
Član 107.
(Predsedavajuća: Član 107. je već reklamiran, da li imate neki drugi član Poslovnika?)
Član 107. i član 27.
(Predsedavajuća: I to je reklamirano. Da li imate neki drugi član Poslovnika?)
Za ovu radnju nije reklamirano.
(Predsedavajuća: Jeste, više puta.)
Za ovu radnju nije. Dakle, svaki put kada se povredi Poslovnik, može da se reklamira ta povreda. Za ovu radnju nije.
Član 27. – na koji način vi u stvari vodite današnju sednicu i to kako ste reagovali na prethodnu diskusiju. Dakle, nema mesta zameni teza, da se radi o progonu jedne poslanice LDP. To je pod jedan.
Pod dva, ne mogu nama da drže predavanja oni koji su imali ministra informisanja koji je doneo i sprovodio onaj skandalozni Zakon o informisanju iz 1999. godine.
(Predsedavajuća: Gospođo Popović, zloupotrebljavate instituciju povrede Poslovnika. Molim vas…)
Ne možemo da dozvolimo da nam drže lekciju o dostojanstvu oni koji…
(Isključen mikrofon.)

Hvala gospođo predsedavajuća.
Poštovani gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, ova sednica je počela sa 20 minuta zakašnjenja, potpuno u stilu teme koja je na dnevnom redu. Govorim o železnici. Znamo koliko železnica kasni. Prema tome, drago mi je što je parlament u trendu i što prati sve ono što se dešava u stvarnom životu.
Kada govorimo o ovom zakonu nemamo neke naročite primedbe što se sadržine zakona tiče. Radi se o jednom prosečnom propisu. Odgovara nekim prosečnim standardima zakona koji se u Srbiji predlažu i donose. To nije tema.
Šta je tema? Postavila bih jedno ključno pitanje – da li zaista mislite da ćete sa ovim zakonom da rešite najteže probleme ovog velikog sistema, železničkog sistema? Problemi se odnose na stanje infrastrukture, pod jedan, i na partijsko rukovođenje i upravljanje železničkim sistemom. To su ti ključni problemi koji su toliko karakteristični za "Železnice Srbije". Što se tiče sadržine ovog zakona, ne proizilazi da ćete bilo koji od ovih problema, rešiti. Ne sumnjam u vaš optimizam gospodine ministre. Imate određeno iskustvo u ovoj temi. Radili ste i u mandatu prošle Vlade, ali to je čini mi se jedan optimizam bez pokrića.
Svedoci smo da su i prethodni generalni direktori Železnica Srbije bili veoma optimistični. Određeni optimizam se nagoveštava i u izjavama aktuelnog generalnog direktora gospodina Simonovića, zvanog Sima. Čini mi se da je ovaj optimizam, koji ga krasi, nekako u skladu i potpuno neutemeljen sa ovim ostalim optimizmima, koje smo preživeli, a danas se nalazimo u situaciji da Železnice Srbije imaju preko 3.800 km pruge, da je prosečna brzina kretanja tih vozova oko 40 km na sat, da samo 2,5% od navedene dužine pruga su dvokolosečne, da imamo ozbiljno narušenu celokupnu infrastrukturu, da se više isplati ne voziti vozove, da mašinovođe često nemaju ni retrovizore, pa na buvljaku kupuju neke retrovizore za 250 dinara, pa ga nose u džepu i montiraju po potrebi. Imamo jedan ozbiljan problem u ovom velikom sistemu. Kako vi to mislite da rešavate?
Pominjali ste ruski kredit, a spominjete ga, gospodine ministre, već godinama. Očekivali ste da se realizuje 2011. godine, samo Putin da dođe, odmah posle toga sledi realizacija tog kredita. Do dana današnjeg taj kredit nije realizovan. Očekuje se možda u toku maja ove godine.
Pominjali ste, a čini mi se da su to spominjali i generalni direktori Železnica Srbije, da će železnica pre ili kasnije svojim prihodima da finansira celokupan rad i upravljanje tim sistemom. Međutim, dobili smo samo tu situaciju da je 2008. godine Vlada odlučila da sva dugovanja od 2004. godine do 2008. godine pretvori u kapital, a posle toga su i dalje dugovanja narastala, tako da su i dan danas ti dugovi veliki. Ne sumnjam da će se pre ili kasnije situacija rešiti na neki način, možda se pretvori u javni dug, ali u svakom slučaju, sva ta dugovanja će pre ili kasnije da padnu na teret prosečnog građanina Srbije, odnosno na poreskog obveznika. Dakle, to je ta situacija što se otpimizma tiče.
Postavila bih vam pitanje i u pogledu upravljanja železnicama Srbije – da li je baš bilo nužno da se od strane Vlade postavi generalni direktor nekoliko dana pre početka primene Zakona o javnim nabavkama? Nije to neki izuzetak. Direktori su postavljani i u "Službenom glasniku", i u "Kolubari", i u "Srbijagasu" na identičan način. To je taj odnos države prema javnim preduzećima, odnosno prema privrednom društvu kao što su Železnice Srbije. Dakle, da li će se promeniti odnos države prema železnicama Srbije u tom smislu upravljanja ovim privrednim društvom? Očigledno neće. Čim ste postavili ovog direktora bez javnog konkursa, niste sačekali da stupi na snagu Zakon o javnim nabavkama. Očigledno ste pokazali svoju nameru kako ćete upravljati Železnicama Srbije. To jeste problem.
Problem je u partijskom upravljanju. Notorna je činjenica da su sva javna preduzeća ogromni gubitaši. Pogledajte samo "Telekom". Pogledajte samo koliko košta ovu državu godišnje upravljanje javnim preduzećima. To sigurno nije svota manja od jedne milijarde evra. To su ogromni troškovi koji prate rad javnih preduzeća i privrednih društava u kojima država ima ključnu ulogu upravljanja, a to se upravo radi i u Železnici.
Hajde da se vratimo na taj optimizam. Ako ste zaista verovali u sve ono što ste govorili, ako su zaista verovali svi generalni direktori, partijski postavljeni, kao partijski plen u Železnicama Srbije, šta se dešava ukoliko taj optimizam na kraju pokaže da nije bio realan? Da li ste vi ikada izašli i rekli – situacija je takva, nismo očekivali da se tako iskomplikuju stvari, zaista sa velikim sredstvima su Železnice raspolagale, ali ta sredstva nisu dobro usmerena, odgovornost je na ovom, ovom? Postoje objektivne i subjektivne odgovornosti. Dakle, da li ste ikada izašli pred građane Srbije i rekli – izgradnja, odnosno rekonstrukcija kilometra železničkih pruga u Srbiji košta toliko i toliko? Da li ste izašli i rekli – kilometar izgradnje auto-puta košta toliko i toliko, mi smo u Železnice Srbije ugradili, možda ubacili u rupu bez dna toliko i toliko sredstava. Koliko je otišlo za izgradnju pruga? Koliko je to otišlo za nabavku vozova, vagona, lokomotiva? Koliko je sredstava namenski utrošila ova država putem Železnica Srbije, a koliko je sredstava otišlo u neke druge namene? Da li ste ikada izašli i rekli – molim lepo, građani Srbije, iskoristili smo 10% od onih sredstava koje ste vi izdvajali za Železnica Srbije, a 90% smo nekako utrošili, imali smo neke naše fondove, neke naše potrebe? Možda bi građani Srbije to razumeli.
Ne mogu da razumeju kada vide da se stalno nadziđuju novi i novi dugovi Železnica Srbije, a da pri tom se voze brzinom koja predstavlja 10 do 15% od brzine kretanja vozova u Japanu, hajde da ne bude Japan, neka to bude bilo koja država EU. To je nedopustivo u 21. veku.
Da li ste razmišljali o tome kada ste govorili o tome da ovaj zakon želi da poboljša efikasnost funkcionisanja celog železničkog sistema, da taj sistem neće profunkcionisati ukoliko se ostane na onaj način da se upravlja železnicama, kao što je to rađeno u proteklih 20 godina? Da li znate, gospodine ministre, da u Vojvodini imate 1.700 km pruge, železničke pruge? To je 45% od količine pruga koje se nalaze na teritoriji Srbije. Zašto je problem da se, recimo, upravljanje tom infrastrukturom, koja se nalazi na teritoriji Vojvodine, upravlja od strane Vojvođana, odnosno od strane te pokrajine i od strane vojvođanske Vlade? Zašto je to problem?
Nikada niste ulazili u način razmišljanja, ne da cepate taj jedinstveni sistem, nego prosto da unapredite jedan njen deo, tako što ćete omogućiti da i Vojvodina ima upliva na tu infrastrukturu koja se nalazi na njenoj teritoriji. Mislim da ste upoznati na koji način je cela ta železnička infrastruktura u Vojvodini devastirana u proteklih 20 godina. Mislim da imate o tome podataka, a druga je stvar da li ćete te podatke prihvatiti, odnosno prezentirati u javnosti.
Kada sam čitala Zakon, posebno sam obratila pažnju na probleme koje ste definisali i koje nameravate da rešite.
Jedan od ključnih problema, tako ste čak i naznačili, da je najvažniji problema taj što Direkcija za železnice, ustanovljena prethodnim zakonom, nije imala ovlašćenja da donosi podzakonske akte. Prosto ne razumem kakav je to problem, zašto to Vlada nije uradila, mogla je vlada komotno to da radi. To je, dakle, najvažniji problem koji vas je ponukao da izađete sa novim predlogom zakona.
Šta kažete o sledećim problemima? Vi ih ne definišete. Kažete - pojavili su se raznorodni problemi. Koji raznorodni problemi? Dakle, nema tu definicije koje probleme nameravate da rešite. I sada kažete - zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema? Prosto moram da vam pročitam ovu rečenicu, veoma je interesantna. Kažete – donošenje novog zakona o železnici je jedina mogućnost za prevazilaženje svih navedenih problema i jedini način da se primena zakona učini praktičnom i efikasnom. Vi faktički ovaj zakon svodite na nivo podzakonskog akta. Ovim zakonom nameravate da omogućite sprovedbu i realizaciju odredaba već postojećeg Zakona o železnici iz 2005. godine.
Dakle, koliko je to ozbiljno, govori u stvari koliko vi ozbiljno razmišljate o tome da promenite sistem funkcionisanja javnih preduzeća, kao Vlada, odnosno privrednog društva, kao što su to Železnice Srbije.
Nema ovde, gospodine ministre, prave volje za takvom vrstom promene, jer da je ima, ne bismo bili u toj situaciji u kojoj se danas nalazimo kada govorimo o javnim preduzećima. Boljitka nema, nakaradni sistem se održava, a pritom se troškovi funkcionisanja tih javnih sistema samo pojačavaju. Kako onda mislite da nekako pokrenete ekonomiju ove države, kako mislite da promenite funkcionisanje ove države, između ostalog i Železnica Srbije?
Kada pogledate Železnice Srbije, šta vi vidite? Vidite da se govori puno o Koridoru 10, 11, da pričate o 80, 100, 200, 300 kilometara pruga, a pritom zaboravljate da je to samo 10% od onih pruga koje već postoje na teritoriji Srbije. Govorite o ruskom kreditu i pritom postoje očigledno neke razmirice između ministra i generalnog direktora javnog preduzeća Železnice Srbije. Da li se te razmirice mogu okarakterisati kao razmirice različitih političkih stranaka ili se mogu okarakterisati kao neka vrsta nerazumevanja između nadležnog ministarstva i Železnica Srbije? Ostavljam to vama, da se o tome izjasnite, ukoliko budete želeli. Prosto moramo da napomenemo da postoje razlike u smislu – koji će se pravci finansirati iz tog ruskog kredita. To nije mala stvar, ako postoji takva vrsta nerazumevanja između ministra i direktora.
To je samo jedan od pokazatelja, kako u stvari vi pristupate reformisanju, rekonstrukciji, osnaživanju, izgradnji i ozdravljenju Železnica Srbije. Taj način može da deluje veoma pitak, ali taj način ima samo jedan demagoški domašaj i tu će se negde iscrpsti, kao što su se i sve prethodne reforme dobre namere, optimizmi i najave iscrpli i očigledno da nema dovoljno snage za ozbiljniju reformu, jer reforme nisu popularne. Reforme su opasne ukoliko zaista želite da uđete u dubinu tih promena i to u suštinske promene.
Ovim Predlogom zakona te suštinske promene ja ne vidim ni u najavi. Dobro je možda, u tehničkom smislu, što negde jačate konkurenciju, što uvodite mogućnost stranih železničkih kompanija, ali to je samo mogućnost. Kako će se zakon realizovati? Ne dajete nam puno nade da ćete zaista, u tom smislu, da poradite na realizaciji zakona, jer ako to nije urađeno sa prethodnim zakonom, zašto bi se uradilo sa ovim zakonom.
Ponavljam, sam način, sistem funkcionisanja javnih preduzeća od ovakvih privrednih društava se ne menja.
Zato, gospodine ministre, zaista bih htela da vam posebno skrenem pažnju na činjenicu da Železnice Srbije sa ovakvim načinom nemaju budućnosti, nemaju budućnosti kao što nema ni ova država jasnu ekonomsku budućnost. Pre ili kasnije vi ćete morati da prelomite. Što bude kasnije, biće teže, zato što će dugovi da narastu do te mere da će postati neizdrživi.
Danas, kada govorimo o ovom velikom sistemu, jako je karakteristično ono što je izjavio generalni direktor Železnica Srbije, a on je verovatno u trenucima iskrenosti izjavio – Železnice Srbije nisu spremne za liberalizam. Ovaj zakon to sao potvrđuje. Ono što vi u zakonu navodite, da ćete prateće propise, odnosno podzakonske akte doneti u roku od 24 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona, upravo ukazuje na to. Teško da ćete vi uvesti bilo kakvu vrstu liberalizma u upravljanje Železnicama Srbije. Iskustvo koje imamo sa …
(Predsednik: Vreme.)
…funkcionisanjem železnica, u stvari nam govori da je to prosto nemoguće.

Hvala vam, gospodine predsedniče.
Da krenem od početka. Dakle, to je taj optimizam o kojem vi govorite, koji je toliko karakterističan bio i za prethodnu Vladu u kojoj ste takođe bili ministar, kao i za onu prethodnu. Stalno se nešto govoriti – mi ćemo, mi hoćemo, mi ćemo, a nikako da utvrdite onu nultu tačku od koje se zaista nešto kreće i nešto se menja. Stalno govorite o nekim velikim nadama, o velikim namerama, a mi nekako stalno gacamo na mestu. Status kvo je notorna činjenica, a ako je status kvo, on bukvalno vodi samo u jednu propast. O tome sam govorila i rekla sam i definisala sam zašto je to tako. To jeste partijsko upravljanje tim velikim javnim sistemima. Vi prosto niste opovrgnuli tu moju tezu. To je zaista najveća opasnost, rak rana celokupne privrede i ekonomskog napretka ove države.
Još nešto, gospodine ministre. Kako ste vi počeli da mi odgovarate nakon moje diskusije, mislim da ovde imate neku vrstu nipodaštavanja i neku vrstu mizoginije. Zaista ne očekujem od vas da se na bilo koji način osvrnete na to da sam ja mlada, da sam lepa ili ne, to uopšte nije tema. Gospodine ministre, ja sam ovde narodna poslanica sa kojom vi polemišete. Razumem da je teško biti evropejac, s obzirom da je ta vrsta presvlačenja nastala u toku hoda. O tome će vam reći nešto i gospodin predsednik Skupštine, koji nije našao za shodno da adekvatno reaguje nakon što je na lidera LDP izvršen napad u inostranstvu od strane zaštićenih huligana. Dakle, to je ono o čemu mi govorimo. Ne možete biti evropejci ako ne prihvatate standarde koji krase Evropu.

Hvala vam, gospodine predsedniče.
Gospodine ministre, zaboravili ste da kažete da se gradi 10 kilometara auto-puta godišnje, da se otprilike u tim kategorijama kreće i bilo kakva vrsta rekonstrukcije, revitalizacije železničkih pruga. To ste zaboravili da napomenete. Sa tim tempom ne znam kada ćemo mi u stvari dovršiti takvu vrstu modernizacije infrastrukture putne mreže i železničke mreže u Srbiji. O tome niste rekli ni reč.
Niste rekli ni koliko košta u stvari izgradnja kilometra auto-puta, s obzirom na ogroman novac koji se ulaže u to. Niste rekli ni koliko košta cela ova optimistička priča oko Železnica Srbije i koliko ćemo još morati da plaćamo da bismo dostigli neki podnošljivi nivo funkcionisanja tog sistema.

Hvala vam, gospodine predsedniče.
Član 27. Dakle, vi ste ovde predsednik ove Skupštine i vi ste u obavezi da predsedavate i da zaista vodite računa u kom smeru teče rasprava. Vama ovde određeni poslanici, kao što smo malopre i čuli, govore o nekim baba vangama, iznosi laži, govori o pokojnom premijeru Đinđiću. Vi se pravite da ne čujete. Vi, gospodine predsedniče, očigledno neke stvari i dalje ne razumete.
Meni je zaista jasno da ovaj veliki zaokret, koji je očigledno napravljen u politici Republike Srbije vama prosto nije jasan. Vama je veoma teško da slušate danas o nečemu o čemu niste ni sanjali da ćete jednom slušati. Zbog toga se ne snalazite i ne snalazite se tako što kao predsednik parlamenta imate pravo da uskratite određene replike. Vi to niste uradili, a to su te replike kojima se vređa i LDP, vređaju se poslanici LDP, vređa se pokojni premijer Đinđić.
Dakle, radi se sve ono što se radilo 90-ih godina, zbog čega se Srbija danas nalazi i zbog čega Srbija danas raspravlja o tome da li je izgubila Kosovo ili nije izgubila Kosovo.
Današnja rasprava je posledica svega onoga što se naopako radilo i onoga za šta se nije utvrdila odgovornost i nije se razgovaralo o odgovornosti. Hajde da razgovaramo o odgovornosti. Hajde da razgovaramo o odgovornosti i poslanika koji je danas iznosio one stvari koje nisu smele da se iznose, a to je ono što se odnosi na pokojnog premijera Đinđića.

Hvala vam gospođo predsedavajuća.
Poštovani gospodine ministre, poštovani predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici.
Kao prvo, postavila bih jedno pitanje – da li vi zaista verujete da ćete sa ovim izmenama i dopunama zakona popraviti zakon? Da li zaista verujete da to radite u interesu korisnika, koji bi u stvari trebalo da budu korisnici, a to su osobe sa invaliditetom? Da li zaista verujete da vi smanjujete obaveze privrede, dakle onih koji su u obavezi da plaćaju nešto jednom budžetskom fondu? Ako zaista to verujete, mogu da vam kažem da vi pogrešno verujete.
Ovo je samo jedan zakon dobrih namera i dobre volje. Hajde da vam verujemo na reč. Ako pogledate šta se dešava sa privredom, sa ekonomijom, onda mogu da vas obavestim da za prve dve godine imamo manji budžetski prihod od 17,8 milijardi. Manji su prihodi od akciza, od PDV, kao što su i neporeski prihodi.
Kako vi mislite da finansirate sve ono što ste utvrdili u ovom predlogu zakona i kako vi mislite da privreda može da nosi taj teret koji definitivno namećete privredi, a da se pri tom država na neki način od svega toga distancira? Zašto vi na privredu svaljujete pitanje jedne socijalne bezbednosti, jednog humanog odnosa prema osobama sa invaliditetom? Zašto ne kažete šta sve treba da se uradi, da se promeni nešto u privredi, u celokupnoj ekonomskoj politici, da bi svi u ovoj državi bolje živeli, pa i osobe sa invaliditetom?
Ovo je samo jedna puka forma, to su tehničke izmene i ne znam na koji vi način mislite da ovaj zakon sprovodite. Da li vi sa ovim predlogom zakona bukvalno zloupotrebljavate…
(Predsedavajuća: Gospođo Popović, podsetiću vas da je sada rasprava u pojedinostima i da govorimo o amandmanu na član 10. Molim vas da se vratimo na temu.)
Gospođo predsedavajuća, evo ovako. Iz jednog jedinog razloga je odbijen amandman poslanika LDP. Jedan jedini razlog, a to je zato što Republički zavod za statistiku ne objavljuje podatke o prosečnoj zaradi u privredi Republike Srbije. Ne objavljuje kakva je prosečna zarada u privredi, koja je 25% manja od republičkog proseka. Šta je to? To je prećutkivanje.
Sve ono što sam govorila upravo je u svrhu toga rečeno, da se pokaže koliko se zloupotrebljavaju marginalizovanja lica, kao što su u ovom slučaju osobe sa invaliditetom, kao što je juče bilo, dojilje, odnosno porodilje, sa onim izmenama Zakona o radu, kao što smo toliko toga pričali o izmenama u Krivičnom zakoniku, odnosno ono što je bilo tema u vezi "Marijinog zakona".
Prema tome, jako je dobro kada se ovakav zakon stavi u kontekst, kada se stavi u realne okvire i kada se otvoreno porazgovara o tome. Kako mislite u ovoj situaciji, kada 30% ljudi je nezaposleno, kada i dalje postoji taj trend da se sve više i više otpuštaju zaposleni, kako vi mislite da poboljšate položaj osoba sa invaliditetom.
(Predsedavajuća: Gospođo Popović, opet ću vas podsetiti na temu. Molim vas, pričamo o amandmanu na član 9. Vratite se na temu.)
Prosto, moramo da govorimo o celom zakonu zato što je ovaj amandman ključni u smislu na koji način vi tretirate problematiku. Vi prećutkujete osnovne činjenice. Prećutkujete da svaljujete sav teret sprovođenja ovog zakona na privredu i to je istina i to taj amandman, veoma jednostavan, pokazuje i u stvari ukazuje na sve ono što sam malopre govorila. Ne možete vi, kao jedini razlog za neprihvatanje tog amandmana, navesti nepostojanje određenih statističkih podataka.
Zašto mi onda ovde sedimo? Hajde promenite onda odluku o tome da se, između ostalog, i prosečna zarada u privredi statistički obradi i objavi. Ako je to jedini razlog, mislim da razloga za odbijanje ovog amandmana nema. Ovo vam je prilika da pokažete da ste realni, da ste racionalni, da vodite računa u kakvom je stanju privreda, a da vodite računa i o osobama sa invaliditetom, a ne samo da zloupotrebite položaj tih lica i da nam najavljujete ne znam kakvo poboljšanje od ovih izmena zakona. Nema poboljšanja, ja vam to tvrdim, a i ceo zakon i sva obrazloženja kojima ste odbili ove amandmane, samo su argument više za ono što sam malopre rekla. Hvala.