Gospodine potpredsedniče, reklamiram član 107. – povreda dostojanstva ovog parlamenta. Dakle, ministar je došao u parlament i ministar je tu da odgovara na pitanja i na diskusije poslanika. Vi ni u kom slučaju ne možete da isključite poslanika iz elektronskog sistema ukoliko niste ispoštovali proceduru koja je predviđena Poslovnikom. Tek ukoliko ste uradili sve ono sa opomenama, u tom slučaju imate pravo da isključite poslanika, ali niko ne može da prekida poslanika u njegovom izlaganju.
Jako je bitno da se, ukoliko se raspravlja o ovom članu zakona, sve nedoumice razjasne. I sada se dobacuje. I sada se smeta. I sada se pravi buka. Evo, već se krši Poslovnika, član 108, a vi ne reagujete. Dopuštali ste tokom celog dana raznorazne replike, a ovde se radi o jednom jasnom zakonskom članu i o jednom jasnom amandmanu na taj član zakona. Radi se o tome da se oduzima mogućnost izbora advokata i ostalih preduzetnika kako će da plaćaju porez. Dakle, ne radi se o tome da neće da plaćaju. U zemlji gde svaki treći čovek ne radi, u zemlji gde je 175 preduzeća u restrukturiranju…
(Predsedavajući: Ponovo ste, gospođo Judita, prešli na repliku.)
Ovo uopšte nije replika, samo vam argumentovano objašnjavam zašto ste trebali da mi date pravo na repliku, a time što niste dali prekršili ste odredbe ovog poslovnika. Dakle, ne smete da zaboravite da ovo jeste predstavničko telo, ovo jeste zakonodavno telo, ovo jeste parlament Republike Srbije. U tom smislu, morate da poštujete i parlament i poslanike koji govore u njemu.

Poštovani gospodine potpredsedniče, reklamiram član 108. – vođenje računa o redu na sednici. Ne znam da li vi to ne primećujete ili ne želite da primećujete da se dobacuje dok jedan poslanik govori i dok jedan poslanik obrazlaže svoj legitiman stav o nekim mišljenjima, odnosno stavovima ministra Dinkića. Dakle, niste ni jednom opomenuli nikoga od poslanika koji su negodovali, koji su vikali, dobacivali i u stvari remetili red na ovoj sednici.
Gospodine predsedavajući, jeste, parlament je mesto, to je institucija gde se razgovara, gde se o zakonima polemiše. Ovo je mesto gde će se voditi rasprava, a ne izvan parlamenta i izvan institucija. U Srbiji je upravo to problem, što se mnogo šta radi vaninstitucionalno. Srbija je u velikim problemima zato što prosto ne dozvoljava preduzetnicima, ne dozvoljava ljudima sa vizijom i sa voljom da pokrenu neki svoj mali biznis. Srbija očigledno i dalje istrajava u onoj pogrešnoj ekonomskoj politici da uništava svaki preduzetnički duh, da uništava srednju klasu, da uništava ono što u stvari nosi ovu privredu, kada su svi giganti u međuvremenu propali.

Hvala vam gospođo potpredsednice.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, oporezivanje srazmerno ekonomskoj moći obveznika, to je ustavna kategorija. Međutim, iako ova ustavna kategorija stoji u obrazloženju ovog zakona, čini mi se da niste se baš vodili ovim načelom kada ste menjali ovaj zakon o porezu na imovinu. Zašto mislim tako? Upravo zbog ove izmene ovog člana 3. na koji smo mi i podneli amandman, s obzirom da se jako dobro vidi da, bez obzira što vi tvrdite da jedini razlog za izmenu ovog zakona o porezu na imovinu je bio taj da se napravi jedno rešenje u vezi oporezivanja gradskog građevinskog zemljišta, s obzirom da se menja status tog zemljišta već od 1. januara 2014. godine, radi oporezivanja.
Pre svega iz ovog zakona i uopšte iz svakog člana proizilazi da, vi ste imali jednu osnovnu nameru, a to je da povećate prihod budžeta Republike Srbije i mislim da možemo oko toga da se složimo, to je jasna činjenica.
Drugi razlog koji ste naveli za donošenje ovog zakona je fiskalna centralizacija. Podsećam vas da je 2011. godine došlo do izmene onog zakona o finansiranju lokalnih samouprava, gde ste upravo vi insistirali na nekoj vrsti fiskalne decentralizacije, kada su lokalne samouprave dobile daleko više mogućnosti za prihode, za razliku od onog zakona iz 2007. godine. Dakle, imamo jedno realno stanje, imamo jedno obrazloženje ministra finansija i privrede koje baš i nije tačno.
Gospodine ministre, nama je zaista jasno da u prvom redu u budžetu Republike Srbije nema prihoda na koje ste računali. Dakle, očigledno ste napravili jednu pogrešnu procenu prihoda koje ste mogli da očekujete od povećanja akciza na gorivo i na duvan. Očigledno da ste pogrešili kada ste procenjivali kakve prihode možete očekivati zbog povećanja PDV. Dakle, prihoda nema. Kako te prihode namaknuti? Vi ste se odlučili za kasicu prasicu. Odlučili ste se da uzmete od građanina i da uzmete od lokalnih samouprava. To je, u stvari, najjednostavnije i to je odlika jedne visokocentralizovane vlasti i države, koji koncept se ne napušta.
Nama je jasno da je Fiskalni savet podržao ove poreske zakone, ali upravo iz tog razloga što se rukovodio konceptom ove visokocentralizovane. Prosto se prilagodio modelu funkcionisanja teritorijalnog uređenja i fiskalizacije države, koji je aktuelan i koji se u prirodi i primenjuje.
Prema tome, vi kada prihvatate ponekad mišljenje i savet Fiskalnog saveta, onda to radite zato što to vama konkretno, tada ad hok odgovara.
Kada mislite da je to u suprotnosti sa vašim konceptom, vi ga ne prihvatate. Dakle, prilično je selektivan taj odnos, prema mišljenju Fiskalnog saveta. To se jako lako može videti kada se pogleda mišljenje Fiskalnog saveta iz marta ove godine, kada se pogleda skoro dato mišljenje. Onda možemo da konstatujemo da vi imate ozbiljan problem oko toga što se stalno odlučujete, i to ne samo ovog puta, nego uopšte se odlučujete za neka ad hok rešenja, umesto za ozbiljne reforme.
Vi ste svesni toga da je nama potrebna penzijska reforma. Vi ste svesni toga da je nama potrebno da se daleko više poradi na statusu i na funkcionisanju javnih preduzeća. Dakle, potrebna nam je reforma javnog sektora. Vama je jasno koliko je ovde nužno da se daleko više štedi, da se smanji ta javna potrošnja. Vama je jasno da je potrebno da se smanji javni dug. Vi govorite o tome da se smanjuje deficit. Međutim, deficit, po Fiskalnom savetu, danas već iznosi negde preko 5%, a vi ste ga projektovali na 3,5%.
Dakle, to su neke stvari koje se bukvalno pojavljuju kada god se vi pozovete na to da je potrebno doneti određene mere koje će da imaju određene reformske potencijale i koje će u znatnijom meri da promene stanje srpske privrede i ekonomije. Međutim, to nije tačno. Bilo bi dobro da jasno i glasno kažete da prihoda nema, da su prihodi jako mali, da ste pogrešili kada ste ih projektovali i pogrešno ste očekivali tu visinu.
Neki dan ste govorili, gospodine ministre, o tome da samo najjači i najsposobniji preduzetnici trebaju da ostanu. Pitala bih vas na koji način bi samog sebe ocenili, što se uspešnosti tiče, kada ste projektovali visinu budžetskog deficita na 3,5%, kada ste očekivali daleko veće prihode od onih koje ste na kraju ostvarili? Dakle, kakav biste vi bili preduzetnik ukoliko bi uzeli srpsku privredu kao jedno privredno društvo? Da li ste vi uspešni ili neuspešni privrednik?
(Predsedavajuća: Gospođo Popović, zaista moram da vam kažem da se vratite na temu, molim vas.)
Dakle, suština je ta da će građanin ove države i lokalna samouprava, najniži nivo vlasti, na kraju da ponesu najveći teret svih ovih ekonomskih eksperimenata ad hok.

Hvala vam, gospodine potpredsedniče.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovako izgleda rasprava kada nema prave javne rasprave o tako ozbiljnim zakonima. Dakle, to su poreski zakoni, šest poreskih zakona koji direktno utiču na egzistenciju građana, lokalnih samouprava i AP Vojvodine. Ovako izgleda rasprava kada zakon stigne za manje od 24 sata u skupštinsku proceduru, nakon što je usvojen na Vladi. Tako izgleda rasprava kada se u hodu tokom rasprave u parlamentu shvati da baš i nisu dobra rešenja koja su predložena u predlozima zakona.
Tri poslaničke grupe, DSS, LDP i DS, podnele su identične amandmane na ovaj član 3. zakona. Očigledno da je opozicija oko toga apsolutno jedinstvena, da postoje problemi sa ovim članom 3. predmetnog zakona. Bez obzira što je u toku vikenda ministar shvatio da bi trebalo nešto da se promeni oko godišnje amortizacije otpisa vrednosti nepokretnosti, očigledno da nije odustao od usvojenog koncepta, a to je da na neki način lokalnim samoupravama da mogućnost da naplate deo izgubljenih prihoda, koji će evidentno postojati ukoliko se izglasa i stupi na snagu ovaj zakon o porezu na dohodak građana. Dakle, na jednom mestu oduzimate, a na drugom ostavljate mogućnost da se daje.
Šta to znači u vezi ovog amandmana na član 3. predmetnog Odbora za finansije? To znači da lokalne samouprave prosto neće imati mogućnosti da izbegnu tu mogućnost da u svakom slučaju tu amortizaciju ili obesmisle ili je uopšte ne uvedu kao način da se olakša građanima plaćanje poreza na nepokretnost. Dakle, davati diskreciono pravo lokalnim samoupravama u jednoj nemaštini, u problemima sa funkcionisanjem jedne lokalne samouprave, kada se u toku fiskalne godine menja nešto što je od vitalnog značaja za funkcionisanje lokalne samouprave, dozvolićete, to je prosto nelogično. Iz tog razloga ono prethodno rešenje iz osnovnog zakona i te kako treba zadržati.
Malo pre ste čuli voks populi, gospodin iz PUPS vam je lepo objasnio u kojoj meri će upravo on kao narodni poslanik, kao poslanik koalicije na vlasti i te kako trpeti posledice ovakvih rešenja iz ovog predloga zakona. Dakle, to je narod. To će biti građani koji će se prvom prilikom kada budu dobili poresko rešenje zapitati – šta je to, ministar finansija je rekao da nema nikakvih izmena u pogledu poreza na nepokretnost građana? Nije tačno, ima izmena. Nije svejedno kada mora da se računa amortizacija ili kada ona može da se računa. Sa vašim izmenama tog zakona o porezu na dohodak građana Beograd će, recimo, biti uskraćen za 6.226.000.000, Novi Sad za 1.235.000.000, Niš za 686.000.000, Kragujevac za 405.000.000, Pančevo za 362.000.000, Zrenjanin za 309.000.000, Požarevac za 242.000.000, Smederevo za 232.000.000. To su ogromni iznosi koji će i te kako da se osete u funkcionisanju tih lokalnih samouprava.
Šta sad da očekujemo, da će više da vode računa o porezu koji je u obavezi onaj građanin u lokalnoj samoupravi da plaća na godišnjem nivou? Neće odustati od te mogućnosti da bar na neki način nadoknade onaj novac koji će im biti prosto onemogućen da ostvare sa ovim poreskim izmenama.
Prema tome, ukoliko ste mogli da razumete, gospodine ministre, šta to znači kada govorite o tome da ćete u poreske izmene uneti između ostalog i to da se plaća porez na nepokretnost, na drugu nepokretnost, a da pri tom vicepremijer govori da to baš i nije popularno i nije svrsishodno i da vi saslušate vicepremijera i prihvatite njegovu sugestiju? Ako ste mogli da saslušate poslanike kada smo vam govorili da određene stvari morate da promenite u ovom predlogu zakona, ali očigledno da u dovoljnoj meri niste bili baš spremni to da izmenite, zašto je sada problem, kada vam se ukaže na ozbiljnost ovog problema, da ga ujedno i ne promenite i do kraja prihvatite sugestiju poslanika?
Dakle, ad hok rešenja su loša. Predlozi zakona koji su predati parlamentu u ovakvom ad hok obliku mislim da mogu samo da proizvedu mnogo veću štetu od one štete u kojoj se trenutno republički budžet u stvari nalazi i očigledno da nema dovoljno prihoda u tom republičkom budžetu. Jasno je to da porez na imovinu građana sigurno neće ići u republički budžet. Međutim, i te kako će biti veliki nedostatak ukoliko ga ne bude dovoljno za lokalnu samoupravu.
Porez na imovinu je mnogo teže naplatiti na lokalnom nivou, mnogo ga je teže u stvari realizovati, a pri tom onaj porez na dohodak građana vi na ovako mala vrata veoma ozbiljno ugrožavate iz vizure lokalnih samouprava. Sada zaista očekujete da se ovaj zakon o godišnjem porezu na nepokretnosti jednostavno primenjuje na taj način da budu zadovoljni i građani i lokalne samouprave. To prosto nije moguće. Zato bi bilo jako dobro da razmislite da li će ono "može da se promeni" ili ćete zaista ostati pri tome da se ovaj amandman, koji je podneo odbor, u tom obliku i usvoji kako je predat.
Ogromna je razlika, ogromna razlika zato što je egzistencija građana već i sada i te kako dovedena u pitanje. Ukoliko zaista slušate poslanike onda vam je verovatno jasno da je opozicija oko ovih suštinskih članova Zakona o porezu na imovinu građana i te kako jedinstvena, a da se opoziciji očigledno pridružuju i neki poslanici iz koalicije na vlasti.
Prema tome bilo bi dobro da se ponekad poslušaju i poslanici, a pre svega bi bilo dobro da se poslušaju građani jer kroz nas poslanike i te kako vam se obraćaju građani Srbije. Dakle, nije svejedno da li ćete ostaviti ono prethodno rešenje iz osnovnog zakona, nije svejedno da li ćete usvojiti ovaj poprilično problematičan predlog Odbora za finansije ili ćete možda vi pristupiti realno rešavanju ove problematike.
Dakle, nema tu velike strasti, nema tu velikog politikanstva, to je prosto pitanje samo da li ćete pristupiti racionalno ovom problemu. Vi ćete biti, gospodine ministre najviše odgovorni ukoliko odbijete da budete racionalan u ovom rešavanju problema. Vi ste više od deset godina ključni čovek u vođenju ekonomske politike ove države. Jeste ključni čovek, ali niste vi jedini odgovorni za sve ono dobro ili loše što je urađeno u toj ekonomskoj politici. Vi ste imali i te kako pored sebe članove Vlade, imali ste stožerne stranke koje su imale svoje premijere. Bilo bi dobro da shvatite da vi jeste neko ko kreira ekonomsku politiku, koji odlučuje o ovim ozbiljnim pitanjima finansija i ekonomskim pitanjima, ali da se očigledno drugi distanciraju od ovih ozbiljnih pitanja, drugi iz te vaše Vlade, drugi sa kojima vi danas činite vlast.
Najlakše je stajati sa strane i najlakše je sugerisati ili osporavati. Ali, vi ste onaj koji donosi odluke i zato kada donosite odluku u vezi ovoga razmislite o tome ko će te odluke vaše u stvari da sprovodi i ko će te odluke da trpi. Prema tome, bilo bi dobro da razmislite o ovom članu 3. još jednom.

 Hvala vam.
Gospođo potpredsednice, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, na ovaj član 6. podneta su tri amandmana. Jedan amandman su podneli poslanici DSS, drugi amandman je podneo poslanik DS, a ovaj treći na član 6. podneli smo mi, poslanici iz LDP.
Celokupna rasprava koja teče u parlamentu pokazuje da ovde nema ideoloških motivacija u pogledu podnošenja ovih amandmana. Očigledno da smo se svi mi koji smo pisali amandmane složili oko toga da postoji jedan ograničavajući faktor da bi se zaista ostvarilo to prvo pravo u pogledu prava pacijenata, pravo na dostupnost zdravstvene zaštite. To smo detektovali u sistemu zdravstvene zaštite. Dakle, to je taj ograničavajući faktor.
Svi ostali poslanici koji su diskutovali o ovim amandmanima i ovom članu otprilike su se složili sa nama, da li svesno ili nesvesno, i svi su prepoznali u ovom sistemu zdravstvene zaštite najveći problem da se omogući jedna dostupnost i jedna kvalitetna zdravstvena zaštita.
Vi sada imate jednu veliku većinu poslanika u ovom parlamentu koji su jasni oko toga da se treba osvrnuti na problematiku koja se zove sistem zdravstvene zaštite, jer u protivnom nemamo zaista dobru, dostupnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu.
Gospođo ministarko, kada ste definisali šta smatrate kvalitetnom zdravstvenom zaštitom, vi ste kao stručnjak objasnili i potvrdili naše stavove. Vi ste zaista svojom definicijom tog kvaliteta izostavili ovaj ograničavajući uslov, a to je granica materijalnih mogućnosti sistema zdravstvene zaštite.
Ukoliko se mi većinski slažemo oko dijagnoze funkcionisanja zdravstvenog sistema, mi se slažemo oko toga da taj sistem treba da se menja, a taj sistem generiše u stvari one velike redove za magnetnu rezonancu, za skenere, za zračenja. To je taj sistem koji pravi problem oko korišćenja mamografa da li zbog toga što su oni neispravni ili zbog toga što ne postoje stručnjaci koji mogu da upravljaju sa tim mamografima.
Dakle, to je taj sistem koji generiše problem oko nestašice lekova. To je taj sistem koji generiše "Galenike". "Galenika" je jedan sistemski problem, a zdravstveni sistem ne može da se reši ukoliko politika i politička volja se ne odluči da napravi jednu ozbiljnu reformu zdravstvenog sistema. Zato se ne bih složila sa ministrom da je problem "Galenike" nešto drugo, a ne politički problem. "Galenika" i hapšenje direktora i čelnih ljudi "Galenike" jeste političko pitanje.

Upravo govorim, gospođo potpredsednice, jer govorim o zdravstvenom sistemu koji ste ugradili ovde u članu 6. kao jedan uslov koji u stvari ograničava sprovođenje prava pacijenata i govorim o tome da ne može premijer, nakon što navrati u Srbiji, nakon obilaska američkih vinograda, da kaže da nije političko pitanje kada se hapse čelni ljudi "Galenike".
To jeste političke pitanje. Zašto? Zato što je "Galenika" javno preduzeće i zato što smo tom javnom preduzeću decembra meseca prošle godine ovde, u ovom parlamentu, ratifikovali i potvrdili garancije ove države, garancije budžeta Srbije da će određeni novac toj "Galenici" da se transferiše radi plaćanja određenih dugova, odnosno za neke druge namene koje su bile predviđene.
Dakle, sve ono što ovaj parlament ratifikuje to jeste političko pitanje, jer je posledica te ratifikacije, te garancije u stvari jedan veliki dug, a koji će na kraju da padne na teret poreskih obveznika i građana ove države.
Zato kada govorimo o zdravstvenom sistemu moramo prevashodno da razmišljamo o tome da li se zaista želi reformisanje tog sistema? Da li se računa sa tim da ovaj zdravstveni sistem, kako je sada osmišljen, kako sada funkcioniše, samo stvara dodatne probleme, samo stvara dodatna zaduživanja i u stvari ograničava mogućnost lečenja građana ove države.
Zato, gospođo ministarko, potpuno se slažem sa vama, zaista verujem da vi imate dobre namere i da ste u potpunosti posvećeni svom poslu ministarke zdravlja i verujem da ste vi svesni celokupne problematike i dubine tih problema, inače ne biste ni u tom smislu govorili o potrebi donošenja ovog zakona.
Ali, zakoni treba da se i primenjuju i treba da se primenjuje i ovaj član 6, a on ne može da se primenjuje, ukoliko vi tu neku dostupnost i kvalitet zdravstvene zaštite vezujete uz jedan materijalni uslov, a svesni ste toga, da je taj materijalni uslov, u stvari ključan, da bi se ostvarila ta prava koja vi predviđate članom 6.
Taj materijalni uslov ne može da se reši, ukoliko se ne pristupi promeni tog zdravstvenog sistema, a neće se pristupiti promeni zdravstvenog sistema i njegovom reformisanju, ukoliko se ne promeni, u stvari politička volja, u pogledu modernizacije Srbije, a mi do sada nismo baš imali mnogo dokaza i mnogo razloga, da verujemo zaista osim, verbalnog zalaganja i postoji ta ambicija da se Srbija promeni, u smislu modernizacije.
Obratila bih vam se sa jednim pitanjem. Građani su tražili od mene, da pored toga što je nastao neki problem oko nestašice insulina, koji je takođe podignut na jedan politički nivo, da vas zapitam, da li znate i da li ste upoznati sa tim da postoji nestašica i nekih drugih lekova, kao što je litijum karbonat, sa D liste, koji je od izuzetnog značaja za lečenje određene kategorije pacijenata?
Dakle, to je onaj svakodnevni život, koji žive ovi građani i u nestašici lekova i u tim ekonomskim problemima i ekonomskoj krizi, ali to još ne znači da ne možemo na neki način da mi ovde iz parlamenta utičemo na funkcionisanje celokupnog sistema. Mi smo dali naš doprinos, dakle, poslanici ove tri poslaničke grupe, a dali su svoj doprinos i svi oni ostali poslanici koji su kažem i te kako podržali tu intenciju, koja se mogla pronaći, dakle, tu našu nameru da promenimo funkcionisanje sistema bar u ovom delu što se tiče materijalne pretpostavke.

Hvala vam gospođo ministarko na iscrpnom odgovoru. Zaista nisam imala nameru da povežem kriminal sa bilo kojom političkom strankom. Dakle, to mi nije bila namera.
Zaista se ne mogu složiti sa vama oko toga da pitanje "Galenike", nije političko pitanje. Jeste. Zato što su direktori javnih preduzeća postavljeni od strane partija. Dakle, to su partijski kadrovi i "Galenika" se ne razlikuje od ostalih javnih preduzeća. Dakle, problem je u funkcionisanju javnih preduzeća i to jeste političko pitanje. Sve dok budemo imali javna preduzeća, sve dok partije, u stvari, javna preduzeća koriste kao partijske plenove nakon izbora, mi ćemo imati političko pitanje kad god se pojavi neki problem u tim javni preduzećima. I to jeste tako.
Što se tiče ovog člana 6, podsetila bih vas da granica materijalnih mogućnosti je veoma rastegljiv pojam. Bojim se da će se mnogo puta taj pojam veoma ekstenzivno tumačiti i tada, kada baš i ne bi morao. Kada budu postojale materijalne mogućnosti da se neko lečenje odobri, ili izvrši, ali pod plaštom te neke nemogućnosti materijalne, može to lečenje i da se odbije. Dakle, to je u stvari, problem u ovom članu 6, što nekako nije definisano i ostavljena je na nečije diskreciono pravo da odlučuje kada je nešto materijalno, opravdano i moguće.

Hvala vam.
Gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada ste već spominjali malo pre da razmišljate o tome da ćete usvojiti možda neki amandman gospodina Pastora i SVM, odnosno moj amandman i LDP, nadam se da ste upravo mislili na ovaj amandman koji se odnosi na član 9, makar mi naše amandmane na neki način promenili i usaglasili da bi za vas taj amandman postao prihvatljiv.
Naime, jasno je da je ovaj član 9. u stvari političko pitanje i to je političko pitanje u smislu odnosa države prema svojoj pokrajini, odnos centralne vlasti prema pokrajini. To ja mislim da je zaista jasno svima i to jeste činjenica.
Dakle, na ovako jasan član zakona, mi smo iz LDP zatražili da promenite jedan deo tog člana i to tako što ćete izbaciti odrednicu nepostojanja ekonomskog interesa kao uslov da bi se poslovi upravljanja na jednom delu železničke infrastrukture prenele u nadležnosti lokalnih samouprava, odnosno pokrajine. Smatramo da je taj ekonomski interes čudo jedno. Mi prosto nemamo jasne kriterijume kako vi procenjujete postojanje odnosno nepostojanje ekonomskog interesa. Mislim da samo funkcionisanje železnica Srbije ukazuju na to da se ne zna baš tačno šta to znači ekonomski interes. Jer, ako je tako, gospodine ministre, sa ovakvim gubicima železnice Srbije faktički nemaju ekonomski interes uopšte da posluju i da funkcionišu. Šta to znači? Da ćete u tom slučaju vi prepustiti ceo taj sistem, celu infrastrukturu lokalnim samoupravama, odnosno Pokrajini Vojvodine. To je u stvari rezon koji se može izvući iz svih činjenica koje su pred nama kada razgovaramo o železnicama Srbije. Čini mi se da je to jasno.
Na neku našu malu izmenu ovog člana 9, kako ste vi odgovorili i kako ste obrazložili zašto niste usvojili amandman, faktički ste na naše pitanje – zašto to ne uradite, odgovorili – zato. To je celokupna argumentacija Vlade što se tiče upravljačkih prava na železničkoj infrastrukturi koja je, recimo, 45% na teritoriji Vojvodine. To je više od 1.700 kilometara pruga, a 1.700 kilometara pruga su očigledno devastirane. O tome vam je dovoljno govorio gospodin Pastor iz SVM. Mislim da tu ne možete da pobijete činjenice koje su istinite i jasne i danas su jasno rečene.
Prema tome nema razloga za bilo kakvu bojazan, nema razloga za strah i nema razloga da se na bilo koji način ovlaže reformisanje, modernizacija železnica Srbije samo iz tog nekog bezrazložnog straha da će možda na taj način da se razbije jedan železnički sistem. Železnički sistem u Srbiji je već razbijen. Kada pogledate kakva je bezbednost železničke infrastrukture, pruga, železničkih vozila, kakva je bezbednost građana koji se voze u tim vozovima na tim prugama i kakva je bezbednost i zaposlenih u železnici, u potpunosti vam je jasno da je ovakav sistem, ovakav način upravljanja železnicama Srbije samo od najveće moguće štete po Srbiju.
Vi ste narodski čovek gospodine ministre i verovatno ćete razumeti ukoliko vam budem rekla da na železnici Srbije da za ovaj odnos prema članu 9. i odnos prema amandmanima opozicionara iz Vojvodine može da se primeni ona izreka – niti kosku glođe, niti drugom daje. Ako niste sposobni da uradite nešto sa železnicama Srbije u celini, zašto onda neomogućite Vojvodini da uredi taj deo železničke infrastrukture koja se nalazi na njenoj teritoriji? Ili, zašto to ne uradite ili ne dozvolite lokalnim samoupravama koje i te kako imaju interes da promene odnos prema toj infrastrukturi koja se nalazi u njihovoj neposrednoj okolini i koja je u njihovom interesu?
To su veoma jednostavna pitanja gospodine ministre, ali opet se vraćam na onu konkretnu stvar. Ovaj član 9. je i političko pitanje i stvarno se odnosi na to na koji način Srbija misli da modernizuje sebe ukoliko ne promeni odnos centralne vlasti prema pokrajini?

 Hvala, gospođo potpredsednice.
Poštovani gospodine ministre, nemojte zaboraviti da je putarima onemogućeno da se finansiraju iz akciza. Vi znate da su putari imali pravo na 20% od tih akciza na gorivo radi održavanja puteva i onda su se na taj način ta sredstva i transferisala tim lokalnim samoupravama. Nema više finansiranja iz akciza. Sad ima iz državnih subvencija. Dakle, umesto 18 milijardi, to je prepolovljeno. Da li je tako, gospodine ministre?
(Milutin Mrkonjić: Trećina.)
Dakle, onda je još gora situacija. To da putevi Srbije odumiru, jer na taj način vi nećete moći da održavate ni da krpite rupe na putevima, a kamoli da uradite nešto ozbiljnije sa katastrofalnom situacijom na putevima u Srbiji. Ko god je seo u neko vozilo, zna kako to izgleda voziti po našim drumovima.
Prema tome, ne bih odgovornost svalila na decentralizaciju ili na mogućnost lokalnih samouprava da održavaju puteve koji se nalaze na njihovim teritorijama i slično. Pre svega bih odgovornost svalila na onog koji donosi takve neodgovorne odluke, a to jeste Vlada i vi ste deo Vlade, gospodine ministre. Vi ste deo izvršne vlasti, a izvršna vlast očigledno ne zna šta radi. Vi ne možete na taj način da upravljate tako ozbiljnim sistemima kao što su železnica, putevi i slično, a da pri tom ne domislite do kraja šta će neki vaš potez da proizvede. To je nedopustivo i to je veoma kratkovido.

Hvala, gospođo potpredsednice.
Poštovani gospodine ministre, radi se o tome da se donose veoma kontradiktorne odluke, da li hoćemo da prenesemo neke nadlženosti na lokalne samouprave ili nećemo, a prenošenje nadležnosti podrazumeva i prenošenje određenih izvora prihoda. Da li hoćemo da te lokalne samouprave funkcionišu ili nećemo?
Mi smo imali veoma čudne odluke ove Vlade u pogledu odnosa prema Pokrajini ili prema lokalnim samoupravama, a taj odnos se u stvari sveo na to da se maksimalno onemogućilo da se finansiraju i jedni i drugi. Podsetila bih vas na ukidanje silnih taksi koje su proizvele veoma velike deficite i u stavri onemogućile ozbiljno funkcionisanje lokalnih samouprava, a da ne pričamo o finansiranju Pokrajine Vojvodine, što je inače čak i ustavna kategorija, pa smo imali onolike probleme oko finansiranja iz Zakona o budžetskom sistemu.
To je posao Vlade, da se nekako harmonizuje, uravnoteži i da odluči šta hoće, da li hoće da ona bude jedno glavno preduzeće i da ne postoji ništa više u ovoj Srbiji, samo Vlada kao jedna ogromna glava i onda će samo preko nekih pipaka da doznačuje tim nekim lokalnim samoupravama, koje možda čak i nisu potrebne, očigledno, kakav je odnos prema njima, nego prosto i ta provincija ima pravo bar da opstane, ako ništa drugo, daleko bilo, da se razvija.
Da li je to politika ove Vlade? Očigledno da jeste. Razumem da nema para. Razumem da je jako teško da stvori od ničega nešto, ali ne može se stalno uzimati i od lokalnih samouprava i od Pokrajine Vojvodine.

Hvala vam, gospođo potpredsednice.
Posebno bih skrenula pažnju gospodinu poslaniku iz SNS koji je govorio o tome koliko je današnja tema bitna. Jeste, kako da nije bitna. Dakle, Železnice Srbije imaju određenu društvenu korisnost, od javnog su značaja i to jeste ozbiljna tema, jako bitna za ekonomiju i privredu ove države.
Podsetila bih vas da 45% te železničke infrastrukture čini infrastruktura koja se nalazi na teritoriji Pokrajine Vojvodine. Videli smo na koji način funkcionišu Železnica Srbije i na koji način Železnice Srbije se odnose prema infrastrukturi koja se nalazi na teritoriji Pokrajine Vojvodine.
Smatramo da je to zaista loše upravljanje železničkom infrastrukturom i to je, u stvari, jedan razlog da postavimo pitanje - do kada se misli da se na ovaj način odnosi centralna vlast prema svojoj Pokrajini? Dakle, to je legitimno pitanje i to se, u stvari, tiče i današnje teme.
Na početku sam rekla da ovaj član 9. jeste političko pitanje. Dakle, ukoliko pokažete dovoljno veliku razumnost u oceni kako funkcionišu Železnice Srbije, onda ćete moći da razumete zašto je došlo do takve devastacije železničke infrastrukture na teritoriji Pokrajine Vojvodine.

Hvala, gospođo potpredsednice. Samo jedna rečenica.
Nismo mi najavljivali hapšenja u Železnicama Srbije. Čini mi se da je to bio generalni direktor, koji je iz vaših redova, iz SNS, koga ste instalirali nekoliko dana pre nego što je stupio na snagu onaj Zakon o javnim preduzećima, kako biste izbegli potrebu da se raspiše konkurs i na taj konkurs bi se javljali kandidati.
Dakle, ova vlada je postavila na mesto generalnog direktora, jednog partijskog čoveka koji je najavio hapšenja zbog kriminalnog upravljanja Železnicama Srbije i najavio je velike promene, što se tiče budućeg upravljanja i očekuje da mu verujemo na reč. A hapšenja, mislim da možete vi da se zainteresujete kod gospodina generalnog direktora da li će uskoro biti ili ne. Prosto, to je bila njegova izjava u javnim glasilima.

Hvala vam gospodine predsedniče.
Veoma kratko. Cela ova diskusija koja traje duže od sat i po vremena povodom amandmana poslanika iz Vojvodine u stvari ukazuje na jednu činjenicu, a to je da je Vojvodina, u stvari odnos prema njoj, pitanje sistema vrednosti.
Pitanje da li će taj sistem vrednosti ostati isti onaj koji je instaliran 90-ih godina, znamo kako i na koji način, ili će to nešto da se promeni u skladu sa nekim evropskim standardima o kojima danas toliko puno slušamo.
Dakle, toliko žara, toliko borbe protiv bilo kakve promene, kada se postavi pitanje da li će devastirane pruge Vojvodine napokon da se obnove i da se promeni odnos prema železničkoj infrastrukturi koja, opet ponavljam, predstavlja 45% pruga koje se nalaze na teritoriji Srbije. To je ključno pitanje, sistem vrednosti i to je pitanje koje bi trebalo da se postavi i onima koji su danas na vlasti i onima koji su nekada tamo 90-ih godina ustanovili taj sistem vrednosti i bili na vlasti.

Po osnovu replike.

Ja sam pisala amandman i ja sam autor amandmana.